Jakšić, Đura - PROZA
A u meni, u toj večitoj samoći mojoj, ništa drugo ne osta, samo jedan san, tužna uspomena, nemile slike iz davne prošlosti... To su moji drugari, koji će nad mojim grobom kao ostavljena siročad procvileti...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I bližeći se ataru svoga sela, i uspomene mu behu bujnije. Svaka staza, svaki žbunić beše mu po jedna uspomena iz prošlosti... Onaj hrast što je onako besno raširio svoju krunu, bio im je jednom zaklon od kiše.
Dučić, Jovan - PESME
POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama, Kao uspomena na pomrle dane, Bleda i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda.
puno vere neme, Kroz sve dane dugih stradanja i menâ: Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno — Našto samo suze, našto boli samo?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tada — ali s mukom i bolom se sećam ovih teških uspomena — tada moga oca zdrpi jedna užasna groznica. On pade u krevet, zalepi negde vezikator i — umre!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
nikako mogao da ide odmah kući, nego je udario sokacima, pun puncat najlepših misli i večerašnjih lepih slika i slatkih uspomena.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
j. uspomene i sad te uspomene vise na zidu, a jednoga dana će i moja gazdarica biti uspomena, pa ću i ja biti uspomena, crno slovo na beloj artija koja će požuteti.
j. uspomene i sad te uspomene vise na zidu, a jednoga dana će i moja gazdarica biti uspomena, pa ću i ja biti uspomena, crno slovo na beloj artija koja će požuteti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila ga je ščepala za ruku i Isakovič se začudi, šta ga snađe. Morao je da ustane sa trave. Iz neke provalije njegovih uspomena, Isakovič se onda seti kako ga je, tako, zvala, u polju, pod Varadinom, i njegova mrtva žena, prvih dana u braku.
Da li sa zvezda? Ili, iz našeg prošlog života i naših uspomena. Ili su vesti iz budućnosti, koja nam se sprema, bez našeg znanja, protiv naše volje i sasvim drugačija, nego što se
Ona ga je, kao i ta uspomena na pokojnu ženu, jedina pratila, na celom tom putu, verno. Isakovič je bio miran i leden u tom trenutku.
A hvala i prijatelju Luki! Tako su se eto, iz bezdana ljudskih uspomena, tom namirisanom, nadodoljenom, oficiru, koji se tukao u bitkama na sve strane Evrope, vraćale sitnice, koje je pamtio,
Na šta misli? Isakovič joj tada prebaci što je došla. A zatim, ko zna zašto – ko zna iz kog pakla ljudskih uspomena – reče joj da je lepa, ali da bi bila još lepša, kad bi imala krupne, zelene, oči, a trepavice boje pepela.
Silom prilika. A kao da ga neki pogreb prati, već godinu dana, uspomena mrtve žene ga stalno prati, pa mu se čini da ona i sad sedi pred njim, u kolima, i gleda ga, suznim očima.
se Budimu, Pavla je pratila plaha, letnja, kiša, koja je zatim kapala, dugo, sa granja, sa cveća, sa trava. Uspomena na gospožu Božič, međutim, obavijala ga je mislima, tamnim, kao noć od velura, puna njenih usklika, njenog šapata, njenih
Treba neko mlađi da dođe na njegovo mesto. Čestnjejši Isakovič stigao je u Tokaj, iz Beča, sa toliko tužnih uspomena, tako zbunjen, da je to vrlo dobro razumeo.
Za njega je taj egzercir bio, ne samo razonoda, nego i pun uspomena, i anegdota. Bio se rešio da sačeka, kao neki teatar, i egzercir Pavla.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Usled smenjivanja raznih vladavina, usled starina i starih uspomena kod mnogih Bokelja je razvijena ljubav i interesovanje za starine i istorijski smisao, težnja za istorijskim znanjima.
Oni nemaju svoje istorije i nemajući nikakvih istorijskih uspomena imaju potpuno praznu dušu u nacionalnom pogledu. To su ljudi čija je plašljivost postala poslovicom.
Ispitivanjem na mestu uverio sam se da nema uspomena na ovu bugarsku istorijsku prošlost. Pretpostavljati da je ova istorijska prošlost morala ostaviti tragova i stvoriti
Bez sumnje zbog tih ostataka srednjovekovne srpske kulture i zbog svežih uspomena iz doba ove srpske vladavine i onih borbi koje su vođene protiv Turskog zavojevanja u narodu ove oblasti očuvana su
Ova se je uspomena održala čak i u Prespi. Te se pesme pevaju o slavi, krsnom imenu, starom, čisto srpskom običaju ovih krajeva.
