Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Ustade i general, opazi dimove — u nebo oprli — od deset kuća, pak se okrete na one Turke, izvrati kožu i povika: ,,Vi jedne k
i dok sam ja živ, neće biti pizme, al̓ neće mi ni drugi suditi...” Ustade i „zbogom!” — ode svome čadoru. Mi svi prisustvujući onde skinemo kape i blagodarimo na oproštenju i pročaja.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kočijaš drži u rudi vođice i čeka da pođe. Đuko spreman čeka kod kola. Ustade i kapetan, zahvali im na dočeku, izgovori nekoliko veoma poučnih reči, pa pođe.
— Te laži, dženabet! Ne prodaš ni po petnaest. — Ako ne prodam, lako je vratiti kući — odgovori Tiosav, pa ustade i maši se za torbu da ponese. — Znaš, Tiosave, što? — Šta, ćir-Trpko? — A'de, daj meni taj vosak. — More, batali!
— Eto kako! sega sam u Romanija. — A što se ti oružaš? — Ne me pitaj, more! — pa ustade, priđe Tiosavu i sasvim šapćući reče mu: — Znaješ li, more, da ima 'ajduci? — Gde? — upita Tiosav, tokorse iznenađen.
!« dreknu i učini: »Huj!« Posle malo ćutanja poče: »Ček, koliko sam ono puta prošao?« Ustade i hoda po sobi, podbočio se rukama, a oborio glavu, pa broji u pameti...
Molim te, moći će zar i bez opštine... Svud sam, bogami, tražio, pa nigde! — 'Odi amo! — reče kapetan pa ustade i uvede Simicu u kancelariju; otvori jedna vrata od druge sobe, gde seđaše za stolom jedan dežurni praktikant,
— Ono ja ne znam, već ako da mu salijem stravu. — Pa dela, bogati, radi što znaš, a ja ti neću zaboraviti. Anđa ustade i donese iz vajata nekake zamotuljke. Izvadi iz jednog dva-tri leteća kuršuma.
— dodade Purko. — Od kmeta i beseda! — podsmehnu se Ćebo. — Nemoj tu drobiti! — oseče se čiča Mirko i ustade. — Ta mahni se, Mirko, bogati! — reče Srdan. — Ko seje so niču mu skakavci. — A jesi istegao gredu, Srdane, a?
Kad vide Strahinju, ona se čisto trže i obazre se uzvereno. — Ene, ti si, Radojka!... — reče Strahinja, pa ustade i zaturi torbu i gunjac preko ramena. — A kud si ti tako poranio? — upita Radojka polako i snuždeno.
To Purko reče, pa okrete nekom putanjom onamo kući Živanovoj. Čiča Mirko i Ćebo odoše u Zarožje... Taman Živan ustade, jer se hlad beše pomaknuo, a sunce pripeklo, te ga vrućina probudila, kad eto ti mu Purka. — Pomozi bog, kume!
se malo promigolji, zevnu jednom-dva, kao čovek kad čuje da se spominje spavanje, pa tek zavara oči popu i domaćinu, ustade polako i iziđe napolje. Pop i Boško zaneli se u razgovor, pa i ne opaziše kud se denu Vuja.
veći... Na jedan mah: bup! Trže se... Pogleda oko sebe, a on na patosu pored kreveta u svojoj spavaćoj sobi! Brzo ustade, popipa se po leđima i onako bunovan progunđa: — Uh, ala sam žestoko ljosnuo! I leže opet u krevet da spava.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu bahne i nezvan. Nego, hajdemo mojoj kući, pa ćemo poručiti Devi da tamo dođe. Pa ustade. Stanku se nemade kud nego se diže i on, a već Zeko beše gotov i u vatru i u vodu sa Stankom.
— Ne brini!... Sad ja idem popu. Sve ću mu ja lepo ispričati — reče Ivan i ustade. — Slobodno mu reci da se ja na njega ne ljutim!... — Ama, ostavi ti to, dragi aga!...
Obe ćutahu. Krunija se zagledala u usne Jeličine, koje su igrale od ljutine... Ona kao da dođe k sebi, jer ustade, uze Jelicu za ruku, pa, grcajući, reče: — Idi!... beži!... — Što?... — Ubiće te! — Babo? — Jest on!...
I ona mora biti Lazareva, manj da umre!... — Dok Stanko živi, ona neće biti Lazareva! — reče on i ustade. — Do danas sam slušao harambašu, ali ga sutra poslušati neću, tako mi živoga boga!... Sav je cepteo kao u groznici.
Bio je vrlo uzrujan i nemiran; nije se mogao stanjiti na jednom mestu... Nogić naže čuturom, ustade i skide šaru. — Ja idem. — I ja ću s tobom!... — reče Stanko. — Nemoj ti! — Ali j ne mogu danas presedeti ovde!...
Onda, kad ti poznaješ te ljude, da ti kažem da se svi ljute na te. — Zašto? — upita pop i ustade. — Zato što si pustio Turčina da barata po tvojoj Crnoj Bari. — Ko pustio? — Ti. — Pa šta barata? — Evo, vidiš!...
To je posao tvoj i Marinkov!... Ja od Turčina ništa ne tražim! — Ni milosti? — reče Kruška i ustade. — Milost je u boga!... Ti mi ne možeš nijedne ove bele vlasi ocrniti, a kamoli da mi što pomogneš.
— Nego, moram sići do obale da izvor iskopam. I, pošto jedoše, on se prekrsti i ustade, pa, uzevši tikvu, ode na obalu. Nije mnogo prošlo a on se vrati noseći vode. — Hladna je kao led ledeni.
— Ustajte, svatovi, na noge lagane! — viknu iz petnih žila. Čeljad prenu iz sna i ustade, pa otrča na bunar da se umije. Ustadoše i stariji i gosti, a Mara im priđe s vodom i ubrusom, te stade polivati.
nikome reči o tome!... Ja ću sam otići, a ovi će moji posle... — Dobro! — reče Stanko. Zeka posede još malo, pa ustade i stade se pozdravljati. — Sedi, posinče, kuda ćeš? — pitao je Aleksa. — Ja moram otići do družine, poočime!...
Ali veselje preseče. Više se ne ču ni pesme ni pucnja. Izgledalo je kao da su se skupili na kakav dogovor. Popa ustade iza sovre i zovnu Stanka. — Noćas će sigurno biti kakvog okršaja? — upita on. — Ti to znaš.
