Jakšić, Đura - PROZA
A kad je video Jelicu, tavna mu je rumen pokrila blede obraze, rukovao se s njome, pa onda, duboko uzdahnuvši, protepa ustreptalim glasom: — Jelice!... Ah, moja Jelčice! — Više nije mogao ni glaska pustiti. — Treba putovati! — reče Sremac.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Gledahu rođenim očima svojim rođenu propast. Onaj govornik priđe vođi i poče govoriti iznemoglim, ustreptalim glasom, punim bola, očajanja i gorčine: — Kuda ćemo? Vođa ćuti. — Kuda nas vodiš i gde si nas doveo?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je opis sve vreme posebno usmeren s jedne strane na reljef i pejzaž, s druge na telo čovekovo u određenome položaju, s ustreptalim čulima i uznemirenom svešću.