Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— poče me moliti, a jedva govori, plače, samo da se pomirimo. Krupne suze kotrljaju se niz obraze. Diše utajano. Hoće da čuje moj dah, a kamo li glas, oproštaj što očekuje. — A, pa posle opet kao onda, na bunaru da plačeš?!