— E, to ti je već nešto pametno. To ćemo učiniti sad, odmah! Pa ustade i viknu: — Vojko! Vojko se zaneo, slušajući priču Zavrzanovu; prenu čim ču Zekin glas. — Čujem, buljubašo!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad ga opet vratiše u kuću, Mićo iznese ponovo rakiju. Prvu čašu dade kumu Ninku. On uze čašu, skide kapu i ustade, a seljaci nehotice svi poustajaše i poskidaše kape.
Davno je pala rosa, već se i istok rumeni, a pop još ne zaspa. I kad ču gdje pred njegovu kuću staše kola, ustade i iziđe napolje. Pred kućom kum Ninko popušta štranjge konjima koji se puše u svježem jesenjem jutru.
Mara bješe sama u začelju. Brzo ustade, lijevom rukom pokupi haljinu, desnom smače šešir s glave, dohvati se za lotre i lako skoči na zemlju.
— O, o! — govoraše uvređeni Tumanov i Popesku. Baba ustade: — Gospodo, gospodo! Meni se odsekoše noge. Ana mi beše stala na nogu i pritiskivaše je što bolje mogaše.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« tešila se Jula, al’ Šace nikako nema, tako da se Juli učini ovo nekoliko dana čitav vek. Jednoga jutra tih dana ustade Jula vrlo sumorna i rasejana. Tome je bio uzrok noćašnji san, upravo ne noćašnji nego san u samu zoru.
— reče bojtar, pa ustade i brzo sunu sebi rakije u fićok. — Ja sam ovde znate, k’o neki rod, pa zato se i ne civram, nego se i sam poslužujem.
— E pa dobro, al’ izvesno... Izađoše i Melanija i Pera, a iz kujne se malo posle ču jedno: »Juf!« — Dakle? — ustade gđa Persa, koja je dosad k’o na žeravici sedela. — Dakle, šta se svršilo? Je l’ doš’o i onaj?
— Pa, onda... — Paaa, pa onda... nije bilo ništa. — Pa, ako nije bilo, al’ će valjda biti? — reče gđa Persa, i ustade, pa stade nervozno spremati i bez ikakve potrebe premeštati stvari s jednog mesta na drugo.
— On se izvuk’o. Ja sam povuk’o, a on se izvuk’o, k’o i uvek što je. Razumeš li me bar sad? — reče pop Ćira, pa ustade i stade se šetati, a i popadija ustala, pa se i ona šeta; on nagore, a ona nadole.
pa se smeje, smeje... sve se trese. Svi se smeju grohotom, pa i onaj, i on se smeši, samo tišije. — Jao mene! — ustade gđa Persa, — a šta je to bilo? — Ta ovo je, ovo je konjski zub, oče Kirilo, — veli vladika.
Mlada žena, u čistoj cicanoj haljini otvoreno plave boje sa belim bobicama, ustade brzo, i pripreti nestašnom mališanu koji držaše obe šake pune prašine. Putnik je pogleda.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U istom trenutku žena odbaci vez i, potpuno uverena u onu njegovu duboku i tešku udubljenost, ustade pa se za tren oka stvori kraj prozora.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njen muž je, međutim, čkiljio, zevao, tako da ga ona poče, za košulju, da vuče. Ona ustade prva i ukaza se visoka i vitka, vrlo lepih, dugih, nogu, a vrlo tanka u pasu.
Grudi su joj se tresle. Njen muž se onda prenu, ustade, i, u svojoj dugačkoj košulji, bos, pođe prema prozoru, da ga otvori.
Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade. Pogleda muža onim svojim crnim očima, pod sraslim obrvicama, a Đurđe htede nešto da kaže, ali samo odmahnu rukom.
Neću poreknuti što pisah, znaj, dok je u mene konja i pištolja. E da me iskorijene iz najdubljeg korena. Aha!“ Pavle ustade da zagrli bratučeda i načini se velika graja. Đurđe ih je obilazio kao medved i odmahivao rukom.
Što mi ženu rasplaka?“ Kad veliki, teški, kirasirski, konji povukoše kola, i počeše da smrde, od naprezanja, kirasir ustade u kolima i pozdravi ženske mahanjem šešira. Dovikujući im „Au revoir“!
U tom trenutku, valjda razdražena njegovim ćutanjem, gospoža Kumra ustade, pa reče, jetko, da odlazi. A kad Trifun nije odgovorio ni na to, ona ciknu: „Progovori – zanemeo, dabogda!
Ambasador je bio podigao svoj natmureni pogled i posmatrao Pavla, trenutak, dva, pa zatim ustade i priđe ogledalu. Naslonivši se na appui mramornog ognjišta, pod ogledalom.
Možda je to što kapetan priča, o lazaretu, preterano? Kajzerling onda ustade i priđe Pavlu. Gledao ga je svojim peskovitim očima, hladno.
U istom trenutku, Pavle poznade siluetu momka u traktiru, Sepa, na stakletu vrata, u beloj zavesi. Kad ustade i vrata odškrinu, pred njim je stajala Božičkina kći. Ušetala je kao paunica u njegovu sobu. Pavle je bio zanemeo.
Bio je prišao Tekli, zgrabio je za ruku, da je digne i izbaci. Ona onda ustade i reče da će otići. Došla je da mu kaže da on i Evdokija srljaju u propast. Pa dosta.
Ona onda ustade sa njegove postelje, sa koje je ustajala i na koju je opet sedala, pa mu priđe. Uze ga, nežno, pod ruku.
(Isakovič reče: ljubostju koju samo Bog možet po moei smerti da raspečati!) Kad to ču, ona ustade lagano, pa se udalji od Isakoviča, i zaplaka. Uze joj ga, kaže, rođena mati.
Teodosije - ŽITIJA
Pošto su se na večeri dugo zadržali, zapovedi iguman da se udari u bilo, jer bejaše dan nedelje. Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu.
Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu. A ustade i vojvoda sa blagorodnima, da stoje u crkvi, jer ga nisu smeli pustiti sa cvojix očiju.
I odmah savivši pismo, dade ga za oca poslanima od oca. A kada je pismo doneseno, samodržac otac ustade sa prestola, i klanjajući se ljubavi sina kao svetima, I primivši OVO celova ga, i razvivši pismo pročitati ga ne
I odmah u poslednjoj starosti iznenada mladićki sa odra ustade, i kao da je čekao da dođu neki blagorodni i ljubljeni i svetli i visoki od cara, veselom dušom, svetlim i svetim
Nebeski je i govorno ovo sa njim u obliku očeve pojave. Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše.
se nikako nije mogao ispraviti i za koga su i najbolji lekari mislili da je izgubljen za život, iznenada brzo sa odra ustade.
