Jakšić, Đura - PROZA
Stana je obukla svoje stajaće ruvo, glavu je zabulila belom kupovnom šamijom, pa nije zaboravila više levog uveta i jednu crvenu ružu zadenuti; zubun beo kao sneg, a po njemu razne šare, po kojima, kao malene zvezdice, trepere
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« Njegova Miona ostade samohrana s troje siročadi. Dva sinčića i jedna kći. Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem, Ognjanu, beše tek sedam godina.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je l’ vam palo na um šta će biti ondakana od naši ušiju kad ovaj top rikne k’o sto magaraca; ta neće tu ostati čitava uveta odavde sve do Iđoša! Aj, jeste l’ to promislili?! A posle, neka — veli, — đavo nosi i naše uši....
a poučava je jedan Pemak (»kinstler« u tim poslovima), jedan mlad, bled plavušan sa malom retkom bradicom, i ustima od uveta do uveta. Nije baš tako lep; ali je kao veštak prijatan.
je jedan Pemak (»kinstler« u tim poslovima), jedan mlad, bled plavušan sa malom retkom bradicom, i ustima od uveta do uveta. Nije baš tako lep; ali je kao veštak prijatan.
Afrika
Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta. To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski.
Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta. To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
PETAR: Aa? JANjA (jače): Esi skupio onu đibru? PETAR: Kakvu tužbu? JANjA: Tvoja prokleta uveta! (Viče.) More đubru, đubru, đubru! PETAR: Ubru, ubru! Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Voleo je i da peva, iako je glas pustio samo onda, kad bi se šakom zahvatio iza uveta. Bio je omiljen u rascijanskom društvu. Sve se to u poslednje vreme bilo promenilo.
Krmača mu je odgrizla pola uveta. Pavlu ponudiše da stupi, pravo, u rosijski puk, ali je odbio. Propustio je sreću. Iduće srede, osmoga marta, te
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oba uveta visila su mu tada već krvava i crvena kao škrge u ribe. Obliven krvlju, još jednom pade, opustivši vezane ruke među noge
Trbuh mu se beše opustio, kao i obrazi ispod uveta, a oči mu se behu zakrvavile. Prosedeo davno, u početku tek koliko to žene vole, počeo je sad i kosu da gubi; vlasi mu
Govorilo se da ga vraćaju doma i da mu je iscurilo jedno oko, da su mu oba uveta spala i da mu je sad lice kao glava u oderanog ovna, bez kože, sa ispalim kostima.
Sremac, Stevan - PROZA
I tu su deca lepo mogla saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i noge da ide, rep pak da se brani od muva.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta od glave! — pa izvadi uši i na sto ih baci.
i on reče: — Ja sam, kad sam čuvao stražu na drugom konaku, posjekao aždahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave! — pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti.
aždaha i šćaše nas da proždere, onda ja povadim sablje i glave joj sve tri odsiječem; ako ne vjerujete, evo šest uveta od aždahe. Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: — U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Sad ću ti zube izbiti! STEVAN: Jes’ čula, seka Pelo, ako te zviznem ovom šakom, taki će ti vilice preći kod uveta. SULTANA: Ti ćeš mene zviznuti, orjatine, ne znaš li da ćeš za ovu samo reč u gvožđe doći?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
—Pa zar Karađorđevu zvezdu s mačevima na lanac? Gde ti je kuća? Rekoh mu, a on me, držeći se mog uveta ko pijan plota odvede pravo kući, gde svima prisutnim održa nekoliko dajdžestiranih prikaza novije srpske istorije.
Klopaju slaninu i hleb i smišljaju novu ploču. Zbog toga, Čarli, čim otvorim tranđu ranom zorom, opali me preko uveta neki svež, novovaroški glas.
pa mogli ste da se opkladite u šta god oćete da će vas, tačno u sedmicu izjutra, neki dasa opaliti posred srede levog uveta onim čuvenim glasom direktorčine ili pomoćničine direktorčine: „Daj mi Vasu!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece, pa sve, vele žene, jedno drugom do uveta, pa svi, vele, u dugačkim anterijama i u jemenijicama sa zakovrčenim vrhom naviše i sa ružom od vunice na vrhu.
