Jakšić, Đura - PROZA
Nikola, a na strani jedna duga puška i jedan nožić. Nožić beše zarđao, pa mu skoro i ne ličaše da stoji uza onu sjajnu pušku na kojoj se sve sijalo.
Obradović, Dositej - BASNE
Našem arhimandritu hopovskom, Hadži-Zahariju, bolnu, dođe na posještenije starac Vuja iz Iriga, pak uza svaku reč: „Moli se bogu, gospodine”, dok se onom dosadi, pak onako bolestan stane vikati: „Ta prođi me se, starče
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Poređaju nas vezane uza zid, pucaju u nas, - prska nam lobanja, prska cevanica, podlaktica, koska, otežasmo od olova u telu. Dođe i veče.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije bilo pokraj Save kuća), i u jedan ma̓ juriše i Vidinlije isteraju iz varoši.
aprila), a njegove dve lađe uza Savu Nemačkom do Brčkoga, a jedna mu se lađa sa prtljagom potopila. Sad kad ona moja dva Turčina iz Šapca poslata dođu
I otiđem uza Savu. U Grabovcu noćim, poranim; dođem u Orašac, odakle iz planine vidim, gdi Turci iz Drena teraju goveda i proču
se, i da je pod Mihaljevićem iz sve Srbije bilo osamnaest hiljada momaka, koji su se svi egzercirali i protiv Turaka uza sav nemački rat na Turke vojevali. Samo šabačka nahija nije frajkora davala.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kmet Stevan seo s odabranijim ljudima, pa srče kavu, i uza svaki gutljaj tek rekne: — Ih, baš sâm ječam!... A oni uz njega dodadu: — Pogani Cincari!...
Gledam ja — baš vatra! Gori lepo kao god s ognjišta. Seljaci udariše u smeh. — Ta to je bio čporet — povikaše neki uza smeh. — Znam ja — kazaše mi posle. — Krstio sam se đavolskoj napravi...
Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli... Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu. Obazre se i reče: »Moli se bogu, Radane, što petao zapeva, a ti bi zaista upamtio mene.
— Pa dela, Đuko, vere ti, kako bi se to moglo? — upitaše ga pribivši se uza nj da bolje čuju. — Spremite vi njemu nešto, nek ponese deci... — uči ih Đuko čisto šapćući... — To će biti najbolje!
selu trgoše kvočke sa smetlišta, u kome se behu bezbrižno razlepršale i zakokotaše poplašeno, a pilići se samo pribiše uza njih pa izvrljivši svoje još goluždrave glavice samo tek učiniše: »ćrrrr!...
Pali, more!« No baš u taj mah rastade se Đuko s jednim senjakom; seljak ode uza šljivar, zaturio na leđa torbu, a iz ne viri vrh glave šećera... Kapetana odmah minu ljutina, a još se drži namrgođen.
Upoznao se sa mnom lane još u Požezi, pa se jednako lepi uza me kad me vidi. Došlo je već krajnje vreme. Pupavcu ostalo vrlo malo para u kesi.
Dođe pandur i javi to kapetanu Paji. »Čekaj«, veli mu kapetan, pa uzme neki zbornik i stane prelistavati, zaintačivši uza svaki list: »Požar, požar, požar!« Pandur u nestrpljenju žuri ga: »Gospodine, šta ćemo — gori tamo!
Tu ti se napijalo u zdravlje popu, kmetu, Strahinji i svemu Zarožju. Tu su se metale puške uza svaku zdravicu. Večera beše davno prošla. Neko je doba noći. Gosti se vesele pred kućom.
Projuriše već pored 3majevca, i taman da se prime gore uza stranu pošav Golome brdu, dok ti učestaše puške po Ovčini i diže se vika od kuće do kuće: »Haj, ne daj!
— zatvoriti, ustaviti, sprečiti bolest vradžbinom zagojaćen — zaprljan zapis — ispisane čarobne reči koje se nose uza se radi zaštite od bolesti ili zla zastrug — drveni sud za hranu sa zaklopcem zauvar — od koristi zahira — hrana,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A to izdevanje imena beše tako duhovito!... Ako je ko dobio padimak od nekog Crnobarca, to je tako pristajao uza nj kao da se s njim rodio. I sam besni Marko Štitarac zazirao je od toga.
Lazar se diže. njega je bilo stid ovog sveta. On oseti kako s pravdom zajedno i ovaj narod beše uza Stanka. On vide kako mu svi veselo trče i ruku pružaju...
Je li gotovo? — Jeste, tajo! — odgovori snaha. Starac se pridiže sa svoga mesta, uze voštanicu što beše prilepljena uza zid i zapali. Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara.
Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara. On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno... Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti.