Dok ono ima vrlo nejasne tragove srpske nacionalne svesti, nema, naprotiv, nikakvih istorijskih uspomena koje ga vezuju za Bugarsku.
Ukoliko ima uspomena na prošlost, one su samo srpske i više su sačuvane u pričama, ređe u pesmama. Čak do Ihtimana, kada se dolazi iz
Drugi (npr. u Topolčanima, selu u Poreču) će vam reći da su Srbi. Ukoliko ima istorijskih uspomena, nije nijedna bugarska; sve su srpske, ali su nejasne i blede.
uticajem Zagreba hrvatsko ime je sve više zahvatalo susedno katoličko stanovništvo koje nije imalo svojih istorijskih uspomena i sa njima se budila nacionalna hrvatska svest među katolicima u Slavoniji.
Raspoloženja, na izgled pomirljiva, koja smo napred pomenuli, bila su u drugoj desetini godina HH veka samo uspomena. Novo se pokolenje bilo sasvim oslobodilo austrougarskog uticaja.
Istina su gotovo bez istorijskih uspomena, ali su potpuno zahvaćeni južnoslovenskom idejom i danas su joj potpora. Vredni, postojani, snažni i metodični, imaju
Nušić, Branislav - POKOJNIK
AGNIJA: Sama sam ga birala kod cvećara. Htela sam da liči na jedan buket koji je meni tako draga uspomena. VUKICA: Iz mladosti svakojako? AGNIJA: Da... da... iz ranijih dana.
AGNIJA: Ništa! Samo ime: Sima Tešić, artiljerijski kapetan. VUKICA: O. Mogu misliti kako vam je to draga uspomena. AGNIJA: Kako da ne! Drške od cveća iz toga buketa još čuvam...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Svaki sto, svaka klupa mu je onde mala uspomena. Pera, kad ima vremena, tu je i danju i noću. Kad nije kod kuće oko živadi, on je tu. Lađare sve u oko poznaje.
Ništa, bar je sebe i oca od nezgode oslobodio. XIX Šamika je neveseo. On je izgubio milo i drago, ali uspomena mu je ostala. Otišao je u Peštu, pa je kod frizera od Lujzine kose dao isplesti venac i u sredi pismena: „Lj.” „V.” „N.
On kod sebe nosi u medaljonu Jucinu kosu. Pepeo njegovih uspomena u srebrnoj kutiji kod njega na stolu je noću. Kad ne može da spava, uzme kutije, pa ih ljubi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Onako kako ih je sebi, po njihovom pričanju, predstavljala. Pod uticajem uspomena na ljubavni način i na uživanja svoga devera, ona htede da i poslednjeg dana svoga života uveri sebe da je pošla prema
I u tom detetu, vide da će ostati samo kao neizvesna uspomena, neodređenog lika, kojeg će joj se kći jedva sećati. Razmišljajući, pre, kako bi bilo da se preuda za bogatoga
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Gde li je sad ona? Istrulela uspomena. baš kao i njegov stari prazni kofer, izbačen na kišu u dvorište Generala Ždanova 52?
Umiriše ih, rekavši da je Pesnik po svoj prilici izabrao njihovo mesto samo zbog uspomena iz detinjstva. Kada i ta senka bi otklonjena, počeše da ga pozivaju i po kućama.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
On ga uvek gleda kroz maglu godina: alhemičarska moć uspomena i saznanje o nepovratnosti daju mu dodatnu vrednost i dragocenost Sva iskustva sa svetom, sa životom, sa prirodom, sa
Znači, još se živi, radi i putuje po svijetu. (glas iz Detinjstva) Čim iziđe iz tih, omamljujućih uspomena, iz lirske omaglice koja daje blagost i sjaj predmetima, pisac zakoračuje u tuđi, odrasli svet, udaljuje se od sebe,
Pojedinosti su obavijene drskim isparenjima uspomena; milost prisećanja i radost tačnog prikazivanja prožimaju se: Kad neko seosko domaćinstvo pođe naniže i stane da se
moglo da uoči i dosluti; u opisima tih poslova ima uvek i one omamljujuće izmaglice što se samo pri oživljavanju dalekih uspomena javlja. Ono što doista znamo, naučili smo ko zna kad, nehotično.
