Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Može li to stati pod ove kape? Može li se tome, urlajući, komandovati „Lezi!“ i „Ustani!“, kao što se komanduje nama?
Molimo Te, sveti Joanikije Devički, zasvetli ispred onih koji pale, ustani pred one koji kolju, i njihove lučeve pogasi, noževe rastopi, okove raskuj, od njihove ih sile oslobodi, jedinom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali je srce majčino meko. I kad kara, ono blagosilja. Priđe krevetu i uhvati Jelicu za ruku: — Ustani, rano! — reče. Da je osula grdnju na Jelicu, da je klela, da je i ruku digla, ona bi to otrpela; suza se ne bi
Onda priđe Aleksi, taknu se njegova ramena, pa tiho reče: — Ustani. Aleksa se diže, dokopa ruku sveštenikovu, pa je stade ljubiti... — Ej... suze!... — jecao je on. — Ta prestanite!...
On poče dolaziti sebi. Diže se polako i poče trljati čelo i zverati oko sebe... — Ustani! — reče mu Kruška. On se diže lagano, ali ga opet obujmi strah... — Sjedi, Milošu! — reče mu Kruška blago.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Sine, ustani da idemo u crkvu!... Kad sam išao lane u Beograd po jespap, video sam u Topčideru Peru Zelenbaća u robijaškim haljinam
Stade pod ikonu i pomoli se bogu, pa odvažno priđe krevetu. Metnu djetetu ruku na čelo: — Maro sine, ustani! Dijete protrlja oči i otvori ih.
— Tamo ćeš svega vidjeti. — Biograd? — reče dijete i promijeni se u licu, a srce mu zalupa — Ustani!... Svi te čekamo... — reče pop pa pobježe iz sobe.
Teodosije - ŽITIJA
“ I svršivši molitvu reče raslabljenome: — U ime Gospoda Isusa Hrista, čedo, tebi govorim, ustani i hodi sa svakom snagom!
“ „Devojko, ustani“; „Lazare, iziđi van“, — reče Gospod, i reč izvršavaše. Takođe i mnogi od svetih, po reči njegovoj, mnoga dela iznad
dušu njegovu od uninija, govoreći: — Imajući mene kao jemca kod cara sviju, Sina i Boga mojega, i zbog ovoga tužiš? Ustani i žurno idi na delo za koje si od njega izabran, ništa ne sumnjajući, jep sve će ti u njemu uspeti na dobro!
I buđaše ovoga kao iza sna, govoreći: — Ustani, gospodine moj, reci mi! Tada on, od smrtnog sna otvorivši oči svoje i svetoga poznavši, uhvati ga za ruke i celovaše
obučena u svetle sveštene odežde sa žezlom, došavši nada me zaspala i gurajući me, reče: „Zar na mome grobu spavaš? Ustani i brzo siđi!“ A ja, od njegove svetlosti pobojavši se i po njegovoj reči skočih bez ikakve smetnje od groba.
I ja bih sad s tobom mir da imam, ali nije dobro drugovanje sa tobom: Ustani, izađi, jer si mi na sablazan!“ A zmija, kada ču pretnju starčevu, još ljuće na njega šištanjem siktaše, i iz peštere ne
Dođosmo da te konačno ubijemo. Šta ćeš sad, ludače? Opameti se bar, i poslušaj nas: Ustani, idi, da mačem zaklan zlo ne umreš.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Čitavo telo me je bolelo od lepote, a oko nas je bio blag i zlatan dan ranog leta. - Hajde, ustani! - pozvala me je. - Kupaćemo se bez ičega na sebi!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
poda me i, onako golišava, ugrejana snom, dižeš me iz postelje i uzimaš u krilo, ljubeći me među oči: — Ajde, sine, ustani, Božić došao... Ajde, domaćine moj...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja, i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga. Sjutradan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva.
