Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fratar diže glavu. Brat mu tad započe: U zdravlje vaše mile dobrodošlosti, kâ šta je uvike bilo naše drage dobrodošlosti, jer ona uvik naše želje i našu dušu isliđuje, jer ona odi i brodi među nama grišnima,
jedan redovnik, pa, poslanik, nije imâ mira u grebu, nego se javljâ, čas jednome, čas drugome, svitujući svakoga da uvike bude gotov za poslidnji čas... — To su bapske — prekide ga ljekar, gotovo ljutito.
jeto, šta ste to bili čuli? — Da bog sačuva! — reče Čagljina. — Ti znaš da svako govorenje nema uvike svoje mišljenje, da je boles di nije ludos, a baš može biti i mudros di je zatvorenje...
znam, ali ne da odam, ni za prikor, nego da se zna da nisam poditinjija i da se zna da držim jedno oko otvoreno po noći uvike, i onda kadak je Bukar služija... Ja ću viknuti fra-Jakovu ovako...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A ča ćemo? — odgovori Cirilo... — Ovako ti je sada na uvike— amen! Valja se naučiti u lipih... — Odnili su nam i ove godine Božić u varoš! — prihvati drugi.