Prepodobni brzo ustade i prekrstivši ruke na prsima reče: Pomoćniče moj i izbavitelju moj, Gospode, ne oklevaj, jer gle, u lavljem obličju
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad sluge raskriliše vrata trpezarije i pokazaše sedišta za bogatim stolom, Isakovič se trže i nekom medveđom snagom ustade na noge. Očni kapci behu mu sasvim pomodreli.
Čudio se tom iznenadnom pucanju i divio se, da ga opaziše. Onako mamuran, kivan, kao malopre na ove, ustade da vidi te druge, sa one strane reke, i opsova im, u sebi, dete francusko.
Matavulj, Simo - USKOK
Momak donese pokoljenak, veliku bocu kantunaču vina i stolovatu čašu. Knez ustade i za njim svi. On se prekrsti i izgovori: — Da se sa strahom pomolimo i poklonimo gospodu bogu i bogorodici, blagome
Stevo Bajov viknu mu: — A-nu, čôče, no ispričaj, sve kako je bilo! Tada Stijepo ustade i poče na prekid pripovijedati njegovu borbu s Francuzom, pokazujući pokretima tôk napada i odbrane, namještajući
— zapita pop. Janko pogleda na časovnik: — Ura do ponoći! — Hajde, ženo, doma! — viknu pop. Na to Gojača prva ustade, pa sve za njom. Sve redom počeše pristupati i ljubiti kneza u ruku.
— Pristajemo — graknuše svi. — A ti, Janko, šta na to kažeš? — zapita ga knez. Janko, blijed od uzrujanosti, ustade, priđe Mrgudu, uze njegovu tvrdu, razgrapljenu ruku i poljubi je. Knez ustade vičući: — Neka nam je srećan novi brat!
Janko, blijed od uzrujanosti, ustade, priđe Mrgudu, uze njegovu tvrdu, razgrapljenu ruku i poljubi je. Knez ustade vičući: — Neka nam je srećan novi brat! Svi poustajaše i poljubiše se s njim. Pošljednja se s njim poljubi Milica.
Prema vratima, za stolićem, sjeđaše čovjek i čitaše nješto. On ustade kad se pohodioci uputiše k njemu. Bješe visok, okošt, grbasta nosa, dugačkih, smeđih i prosijedijeh brkova.
U taj mah uđe njekoliko glavara u kuću. Savo ustade, i uputi se k njima. Janko, sav zažaren, reče: — Kad ste toliko dobri prema meni, ja ću vas zamoliti za jednu veliku...
— doda onaj što je guslao. — E, moj đetiću, onome što je na konju lasno je i sići! — reče đakon. Vladika ustade, a za njim svi.
“ Klepanje zateče vladiku budna: na prvi kucanj on ustade, odmaknu rezu na vratima i opet leže. Njegov momak, Milo Savov, bješe već pred vratima, te uđe i, čučnuv pred
stiže do pola neba, jedan se probudi, sjede i, onako trapovijesan, pogleda po družini, pa na nebo, pa se prekrsti i ustade. Bješe Marko Jokašev.
Knez, ležeći nauznak, odjednom poče mučno dihati, njegove silne grudi nadimahu se i slijegahu. Milica ustade i užasnu se vidjevši da mu je čelo namršteno, oči otvorene, a usne blijede.
— Viđi đavola! — reče stari Mrgud. — To nije bez njeke! Knez nastavi: — Ja mu nazvah boga, a on prihvati i ustade. Ja ga zapitah: kud ga put nanese, a on započe: „Kupio sam, veli, nješto gore za građu od ovijeh Žanjodoljana, pa sad
Milićević, Vuk - Bespuće
Zašto da ga uznemiruje taj svijet? . I on lijeno ustade i pođe, oblačeći usput kaput na kome je ležao i otresajući trunje koje se bilo nahvatalo po njemu.
Sremac, Stevan - PROZA
Ko je god bio polaženik, taj će znati sve to. Spočetka se više radilo nego govorilo, jelo se. Domaćica ustade da »tranžira« pečenicu. Jova ne da nipošto, hoće on. Diže se užasna vika.
Taman sedoše, a domaćinu pade na pamet da još nije bilo zdravice, a red je nazdraviti polaženiku. Ustade ponova, diže čašu i nakašlja se malo. — Čujmo! — reče polaženik. — Čujmo! — prihvati gospoja Kaja.
Ustade ponova, diže čašu i nakašlja se malo. — Čujmo! — reče polaženik. — Čujmo! — prihvati gospoja Kaja. A domaćin ustade i otpoče zdravicu.
— Sreda, gospodine! — povikaše svi. — Mir! Jedan neka govori. — Sreda, gospodine! — ustade jedan i reče. — E, lepo, danas, dakle, imamo u trećem i četvrtom razredu: srpski jezik, lepo pisanje, hrišćansku
No, neka; ajde, pogodiće koji drugi. Dakle, ko zna šta je to? — Ja, gospodine — ustade drugi. — To je krava. — Da, krava, reče Maksim, i poče opisivati kravu onako kako to novi pedagozi opisuju, i kako mi
— reče gazda Radisav pa ustade. A sin razumede dobro taj pokret, i odmah se namesti uza zid da skloni leđa i sve što je tim pokretom očevim bilo
Radičević, Branko - PESME
“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da
Malko leža, pa s' onda pomače, Pa još malo, pa još malo jače, Pa s' protegli, pa gore ustade, Pa ovako bumbarati stade: „Blago mene, sa mnom muze rade, Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu
Prva buna eto već ga prođe, On ustade, pa zboriti pođe: „Bogom sestro, pravo mi govori, Što li činiš u toj pustoj gori?
76. Najede se, pa sad pu(ši), Još su momci piva nagli; On za čašom čašu suši, Dok mu s' umlje ne zamagli, Tad ustade, krčmu manu, Te batrgnu u kavanu. 77.
81. Deset sati e to bije, On od odra svog ustade, Pa se brije, pa se mije, Pa s' u ruvo dično dade, I dovati cigaricu, Pa ajd' odma na kavicu. 82.
96. „Što je oto?“ on zapita, Ali čedo ni brigeša, Već ustade, na nj poita, Još prozbori srdna seša: „Gospodine, molim, ko ste? Ja ne primam takve goste.“ 97.
“, viče mlada. Psuje starca, pa ga tura; Ali starac kao klada. Tek kad junak naš ustade, Malko mi se micat stade. 58.