Sad treba da se ti zauzmeš za Lazara... I onda je Ivan Miraždžić tvoj!... A kad bude Ivan uza te, onda je Crna Bara zavađena. Želio si da miriš Crnobarce — želja ti je ispunjenja. — A gdje je Lazo?
On se seti na šta se zakleo pred bogom, ljudima i pred sobom... Pa priteže šaru uza se i uputi se lugom. Premišljao je: — Sad idem Devi... On će me uputiti... On će me poučiti...
Beše im žao jednog od prvih ljudi. Baš sam video kako i pop i kmet okretoše glave da sakriju suze. A Šokčanić onde, uza me, reče Popoviću: „Vala greh nam na dušu što obedismo prava zdrava čoveka!” — Ha-ha-ha-ha! — smejao se Turčin.
Stanko se osvrte, skoči, uze pušku, koju uza zid beše prislonio, i stade gotov da puca na njih. — Stoj! — reče mu Zeka. — Ne pucaj na sveštenika!
Tako i sad. Stanko je sedeo uza nj, a on oseća kako mu srce strepi... Sin mu razgovara s popom, a on ne može da se nasluša onih pametnih reči što lete
Dučić, Jovan - PESME
I mnogo puta, u jutra, bez moći, Prenem se kao iz olovnih uza: Ja ne znam šta sam snevao te noći, Ali mi oči mutne, pune suza.
Kad svrši ropstvo dva načela Duha i tela, zla i dobra, Pašće tad uza svih počela U zadnjoj berbi koju obrah. I postajući bezobličan, Na povratku svom starom putu — Tebi ću biti opet
I oslobođenoj od smrti, bez uza Za sve oko sebe — sad novi put sija: Kad poznamo čari pokajničkih suza, Tad postane ljubav jedna religija.
PESMA TIŠINE Zborim ti nestaloj, dok žalosno plavi Mrtvi sjaj mesečev na planinskoj rti. Ti si još uza me; vrata su ljubavi Uvek otvorena, kao vrata smrti.
Tako oslobođen i sebe i drugih, Gledam kako pada i poslednja uza... I gord sam u času iskušenja dugih Što bar ne zajecam kad mi pođe suza.
I dok je sve mračna bezuvetnost stegla, Ima jedno mesto gde je prsla uza: To je gorki prostor u koji je legla Ta naša samotna i iskonska suza.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ti si moja, — rekoh ja — ma šta da si. Ona se pripi uza me. Išli smo dalje. Meni je bilo neobično prijatno. To je bilo krajem marta.
Ja raskopčam prsluk i košulju, pa legnem na kanabe. Misli su me prijatno galičale. Neprestano je bila ona uza me, vesela kao grlica. Ja počeh sebi davati računa o svemu tome, — nisam se mogao pribrati.
A nisam sebi smeo dati računa o sadašnjem svom odnošaju prema njoj. Osetih da se neko prisloni uza me. Trgoh se i ugledah nju. — A gle! — rekoh ja veselo. — Nema nikoga u kući, pa me strah. — A ti sedi kod mene.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ne mogu, majstore, ne mogu — odbijao bi uplašeno. Koliko puta bi ga našli, a obično uza zid, u ćošak ispred kakve ćerane1. A to obično za vreme ručka kad svi radnici iziđu da jedu.
I za čudo kako je bio lep, naočit. Samo kad ide, ide zgrčeno, krijući se, sve uza zid i jednako trepćući i šmrkćući kao na plač.
uzela za ruke, odvela u njegovo sobče, tamo vodom osvežavala, umivala, polagala u postelju uvijala i ostajala da stoji uza nj dok se on ne bi potpuno smirio, prestao da se unezvereno trese i muca: — Žiža! Žiža!
čim se zadani eto njega gde onako slep, visok, s lulom u ustima, u dugačkoj koliji i sa takođe dugačkim štapom ide sve uza zidove pipajući ispred sebe štapom i vičući: — E, deca, deca!
Afrika
Libanac, koji, kao i svi belci, kombinijući svoje kretanje kroz savanu sa lovom, drži neprestano pušku uza se, spreman je da puca čim se na domak pojavi kakva divljač. Ljut što ne naiđe i na što veće, on puca i na ptice.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kakve su u njega samo ručurde i nožurde. Seljačina.“ Dok je silazio uz Engelshofena, Grk je bio pritisnut uza zid, tako da je, svojim velurom, opajao zid stepeništa.
Engelshofenovi oficiri se nisu nimalo trudili da budu ljubazni prema tim, bečkim, koncepistima i auditorima. Uza zid bilo je postavljeno svega nekoliko čamovih dasaka, kao klupa.
