Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uz trepet sveće, koja se gasila drhćući, kao srce ustreptalo od večnog mraka, gospoža Evdokija se trudila, pre nego što ode, da ga što više očara i zadovolji.
Vide srebrnu jasiku. Vide lišće u zlatu. Vide kamenje, po vrhovima, kao da je drago kamenje, ustreptalo. A kad se magla razišla malo, vide sneg na jednom vrhu. Kroz tu čudnu maglu, on je skoro plačući prolazio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali koliko god da je Sofka od strasti ustreptalo biće, ona je u isti mah i biće čijom voljom upravljaju isti oni porodični i moralni obziri koji su potpuno proželi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ali gospodine! — ona zastade i pogleda me molećivo. Njene plave oči sijale su iskreno, a lice joj je bilo ustreptalo. Hteo sam da je podržim u takvom raspoloženju i, jedva savlađujući sebe, nastavio sam: — I vi ste u pravu — onda sam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda diže glavu i upravi oči naviše. Lice mu ustreptalo, oči molećive, a usne fanatično ubrane, kao da traži milost, pomoć, da Alah satre nevernike...
Rekao sam zadihano da sam upućen kao vođa. — Gde tebe nađoše iz druge divizije? — njegov pogled bio je oštar, a lice ustreptalo, kao u čoveka kome svakoga časa lebdi smrt nad glavom. — Eto... tako — izgovorio sam reči grcajući. — Grrr-u!...
Takav je rat. Ljudi su postali bezdušni. Lice kapetana Lazara je ustreptalo, oči usplamtele. Kao da mu još uvek lebdi pred očima vizija kada su ovi isti neprijateljski vojnici kasapili njegove