Jakšić, Đura - PROZA
Dođe Božić ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo Diškrećanka može
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A još niko nikad nije izbegao svoju sudbinu. Te nedelje, pačiste, pred Uskrs, u Kijevu, Isakovič se dakle bio opet zbunio, iako taj svet u Vijeni, iz koga beše izišao, nije nimalo žalio.
XXIV RAJEVKA JE BILA PUNA BAGRENjA I ZUJANjA PČELA Pred Uskrs, na dan ulaska Gospodina Isusa Hrista u Jerusalim, 28. marta, po starom kalendaru, pomenute godine, mećave su se
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Katolici imaju porodične svečanosti koje odgovaraju slavi kod pravoslavnih, a svi na isti način proslavljaju Božić, Uskrs i Duhove. Gostoprimstvo je vrlo razvijeno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa: Đurđevdan (prolećni praznik, bujanje vegetacije i oživljavanje plodotvornih sila), Uskrs (simbol rodnosti i plodnosti), Božić (nastaje novo vreme, započinje godina).
(Isto ovo verovanje zabeleženo je i na Timoku.) Takođe, veruje se da ne valja da se dete rodi na Uskrs. „Ako se dete rodi na Vaskrs, drži se da će mu skoro umreti otac i majka“, piše Milićević.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Jovan Krstitelj, Voznesenije, Roždestvo Hristovo, Voskresenije — postaju Đurđevdan, Ivanjdan, Spasovdan, Božić, Uskrs. Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv.
Radičević, Branko - PESME
Fala, Bože, na dar ovi, O pomozi, blagosovi, Da mi kako s prava puta Duša mlada ne zaluta! (1844, na Uskrs) ŽELjA Kad sam ludo dete bio Želja mi je bila: Kad bi Bože udelio Meni jedna krila, Kad bi Boga dao oko Mene
Vala tebi na to, vala, O ne pusti da na zala Upotrebim dar ja tvoj, O ne pusti, Bože moj! Na Uskrs, posle 11 noći pevao. RANE II Evo nema pramaleća Sa svojimi krasi, Evo leto dade pleća Sa zlaćani klasi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a
Na Uskrs, Božić, i onaj dan kad ju je preveo preko granice, kao uspomenu, slala mu je boščaluk, i gde god bi se s njime našla, on
A s njima zajedno bi sedao da jede kad je veliki praznik, Uskrs, Božić. I to samo prvog dana Mita bi s njima seo za sofru. Posle, on bi dizao sofru, kupio mrve, polivao oca, majku.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
puta dvesta komada jaja, kupljenih od strane moje bakute u Malom Mokrom Lugu po veoma povoljnoj ceni za nastupajući Uskrs. Fasada se sutradan ujutro žutela apsolutno u svim nijansama, od krova do podruma!
Nešto se, znači, dešava? Obrnem dva-tri telefona: naravno, nema nikog kod kuće. Dva sata — bakuta već peva „Na Uskrs sam se rodila ...“ Bilo kako bilo, Nove godine nema, pa nema! Eskivira nas, znači, u tome je štos!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
to je!... i to odmah, što pre... Eto, kroz desetinu dana... čim dođe Uskrs... I on stade žudno gledati u njeno lide, očekujući sa strahom i zebnjom njen odgovor.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
pera, zove se perin buzdovan bambul (bulbul) slavuj Veligdan = Uskrs Vid (beli) - starinsko božanstvo vojko - nevojko 1. vojka: voćka; 2.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A kada dođe slava, Uskrs, Božić, isto je onako bilo nameštano i spremano, i ona, mati joj, u najlepšem odelu, povezana, zakićena cvećem.
V Bilo je to pred Uskrs. Sofka, kao uvek uoči tih velikih praznika, ništa nije radila dole u | kujni, već je bila jednako gore, na gornjem
U opšte dan je bio čist, topao, i pun životvorne, balsamske svežine, kao što su dani proleća pred Uskrs. Na dnu stepenica, odmah do kujne, sedela joj je mati, i kao da joj je bilo hladno, bila se ogrnula po leđima kratkom
Ma da otac po njemu nije kazao da će doći, ona je ipak po tome slutila, nadala se da će ih možda sada, za Uskrs, pošto nije toliko vreme dolazio — valjda jednom obradovati i doći k njima.
