Jakšić, Đura - PROZA
— A prijatelja imaš li? — Nemam!... — I belim uvelim rukama pokrila je još tužniji izraz bledoga lica. — To je tužno! Ona je jecala od bola.
Posle toga zanemi sve, i čovek i životinja; samo što se vetar kakvim uvelim listom igra!... On zašušti, a ja se trgnem — mislim: on je!... Nije mi kazao da će doći, a ja ga čekam!... To je čudno!
Ne, ne, dragi prijatelju, to beše jedan jedini poljubac koji mi celu gorčinu mučnoga života i danas na uvelim usnama sladi... Tako nam prođe noć, umilna noć!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izvirujući da vidi kakva se noć spušta, vide vetar po uvelim travama, i hladnoću u očima pasa, koji se behu iskupili oko njega. Blejanje stada i dovikivanje pastira stišalo se.
Milićević, Vuk - Bespuće
u granju; grane koje su se naginjale prema putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom krošnjatih trešanja, s napola uvelim lišćem i sa izlomljenim ograncima ispod njih, što je podsjećalo na dječurliju koja ih je bila pustošila čim su bile
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Imala je vremena, rekoše, da obrlati svoga matorog muža. Uvalila mu je dupe u krilo, provrtela se na njegovim uvelim jajcima, poturila mu voćkicu, draškala ga dlačicama po otomboljenoj labušini, srkutala od tobožnjeg milja, nadnosila mu
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. ELEGIJA Hladna je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim lišćem Talasa, seče magloviti zrak. I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
rezbarija iz čijih sredina vise veštački izrađene kriške lubenice, dinje i međ njima povešano suvo grožđe i žute dunje sa uvelim lišćem. Iznad prozora svuda rafovi prepuni poređanih sahana, srebrnih poslužavnika i zarfova za šolje od kafe.