Radičević, Branko - PESME
neki slute, I đauri amo se upute, Ko god hoće neka kuša sreću, Nek ih čeka, ja ih čekat neću, S pola sam im još i uteć mogâ, Al' sa grada ohronuće đoga. Tu je Tale, tu je Radivoje, Svak kraj sebe čuva drago svoje.
“ Začu cura, zatrepeta, Ćaše uteć lepa, Al' je veće vreža kleta Za nožicu ščepa. „Puštaj, vrežo“, cvili jatka, „Puštaj, teški jade!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ ja ne znam što mi danas Tako dršće ruka... V Hvatajući što uteći neće Svȍm brzinom i zanosom slepim, Uteć’ će nam što se vratit’ neće — Ja od toga strepim.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Da se po bogu sramujem, a od koga? Zar od vas? — bezobzirno uspali se ona. — A kako ste davali?! Jo, da je reć', pa uteć'; koliko je samo kadac masta dalo se s ove ograde za ono malo duga! U za' čas smo se na vas namirili!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali Miloš uteć im ne dade, veće obje uvati za ruke, sve tri vodi pred cara Stjepana; caru dade Roksandu đevojku, i dade mu jednu uz
Pobježe mu Vuča dženerale na njegovoj tankoj bedeviji, poćera ga na Šarinu Marko. Brza mu je pusta bedevija, šćaše uteć gradu Varadinu; ljuljnu Marko teškom topuzinom, pa je pušta za njim preko polja, udari ga sapom od topuza, pade Vuča u
Evo, more, Kraljevića Marka!“ Povrati se Đemo Brđanine. Pouzda se Kraljeviću Marko da će uteć na svome Šarinu, pa pobježe poljem širokijem; za njime se Đemo naturio.
Nećeš uteć, ni odvest đogata, ni odnijet ruho Džafer-bega!“ Pak on pušta svojega dorata, a poteže sablju okovanu; doista ga dostignu