Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ne zna, bratiću, ništa ne zna. Smrzao se i on kâ žaba na ledu, pa ne zna u koga će da gleda. Nešto i kod njih ima, ustumarali se kâ goveda pred olujom. — E?... začudi se Gojko, i podiže glavu. U tom se otvoriše vratnice na dvorištu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
jako vuku preko kamena, pa se čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona množina sama sobom, a mi se ovamo u oltaru ustumarali, pa se samo ćuškamo ramenima i grabimo mesto pred ogledalom.