U neko doba probudi se Ćosina žena pa počne zvati: — Ćoso, Ćoso, ustani more, Ugursuz je zaspao. Ćosa đipi, dohvati sekiru, pa u onu kladu tant, tant, pa u onom strahu brže diži babu i ženu
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Molim te, oprosti mi, neću više. SULTANA: Molim te, oprosti mi, neću više. SRETA: Tako, sad ustani. Vidiš kako je zlo kad je čovek pakostan. Da tako radi naš gospodin, ne bi ona njegova aspida onako praskala i lupala.
SULTANA: I tebi mirniju noć?... Razumem; to bi i sama učinila kad bi me ko toliko mučio. Ustani, devojko, ja ti praštam, jer sam više ja nego ti kriva. TRIFIĆ: Deco, ja vidim da je ovaj dan srećan za mene.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ni sada ne ustajem kad me býde – strašni sud li je, šta li je – kroz progrizene uši mi viču: Ustani nekrste i telo svoje pokupi!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« — Ustani!... viknu ona oštro, pa se odmah zatim trže i uze blag ton. — Kad god ja što kažem kome đaku, ON odmah treba da ustane,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!
36. Zaspala gospođa Pod žutom nerandžom, Gospodar je budi, U oči je ljubi: “Ustani, gospođa! Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i
“ — “Lako ćeš mi majci ugoveti: Docne legni, a rano ustani; Dvor pometi, i vode donesi, I očešljaj svoju rusu kosu.“ 83.
150. Vudi majka svog Ivana sina: “Ustani se, moj mili Ivane! Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.
“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care Lazare! Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ti si, starče, Božji čovek a ja prokleti zlikovac, koji će u pakao! — zavapi car. — Ne, brate! Ti si spasen! Ustani! Car ustade pa se odmah tu, pred svetiteljem, odre če blaga i razdade ga sirotinji.
(Seda dole, izuva se, uvija nogu u hartiju.) Tako... Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Ustani! Ozepšćeš... Siroče: Nije mi zima... Radnik: (odlazeći) Nije joj zima... ne oseća!
Sveti Sava - SABRANA DELA
I sve ovo razmotrivši i u Gospodu ukrepivši se, ustani krepko protiv lenosti i počevši ustav svoj, okončaj ga, da primiš nagradu večnu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Brni ne osta drugo, no da legne i on. U sumračak probudi se Naćvar nješto voljniji. — Diži se, Ive!... Ustani, moje dite, i donesi vode! — reče blago. Bakonja, jako začuđen, pođe.
“ Vidiš da su to lipe riči! Pa onda još kaže: „Ne pij vina puno; malo večeraj; ustani poslin ića; ne spavaj poslin podne...“ — Ma šta je sva ta tandara-mandara, fra-Dume, tako ti Isukrsta? — pita Srdar.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ustani i posadi semenku raskovnika, a onda čekaj dok iz nje ne izraste plod. Kad se rasprsne, progutaj njegovu košticu, ali ga p
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa svojega krila: „Ustani, dragi, noć je veće bila!“ I danak sluša, i pokorno svane, I krvav istok svom silinom plane. U sobi tama.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
jače i češće, i kad se Jaćim rasanio, ona mu se umiljato obratila: „Jaćime, bolan,“ govorila mu je ona, „ajde, Jaćime, ustani, pa da idemo i da zauzmemo mesto. 'Ajde, kaže, molim te, poslušaj me bar jednom u životu, ne viđa se ovo svakoga dana.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Maro!... o Maro!.... — viknu Novica na drugim vratima, preko od njihove sobe. — Ustani, dijete, ispeci nam kavu. — Sad ću, ne ulazi ovamo!... — odgovori otud ženski glas.
»Gde li je sad Stanka?... Da li zna za ovo?...« — Gotovo!... Ustani, Đurice... — veli Mitar i saginje se da mu pomogne. »Što su ovo noge ’vako tešnje?... Omlitavile, pa ne mogu da drže...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga. Sjutridan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Ustani! — odmače se iznebuha od prozorčića i pođe prama krevetu.'— Ustani! — Pa nađe žižicu i užge malu lampu. Slaba svjetlost
—Ustani! — odmače se iznebuha od prozorčića i pođe prama krevetu.'— Ustani! — Pa nađe žižicu i užge malu lampu. Slaba svjetlost po kući škilji, a pred prozorčićem gubi se u svitanju ljetnjega dana.