( Ti si konj) Uspomena na taj „zaljuljan dečji san” sadržaj je i oblik Ćopićeve književnosti. Kao da je dete poraslo samo zato da bi se moglo
Lirska plima najčešće raste u samim završecima ponesenih odeljaka, gde se javlja kao setan zaključak, kao vapaj ili uspomena na „nezaboravna plava samardžijina vremena”.
Nisam imao hrabrosti da je, odrastao, potražim i ponovo pročitam, strahujući da se moja mutna i topla uspomena ne pokvari, ne poremeti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Popović, Jovan Ilić), nacionalan i liberalan, imao je lepog uspeha i ostavio je traga i dobrih uspomena. Đorđe Maletić je u dva maha pokušao da krene časopis: od 1856. do 1858. uređivao je zemunsku Podunavku, a 1858.
Šapčanin se tu sa nežnošću sećao svojih uspomena, »časova zlatnih iz mladosti rane«, nije više vadio iz knjiga no iz života i iz svojih uspomena i dao lepih i osećajnih
nežnošću sećao svojih uspomena, »časova zlatnih iz mladosti rane«, nije više vadio iz knjiga no iz života i iz svojih uspomena i dao lepih i osećajnih opisa i nekoliko uzbuđenih i toplih poetskih sećanja.
Realizam sedamdesetih i osamdesetih godina znatno se promenio: »nova nauka« samo je jedna uspomena iz prošlosti i potpuno pripada istoriji književnosti; publicistička kritika više i ne postoji; seoska pripovetka, koja
Milićević, Vuk - Bespuće
nje, koja je prigrlila vrelu i krvavu uspomenu u svoje grudi, stvorila u sebi sliku svoga sina, oživila ga, sa hiljadu uspomena, zaboravljenih riječi, milošta; zavila ga svojom ljubavlju, osjećajući jednom strašnom boli njegovu ranu, preživljavajući
Irena je bila porumenila i gledala u stranu, zbunjena izazivanjem uspomena one neprijatne noći. Nju je spazio u bašti pored Une, jednog blagog jesenskog jutra sa izblijedjelim nebom i umornim i
odjek iz mladosti, koji ga sjeti majke, braće i djetinjstva, toga bezazlenog i dobrog doba, koje ga preplavi sa hiljadom uspomena, — i u njemu se javi želja i osjeti potrebu da uzme iz tog djetinjeg vremena malo snage, vjeru u Boga i veselja za
Radičević, Branko - PESME
kô nekada, Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s' čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti, S kima dane prelepo probavi, Pa i sada mora da ostavi.
Al' učas lati g' uspomena neka, Pa zlato svoje turi od sebeka, Još okom tužnu nemilo preseče. To mutno oko njojzi 'vako reče: Otale ajde, ja
prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena radost, nje dan beli, Tamo njezin život celi (A najlepša uspomena Iz najlepši nje vremena), Tamo ona gledi samo, Tako i to čedo amo, .......
mlade rani, Rani, oče, i oda zla brani, Oni beu tvoja mila snaga, Tvoja, oče, dva kamena draga, Tvome srcu slatka uspomena, Što ti osta iz lepši vremena; Oni beu do dve zrake jasne Od sunašca što su ti ostale, Nebu tvome do dve zvezde
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, važno je da vam se u džepu uvek i na svakom mestu nađu neke drage uspomene ili, ako slučajno nemate uspomena, onda nešto veoma drago — na primer, kokice!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
kỳkurek maslačka, kukỳta svira s bunikine bukve te tresem voćku, što pod rodom drema, u sklopljen bukvar biljnih uspomena. Šta sunča više Užarena tačka? U slepoj šumi jalovoga voća ne buja trbuh nego netrudnoća.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iznevjerih poput sablje tupe. Mala moja iz Bosanske Krupe! Tekli tako gimnazijski dani, uspomena na te ne ocvala, modra Una u proljetnje noći tvoje mi je ime šaputala.
Tako uvijek, u Bosanskoj Krupi, pokraj Une, kao na granici, ja ostavljam četu uspomena, tu mi ginu moji kopljanici. Pokraj stroga kamena međaša prođe samo tužan harambaša.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
„Ti takođe, mislim u sebi, bićeš mati, tvoja jedinstvena večerašnja svežina biće samo uspomena. Našto se onda vraćati!“ — Doći ću, sigurno ću doći. Mislite li da će me dečko probuditi pre pet? — Hoće.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
izlivenu od sirovog stakla utrobu koja rađa čim prenoći i otvori se vidicima utroba ostaje puna onih što se boje uspomena i zatvorenih soba i ne smeju da gledaju u sunce od stida okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva nešto
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nasred toga, oko Piramide Napoleonove, vrte se sjajni automobili. Ne zato što tehnika napreduje, nego je to uspomena na karusele. Ta sjajna zvezda vrtloga dovoljna je da ceo grad zavoli vrtlog zvezda.
uđemo u francusku književnost, u književnost Francuske, koja se onda smatrala kao naša druga otadžbina, zbog zajedničkih uspomena iz rata. Najviše je uspeo u tome Rastko.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Držeći u rukama crvene ruže, plakala je ona nad njima i topila ih pokajničkim suzama, živeći od uspomena na dragog Učitelja.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
kući i od ljudi a još više od živine njegova staleža — taj petao ne sme danas ni u prvi komšiluk gde ima toliko lepih uspomena!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” GOVOR VUKE MAŽDRUKE Evo i baba-Vuke Maždruke, Na ruci joj prsten, blista ko zrak: Uspomena na veridbu, ili zaruke, Na dan kad joj deda obeća brak, Da od svega — o sudbe njene zlehude!
Rakić, Milan - PESME
Sad nam je ljubav otmena i čedna, Ko mesečinom prožeta. Miriše Ko cvet sasušen, uspomena jedna, U knjizi što se već ne čita više. O daj mi, draga, da na krilo tvoje Položim glavu umornu, da sada Slušam.
Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj daći, U mojoj duši sve sad spava. I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj javi, Nijedna nekad draga žena, Nijedna rana što krvavi, — A pomrčina mirno pada Na razvejana
Pandurović, Sima - PESME
skupocene školjke; On je dav’o dubok neznan izraz jedan Čežnje naših snova i minule boljke; On je skriv’o blago uspomena čednih, Nežnost žutih ruža i krinova smernih. Nada mnom i sada sija tuga jednih Očiju bisernih.
Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah. I blešti mladost i života baj; A vetar s puta digne trošni prah, Da nam dopuni proleće.
svoje, Humke prvih snova, radosti i jâda, Kolevku detinjstva, mesta draga, sveta Gde i sada, možda, u samoći cveta Uspomena starih koji bledi cvet.
bude naša mračna raka, Spomenik nad nama što veći i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog uspomena svaka, Dobra, blaga, nežna, i k’o senka laka.
k’o vlaga, prodire u veru, A plamen se večne strasti tiho gasi; Blede naše duše, sede naše vlasi; Tragovi se dragih uspomena peru, A odjeka stari ne nalaze glasi. Sa svima težnjama i nadama — dalje!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jankov san u Duzi ne bješe do zbrka uspomena iz njegova djetinjstva i momaštva. Mi ćemo u nekoliko dopuniti i objasniti ono što već iznijesmo, jer je potrebito da se
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li zbog zime, po grehu ili nemoći, da ne bude lenosti, nemojte ovo, nego pregledajte, da koliko god saznate uspomena da se steklo u jednoj istoj nedelji, da obuhvatite jednom panihidom, ako se ne dogodi pomen nekom igumanu vašem, jer
I to da bude bratiji vašoj dug — uspomena izabrana, i od zapovesti svoje nećete otpadati, pa ćete ovako činiti i u panihidama, kao što to činite za njih na
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kuće vospeti, vospoju — zapevati, zapevam vospetiti — sprečiti vospitavati — vaspitavati vospominanije — sećanje, uspomena vosprijatije — primanje vostorg — ushićenost v pročem — uostalom vražda — neprijateljstvo vražden - uređen
o(t)činiti očuždavati se — otuđivati se paguban — poguban, štetan paki — opet, još pamet — uspomena, spomen pametozlopstvovati — zlopamtiti pametstvovati — pamtiti, sećati se papa — otac paradigmatičan — uzoran,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s’ čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti’, S kime dane prelepo probavi, Pa ih sada mora da ostavi.
J. Dučić LXXII POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama. Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda.
Prepune duše tamnih utisaka, I grudi punih osećanja istih, Ja se iskradoh iz društva onaka, I krenuh putem uspomena čistih.
