Dučić, Jovan - PESME
I ja kome ne zna imena ni lica, Sve sam njene misli ispunio sade. Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica... Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u beloj platnenoj haljini ispod koje su sevale njene tamne noge mulatkinje, njeni blistavi zubi ispod ružičastih napućenih usnica — bičevi njene svetle kose u letu u okretu igre —i njen prvi silazak u »Labirint«, njen strah od tog tako otmenog mesta i
Radičević, Branko - PESME
Pa bi vesô tamo oma Poleteo njima, Da s' nagledam mlada veka Ti čarni očica, Da s' nagrlim beli seka, Naljubim usnica. (1844, 5.
onu laku On oseti meso vrelo, On oseti žilu svaku, E joj drkta kroz sve telo, On oseti blizu lica Onu jaru od usnica. 118.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ima vulkana na grbini brega; poznaćeš jugoobrtne zemlje; znaćeš gdi je ostrovo Sveti Bartelema i gdi su ljudi zavrnuti usnica. A možeš viditi i bojadisane ljude. MANOJLO: Je li to daleko, g. doktor? DOKTOR: U Afriki i Ameriki.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kretosmo se. Svako srce jače zakuca, lica blede, a donja usnica, osećaš lepo, grčevito igra... Zađosmo u šumu. Trebalo je ići još četvrt časa, pa da se počnemo nadati, da ćemo
Mislio sam da ću onoga trenutka učiniti sto čuda i od sebe i od njega, a ono ništa. Samo osetih da mi igra usnica i noge stadoše da klecaju u kolenima. Pa dok si udario dlan o dlan, ono sve prođe, kâ da ništa nije ni bilo.
Sve ga više pritiskuje to novo raspoloženje i sve veća studen pada mu na grudi... Sâm!... sâm!... Odjednom mu zaigra usnica, a desni brk ode u stranu; u grlu mu nešto zastade, pa guši, nezgodno! ...
Tada osetih kako neka električna vatra juri kroz mene: gornja usnica gori kao žeravica, pa odjednom vatra preleti u veliki prst desne noge, pa u dlan leve ruke.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica, čeljusti, ušiju, iz guše, grkljana, ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta, nokata, grbine, krstina, grudi,
dobro prijonuti, pa kad se tako nabrašni, ogrne se u bijeli lencuo mrtvački, zaveže glavu bijelom krpom, stavi između usnica nekoliko zrna oguljena luka bijeloga (česna) kao da su mu zubovi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ja kom ne zna imena ni lica Sve njene misli ispunjavam tade. Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez nade... Ah!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Umijeće oka da pogleda, umijeće usta da se nasmiješe. Nemir koji stalno prebiva u uglovima usnica i koji bez počinka modelira na licu obasjanosti i zasjenice, osmijeh čas pun zaborava, bez jučerašnjice, čas osjenčan
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Žandarmi iskrivili donje vilice, svakome igra usnica. U narodu svačije lice bledo, niko ne diše. Užas i čuđenje ispisano je na tim licima. Neko preseče konopac.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Drugi reče: — A ja đevojačke tri crne stavi: oči, solufe i obrve. Treći: — A ja najvolij njezine crljene stvari: usnica, jagodice i jezik. A četvrti: — A ja njezine tri vitke stvari: ruke, kose i đerdan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Potresen, iziđe pred kola; vidi se, napreže se da se smiri, ali zaludu: oči mu zvijeraju na sve strane, a gornja usnica jednako drhti. A kad se nađe licem pred ocem, pogleda ga strahivo i istisne razgovjetno: , —Ubio sam ga!
Malko uzvraćena gornja usnica priljubila se uz bele zube. Svrne pogledom na Marka i nasmeje se. —Milo ti je ovde, — kaza on, pogađajući njenu misao.
iz gustoga lišća visi sočni plod, cedi se slatki sok iz pucalica, a vešalicama crvene se usta kao devojčina gornja usnica. Marko ih bere i daje Božici. — Ne štedi ih! — veli joj i, smejući se, zalaže njima.
Razdragani i znojni, zaustavljahu se kod plitkih izvora u kojima bi hladili sočne smokve crvenih, nabreklih usnica. Pa bi požurili žalu da se okupaju u otvorenome moru; bacili bi se zajednički u smežurenu, drhteću, pomodrelu pučinu,
Drugovi dočekuju u osenčenim zaklonicama curice što se iz polja vraćaju. Te curice, nabreklih crvenih usnica kao smokve pucalice iz kojih se slatki sok cedi! Drugovi se njegovi kupaju... i planduju. Nije mogao da izdrži.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Još juče!... Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove! Nigde života!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Bio sam crn od puščane gari i prašine, sav izgreban, razbarušen, donja usnica prsla od žeđi a krv umazala svu bradu. — Šta, jeste li ranjeni? — Nisam. — Hvala bogu. Ali gde su naši konji?.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bilo nas je svakojakih... Kapetan Dragiša, omalen, plav, šiljatog nosa i stisnutih usnica, sanjario je stalno i razmišljao, pisao i često nam čitao svoje sastave.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade je gleda obasjanu plamenom, odskaču joj obrazi rumenilom, a uzvraćena gornja usnica učini mu se crvena kao krv, drhti.
Gledajući, opazi kako se gazda postarao: podočnice se smežurale, otpuštena mu donja usnica, kao da je bez krvi; lice nabuhnulo, blijedo kao vosak, i maloprije, kad se nasmija, bijaše opazio da mu fale dva zuba
su i visjele smokve pucavice — oble, mesnate, krcate medena slatka soka, koji se je cijedio iz crvenih, raspucanih usnica... Pred njim ispružila se loza, na njoj se šara grozdovo zrnje.
—Ča je, Cirilo, a? — ozva se vremešni čovjek, obrijanih brkova, utopita nosa i debelih usnica. — Ha, ha! — obrnu se mladić, smijući se k Ivi. — Znate, gospodaru, njega zovu Rogo! —Muč', grdobo!
— Djevojka obori oči, ali ne može da sakrije nemir. Crveni, a gornja malko uzvraćena usnica očigledno drhti. — Čekaću te nefaljeno! — reče najposlije, pa, i ne dočekavši odgovor, naglo izađe. — Kuda ćeš?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sav izmučen od vatre, upalih obraza i ispucalih usnica, pridiže se s teškom mukom poručnik Antić i mutno pogleda ranjenoga druga pored sebe. — Ti si, druže, prebrinuo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pogleda Starac svoj odraz u vodi i kriknu. To pred njim nije bio Starac, već momak usnica tek nagaravljenih. — Sećaš li se sada ko sam? — zagleda mu se devojče u lice, a on se trže. — Nije moguće!