Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Koliko bih puta čuo gde govore o tome i to kao sa nekim sažaljenjem pomešanim zluradošću: — Eh, ugniću se. Uvile se oko one stare žene, pa joj ne daju da mrdne. Ali ’adžika je ’adžika! Zar će ona još i takve da gleda?...
Pođoh. Na kraju vinograda, do međe, bilo je nekoliko već suvih višanja, a oko njih se uvile loze sa sočnim lišćem, debelim prućem. Vile su se uza stabla, granje, te činile zaklon, kao kolibu.
Majka mu, Marika, i druge žene iz rodbine uvile su sad glave u duboke, crne šamije, pa, sustale od plača, čas idu k njemu u sobu, čas izlaze u kujnu, švrljaju po