XXV Pa možda se sad probudi, Pa ustade, pa njoj iti, Njoj, za kojom tako žudi — Ao Bože straoviti! — „Zbogom, mati, prosti, prosti, To za suze i sve trude,
Sunce granu, on ustade, Pa s' oblačit brzo stade, Ma ga spazi brižna draga, Priđe bliže, pogleda ga: „Kud ćeš, zlato, kud ćeš tako!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad već i ponoć minu, a od dorata ni traga, djed se poče vrpoljiti u svom krevetu i zorom ustade da ga sam traži. Osvitalo je neko goropadno i ljuto jutro s teškom rosom, pa starac krenu bos da ne bi raskvasio opanke
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda Grbo reče srednjem bratu: — Hajde, ne bi li ti vidno. Srednji brat ustade odmah, uze tri kamena i ispe se na vr jele, gleda na svaku stranu, ali sve uzalud.
Odmah zatim polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onijem svojijem šćerima, zakla ih i iziće. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na drugo, pa pobježe iz dvora.
Kad ujutru jutro osvanulo, on se prenu iza sna, ustade te se umi i pomoli bogu, pa htjede krenuti, ali da mu vjetar ne bi svirao u prazna usta, htjede da se potkrijepi malo.
Kad već htjede leći, on vezenu maramu metnu pod glavu, štap pored sebe, a šešir više glave, i zaspa. Kad izjutra ustade, obuče se, umi se, a maćeha ni da ga pogleda. On se začudi, ali ne upita.
Kad su došli u mlin, stadoše opet igrati i pjevati. Kad su se tako naigrali i napjevali, ustade najstariji među njima i reče: — Dosta je bilo igranja i pjevanja, de da prppovijedamo štogod od starina.
On leže i zaspa. Kad sjutra dan osvanu, ustade putnik, umije se i, po adetu, otklanja sabah. Pošto popi kavu, zamoli handžiju da mu povrati aspru, govoreći mu: — Baš
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se diže sa kreveta, ustade i ugleda pred sobom Dragutina, jednog lepuškastog đaka Učiteljske Škole, koji je stanovao u istoj kući i redovno je
Izjutra se probudi s jakom nesvesticom i glavoboljom, ustade te se umi, pa htede skloniti one ukrase sa stola. Ostavi časovnik u fijoku i ponese tamo i onu drugu kutiju, pa
Noge mu veoma zebu... Ustade, pa poče brzo hodati, ali kad pruži korak, taman ima prostora da korači četiri puta. Ide unaokolo, ukršta sredinom,
Pečeni smo i ja i on... Nego, znaš, pričuvaj se ... nešto je na tebe mnogo ljutit. Gojko ustade, ćuteći, prođe pored kmeta i ode u školu.
Evo ga unutra u kući. Zvera oko sebe i vidi nasred kuće plamen, veliki, svetao, topal. Ćutanje... Neko se pače, ustade, on obrte glavu. Jedan dečko stoji i gleda ga... — Gde je... soba... Ljubica?
«... Sutradan Gojko ustade turoban ; čim se seti sinoćne patnje, namršti se još više. Od onomadašnjega boja Ljubica ne dolazi nikako u školu, ali se
čim dođe Uskrs... I on stade žudno gledati u njeno lide, očekujući sa strahom i zebnjom njen odgovor. Ona ustade, priđe mu i metnu jednu svoju ruku na njegovo rame, pa ga opet pažljivo pogleda svojim velikim očima.
Protrlja oči, posluša... jest, to je ona. Ponekad joj se otme iz grudi i zagušen jauk. Gojko upali sveću i ustade. — Šta je? zapita on preplašeno, trčeći po sobi i češući se rukom po jednom ramenu, i ako ga tu nije ni malo svrbelo.
uzviknu ona, grleći ga. Pri poslednjoj reči on se nekako ironično osmehnu, i lagano ukloni njene ruke od sebe, pa ustade. — Zar je vreme da idemo? — Da idemo. Treba da vidim tamo u školi sve... nisam ništa još pregledao.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— zavapi car. — Ne, brate! Ti si spasen! Ustani! Car ustade pa se odmah tu, pred svetiteljem, odre če blaga i razdade ga sirotinji.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Neka ustanu svi koji imaju da igraju uloge opozicionara! — naredi predsednik. Ustade njih nekoliko. Sekretar izbroja sedam. — Kud je osmi? — pita predsednik. Niko se ne javlja.
— Hoćemo li se krenuti? — pitaju vođu. On ustade bez reči. Uz vođu se odmah grupisaše najodvažniji ljudi da mu se nađu u nesrećnu slučaju i da ga čuvaju da mu se ne bi
Glasanje je teklo u najvećem redu. Po svršenom glasanju ustade načelnik s važnim, ozbiljnim licem, kao što dolikuje predsedniku političkog zbora, i još važnijim glasom objavi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Već je pola noći, bolan brajko, a sutra treba da poraniš. I on leže. Spavao je malo, te ustade zlovoljan i neraspoložen.
Jednom se skupila deca oko njega, pa ga zapitkuju i slušaju njegove priče, dok tek jedan dečak ustade pa reče: — A što tebe, čiča, mrze varošani? — Odkud ti to znaš, — zapita on i pogleda dečka začuđen.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Politički bukvar za matoru decu, Pčele od Bihnera (ili nekoga drugog) i još jednu, pa se opet trže i stade zverati. Ustade i metnu ruke na leđa pa se okrete famulusu i stade ga meriti, a uvrće jednako bradu. — More, ti si pismen?!
Zaustavi se na famulusu. Opet ustade, stade se šetati, obiđe oko famulusa mereći ga od glave do pete a jednako uvrće svoju broćastu bradu tako da je od
To reče Sreten i ode u svoju sobu. Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu. Zatim ustade, stade hodati, sede opet i stade misliti. A zatim prileže i stade grozničavo bacati reči na hartiju pred sobom.
! Zar ti mehandžija pa da ne znaš?! Zar ne svrće kod tebe? — Nesam mehandžija — odgovori prgavo ćir Đorđe, pa ustade i stade bez ikakve potrebe da briše sto koji je sasvim čist bio.
— Slava! — zagrmeše prisutni u mehani i digoše kape (a Krsman slamni šešir) uvis. Kad Sreta napisa depešu, ustade i pročita pred skupljenim zborom i zapita ih ima li ko šta da primeti, da se što, na primer, doda ili izbaci.
