Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
a šta se đogaš, kad znam da i ti želiš ono što i mi? Ne vidiš li kako tvoga age gori han? Sad samo dok ustanem pa uzmem ugarak s vatre i dunem u streju, pa će i tvoja kuća onako goreti, a ti idi dahijama!
Al̓ u neko doba noći dotrča stražar, izbudi nas i kaže da izgore Valjevo i mloge puške pucaju. Ustanem ja i pogledam: Valjevo doista gori!
— Ja i Gaja Nikolajević legosmo u lađu, a voda pljusnu preko nas. Dok povika dumendžija: „Ustajte, ko je legao!” — Ja ustanem i natrag pogledam, a ono se opet beli i reknem: „Ao pobro, crni̓ tvoji̓ gusaka, a gorega mog tihog Dunava!
— „Kaži se, vele oni, kaži.” Uđe opet Petar, ja ustanem i zagrlim ga, pa se poljubimo, i svi se ižljubimo, pitamo se i dugo razgovaramo.
a zar i stoga što sam se baš u Srbiji rodio i ponajbolje početak srpskog vostanija a i sadašnja opstojateljstva znam — ustanem i ona na cara naša prošenija izručim i sednem.
” — Probudi mene Popović Pavle: „Ajde — veli, — zove te gospodar”. — Ustanem, umijem se, dođem. On sedi, i Milan, i knez Teodosije iz Knića, i Pavle Popović; sedo̓ i ja; a on odma: „Eto valjevska
spavao sa stricem Jakovom i sa Glišom u pšenici pod jednom jabukom petrovačom, nisam ni osetio kad su ova dva otišla. Ustanem i onako sanan pođem kući, ali na plotu na prelazu stoje tri momka s puškama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Osećao sam se strašno umoran i prazan, ali ne mogah više zatvoriti očiju. Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno.
— Šta me veže za nju? Nisam ničim angažovan. dalje, dakle! „Odsada će braca Mika ovako da radi.” Hteo sam posle da ustanem iz kreveta. Da se udarim desnom rukom po grudima, a levu da ispružim. Onda desnom nogom da lupim o pod: dixi!
Taj dim me je i probudio. Ja, onako sanjiv, dohvatim čašu vode i saspem je na svećnik. Onda ustanem te otvorim i drugi prozor da dim iziđe. Stajao sam poduže na prozoru koji je gledao u vrt. Bio sam bunovan.
Nikoga nije bilo kod kuće osim nas dvoga. Ja sam sedeo celo poslepodne i čitao. Predveče ustanem, otvorim prozor i gledah u vrt.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti. Htedoh da ustanem ali ne mogah. Stisnuh samo jače pesnice u travi i zaustavih dah. Šum bivaše jači.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med! po dolu do članaka, a po brdu do koljena. Onda počnem
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Glupo je ovako svaki čas, čas padati u san a čas biti lucidan kao pred streljanje. Hoću da idem. Ako ustanem i zakoračam preći ću ceo prostor do gostionice. Vrata su svakako otvorena ili postoji zvonce.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Zatamnjenje) MEĐUIGRA (Sa isukanim drvenim mačem, na smračenoj sceni se pojavljuje Filip.) FILIP: Ja ću da ustanem, zgažen, zgromljen, tlačen, na čelične vojske sa drvenim mačem!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Divota! — uzviknem raširenih ruku, i odmah ustanem, te se pozdravim sa gospodinom ministrom i pođem, jer mi već bučaše glava od te velike reforme koju nisam mogao
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad u jutru ustanem, a to vuci došli, te zaklali i izjeli moga čelca; leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena.
Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Na stvar, Stevane, ako Boga znaš! — Kad sam mislio da je došao momenat sastanka, ustanem oprezno, predvostručim se, kao zavio me užasno stomak, ogrnem šinjel, pa kad sam bio blizu vrata, bacim vrlo obazrivo
Oni se povaljali od smeja. Vidim ja pomoći nema, a već ne znam koje doba noći. Pokušam da ustanem — ni pomeriti. „Braćo, velim ja, zar je to saveznički?“ Opet ne razumeju.
“ Sednem na stepenice, stegnem usnice koliko god mogu, razmišljam, ne znam u čemu je stvar. Ustanem prekrstim se, ponova siđem dole i počnem da brojim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bila je to ona melodrama iz djetinjstva koju sam gledao s majkom kratko pred njenu smrt. Ustanem i među koljenima gledalaca probijem se napolje.
„Svijet je prosto zagušen pod teretom prošlosti.“ Dogorijevali su posljednji svežnjići. Ustanem i otresem dlan o dlan. Učini mi se da čujem kotrljanje kamičaka pod prozorom. Pođem da ga otvorim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ujak sam ti, najbliži sam ti, pa, dabome, i mene zbog tebe čestvuju. Znaš li, Živka, sedimo tako u kafani, pa ja ustanem pa kažem: „Odoh ja malo do moje sestričine, ministarke, na jednu kafu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Napred! — doviknuo sam vojnicima i skočim. Kao da se sapletoh, a u glavi mi nešto pisnu. Hteo bih da ustanem, ali neki teret mi pao na noge. Ležim na leđima i nešto me guši. Napinjem se...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dolazilo mi je da bacim tanjir i kašiku, da ustanem na pola večere i izađem. Dimitrije ga je svojski podupirao u raspoloženju, dok je Dorotej bio kao i uvek uzdržljiv i
se od njega opraštam u naponu njegove lepote, da ne odlazim ia svoj daleki put kao očajnik, poražen i proteran, nego da ustanem od stola punog jela i pića u trenutku kad mi je najslađe, a ne kad sam primoran na to.
Poželeo sam da ustanem sa kreveta i da kroz prozorčić pogledam šta se to dole zbiva. No odustao sam, jer sam se bojao da iznenada nekone bane
sam zario u reski miris bilja i zemlje, žmurim i puštam da mi se svaki mišić opusti i olabavi pre nego što otvorim oči, ustanem, osvrnem se oko sebe i vidim gde sam prispeo.
ostao tako nepomičan još neko vreme, ali mahovina (znam da je ona po mirisu) mi žulji lice i draška nozdrve na kijanje. Ustanem, protegnem se i otvorim oči. Vidim: nisam se uzalud peo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
u varoš i onamo pošao; kući sam se vraćao kasno u noć da, ležeći u krevetu čitam po običaju jedan sat i da ujutro, čim ustanem, pođem opet na svoju dužnost. Pred podne sam se otšetao do Varoškog parka i u njegovoj blizini ručao.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA I nikad gu ne vide’! KOŠTANA Ne mogu ti, pile, Mile, Da stanem, ustanem. Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan! MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade.