Jakšić, Đura - PROZA
Đoša nije čuo njihove reči, ali je sve razumeo i, škripeći zubma, smišljao je najgroznije osvete, kakove samo uvređeno ljubomorstvo izmisliti može. — Pocrkaće kao miševi!... Pepelom njihovim će se još sutra igrati planinski vetrovi...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ama vi, gospodin’ Ćiro, baš onako... — Jeste; mi onako, a vaša kuća svakojako. — Oho! — uzviknu začuđeno i uvređeno pop Spira, pa ostavi šešir. — Samo kad je vaša kuća primer selu. — Bogme i jeste.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Šta će ti rakija? Hleba da ti dam! — nudi ga domaćica. — Hleb sama jedi! — odbija on uvređeno. I, s rukama ostrag, još jače nabijenom šajkačom nad oči, unosi se u nju ljutito: — Šta će mi hleb? Hleb je za prosjake.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič ga, onda, posle tog uvoda, zapita: Zna li vladiku? Pop mu onda reče, uvređeno, da on nema običaj da laže i da vladiku Vasilija zna, dobro.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ja te ne razumem. PAVLE (priblži mu se i unese u lice): Nevaljalče! NOVAKOVIĆ (uvređeno): Šta to znači? PAVLE: Znači da si ti nevaljalac i nitkov! NOVAKOVIĆ: Ja ne dozvoljavam da tako sa mnom govoriš!
Dakle, vi ste udajom prestali biti devojka? RINA (uvređeno): Ali, gospodine, ako je to šala, vrlo je neukusna, i ja... ANTA: Budite strpljivi, već prelazimo na samu stvar.
I ako izgubite parnicu, šta ste izgubili, ženu i ništa više. A to bar nije nikakav gubitak. RINA (uvređeno): Kako vi to mislite, gospodine?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Počeh da se smejem i smejao sam se kao ludak još čitavih milion minuta. Rašida se uvređeno odmače u stranu. - Zar sam baš toliko dete? - reče okrenuvši mi leđa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
toga dana stigla, u posetu, sestra patrijarhova, gospoža polkovnika Raškoviča, sa svojim ćerkama, Aranđel Isakovič se uvređeno diže sa klupe i, mada je bio samo srednje visine i vrlo lak, dođe nekako viši i oholiji, svojim žutim, tamnim,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali hvala ti, hvala što si se bar ti setio i došô nam. — Ja! — vikne č’a Jovan uvređeno. — Zar ja da zaboravim ovu kuću?! — Pa, da bi posvedočio, okreće se i silno zapoveda: — Sviri, bre!
— Nano, trgni se! — poče da je moli Mita i još više da diže, izvija glavom. — Zašto, sinko? — uplašeno i uvređeno poče da mu se odupire ona. — Pa da gledam...
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Sada ćete pravo kući a novac da pokažete mami. — O, pa mi nosimo ulje pravo kući, — odgovori starija uvređeno. — Pazite, koliko već pada veče... Mislim da ću vas ostaviti da bih prošetao do vrha sela.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA (uvređeno): Ne misliš valjda...? AGATON: Šta mislim da mislim, tek da se ne odvajamo. TANASIJE: Pa dobro, de, ne moramo se baš
(Pokušava da je pomiluje.) DANICA (uvređeno): Gospodine! MIĆA: No, no, no, ne morate se srditi. DANICA (u uzbuđenju): Otkud vam ta sloboda?
DANICA: Pa šta ako bi imao ozbiljne namere? ADVOKAT: Pa, recimo, ako bi on bio odista naslednik. DANICA (uvređeno): Zar vi odista niste mogli steći bolje mišljenje o meni?
AGATON (vraća se iz sobe, za njim Simka): Gle, i ti si tu? MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu? Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— E, ovo je već bezobrazluk! — jeknu uvređeno društvo trljajući oči. — Otkud sad ova napast? Ali s njim se brže svrši. Pronađe vlast (i ona je malo bila prilegla da
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Čekaj, molim te! O, ljudi božji, pa meni puna glava briga, i sad još mi vi došli da se svađate! SPIRINICA (uvređeno): Pa mi možemo ići. Možemo se mi i na drugom mestu svađati, ne moramo baš ovde! JEVREM: Ama, ne kažem to.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A? E, ljudi, ovo je strašno! Na sve strane haranje i eksploatacija grozna!!! — Ama, učo, — reče malo uvređeno i ljutito čiča Milisav, ali mu ipak jednako drži čest, — kako ti to opet govoriš!? Kako aranje ti spominješ?!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zar ti, Magdo, još ovde? — Ja... ja... još... još — mucala je ona čisto uvređeno. — Tu sam, kuda ću ja, gazdo! Tu sam ja! — A kako tvoji na selu, jesu zdravi, živi? — Živi, živi, gazdo!
| On je poljubi. Dodirnu joj čelo, i to vrh od čela, onaj razdeljak od naviše začešljane kose. — Dobro, čedo! — uvređeno joj odgovori.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Između njih neko prođe, prelomi pogled, i Đorđe više uvređeno no prkosno reče: „Imam i koga.“ — „A ja kupih šećer da te častim slatkom rakijom. Za četvrtog sina.
Ja, učitelj narodni, apsandžiji moram da se pokorim. Zar sam za ovo ceo život utrošio? — govori uvređeno, spotiče se o Aćimove noge i izlazi u hodnik. — Takav ti je zakon. Vi školovani ste ga napisali da ga ja izvršavam.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Gospođice mis Tebe“, rekao sam uvređeno, „vi baš po svaku cenu zahtevate moje ime?“ „Da“, odgovori mi ona, „to mi je potrebno.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ako bi se desilo da otac postane ministar, da nisi pošla za toga, kako bi se lepo udala kao ministarska ćerka. DARA (uvređeno): Bože, majka, kakav je to razgovor! ŽIVKA: Pa ne, al' kažem. DARA: Meni ni ovako ništa ne fali.
Nego deder! (Izvadio je hartiju da beleži.) Dede, tetka-Savka, šta bi ti imala da zamoliš Živku? SAVKA (još uvek uvređeno): Neka me pita Živka pa ću joj kazati. ŽIVKA: E pa ti, tetka-Savka, sa tvojih dvesta dinara ovde mi se pope.
Jakšić, Đura - PESME
U krvave ljute zmije, Kojima će duh večiti Po jauku, bolu, pisci, Nesrećnoga šibat sveta — Donde — donde!... Uvređeno srce moje, U večitom bolu, gnevu, Smeha se je zaželelo... — Ha! Il’ možda neće doći Strašnog suda glas užasni?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Zna se kad on daje. Posle bi u medžlis. I tamo, ako neće ostali kao on, on bi uporno, uvređeno, gordo sedeo, ne govorio ništa, samo ćutao.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko? Mori će pijemo cel noć, pa će opet sav poso da svršimo.
Da li su sve doneli što se obralo po čivlucima? TAŠANA Ne znam, hadži. HADžI RISTA (uvređeno): Treba da znaš, kćeri! Drugih godina ovde se donosilo po sto, dvesta, i više kola... a sada da je manje...
Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako?
JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi. A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega.
MIRON (potresen, sebe kriveći): Mnogo, mnogo ti je teško, a za to ja sam kriv, ja sam... TAŠANA (uvređeno, gorko): Oh, zašto ti, dedo, kriv?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja mu pričam kako je Branko utučen i uvređen, a on kaže: Pozdravi Branka, i reci mu da uvređeno srce ne sluša, „uvređeno srce je gotov rat”. I reci mu da čovek nikada ne zna šta se zapravo s njim događa.
Ja mu pričam kako je Branko utučen i uvređen, a on kaže: Pozdravi Branka, i reci mu da uvređeno srce ne sluša, „uvređeno srce je gotov rat”. I reci mu da čovek nikada ne zna šta se zapravo s njim događa.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
E, u literaturi vrdaj koliko hoćeš, ali ovde mora da govoriš. – Pa šta imam da govorim? – odbija Sremac uvređeno. – Mogu samo to kaz'ti, što veli onaj moj Palčika, zet Sose Grkinje: Nušić neće u truc umreti, pa eto ti!
Vojislav spusti obrve, strpa ruku u džep i uvređeno sede i, mada su ga svi molili da nastavi, on ne hte više ni reč da rekne.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
! ARSA Nemoj toliko, hadži! To je. Sad, šta ćeš mu? TOMA (uzdržavajući se): Ništa! Ti — ništa! ARSA (uvređeno): Pa šta mogu ja? Zanat joj je to? A ona to s majkom i ocem radi. Sviraju — šta drugo i mogu oni, Cigani?