U mutvak je žensko!« ali nema kud, nego joj sad dopusti, reče joj: Đuzela, pobratim te zove na malko igranje. Ljubica ustade, a Mića je uhvati kako treba za čardaš.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krst zasija kâ na gori sunce, i sav narod na noge ustade, časnome se krstu pokloniše. U tome se razbudih od straha. VUK MIĆUNOVIĆ Srećan bio, divno li si snio!
VLADIKA USTADE I DADE MANDUŠIĆU IZ ODAJE SVOJE JEDAN DOBAR DžEFERDAR. KRAJ
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Oseti samo bol i ništa više. Brzo, stresajući se od jeze, ustade. Ali on, obezumljen, lud, sa penom na ustima, iskrivljenim licem, gurajući je glavom u trbuh, grleći je po kukovima
Ponova oseti od njega sav onaj miris na znoj, neopranost i krpe. Ustade, poljubi ga u ruku i istinski kajući se što ga je sinoć toliko uznemirila i uplašila, promuca: — Oprosti, tato, nisam
otpustiše od sebe, da posle međ sobom svrše proševinu, i pre no što ona, poljubivši ga ponovo u ruku, pođe vratima — ustade i dođe do Sofke. Tako čvrsto stade, da mu čizme zaškripaše, i kao da se pod od sobe podavi.
Da oglasim! Neka svet vidi! Neka svet čuje! I ustade. — Neka svet čuje! — govorio je idući, onako u čarapama, i ponesavši sobom pare, koje mati beše uvezala u peškir, ka
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Sad ga pridrž’te, neka mu se dobro ocijedi!“ reče vidar, te pođe k ognju i sjede. Pošto ispuši cijelu lulu, ustade, zasuka rukave, pa uze onaj melemom namazani fitilj. Trnci podiđoše ženske jer i prije gledale su tu radnju.
„Striko“, reče cura, „onaj bi čovjek rad, kaže, da ga ležemo na pod.“ „Elamo, vaistinu“, reče medik i ustade. I ostali uđoše za njim. „Čini mi se e će mi lakše biti ako me spustite na tle!
Najzad Vladika reče đakonu: „Zovi ih“, a ovaj viknu: „Pristupite — grešnici!“ Ljudi se lagano primakoše. Vladika ustade, pa priđe do pod vijenac od gumna. Đakon stade malo iza njega. „Došli ste da vas prokunem!“ reče starac.
“ Opet zamukoše. Ona se diže. Janko je povuče za ruku, ali se ona bješe ukrutila, te i on držeći je jednako, ustade. „Dobro, otići ću kad ti to želiš. Ali, znadi, ne kud me ti šalješ, nego na drugu stranu...
“ odgovori Stana, pa nasloni glavu na ruku. Dugo je tako stajala i promišljala, pa se nasmija i ustade. Bješe li taj osmijeh namjenjen prošlosti, zlatnim snovima mladosti? Ili je to bio kao prijekor sudbini?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Teke viđe, pokloni joj se, a ona ustade na noge i upita ga: „Otkuda si neznani junače?” A on muč'! Ona ga opet zapita: „Koji si? što si došao?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Vra-Naćvar“ utoliko izvadio njeki list, pa stade čitati. Čagljina primivši od snahe pun bardak, ustade i skide kapu. Svi poustajaše i poskidaše kape. Fratar, ne dižući glave, reče: — Stipane, namiri konja!
ov...? — I opet mu zijehanje prekide riječ, ali svi razumješe, šta pita, jer je gledao Bakonju. Osinjača brzo ustade, pokloni se, stavi ruke za pojas, pa reče: — Duše mi, vra-Brne, pravo da ti kažem, malo je beskaran, malo je svoje
Ona se obrne ka sluzi, pa htjede i njega u ruku cjelivati. — Taa-ko! Dosta, dosta! — reče Brne. — Vrime je leći! Pak ustade i nagnu se put Stipana.
— odazva se Čagalj. — Ja bi reka... Opet svi zagrajaše. Bakonja nješto prišapta ocu, na što ovaj ustade, pozdravi se s bratom i pođe. Svi se krenuše. U taj mah njeko zakuca na vratima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle, kad su počela da stižu kraća i sve kraća... Samo je novac tražio. Da on To ne odlazi od mene? Ustade i raskorača se od prozora do kreveta.
Nisam se izmenio. — Vreme je badnjak da se unese — reče Simka. — Vreme je, idem. Ustade i Vukašin, a Aćim mu sa otvorenih vrata dobaci: — Ti ne moraš. Kočijaš ga dovezao. Sa ubaleganim kljusićima.
Pa sve ću mu i dati! Moram sve da mu dam. Ti ćeš da rasturiš na braću i sluge! — Zašto da rasturim?... — šapnu ona i ustade. Đorđe skoči s kreveta i sa stisnutim pesnicama pođe na Simku: — Ti si moja nesreća!
Aćim ustade i unese mu se u lice: „Opet ga volim. Više njega volim od tebe.“ „Znam“, kraj noge spusti lampu. „I opet da znaš.
Varoško bunjište. Celu Palanku mogu da kupim! — Ti si seljak! — lupi pesnicom o sto jedan u varoškom odelu i ustade spreman da se svađa. Đorđe ga nije poznavao, pa mirno reče: — Dobro, šta ste vi svi redom? Što me gledate kao telad?
I kad prva opali, sokaci su pusti reče zadihano Steva Čađević, i sebi previsok, i sede na minderluk. Aćim, u odelu, ustade s kreveta i izvuče fitilj na lampi. Opet sede na krevet.
,,Ti si lopov. I dokle ćeš?“ viknuo je Lazar. Svi pogledaše u njega i huknuše. Vasilije prebaci maramu preko ramena, ustade, priđe Lazaru: „Diži se!“ — „Beži!“ povikaše ostali.
Ima ih preko dve stotine — reče Čađević. — Jači smo mi, Stevo, i od puka vojske — podiže ga ubrzano srce i on ustade. — Možda nisu ni pošli u Prerovo. Skoro će podne. Nek idu ludi kući. Poslova uvek ima.
— Imam. Nisu mu oči zle, misli Tola i gleda mu u zenice. — Ali ovde pušku da ostaviš. — Hoću. Vojnik ustade, brzo ščepa pušku i uperi je u Tolu, ovaj htede da beži, noge mu otkazaše, stoji, klati se i čeka pucanj.