— Pa velim šta staje cela depeša, kad je reč šest i po dinara. — Kol’ko?! — veli Đorđe i metnu šaku iza uveta. Sreta mu reče ponova, i šta staje reč i šta staje depeša. — Bre, bre! — viknu ćir Đorđe kao oparen.
— Hu! — huknu ćir Đorđe i počeša se iza uveta. — A pošto bila jedna reč? — Šest i po dinara. — Bre, bre! Samo tol’ko. Šest i pol dinara!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
On stanuje u poslednjoj ulici u velikoj kamenoj kući. Njegov tata je džambas kome su u jednoj tuči Odsekli pola uveta i dva prsta. Ovaj tužni dečak zove se Krsta Pepo Od majke Lize i oca Hohohonda. Pa lepo. I šta onda?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta od glave“, pa izvadi uši i na sto ih baci.
i on reče: „Ja sam kad sam čuvao stražu na drugom konaku posjekao aždahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave“, pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti.
aždaha i šćaše nas da proždere, onda ja povadim sablju i glave joj sve tri odsiječem: ako ne vjerujete, evo šest uveta od aždahe.“ Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: „U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
iz Jarebica da je od njih kupovao jaja za oficire a nije platio, izvuče za svako jaje po jedan šamar iza klempavog uveta, koje mu se crvenelo zadugo posle toga i dok je kao nesretnik, sav beo od prašine, šapesao kroz krvavi smrad lešina
Onda se sa gužvom, koju stište, bacila za njim. — A, ne to! Pardon, ne to! Ali ga grudva stiže iza uveta. Živo zauzeta, ona je hitro i oduševljeno pravila jednu za drugom i zasipala ga.
Kako si mi još? — Neka, ’vala Bogu! — A ima li vôde kod tebe brivača? — i češe se iza uveta. — Ima ima, ja šta, bolan? — veli on. — Kako ne bi imalo? Kad ovde u ovom magazinu ne bi bilo, gde će?
— I poizmakne se. I zvoni Iketa pored uveta, i hvali i kuje medenicu u zvezde. Čuje se, veli, čak do Metkovića. — Deder još mêko, deder sad — kaže seljak, i sve
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta od glave! — pa izvadi uši i na sto ih baci.
i on reče: — Ja sam, kad sam čuvao stražu na drugom konaku, posjekao aždahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave! — pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti.
aždaha i šćaše nas da proždere; onda ja povadim sablju i glave joj sve tri odsiječem ako ne vjerujete, evo šest uveta od aždahe. Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: — U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zašto nisi zaiskao lepu kućicu, A korito svaki Cigan ume napravit’!“ Stari s’ deda počeškuje iza uveta, Uputi se opet moru, nevolja mu je, A more se talasalo, — vetrić ćarlija. „Gde si, ribo?“ — „Pa evo me!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta. To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski.
Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta. To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
to pobudio da se, kad sam stvar zdravo promislio, nisam mogao prvom ushištenju nekih mladih rodoljuba odmah i bez svakog uveta u naručja baciti, nego sam se jošt morao toj burnoj naglosti protiviti i zato, kao što izvestitelj veli, drugda i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Onaj se grešnik češe iza uveta i vrdara pogledom da po pokretu ruke katihetine vidi s koje li će ga strane da flisne drugo osnovno načelo Hristove
Zatim ćemo ići sve dalje i dalje, preći ćemo preko Sretenovog desnog uveta, pa opet dalje i dalje i dalje, i evo nas na Sretenovom nosu odakle smo i pošli!
Orangutan bi trepnuo i zažmirkao očima, počešao bi se hitro iza uveta, iskezio se na nas i uvukao se na svoje mesto. Ovakav profesorov način ophođenja sa nama imao je tu korisnu stranu što