Kad ti ne možeš spavati, onda ni drugome ne daš da spava! — i obrne se na drugu stranu. — Ustani! Da si druga žena, bila bi to dosada učinila! — nastavlja Marko i stoji nad njom. —A što ću ti?
—Neću! — ne mičući se odseče zarobljeljšk. —Što da me dalje mučiš? Ubij me ovde! — Ne ubijaju se ljudi bez potrebe. Ustani! —Priđe k njemu i pomože mu da se digne. Neko vreme, u zimnjem sutonu, stoje sučelice, jedan prema drugome.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pop se nadnese i vlastelinski ga premeri u svoj njegovoj ogromnoj dužini. — Ustani, prijatelju! — A? — odgovori mu ovaj najpre zbunjeno pa posle prezrivo. — Šta „a“?.. Ustani, ustani!
— Ustani, prijatelju! — A? — odgovori mu ovaj najpre zbunjeno pa posle prezrivo. — Šta „a“?.. Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom. — Ustani da sjednem ja!..
— Ustani, prijatelju! — A? — odgovori mu ovaj najpre zbunjeno pa posle prezrivo. — Šta „a“?.. Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom. — Ustani da sjednem ja!..
— Šta „a“?.. Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom. — Ustani da sjednem ja!.. Vidiš li da sam poslednji gost i dužan je svaki da mi učini počast!.. Ustani, jer nijesam Ciganin!
— Ustani da sjednem ja!.. Vidiš li da sam poslednji gost i dužan je svaki da mi učini počast!.. Ustani, jer nijesam Ciganin! E, Bog te milovao, zaboravio si na dobre stare običaje!.. — Šta govori ovaj gost?
— Nije, pobratime — nevoljno izusti domaćin, ne mogući da se drukčije izvuče iz nezgodnoga položaja. — Eto vidiš!.. Ustani, pomakni se!..
ti je došla Austrija, nije ti se vratio sultan: ako sam raja ja, raja si i ti, a pop sam i po svemu stariji od tebe — ustani!.. Arnautin se pomače i pop sede na njegovo mesto, pa pozva domaćinova sina da mu skine čizme.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
sunce Kroz goru sine, Na rosi vidiš Gde dršće svet; Cvetak se prene, A po mirisu Poznaš da dršće U duši cvet. Ustani, rano, Ljubice moja, Da vidiš divot, Da vidiš raj, Skrštenih ruku Da čuješ miran Božiji sveti Uzdisaj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O ti, koj’ na trošnim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdišuć tužno stojiš, Ustani, kucnô je čas! Na narodne slave poprištu Diži ime i čest, delima, roda milog.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Užasne prlje moga imena; Pobeđeni su... Ah, pobeđeni!... (Plače.) Bogdane! Boško! Deco, ustan’te!... Ustani, moja nado krvava, Smrvljena slavo! Diko! Ponose! Starosti lomne ledna potporo! Stoletnog starca jadni porode!
Diko! Ponose! Starosti lomne ledna potporo! Stoletnog starca jadni porode! Ustani!... (Jelisaveta Dolazi.) JELISAVETA: Ugasi plamen!... Gle kako mesec gledi u more! Divota!... Gledaj!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ja velim: kadija. Kakav kadija! Na moju dušu, da zna samo još pisati, mogla bi ti mirne duše reći: „Ustani sa te carske stolice da ja narodu pravdu dijelim!“ Tako je to pametna i učevna žena! Sudac: Baš tako učevna?
Ilić, Vojislav J. - PESME
) Kao bengalski tigar bori se za moje ime. No Azok prolaze ne zna, i zalud borba je luta, Ustani, Kasime, dakle, i ti mu otvaraj puta.“ 2.
I Amor otvori oči, Poznade u tami kmeta i odmah na noge skoči. „Ustani“, reče mu gazda, „da ideš u crkvu sa mnom, No prvo upali luču, nek svetli na putu tamnom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće! Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli. Pa i golub već poleće Da ugrabi zrnce veće!