A ti ćuti tu dok ja ne dođem, ako ne želiš s deverima vezan da odeš u Palanku. — Nikola ustade i ponovo ga zatrpa senom. Đorđe gleda u mrak, a seno šušti od njegove drhtavice.
Izvuče se iz sena, ustade, mrak mu u talasima naleće u oči i puni glavu, on se klonulo svali na gomilu livadske otave, jer jedini se on od
— Kralja ne pominji! — ustade kapetan. — Kome si platio da ga ubije? — Narodna ruka ga ubila, a nju ničije i nikakve pare ne mogu da isprljaju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A onda, sunce banu na vrata i dečak ustade da vidi šta rade njegove igračke. Spavale su sve do poslednje. Jedino su tračnice maloga voza bile prazne, a povetarac
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Zamislite da je iz kamena, položenog u Keopsovu piramidu, sazidan dug zid, visok kao što me ovde vidite“. On ustade da bi učenici pravilno odmerili njegov džinovski stas. Tada im ispruži stopalo svoje desne noge.
Zato vasiona oličava savršen jedan poredak, lepo izražen rečju Kosmos“. On ustade i raširi svoje ruke. „Harmonija vasione - to je govor brojeva! To je duboki smisao svih mojih saznanja.
“ On dade tačan odgovor. Gospođica trže svoje ruke natrag, on ustade i okrenu se - oboje se pogledaše uzajamno. „Isak!“ uzviknu mlada devojka, „kako si narastao i razvio se!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On se okrete, pogleda me mutnim, iznurenim očima, poznade me, pa ustade i zagrli me, ali je bio iznenađen. — Gospodo, — predstavi me on rasejano, posle pozdrava — ovo je moj pobratim, ovo
I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati. Utom mršavko ustade i podiže čašu: — Meѕѕіeurѕ, mangons et buvonѕ, car demain nouѕ mourrons!
On ustade, uze je za ruku: — Mila, voliš li me, 'ajde brzo reci mi koliko me voliš? — Ti znaš, pa zašto me pitaš sad?
stegnuta grla i pre nego što bi briznuo u plač i glasno zajecao, čovek okrete glavu, uhvati se obema rukama za nju, pa ustade, ostavi bolesnicu i pojuri u susednu sobu da se isplače.
Na goblenu sa motivom pastorala i na ćilimu pastelnoplave boje zaigraše sunčane zrake. Onda čovek ustade, polako odškrinu prozor te svež i mirisan vazduh ulete unoseći zdravlje.
I tako, savladan silinom svoje tuge, gospodin Leđenski ustade naglo iza pisaćeg stola i priđe velikom ogledalu do prozora.
Baš utom ona žena ustade i sasvim sama pođe sredinom sale. Neiskazano uzrujan ja se obratih ovamo, ja rekoh: „Vanja, da li slučajno poznajete
I kao u njemu tako isto i u igri ne uze učešća. Pošto je ostavio knjigu, ustade, proteže se, nagnu se po navici i bez interesovanja nad karte jednoga od igrača, a zatim se naglo okrete, podiže svoju
A kad crkveni sat izbi ponoć on naglo ustade da se oblači. — Ti nisi pri sebi, nesretni. I upola ispravljena u krevetu, starica nastavi očajno i prekorno: — Opet
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Najzad družina ustade i u pratnji Lorka, vječito pijanog lučkog nosača pomodrela u licu i podbuhlih očiju, zamače pod kameni luk gradskih
Imam nekog posla u Grčkoj. Taj „posao u Grčkoj” bilo je sviranje u jednoj lučkoj noćnoj kafanici u Pireju. Ustadoh. Ustade i starac. — Hoćeš li na majčin grob?
Sve u svemu, kad dobro promislite, lijepa smrt. Idealan završetak, kakav se samo poželjeti može!... Ustade navlačeći rukom naniže bijeli prsluk fraka na trbuh koji je već bio počeo da se zaokružava.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kmet opet uđe u kuću. Prođe pola časa. Pisar popuši nekoliko cigara, pa ustade i obiđe svu kuću unaokolo. Iza kuće stajaše neka stara vajatina.
Ovi zraci podsetiše ga da razmisli o položaju svoje apsane. Ustade sa slame, pođe k prozoru, koji beše viši od njegove glave i — o sreće!
Đurica ga pogleda začuđeno. »Šta će to sad — pomisli u sebi — da skačem kroz prozor napolje ?« Ali kad ustade s postelje i ugleda kroz onu rupu drugo prozorče, začudi se veoma. — Ene de, odkud ti to?.. E jesi majstor!...
— Broj! — reče mu Đurica. — Lako ćemo prebrojati, no dede pričaj. — More broj to, da vidimo koliko ima. Vujo ustade i, ne progovorivši ni reči i ne pogledavši ga, ode u drugu sobu, ostavi tamo zavezak i vrati se u sobu.
— Hajduci nemaju nikakva posla s poštenim kućama. Otkud se ti nađe s onom devojkom? — zapita on oštro. Đurica ustade naglo. — O tome nemoj nikad više da me pitaš. Kazô sam ti ko je, pa sad dosta ti je... Nisam ni ja od gvožđa !
Đurica ustade, uze pušku i dođe pred vrata. Janko ga pažljivo razgleda, držeći jednu ruku sakrivenu za leđima. — Čiji si ti, more?
Dečaci zinuše od čuda i zanemeše, a drug im ustade i zdravi se sa Đuricom. — Stražarite li pomalo? — pita Đurica smešeći se. — A ja... setkarimo pomalo, et’ ...
Ja, brate, neću drukčije! — uzviknu on odjednom i ustade sa stolice, kao da se sad nečemu priseti. — Jest, neću da mi on deli ka slepcu po dva dukata, a sebi ostavlja stotine...
— Jovo, ja bih malo spavao — reče on kresnuvši okom na domaćina, koji ga pojmi, pa ustade i iziđe sa njim. u sobi ostadoše Đurica i Stanka.
Posle pola časa Mato ustade i zovnu ga polako. — Đuro! — zovnu ga on nekoliko puta, pa, videvši da Đurica spava tvrdo, posle velika umora, diže
— viknu jedan gost, kad Đurica uđe. Jedna plavojka, malo pogurena, jasnih i svetlih očiju, živa i strasna izraza, ustade iza stola i pođe nasusret Đurici. — Gde si, Mišo; kamo se ?
