Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja i ti smo opet, svakad bivali zajedno. Ali ja, ah ja, već počeh da se zanosim ambicijama koje, podsticane uspomenom moga „visokog porekla“ i oholim materinim pouzdanjem u mene, sve više se i više širahu, pružahu čak do — stid me je već!
Pandurović, Sima - PESME
— A ovo? — To je cvet u knjizi, sveo. Smešno; al’ nekad ljudi su vek ceo Čuvali tako nešto. To su zvali „Uspomenom“ (zbiljski, ili tek u šali, Ne znam tačno). To je, eto, kao slama. Čudnovato, je li? — The, budiboksnama!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA DRUMU 55 ČAS 56 U ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU
Ovako: o tvojoj niti Živeće teška i mala Toliko koliko i ti. SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU Krevet u duborezu. Perina, prekrivači: Na vrata stavi rezu I polako se svlači.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Godine djetinjstva za mnom plašile su uspomenom patnje. Iza škrtih riječi „život“, „moj život” ocrtavala se ona usijana repatica koja nas izvlači iz tjeskoba sredine i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kosta izrikom veli da je takvo odricanje „podsticano” upravo „uspomenom moga 'visokog porekla' i oholim materinim pouzdanjem u mene”; to je uzrok „one rane, ubitačne zrelosti, kojom smo se
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dok god bude srpskih sina đakâ, Školom đaka a borbom junaka, Vidaće se mnoge rane gorke Uspomenom srpske dobrotvorke. »Starmali« 1883.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A kada sam naišao na teškoće koje su mi izgledale nesavladljive, bio sam potstrekavan na dalji rad njegovom uspomenom. I dvojica mojih kolega, profesori Bilimović i Žardecki, pomagali su me u mome radu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čist Grk, koji se u tuđini ne oseća dobro, i može ponekad skoro da se rasplače nad uspomenom na rodni kraj — taj kao mraz hladni Harisijades.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svakodnevno slušamo prasak topova... I ja nemam ničim da napojim svoju dušu do uspomenom na svoga maloga druga, čiji me vedar i detinji osmeh podseća na nebo, kad se sunce rađa...