Popa, Vasko - KORA
i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih nedostižnih korena I od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred zoru U drvored na svoje
pravo Bode bode bode KROMPIR Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce spava STOLICA Umor lutajućih bregova Dao je oblik
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Da, deco moja, što više godina tovarim na svoja leđa, u toliko radije mislim o svojim mladim godinama. Uspomena na njih kao da me podmlađuje, pa zato neka bude kao što želite“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad se rastanu, o, nov život koji će doći ispuniće njen, sav od slatkih uspomena na neobičnu ljubav ovu u crnom paviljonu, u kome je ona bila srećna kad su svi drugi patili, gde je ona raj svoj
U njemu je i najviše mojih uspomena iz detinjstva. Naslonio sam se na jablan, trava mi do kolena. Park je put tica. Tamo, u uglu parka, bila je ljuljaška,
Evo ispunjavam ga. Ispričaću vam jednu od svojih najlepših uspomena iz prošlih ratova. Tiče se, deco moja, hrabrosti i milosrđa jednog, rastom, vrlo malog srpskog vojnika, koji je
Eto ko je on. I danas, srećan od ispunjene dužnosti, sa dušom punom slavnih i besmrtnih uspomena, gleda on ovo mutno, sivo i sitno vreme i veruje. Da znaš kakva je to vera!
Ne mogu da kažem: ranjava me ova uspomena, teško mi je da je obnavljam, jer ne volim mnogo da se benavim, a tvrd sam, kao što rekoh, kao granit.
Posle Svetlane, voleo sam isto tako drugu devojčicu, gracioznu, milu, pametnu i plemenitu isto onoliko koliko i ona. Uspomena koju sam o njoj sačuvao isto je toliko lepa kao i ova o putu o kome sam ti sad pričao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A za njega, vjerovatno, samo uspomena na jednu beskrajno tužnu večer i noć provedenu na krajnjoj granici ljudskog naseljivog pojasa.
Još i danas mila mi je njegova uspomena. Svakako, to neće biti samo zbog mastike; bio je i inače uglađen, blag, osjetljiv čovjek.
A tavani — te staretinarnice smrti pohranitelji su i čuvari takvih materijalizovaih uspomena, hramovi tog pijeteta. Koliko li smrti na tim tavanima!
U razgovoru s mojom bolničarkom pokušao sam da lukavo doznam da li je u mjestu još živa uspomena na mog nekadašnjeg učitelja violine. Ali nije mi uspjelo da doznam ništa. Pa da!
se smatram podmiren i poslije djedove smrti ne treba da očekujem ništa osim dijela stojne kuće i kućnih pokretnina i uspomena. Sve to uz savjet da se, bar za izvjesno dulje vrijeme, ne pojavljujem u mjestu.
od vlage poklobučenog kartona, u topli suhi pepeo — iz jednog oblika ništavila u drugi — „Svijet je prepun uspomena” — pomislim. „Svijet je prosto zagušen pod teretom prošlosti.“ Dogorijevali su posljednji svežnjići.
No to je možda bio samo odraz mog lica koji je pao na nj. LXIV Jest, svijet je prepun uspomena, svijet je preopterećen prošlošću. Čudo kako pod tim teretom još diše.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Neka stara i slatka, veoma neobična uspomena iz detinjstva senu mu kroz glavu, seti se kako je nekada detetom plakao, i sad mu se učini da oseća ono isto, što je i
Đurici bi krivo što tako rđavo protumačiše njegov izraz, i još više što tako oštro ismevahu njegove seljanke, čija mu je uspomena i danas veoma draga, pa se namršti i ozbiljno odgovori: — One rade teške poslove, pa ne mogu mirisati kao vi, što samo
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao miris, kao zraci, kao tama, Kao vetar, kao oblak, kao pena, Odvojeni dani, noći, lebde, kruže I prilaze u obliku uspomena. Al' kad mis'o i sećanje budu stali, Onda kud će i kome će oni poći?
Tada tiho skidam ploču sa grobnice svojih dana, I spuštam se, dugo idem kroz redove uspomena, Kroz sva mesta iz života zaboravom pretrpana; Tu zastajem, odmaram se pod pokrovom od vremena.