Ja ću biti kod Jova, a ti sedi tamo, dokle god možeš. Stanka ustade i ode, a za njom se diže i Đurica, držeći se voćnjaka i ograde, pa ode k Jovu. — Da mi dobaviš Novicu do mraka!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda Grbo reče srednjemu bratu: — Hajde, ne bi li ti vidio. Srednji brat ustade odmah, uze tri kamena i ispe se na vrh jele, gleda na svaku stranu, ali sve zaludu.
Odmah zatijem polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onim svojijem šćerima, zakla ih i iziđe. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na drugo, pa pobježe iz dvora.
Teke viđe, pokloni joj se, a ona ustade na noge i upita ga: — Otkuda si, neznani junače? A on muč̓! Ona ga opet zapita: „Koji si? Što si došao?
Petković, Vladislav Dis - PESME
katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako uzvišen i onako mali. Sve se to desilo brzo i u času.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moji predlozi su nemo primljeni, a gotovo pre nego što sam završio svoje izlaganje Netleton, najstariji birač u mestu, ustade, uperi svoje tamne naočare u pravcu mene i obrati mi se od prilike ovako: - Naši putevi su taman onoliko dobri koliko
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jedne ljetnje noći, a već se bjaše troje djece narodilo, ustade Marko prvo svanuća. Pođe k otvorenome prozorčiću i gleda na more.
— i stade je potezati s postelje. Uto se djeca počnu pomiješati po krevetu, a ono iz zipke zaplače. Žena ustade iz kreveta, prekrsti se, dohvati odijelo i lijeno se oblači. Dijete iz zipke bolje plače. Pođe da ga smiri.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vujana ustade. Pogleda na hučnu reku, na okolna brda, podiže oči k nebu, pa ih hrabro pribra i, kao da ništa nije bilo, spusti ih na
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
!... U ćutanju prođe još neko vreme. Borba je jednako trajala. Turci su pripremali treći juriš; đeneral ustade i poče hodati. Skoči i Vladan, beše mu pala na um »velika« i »spasonosna« misao.
nastupi ona duga i mučna pauza, koja obično nastupa pri takvim razgovorima, gde ni jedan ne zna šta da počne, Komarov ustade i ode. O ovom samoubistvu pok. majora Velimirovića govorilo se tada mnogo u našim vojničkim krugogovima.
Mi postepeno dođosmo k sebi od iznenađenja i tu ustade gornjo-milanovački poslanik Vujo Vasić te reče: — »A ko se to usudio reći, gospodaru, da mi nemamo u tebe poverenje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Onda se obrati jednom vojniku: — Kako se sad osećaš? Vojnik ustade. — Malo mi trne rame. Ali, dobro je... — Prilikom eksplozije merzera, poleti jedan kamen i udari ga u rame.
Uostalom, vi ste se, Lulu, uverili, da je on dobar čovek. — Toma se diže. — Hoćemo li u restoran, na čaj. Poleta ustade, povlačeći kaput naniže. Toma priđe Arleti, obuhvati je oko pojasa i lako je povi preko ruke. — Zavaliću vas u sneg!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Samo šjutra! — Trže se Lujo kao iza sna, zbaci sa sebe haljinicu, a oči mu sijevnuše od uzbuđenja. Ustade, priđe baku, pa ga stade milovati, maziti i tepati mu: — Dobro se ti, Jabo, narucaj.
— ču se Lujo ispod haljinice. Jablan pase, šuti, ništa ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvuče iz stoga dva snopa zobi, metnu pred baka, pa leže kraj njeg'.
Onda teško uzdahnu, opet se podnimi i nešto se duboko, duboko zamisli. Najedanput ustade i poče nemirno gore i dole hodati po divanani.
Ali se mračajski proto jedanput strašno osvetio starom, krepalom Džibukardi — škripnu snažno zub'ma, povrže fildžan, pa ustade i poče kao mahnit, u nekakvom zanosu, gore i dole hodati, mla- tajući rukama. — Počuj-de, momčiću!
— Eto i', na moju dušu, kotlu! — trže se Mićan kao da ga nešto za srce ujede i ustade sa stoca. Na avlijskom zidu više kotla zatreperi svjetlost od svijeće, pa se zaigra po kotlu, dok se i po nama ne
Samo ti kažem, ako pogodiš kako je gospodinu ime, teže ću tog lopova osuditi. Dakle, kako je ime gospodinu? David (ustade, ustače kapu, opet je skide i pruži ruku pisarčiću): Zdravo mirno, gospodine Dane, ili...
Kućna mu je lumera, kaže knez, one dvije kantarske kuke (S. Š.). Sudac (ustade): Davide, čuj sad! Zakon osuđuje... David: A kamo ono: U Ime Njegovo? A, ne, gospodine! To ništa ne pripoznajem!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A što? Nemam čime ni kupiti je .... De, gazda, smiluj se! Gazda, odloživši novine, s nategom ustade, uhvati čovjeka s leđa, a očito sili se da bude miran. — 'Ajde, brate, — veli mu, — nemoj da griješim!
Rade se nečemu sjeti, pa ustade sa kamena i pođe ka svojoj jari. Nožem poče gladiti neizrađenu držalicu od sjekire, pa nije Mašu opazio, već kada je
Pri svjetlosti plamena broji novac, razdijeli ga prama vrijednosti, i opet u torbu slaže. Ustade, a stara Smiljana pođe svome kovčegu i vrativši se veli Radi: — Evo ti ponesi i ovih pet talijera i tri zdrave plete
— Nemam mnogo — reče, — no mislim, da će ti biti dosta. — I izvadi novčarku iz džepa. Jure se trže i ustade iznenađen. — Ne pitam vam ja, niti sam govorio za da vam izmamim... Zašto ćete vi meni dat'? Bog sačuva' i toga!...
Svi ućutaše, nekoji samo uzvrpoljiše se na stolici i sve paze ko će da uzme riječ. Ustade vijećnik Keko, kretom glave povladi načelniku i, posmjehivajući se drugima, opet sjede.
— Ko jema ča govoriti mu? — Ustade posjednik Tadić i kao zamisli se... — Niste pitali rič! — opazi gospodin načelnik, — ...Ma svejedno možete govoriti.
Ja sam tolić s njim govorio, — i upitlivo pogleda u Ivina oca. Glavar ustade i namršti se: — Ne znam zač se drugi miša u naše posle.
— Pitam rič! — javi se nakon toga rječkanja vijećnik iz drugoga odlomka i naglo ustade. — Mir! — opomenu načelnik. — O svačem se govori, — poče on tihim, raskidanim glasom, — a naše se selo zapustilo.