Znala je da će, ma da joj je sada mati na groblju, kroz nekoliko dana eto Uskrs i cela ova nedelja strasna i plačna, kada čovek ne treba ni da se nasmeje — ipak, ipak, pored toga što bi znala da je
VI Pred sam Uskrs, u subotu u veče, Sofka primeti kako je, kao i svake godine, došao najstariji | Magdin sin. On, pošto po varoši sve
Sutra, na sam Uskrs, kuća obasjana, suncem, nameštena i spremljena, izdizala se i sjala svojim starim poleglim krovom sa onim nekolikim već
| Kao svakad čestita materi Uskrs i poljubi je u ruku. Mati, ushićena a i potresena — ko zna kakve joj misli tada dođoše kada je vide toliko lepu i ne
Samo na Božić ili Uskrs dolazio bi s njime. I tako ona nikada sina da se nagleda, nikad da može makar noću, u spavanju, | da ga ižljubi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
za potkivanje konja kordona — fino učinjena koža, koja se izrađivala u Kordoni (Španija) korizma — veliki post pred Uskrs kotar — mesto gde se sadeva seno kries — cvrčak krt — krtica krupa — grad kunina — vlati sa vrška trske kusalo —
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” S većom sam željom čekao Đurđevdan nego Uskrs. Provodili bi tu po deset i po petnaest dana. Trčao bi[h] po polju, igrao bi[h] se s jaganjci, penjao bi[h] se na unke;
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Prema pravilima hrišćanske crkve, Uskrs treba praznovati prve nedelje posle prvog prolećnog punog meseca. Kopernik poče da odbrojava na svojim prstima: „Danas
Dakle, brojmo unatrag: sreda, utorak, ponedeljak, nedelja. Prošle subote imali smo pun mesec. Znači da se ovogodišnji Uskrs trebao praznovati već prošle nedelje“. Kad razabra ovo priznanje, Mesec prsnu u smeh.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zagrljaj u naručju Nehljudova, onog visokog, elegantnog gospodina u bundi ili snažnog Simonsona, dok su zvona oglašavala Uskrs i brujanje njihovo umiralo u beskrajnim belinama sibirskim, ta Kaćenka znala je zašto je živela.
što kažu advokati, i kako ti kažeš, a i na božije pravilo, samo zajam što treba meni i na moji Cigani da dobijem, za Uskrs da se omrsim, gospodin predsednik.
Sećao sam se svih lepota takog života, dođe mi na um Božić i Nova godina, Uskrs i moja slava Sveti Đorđe, dobri i iskreni prijatelji i topla soba na zimskoj noći.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Stric je godinama bilježio najvišu i najnižu dnevnu temperaturu. Pred Božić i Uskrs ispravljao je i upotpunjavao spiskove osoba, rodbine, bližih i daljih znanaca, kojima je trebalo čestitati.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Bilo je na tri dana pred Uskrs. A ona tada [ . . . ]”18 Čini se da je još razgovetniji drugi slučaj. I možda zato što je Stankovića povukao da
Ali u isti mah sve do IV, u nešto manjoj meri i do V glave - do one uz variranja ponavljane rečenice „Bilo je to pred Uskrs” - događaji su pri opisivanju stilizovani kao prošli, i kao da su kroz sećanje propušteni, a vidi se i kroz čije.
Jer ono pre najave udaje - pre V glave, sa već poznatom nam rečenicom „Bilo je to pred Uskrs” - znatno brže teče. Ali se pripovedno vreme u Nečistoj krvi - koje dosad niko nije pažljivije ispitivao - počinje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Slušali smo drhtavi jek zvona, koji je dopirao iz ravnice. Setili smo se da je danas nedelja. — Pa danas je Uskrs! — plesnu se Luka rukama. Ali začudo, kako je prijatan taj zvuk zvona. Umirivao je prosto nerve.
dokle? Dugo godina čestitali smo jedan drugom Uskrs, sa željom da sledeći dočekamo u miru. Naše su želje ostajale puste.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
se prvi put počela trećina od naroda kupiti; još ja imam snage i kuveta, iako se već dvadeset godina nemam čim ni na Uskrs omrsiti. 'Vala carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu, što sam i ovo malo snage očuvô!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Na Božić, Uskrs, o slavi i dalje se apsencima po zatvorima nosila jela i pića; prosjacima i dalje se razdavalo. Na slavi, imendanu i
Što je ludo, što se ne ženi, što je ne uzima, ljubi, grli, kad eto već Uskrs i proleće! Samo kod Stojančetovih što su joj kao ne branili da odlazi, a i kod Mladenovih.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ko takav b. l. nosi za kapom, ili pod jezikom, ili u amajliji, moći će [na Uskrs u crkvi] poznati veštice (GZM, b, 1894, 672; ŽSS, 98; Karadžić, 4, 1903, 195), i na njega neće smeti nikakva avet ni
kupa se porodila posle porođaja (SEZ, 19, 93), i novorođenče za vreme prvih 40 dana (SEZ, 14, 117; 19, 97); na Uskrs se u takvoj vodi kupaju sva deca uopšte (SEZ, 14, 50). B.