SEĆANjE 1 Često puta kad te vidim gredom Da koračaš hladna, mirna, stroga, Uvek ista, uvek s umnim gledom, U trenutku uspomena mnoga Onog doba, kog sad više nema, Javlja mi se kao bajka bleda; Ja osećam da se prošlost sprema, Da mi, mrtva, život
ostavljam vidik star, bez mena, Veliku senku što je pala na san Bola i sreće, na šum reka jasan, Na lišće, želje i trag uspomena.
Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni Pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće k meni dohođaše.
pa i žele! Čini mi se kad bih plak'o — To bi bilo tek veselje! ... Ali suza baš nikako. Katkad samo dušom pline Uspomena i magline Zasnivane moje sreće, I zadrhti biće celo: Iz daljine šum se kreće — Razliva se u opelo.
Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe. Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904.
II Nov se život javlja i ja njega zdravim! Eno ga na groblju mojih uspomena! Pune su mu ruke i slasti i milja — Smeje se i priča da je i on pena, Koju vetar nosi k'o lišće sa bilja...
Mesto svetle istorije i grobova Ostala nam još prašina na hartiji K'o jedina uspomena na džinove; Sad svu slavu pronađosmo u partiji, Pir poruge dohvatio sve sinove. Ostala nam još prašina na hartiji.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njegovo ime nikad neću zaboraviti jer je ono draga muzika u mojim ušima zbog uspomena na ono divno prijateljstvo koje je on gajio prema meni.
Tako je uspomena na Nasau Hol u Prinstonu polako iščezavala, mada nije nikad zaboravljena. Čuvena pobeda veslačkog tima sa Kolumbije kod
Ali, uprkos svega, moja majka je bila u pravu. Kembridž je imao svoje svece i uspomena na njih bila je suština slave Kembridža.
Stari Grci su žrtvovali sto volova kadagod bi neki od njihovih filozofa otkrio neku novu teoremu iz geometrije, a uspomena na filozofa se večno slavila.
Ali prirodno je što nijedan srpski naučnik nije ni pomišljao na tako što, u doba kada je uspomena na pomoć američke nauke Srbiji, za vreme epidemije tifusa 1915. godine bila još tako sveža.
* Ovih nekoliko zaključnih reči napisao sam na dan kada je ovaj dobri Amerikanac prestao da živi. Uspomena na njega će nas uvek bodriti u veri da je našoj blagoslovenoj zemlji predodređeno da postane prva idealna demokratija
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uoči toga dana, slažući u sanduk preobuku i prtenine, djevojački se osjećaji stišaju, i iznebuha pretrže se u duši rpa uspomena i nastupi mir. Sve svoje sobom nosi: i osjećaje, i misli, i želje!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
široka kao prvi sneg i stonoga lovi senke pale preko zida i trava raste do iznad njenog čela trava zaborava ili uspomena nije važno (3) nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek spiraju krv (Itd.
Eto zašto je deo mojih davnih i dragih uspomena vezan za male knjige. I eto zašto sam se obradovao kad mi je Srđan Stanišić predložio da u „Grošu“ – što je lepo ime, s
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
krvi Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena. Vladislav Petković Dis I Postoje književna dela sa srećno i sa manje srećno izabranim naslovom.
Pripovedač gleda unutra, introspekcijski, a kreće se unazad duž svoga pamćenja, i kroz pomalo zamagljenu koprenu uspomena, što Stankovićevom tekstu i daje onu toliko puta već isticanu poetsku kakvoću.
Otuda, misli Crnjanski, i njihove „glavne osobine” čini „ljubav oblaka, vidika, uspomena i zvezda”. Uostalom, dodaje on, „možda bilje i lišće poznaju jedan srećniji oblik života”.
Spreman na sarkazam i cinizam, u naglašenome defetističkom raspoloženju, Crnjanski nije prezao da u vreme još svežih uspomena na Solun i Kajmakčalan travestira visoke nacionalne vrednosti, koje ulaze u srpsku istorijskonacionalnu mitologiju:
Miljković, Branko - PESME
istoku trešnje na zapadu maslinjake I sazvežđa nad Fruškom, zvezdane strofe najlepše U kamenu i na vodi: Grozd je uspomena na njihov raspored Ima svoju budućnost i njenu prošlost Ima svoj put i njegovu istinu Savetuje plodovima ljubav i
ZOVA Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. Cveće nas ogovara; šuma se prikrada Našoj nakaznoj samoći. Nema tajne. Svirala se ruga.
