Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Da popijem i ja kafu, dok se nije vratio. (Odu.) POZORIJE 4. MIŠIĆ (stupi) MIŠIĆ: E, kir Janja, sad sam te uvatio! Sad ćemo viditi oće l’ se moja želja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd!
Radičević, Branko - PESME
Opet ode unapreda I pred sobom cvet ugleda, Cvetak beše ljubak, tio Za srce ga uvatio; Učini mu s' da g' ukine, Učini se baš za njega, Te se saže, utrže ga, Na ljutu ga metnu ranu — Krvca stade, bol
je zaista posekô, Jošte mloge žive zadobiše: Dve stotine i još nešto više; Sam je Bajko, ona tica siva, Četir paše uvatio živa.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Amin svatovi! (Svi odgovaraju „amin“!) 4 Evo ovaj (kako mu bude ime) živi blizu vode, pa uvatio vodenoga miša. Ako li je kokoš, a on kaže da je vrana, ili druga kakva tica; ako li je živ ovan s rogovima, a on, kao
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
— Kad već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.
Kad doćeram trag do mora, a to on otišao preko mora, a ja za njim tragom. Kad pređem preko mora, a to čovek uvatio moga čelca u ralicu, pa ore za sitnu proju. Ja povičem na njega: To je moj čelac, od kud tebi moj čelac?
ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uvatio, nego ostani kod mene, ja ću ti isprositi drugu đevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ostade sam čistac. Ja jedva ugrabi' ovaj proštac, pa i to umalo ti se ne pobi' oko njega s jednim burazerom. Uvatio on za jedan kraj pa vuče i viče: »moj je.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na gradu topovi, na tvrdome gradu Varadinu; šenluk čini Vuča dženerale, jer je Vuča šićar zadobio, tri vojvode srpske uvatio: jedno jeste Miloš od Pocerja, drugo jeste Toplica Milane, a treće je Kosančić Ivane; bacio ih na dno u tavnicu, đeno
Što je zemlje te oblada care, svu je tursku silu podigao, u Kosovo polje iskupio. Pritiskao sve polje Kosovo, uvatio vode obadvije: pokraj Laba i vode Sitnice sve Kosovo sila pritisnula.
Murat pao na Mazgit na polje, uvatio i Lab i Sitnicu“. Još ga pita Miloš Obiliću: „Ja Ivane, mio pobratime, đe je čador silnog car-Murata?
odneli ga Turci! Kam’ odjelo? ostalo mu pusto!“ Kad je Mitar r’ječi razumio, uvati je za grlo bijelo: kako ju je lako uvatio, obje oči nadvor iskočiše; al’ priskoči Jakšiću Bogdane, te on Mitra za ruku uvati: „Što ćeš, Mitre? da od boga nađeš!
dinjar Banjanine, na bojno se koplje naslonio, sve svatove redom propustio, a kad dođe lijepa đevojka, pod đevojkom konja uvatio.
Lov lovio tri bijela dana, lov lovio, ništa ne dobio; a kad treći bješe oko podne, tade dobar šićar zadobio, uvatio hajduk-Vukosava od Primorja, mjesta pitomoga.
Pivljanine Bajo na nevjeri da će poginuti, baci mača u zelenu travu, pak Turčinu pod sablju podleće: desnom ga je rukom uvatio za desnicu i za britku sablju, a lijevom za grlo bijelo, obori ga u zelenu travu, od ljutine zubima ga zakla.
trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi, šenluk čini aga Bećir-aga — uvatio Malog Radojicu, pa ga meće na dno u tavnicu.
A to Rade i sluša i gleda, pa u sobu k njemu uletio, za večerom agu uvatio, uvati ga za vrat do ramena, istrže mu glavu iz ramena; pa uvati Bećiraginicu, pa poteže klince iz njedara, udara ih
Ćorović-Osmana; ne palite puške dževerdare na Turčina Ćorović-Osmana, ne bi li mi bog i sreća dala da bi njega živa uvatio; ako li ga ne bi uvatio, udri koji — rodila ga majka!
palite puške dževerdare na Turčina Ćorović-Osmana, ne bi li mi bog i sreća dala da bi njega živa uvatio; ako li ga ne bi uvatio, udri koji — rodila ga majka!