SEZ, 19, 121; BV, 9, 183; v. i malo dole). Z. se meće u vodu u kojoj će se na Đurđevdan, i na Uskrs, kupati (Karadžić, 3, 1901, 124; SEZ, 14, 501; 60; 17, 177); meće se za pojas (SEZ, 8, 309; Karadžić, 3, 1901, 124);
s.; upor. i Vuk, Posl., 4429 i 3613). Na Uskrs vrši se (u Bosni) pričešćivanje vinom i hlebom (hrišćanski uticaj!) i koprivom (prvobitni rіtuѕ!, upor. npr.
može ispovediti »kao svešteniku« (GZM b, 370), i, njenim pupoljkom ili lešnikom, i pričestiti mesto nafore, na Božić ili Uskrs (ŽSS, 169; SEZ, 32, 376). Jedan starac iz Smoljana (Bosna) ovako opisuje ispovedanje i pričešćivanje l.
kiti čeljad, kite se kuće (ZNŽOJS, 10, 44; 20, 44); nose se u kupusište, »pa kupus neće jesti crv« (ZNŽOJS, 9, 129); na Uskrs takvom se grančicom škropi vinograd (ZNŽOJS, 10, 47). Grančice od m. zabadaju se u česnicu (ZNŽOJS, 20, 36).
Bere se na Biljani petak ili uoči Đurđevdana i zajedno sa drugim biljem i crvenim jajetom, koje je prvo za Uskrs ofarbano, meće u nenačetu vodu, u kojoj se na Đurđevdan pre sunca, radi zdravlja, kupaju (SEZ, 14, 57; 17, 177).
Poznata je i izvesna vrsta pričešćivanja tisovinom: na Uskrs, ko nema posvećenja [»pogača, prešak sir i jaja, što se blagosilja na Veliku subotu«] neka prigrize dva-tri listića od
seče badnjak (SEZ, 19, 70; Karadžić, 2, 1900, 150). U istočnoj Srbiji pod š. vrši se na Uskrs (jako starinsko) pričešćivanje koprivom (SEZ, 32, 399). Sa š.
U Negotinskoj krajini »početkom ovog veka bio je običaj da na Uskrs rano ujutru donesu naforu iz crkve i da se svi pričeste. Pre toga stave busen trave pred vrata.
i GEM, 42, 429). U Boru, na Uskrs ujutru, Vlasi se pričešćuju drenom i koprivom stojeći ispred praga na busenu i okrenuti prema suncu (GEM, 38, 1975,
(ZNŽOJS, 40, 1962, 494). U Kastavštini m., koja se tamo zove ulika, nosi se u nedelju pred Uskrs u crkvu da se blagoslovi, i zato se ta nedelja zove Uličnica; veruje se da će padati kiša na Uličnicu, kad se blagosilja
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je, kako mi reče mitropolit, patrijarh Gligorije V, koga je, pre sto dve godine, baš na sami Uskrs, turska rulja obesila, u njegovu svečanom ornatu, na portal te kapije.
Prema tom kalendaru, Uskrs će se praznovati svake godine u onu nedelju koja bude sledovala prvom punom Mesecu iza proletnje ravnodnevice.
Jer ako se, u takovom slučaju, Mesec ispuni do svoje celine ma samo jedan sekund iza ponoći, odlaže se Uskrs za nedelju dana. Još veće pomeranje može da nastupi kada pun Mesec pada u doba proletnje ravnodnevice.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sinagoge su formalnosti, veliki jevrejski žrtvenik je nevidljiv. I taj Uskrs je prošao, i onda još tri Božića i tri Uskrsa, a Branko nije otišao u Pariz. Život je pun prepona.
oni žive u drugom paviljonu. Na Božić i na Uskrs ručaju svi zajedno, i čude se kud se denuo onaj il' ona koji su još pre pola godine s njima sedeli — smeje se bezmalo
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
Vredno je bilo posmatrati Grke pred Uskrs, sve Grke bez razlike. Ne pitajući za trošak, ukrašavali su crkvu i portu brdima cveća i sveća i ćilimova.
Šimšir je orezivao sam, na grčki način, da raste povisoko kao drvce, na vrhu da ima perjanicu. Pred Uskrs bi svake godine dao popravljati kamene ukrase na grobovima Grka koje je znao a koji su i umrli i izumrli; i naročito,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici su išli gologlavi, pognute glave, šapućući molitvu i sećajući se onih srećnih dana kada su Uskrs dočekivali kod svojih kuća.
Petrović, Rastko - PESME
Jadnice, šta zoveš ti: disanje; Zar i zato umreti i nigde više ne živeti! Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo! ... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. (Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Velikdan — Uskrs gaki — gaće gi — ih gim — im golemaš — bogataš golem nišan — prstenovanje, prosidba goč — bubanj gu — nju