Krakov, Stanislav - KRILA
Bilo je ovde još treznih glava od tog čudnog pijanstva rušenja i smrti. Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile. Ali našto misliti? Ne misli se pred smrću, već se opija njome.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sestro moja, nežni cvete Starih uspomena, Nit’ je sreća, nit’ nesreća Što ti groba nema. Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vuk je međutim objasnio ko je autor pesme: Đorđe Rajković je (v. njegov članak Uspomena na Jovana Berića, Večernjača, 1881, str.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pušta je a se vrati u prošlost, da sagleda malenu ruku sinovljevog detinjstva i da ukrštanjem srećnih uspomena i tragične stvarnosti presvisne: "A rasla si na kriocu mome,/ Ustrgnuta na Kosovu ravnom!
To je najlepša knjiga uspomena koja je ikad napisana na srpskom. Iz ustanka je izišao i Sima Milutinović Sarajlija (1791-1847) jedan od vodećih
Ćipiko, Ivo - Pauci
No čim je dulje boravio uz more, buktijaše sve jača strast i zahvataše njegov mladi život. Sama uspomena na nju nije je mogla utoliti.
iznebuha sinuli bi mu pameću događaji iz pošljednjih dana; trznuo bi se i osjetio u dnu duše pečal povrijeđenih tužnih uspomena, i cijeli organizam lagano bi zadrhtao.
Nikakova teška misao nije ga morila. Ako bi katkad koja sumorna navrla iz prošlih uspomena, lako bi se rasplinula, kao da je preveć sitna da ga glođe u sjajnome živome prostoru.
dođe mu silom pred oči Amerikanac iz sela i u tili čas sneveseli se; i čisto osjeti da u njemu trne jedna slatka uspomena.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
stenu, umočio je svoje mlohavo telo u vodu, trlja dlanom ispod vode uboje i otekline na zadnjici, što su tu izbili kao uspomena na ovaj dugi put proveden u tvrdom sedlu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zalud ih čovek natrag zove, Spokojno one zrakom plove; Ni molbe naše ni naš jad Ne čuju one više tad; I samo tužna uspomena Ostaje dalje za vremena. 1886. ELEGIJA Pod senkom drevnih šuma potoci tiho streme.
sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. 1889.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kao kakav fantom gleda me ta dvoimena varoš iz tame, i budi u meni bezbroj uspomena. Njen sam ratni zarobljenik bio, i u njoj bi mi četvorogodišnja žudnja za slobodom srž ispila, da nisam našao utočišta u
Ko bi mislio da miris jedne ruže može sačuvati u sebi hiljadu uspomena! Granica moga podivljalog parka je, kao što sam već rekao, sam Dunav.
Tu nađoh i drugih uspomena koje vaskrsavaju preda mnom još davniju prošlost. Iz spiskova krštenih i umrlih koji su se čuvali u daljskoj crkvi, iz
Iz spiskova krštenih i umrlih koji su se čuvali u daljskoj crkvi, iz porodičnog arhiva, uspomena i predanja koje se prenosilo od oca na sina, sastavili su moj otac i stričevi rodoslov Milankovića; ja sam ga sada
I onaj visoki stub, uspomena na onaj strašni požar, delo je Vrenovo. Dozvolite mi da se raspitam gde je Grešemov Koledž. U njemu je Vren otpočeo
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa su i odrasli počeli da upotpunjuju smetlište. Nestade krompirišta, ostade samo uspomena i ime. „Prođi, bogati, kroz Savin krompir?” — „Đaci to u Savin krompir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Druže, dozvoli mi da ti se iskreno ispovedim. Samo tebi, jedino tebi. Ona je moja prošlost, jedina uspomena moga života, sa kojom, evo, već tri godine razgovaram, koja me jedina prati... Ona, moj mali drug... Gordana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
prve i druge etape — smatra se — nije veliki vremenski razmak, jer se vrlo rano javlja potreba da se pesmom sačuva uspomena na podvige heroja; zato se iz slobodne improvizacije izdvajaju pojedine pesme koje se ponavljaju, uglavnom, u
biti da je za vreme njegove vlade narod bio pošteđen raznih teških nameta i da je kasnije, pod teretom turskih nasilja, uspomena na takvo stanje imala presudan značaj za stvaranje junačkog lika Marka Kraljevića.
je u pesmama poznat kao Sibinjanin Janko), prodrla je preko Srbije do Kosova i tu bila strahovito potučena (1448). Uspomena na taj poraz i danas se čuva u izreci: „Stradao kao Janko na Kosovu“.