Obradović, Dositej - BASNE
“ Naravoučenije U usti sviju naroda i ljudi ništa se češće ne čuje nego: sreća i nesreća, a počti niko i ne misli da čisto sazna šta su te
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« — »Eto, — veli ona — «... Ju slatka, baš bi’ vas molila još za jednu malu kriščicu, ova vaša dinja sve se topi u usti. — O, pa što ne kažete! Izvol’te, molim, izvol’te. — Fala lepo! Moj pokojni nije mario za dinje.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa je uze, pa njom brže Da primakne k usti, Čun se ljuljnu, on se trže, Ode sanak pusti. (1843, 27. nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje,
„Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?“ — „Ah, teško, teško mojoj jadnoj duši, Iz brbljavi što ja sad pusti usti! Ne, nije tako kô što sam ti kazô.
Morô bi te, ribo, jesti, Mada nemam gladi.“ Veće ruku s ribom diže, Da prinese k usti, Prskom voda u čun stiže — Ode sanak pusti! 9.
Kostić, Laza - PESME
Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak. Na usti' noćni zefir, u grudma božji zrak, u struku loman lepir, u očima oblak.
I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade. A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog.
A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog. Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini. Oj, sunce moje jarko, moj sjajni zlotvore!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti. Ja jednako žalim što me niste dali da i francuski učim. MARKO: A s kim bi ovde govorila?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
se urlik sa Bardanjiola sirotinje bedne i klisura pustih, zaplakaše svaka porodica gola silna slava sa pomodrelih usti. Tebi, jer tebi je sam bog dao vlast jer nikad nisi zaboravio te stene ponosne, sure, orlovite.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Onda čovjek i tice spadaju i usti red, jer su dvonošci!“ reče ona podrugljivo. Zatijem, u dušak, kaza ona prirodniju podjelu životnijeh, kako bješe od
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mislio bi[h] u sebi, kad jošt’ grčki naučim, ko će biti učeniji od mene! Ležući u postelju, sve mi je u usti bilo „alfa, vita, gama, delta, epsilon“.
Po sata, ili više, bilo mi je u usti «nano moja, nano slatka! Julo, srce, Julo, dušo!», (majku sam moju nanom zvao) i više bi tu ležao, da nisu se čobani
Ko bi rad znati kako se to kuša, kako li se u usti topi i kakovu prijatnost u gortanu, tuda prolazeći, pričinjava, to neće iz ovoga opisanija ni od stotine jednu čast
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mor'o bih te, ribo, jesti I da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti Čun se ljuljnu - on se trže Ode sanak pusti! Br. Radičević VII ĐAČKI RASTANAK ..............................
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Sestro Meleagrova, bogom preobraščena v ćurku! Nebesna harmonija iz Ružičićevi usti preliva se. SARA (Femi na uvo): Malo sveta ima naša frajlica. FEMA: Ne mogu da govorim od jeda.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pitanje jedno drhta nam na usti, A ni to ne sme niko da izusti, Ove dve-tri reči, pune večna jada: „Šta ćemo sada?..
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lepa Fema ne zna jošt poljubac što je, Već uz harfu psalme Davidove poje. U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati
Ah, prokleti jezik, vredan jest da strada koji god ne ume sa s njime da vlada! Vredno da se zubi izbiju u usti, vredno da se obe sokruše čeljusti; Čas onaj prokleti — vi ostala pusta! — krošto dopustiste, bezakona usta?
Mi drug druga magnovenja staramo se bljusti, Ugađati seb' vzajmno i sercem i s usti; Neka teče, nek' proteče takve žizin r'jeka, A mi ćemo, gdi god bude, živiti dovjeka.
— Zablenem se, odgovor osta u usti. — Evo ti — prva mi reče, — mog voća, dobro je, plati. — Ako si rad da kupiš, sve sama je ruža kod mene, — Druga mi
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Mor'o bi te, ribo, jesti i da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak pusti!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Pri ovoj nežnosti njenoj naš iroj mal nije u nesvest pao, mirisom obuzet, koji joj iz usti kao tofanska voda kuljaše. (Ovaj poljubac opet nije tako nesnosim kao poljubac kakvog Jude izdatelja, ili kakvog nazovi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zmiju uhvaćenu s ribom Ispljuj je napolje iz sebe, A dobre besede izberi, Te ih drži sebi U barci tvojih usti. Evo, i ja što sam vrstan, koliko li jakostan i kadar, na vašu čast predlažem slovo vašem izvoljivanju, kano poštenim i
Bojim se s ustima; nije bilo za svašto i svakad božije hvale u mojih usti, negoli moje su besede bile šala, laža, laskanje svetsko, ukor, pokor, prekor, šega i smeh.
MANA S NEBA U pustinji pri Mojseju što je s neba puštao Bog Izrailjma manu jednoviđenu, a u usti žvaćući im, kako je koji što zaktevao jesti, i našto bi mislio, — one slasti i okusa i bivala bi mu mana.
I ne ktiše nikako toga učiniti ni ih što o tomu poslušati. Onda već počeše ih šopati i udarati po usti i po obrazi šakama, s pesnicami ih lupati bacajući se na njih s kamenjem.
Nebesni to je car, a ne zemljani. Sviju vladalac; iz moje mi matere, jošte š njenih usti, pohvalio sam ja njega u devojci mu materi jako začeta. On meni život daje i svemu svetu, te eto, začeta.