Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
neki silnik, muk je trajao, sablja ga je već tukla, pljoštimice, po lidu, po vratu, grudima, nije se izmicao ali se uspravljao, silnik je urlao a muk bivao sve dublji, on laže, gad, Hasan nikad nije bio slep, izmislio je, neka prizna, Višnjić je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naši pripucaše. On diže ruke uvis i pade. Ubistveni zamah čelika naše artiljerije izdiže ljude kao talas. Neki se uspravljao. — Hoćemo li? — viču vojnici. — Lezi, lezi! — čuli se glasovi. Grrr-u — grmi rovovac. — Nema naređenja.