Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Utom je već bio i punoletan te primio u svoje šake ono malo baštine, što mu od oca ostalo i usitnio u novac. Počeo je davati novce pod interes, i ta mu se špekulacija tako osladila da je naumio samo nju terati — samo
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A dopala mu se i ona živost, okretnost i uslužnost njegova. A ćir Đorđe se samo smeši, usitnio oko učitelja, pa od silna i njemu još neobjašnjena zadovoljstva i velike uslužnosti čisto ga pita očima; digao obrve preko
Sve novo! Novi ljudi, nov red, nov život u starom selu. Ne znaš ko je zadovoljniji, da li Sreta ili ćir Đorđe. Ovaj usitnio samo koracima po mehani; ne drži ga zemlja, nigde da ugreje mesto. Prima čestitanja i daje čast.
« (Tako je Mića uvek dirao Ljubicu zato što je nekad bila Mađarica). — Ima vreme, pobratime, ima vreme! — usitnio ćir Đorđe, očevidno u nameri da zabašuri. — ’Ajde, Petre, ima li nešto? Ćata razumede i zapeva »mnogaja ljeta!