Većem puca bič kravara A duduče rog svinjara. Haj, urani, pa ustani, Sve već čeka – na tebeka. Ko urani zorom rano Sretan mu je danak svan'o; Jer sa svakim poslom valja Dobar gazda da
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— To vas dvoje preuzeste vlast nada mnom. Hajd, hajd, ustaću ja valjda. — Julica zajeca iz sveg srca... — Ustani, Nano! — Julice! Lep si ti to moj treći sin!
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
gromovnika VELIKI GOSPODIN DUNAV Veliki gospodine Dunave U tvojim žilama teče Krv beloga grada Njemu za ljubav ustani na časak Iz svoje ljubavne postelje Uzjaši najvećeg šarana Probi olovne oblake I pohodi svoje nebesko rodno
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ono što ne znam. — I onda bi Živko bio tebi pomoćni glagol? — Jeste. — E pa hajde ti, pomoćni glagole, ustani i šapni da čujemo svi. Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Mališan priđe Radanovom uzglavlju i dodirnu mu čelo svojom laganom rukom. — Hajde, ustani. Igraćemo se! Radan u nedoumici saže glavu: on je odavno zaboravio šta je igrao, odavno čak ni s kreveta nije sišao.
— šapnu dečak, a čudni mališa se namršti, i reče mu da ne pravi budalu od sebe. — Ustani i dođi! — naredi mu, a dečak oseti kako mu se stopala sama od sebe pokreću, mada su se svi vidari i lekari davno
Kako je pritiskala praznina, kada se jednoga jutra ču otvaranje vrata, nečiji laki koraci i poznati glas reče: — Ustani i pođi, Radane! — Micko! — uzviknu dečak. — Ne vidim te... — I ne možeš!
Zar ne vidiš da i oblak u nebu ima moj lik?... — sobom prostruja smeh malog gosta. — A sada ustani i pođi! Daleko je Breg Svetlosti... IZGUBLjENI KLjUČ Oko dečakovog doma rastao je samo pesak.
Već i zora poče da probljeskuje, kad spazi kako se jedna zvezda spušta i naređuje mu glasom ozbiljnim i dubokim: — Ustani, momče, i pođi! Postoji Zaboravljeni Grad, u njemu Zamak, a u Zamku tvoja sreća.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pa sad? A... a? Šta je ovo? MITKA (okreće se od njega i ćuti). ARSA Ustani! MITKA (ne diže se). ARSA (drma ga): Ustani! Jesi li živ? MITKA Za tebe — ne! Mrtav.
A... a? Šta je ovo? MITKA (okreće se od njega i ćuti). ARSA Ustani! MITKA (ne diže se). ARSA (drma ga): Ustani! Jesi li živ? MITKA Za tebe — ne! Mrtav. ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ako budeš ubijen, zadobićeš raj; ako pobediš, uživaćeš zemaljske radosti; stoga ustani, o Kuntin sine, i odluči se za borbu“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
BOG SE VRAĆA ADAMU Vaskrsni, moje sazdanje, ustani moja naliko, moj zrače — na moj obraz si ti sazdat; ustan' i pođi odatle, ti si moj i ja sam tvoj: jedno smo,
Metnu oni čudni čovek na njega Svoju desnu ruku i reče mu: »Ustani, ne boj se, ja sam prvi i poslednji! Mrtav sam bio, I evo sam živ u vek večiti! Imam kod sebe ključeve od smrti.
Ovako te molimo: »Primi oružje i štit, te ustani mi u pomoć« ŠETNjA PO GROBLjU Da izađemo pošetati se po groblju, Te s otvorenim očima da vidimo Gde su našem pustom
moleći suzno se moljaše govoreći: »Smilostivi se na nas grešnih rabeh tvojih, vladiko gospode Isuse Hriste, Bože naš! Ustani, i pomozi nam da se raziđu vrazi naši i iščeznu ka dim, te istiju kano vosak ispred sile vatrene.