Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Druge su mogle da prekorače i jaruge, i stid, i običaj! I takvu ti ljubav — možeš je džukcu o rep! — koja ustukne pred običajem i zakonom! JUSUF: To ti govoriš ovde u šumi, a ona sedi dole u kasabi. Pitaću te kad siđeš.
ostavi... Sve što poželim, sve mi postane kazna. Kad je dotaknem, ko da je guja dotakla... Priđem, ona ustukne... Pred tim strahom izgubiš i volju i snagu... Eto zašto je aga stalno ratovo... Besneo na drugim ženama...
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (ustukne preneražen): Ama, šta je? MARIJA (jedva prošapće): Ništa. JOVČA (pokazujući na Vaskinu sobu): Pa kamo je?
MARIJA (zaklima bolno glavom, gleda ga gorko, ironično, proplakavši): Kučka je ona, a ne »kći«! JOVČA (ustukne; u trenutku razumeo je sve: da ih je Vaska obeščastila, i zato je »bolesna« i nema je kod kuće.
Ćosić, Dobrica - KORENI
pa kroz glatke šiljke kostiju sluša srce protivniku, sluša strah, damare i drhtaje u kolenima, očekujući kad će da ustukne za uzdah samo, dok kost čelično ciči.
više se uplašio da bi ga mogle odneti do treće klupe na levoj strani gde je oduvek sedeo, ali ga inat i ponos da ne ustukne i ne pobegne pred protivnikom odsuljaše na njegovo mesto.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Gorko): Oh, ali tebe nikako! Da, da... Pokojnik umro... nestalo gozbe i veselja. SAROŠ (ustukne): Tašano, Tašano, opet ti?! — (Uplašeno): Ama, ti ne znaš zašto ja nisam dolazio! Ne znaš ti, Tašano!
To je: nisam dolazio — zato što sam te voleo, i što te volim! TAŠANA (ustukne, preneražena): Saroše, jesi lud?! Nisam ja kao druge!
SAROŠ (užasnut, skače). TAŠANA (klone). MIRON (sagledavši je ustukne preneražen): To?! Ovo?! SAROŠ (krijući glavu laktovima pored Mirona prolazi i odlazi). TAŠANA (klečeći): Dedo!