Napokon, u neke sjeti se da ga niko ne sluša, pa mirno sjede i više nije ni progovorio. Najposlije ustade načelnik i reče ukratko da se s glavarom potpuno slaže.
— Ti uvijek, a vjeruj, nećeš ti svijet prevrnut'! — I Piero htede da iziđe, nu toga časa opet ustade posjednik Tadić i javi se za jedan predlog. — O čemu mislite govoriti? — upita načelnik. — Čućete ...
— reče šjor Keko i diže se. Svi se nadušiše smijati. — Zatvaram sjednicu! — javi se najposlije načelnik. Pa ustade, a za njim i drugi. Potražiše klobuke i počeše se razilaziti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dorotej ustade sa tronošca, protegnu se kao da tera iz tela nemar koji je u njemu rastao iz trena u tren i poče da šeta tamo-amo po
Ilić, Vojislav J. - PESME
Lukavi, nestašni Amor, upravo u gluvom dobu, Pažljivo ustade gore i onda ostavi sobu, Pa uđe u kmetov vajat. Neviđen, on pogled baci Kuda kroz usku badžu padahu meseca zraci, I
No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao. Podiže šubaru samo, dotera na njojzi bore, I onda, psujući sanćim, zamače u svoje dvore.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tiho ustade, uze mapu pod mišku i uputi se brzim korakom u privatne odaje vladareve kroz vrata kod kojih su stražarila dva helebard
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kostica, drugi kalfica, dok ćuta, ćuta. Pa onda uturi noge u cipele, ustade, i poče: „Pantalone, majstore, to je teška stvar. Eno, pogledajte one oficire što idu tako prekoputa.
U takvom jednom momentu gospa Nola ustade da donese posluženje. Protinica ćuti, jede kolače, maše lepezom od palmova lista, i čeka da gospa Nola odgovori na njeno
” Odjedared, neka graja u avliji, i neko ludo guranje uz stepenice, i ludo smejanje. Gospa Nola ustade da vidi, kad se vrata njene sobe otvoriše i upadne čudno društvo.
Da nisi zaborvila: sedam godina! Pogledaj se kakva si. Teško se i sporo popravljaš. — Julica udari u plač. Gospa Nola ustade, iznese maloga u hodnik da se igra, i vrati se. — Govorimo pred detetom što ne treba. Deca sve pamte i razumeju.
Još niko ne uzima reč, ali se takoreći čujno zapaža da se u mladićima nešto uzdiže i povezuje. Ustade Branko. Nešto štrecnu kroz vazduh.
— A Branko jednog dana ustade zdrav, izađe iz mutne zone! Kao da priče i nema, kao da priča nije bila drugo do jedna gimnaziska lekcija.
Posle me je ostavio, malo posle mi dao lep nožić; a majka mi je vratila kutiju sa farbicama. Mija ustade, pa opet sede. — A sinoć kaže: „Kad svršiš šesti razred, odmah u neku radnju.
Jelena malčice pocrvene, i naglo ustade da nešto spremi. Oči joj divlje, ali inspirisane. Harisijades ih ne vidi, pola žmuri, uspavljuje ga vino.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim su, motreći jedan drugoga, po svu noć razmišljali o Srebrenki, a kada u zoru starca prevari san Marijan ustade, poljubi starca u čelo, prebaci ogrtač preko leđa, stavi na glavu ribarsku kapu i pođe ka obali šapućući: — Oprosti,
Ah, do đavola. Pa on jedva da se i razlikuje od šarene ribe iz staklenke. Ustade dečak i u najveću posudu koju je imao nali vode. — Evo ti malo mora! — reče ribici i baci je u vodu.
Umornu i gladnu, ah da! Kucnu se dečak u čelo, ustade i namesti stočić za dvoje. Ne bi ga tako ni majka namestila! Jedan tanjir, pa jedna viljuška, kašika, nožić.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dolamu, prostorije je pod jelom po travi, prekrsti se, sjede na dolamu, samur-kallak na oči namače, dolje leže, gore ne ustade.
Kad se triput obrediše vinom. Kajica ti na noge ustade, pa se svome on poklanja kralju: „Kranju Ćurđu, roditelju krasni, pusti mene međ' Madžare, babo, da se malo poigram s
“ Kad se Kuna viđe na nevolji, on ustade na noge lagune, te on veže svoje Udbinjane, — Kuna veže, a Komnen priteže; sveza Kuna tridest krajišnika, Kunu veže
Kad je bilo veče po večeri, tad ustade od Konjica Janko, pak otpasa dva svil’na ćemera, oba puna žutijeh dukata, pa ih daje pobratimu svome: „Pobratime, beže
: jedno mi je Sava od Posavlja; Kajica ti na noge ustade; zle ga seo, Predragarambaša; sagradiše Visoke Dečane, baš Dečane više Đakovice; Predrag majci do konja doraste, a do
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Eh, kad baš on izmisli onaj prokleti nadimak?! — Ko je od vas dvojice ono kazao? Odjednom, neočekivano, Jovanče ustade s mjesta i mirno, čvrstim glasom, odgovori: — Ja sam rekao. Iznenađen, učitelj malčice ustuknu. — Baš ti? — Jeste.
Družina se tek bila iskupila u Tepsiji i počela da larma, kad Jovanče ustade, priđe staroj bukvi i stade uza samo stablo, svečan i ozbiljan. Galama odmah prestade.
XIII Lunja je stigla u školu ozbiljna, stisnutih usana, a čim je učitelj ušao u razred, ona ustade sa svog mjesta i priđe katedri. — Šta je? — zlovoljno promrsi učitelj i ne gledajući je. — Hoću da dobijem batine.
a šta se ono priča o drekavcu u ovoj jaruzi? Da se on možda ne krije baš u ovoj pećini. Mačak odjednom poblijedi i ustade. — Pa drekavac je tamo dolje gdje uvire potok. Tako svi kažu... — Kažu, ali... Je li ga ko vidio baš dolje?
Kao da i nehotice potvrđuje te njegove riječi, starac lagano ustade, skide šešir s glave i reče svečano i tiho: — Da joj odamo počast dobroj našoj, dragoj školi.
— Eto, sad vidiš da te volim. Lunja je ćutala, umirena, tiha i srećna, a kad Jovanče ustade i krenu, ona ga predano pomilova po rukavu. — Navrati nekad i ovim krajem. Tu ćeš uvijek naći mene i strica Lijana.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I tako ustade; ostalo što još preteče reče da iseku sve tamo na polju u kojoj dolini, neka ne zadišu strvine po mezevu.