Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To zgodno mesto, baš na samom ušću Drine u Savu, vazda su posedali hajduci i ustanici. Tu im beše živa zgoda, jer im nijedan Turčin što je u Bosnu ili iz Bosne išao, nije mogao promaći.
I ožive žbunje. Turci izgubili pamet pa se skamenili na mestu. Ustanici ih skidahu sa konja, pa ih klaše kao jaganjce... Jovica pritrča Ibri, a Jovan za njim kao senka. — Stoj, zulumćaru!
I Turcima dođe svest, ali dockan... Dadoše se u bekstvo preko leševa svojih drugova... Ustanici ih ubijahu iz pušaka... Stanko se osvrtao tamo-amo. Oko mu je tražilo nekoga, ali ga ne beše među leševima.
Ti skupovi staraca, nemoćnih staraca, žena i nejake dece zvali su se zbegovi. Čitava sela behu u tim zbegovima. Ustanici su se brinuli za hranu, a ostalo kako je dragom bogu volja. Mesta sklonitija nisu ni išla u zbegove.
„Niče raja ka̓ iz zemlje trava.” 2. KUĆNI PRAG Sputila se noć. Polje je mirisalo barutom... Ustanici se povukoše u česte pod drva da ih ne bi na snu „bila vedrina.” Stanko se našao pored oca.
Turci, kad dođoše sebi, više i ne misliše na borbu i odbranu nego na bekstvo... Jurnuše na sve strane... Ustanici ih ubijahu i praznim puškama, kao vrljikama... Tu, baš na samom Mišaru, pogibe Sulejman, Kulin... Sukobi se s Lukom...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Prilikom madžarskog napada na Sentomaš, 1848. god., srpski ustanici su bili najpre uzmakli. Tada je jedan sveštenik otrčao u crkvu i ovako se molio: „Bože!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Milisav Čamdžija, pevač čuven koliko i ratnik, zaverio se sinoć Karađorđu da će se, ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu, gde je sada
i KapetanMišino zdanje, i malo dalje, prema današnjem Studentskom trgu, na ostacima turskog groblja, ležali su mrtvi ustanici, uzvici i pucnjevi još su se stapali sa prozračnom tamom, srpska je vojska nadirala odasvud, sa svih kapija, a
su se tamne, još nestvarne, radosti, strepnje su se, u trenu, pretvarale u puhor, Uzun Mirko je svemu išao u susret, ustanici su ga grlili, već se znalo, glas o Kondinom i njegovom junaštvu obleteo je sve prolaze: ustanici su, u isti mah,
svemu išao u susret, ustanici su ga grlili, već se znalo, glas o Kondinom i njegovom junaštvu obleteo je sve prolaze: ustanici su, u isti mah, oplakivali Vasu Čarapića a slavili Kondu i Uzun-Mirka, dok je vetar, stišan, jutarnji, donosio u
Otkud to, pitali su ustanici iz Valjeva, da vojvoda ostavi njihovog Protu Turcima, a sam se izbavi? Da nisu Stojana Čupića toliko smutili turski
Da nisu Stojana Čupića toliko smutili turski darovi da je i obraz bacio pod noge? Za tren, sve se okrenulo naglavce; ustanici su ga sumnjičili kao da on nije više vojvoda Stojan Čupić, do ustaničkih vođa kao da nije mogao da stigne, a Karađorđe
Ustanak nije bio na početku, kao pre sedam godina, nego na kraju, a ustanici nisu toliko verovali u pobedu koliko u pogibiju. To su bile razlike, velike.
Već je uveliko bilo svanulo, ali se još pucalo, ustanici su slavili svoju pobedu i skupljali svoje mrtve, seizi sovjetnika Mladena Milovanovića već su upadali u opustele turske
Srbiju, koja je, u gustim belinama, izgledala kao da Turaka više nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici su, iznenadno spokojni, možda i mogli da poveruju da su, najzad, osvojili mir, sneg je sipao a svi su strahovi bili
Ubrzo je stekao još jedno iskustvo. Bilo je to 1810, posle boja kod Loznice. Ustanici su jedva odbili Turke koji su tog leta nadirali odasvud, a naročito iz Bosne.
je, u jednom času, sve izgledalo izgubljeno, Višnjićeva se pesma prolomila nad Drinom, kroz pucnjavu i kroz jek umiranja i ustanici su, opet, jurišali.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
dogovorima i pušenju“: zatvoren trem đoja — tobože eglen —— razgovor; zabava eškija —— odmetnici, hajduci, ustanici, odmetništvo živolazan —— živahan zadoligati — „naročito pevati, nešto slično alpskom jodlovanju“ Zadušnice — dan
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Leš, mrtva glava — nikada; varošica je ostala bez istoriskoga ranga. Na Balkanu su ustanici i invazije; u Srbiji se odmenjuju dinastije; iz Beograda beži knez — a u gradiću, na usamljenom grobu lepe Grkinje s
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
u vojsci. — Dosta, brate, sasvim dosta. I ja sam bio žandarmerijski poručnik, pa eto, hvala bogu! Da su Karađorđevi ustanici bili pismeni, ne bi se nikad ova država oslobodila! — Sasvim! — kliknuo sam ja ushićen.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Minulo je već mjesec dana od toga razgovora u kukuruzima, od onoga vatrenog dvadeset sedmog jula, kad su krajiški ustanici, partizani, oslobodili Drvar od neprijatelja.