Engelshofen se svega toga gadio i, kad je seo, uza zid, na jednu klupu, nije imao nimalo volje da pomaže Garsuliju. Kad su iz zatvora izvedeni zatvorenici, okrenuo je
Trifun, kao u vetar, reče još nekoliko reči, ženi. Zatim stade uza zid, pored sluškinja, koje su se tresle od plača.
Posluga je, međutim, u trpezariji, razmestila špiltiše za igru, ali je Božič tražio da se gurnu uza zid i da se prvo igraju igre, koju je on i veterinar predložio.
Prišao je bliže jednoj, koja je stajala uza zid, a kojoj se mala devojčica u suknju skrivala. Kad priđe bliže, učini mu se da je ta žena prava lepotica.
Bacivši kesu sa novcem i nakitom, koji je uza se nosio, pod jastuk, Isakovič otera Pfalerovu sobaricu, koja se začudi da je teraju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim toga su, uza svu „carsku milost“, ostali u krajnjoj bedi. U toku mojih putovanja po balkanskim zemljama nisam nigde video toliko
crkveno ili svešteničko, u zdravlje svojijeh starešina ili poglavica, u zdravlje carsko, u zdravlje sofre; osim napijanja uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi, koje svi u glas pjevaju“.
Sa visine se vidi, kako mnogobrojne putanje polaze iz sela penjući se uza strane i praveći nebrojene krivine da bi se naposletku izgubile u planini. Tek su 1914.
Tako su Mijaci promenili zanimanje: gotov novac se lakše sakrije no stado i ne mora se nositi uza se. Mijačka nošnja, naročito ženska, vrlo je karakteristična.
Mnogobrojni su izvori sa Šare i iz planina. Osim ponekih planina sve je zemljište obrađeno. A uza strane Šar-planine, naročito od sela Vratnice preko Tetova do Vrutoka u Vardarevu izvorištu, prostire se voćarska
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Puzale su uza zidove njegove sobe, spavale mu na ramenima i trljale mu svoje olinjale hrptenjače uz kolena. Prilog vremena prošlog!
Činilo mi se da im čujem disanje kroz poluotvorene kapke prozora. Ta šašava Rašida! Držao sam je pripijenu čvrsto uza se i govorio joj nešto, a ona se smejala, sve dok joj kliker nije proradio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se poštuje kao sveta stvar koja ima natprirodne moći koje se prenose na njenog vlasnika, a ovaj je zato uvek mora imati uza sebe kao neku vrstu apotropajskog sredstva, odnosno amajlije.
Zato se košuljica razdeli na onoliko delova koliko ima članova porodice i svako je nosi uza sebe (ušivanjem u odeću) kao amajliju.
¹⁵² Postoje u našem narodu mnogobrojni predmeti koje deca stalno imaju uza se kao amajliju koja ih štiti od veštica. Još 1788.
Manojlo Kordunaš, vrše se i ove magijske radnje: „U mladu nedjelju uzme majka dijete na krilo, dade mu sisu, prinesavši uza se kraljaču.
novorođenčetu otpane pupčić, zaveže ga mati mrtvijem uzlom, zašije u svoj prsluk, tkanicu ili što drugo, pa ga nosi uza se.
Milićević kaže da u seoskoj porodičnoj zadruzi deca oba pola „čim malo odvrknu, počnu pristajati uza starije, i pričuvati se poslovima koji njih u potonjem životu čekaju“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
da radi u nedelji dva dana pronijaru, jedan da kosi od jutra rana, jedan da u vinogradu kopa; jedan po žezi, uza letnju jaru, da kamenje nosi na drum caru; jedan da na žrvnju melje manastiru; jedan da popravlja vlastelinu sleme, jedan
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ni on. Nina primeti mršavog proćelavog muškarca četrdesetih godina, koji je pognute glave jeo sam za malim stolom uza zid. On je jedini nije ni pogledao.
Matavulj, Simo - USKOK
onda mu se Franc pokori, dade mu kćer za ženu; a kad drugi carevi slomiše Napolijona, ondanak ćesar uze kćer natrag i uza nju pride Mletke i sve što bješe mletačko, pa i Primorje!
Šta bi mu nedostajalo kad bi dovijeka živio priprostijem životom, među slobodnijem i ponositijem narodom, uza ženu kakva bi bila Milica, a, razumije se, primivši i njihove navike i pogled na svijet.
“ Labud, poštapajući se, primače se, pa čas jednom, čas drugom toljagom stade udarati po kapi, uza smijanje i halakanje gomile. Velika hitrost i prisebnost treba igraču da se u onijem pokretima održi u ravnoteži!
Neka bog i za to izlije svoj blagoslov na tvoj dom i tvoje bratstvo! Od crkvenijeh vrata pa naviše uza stube, do kraja hodnika, ljudi se navrstaše na dvije strane, da vladika prođe između njih.
Sutradan vrati se Krcun s Njegušâ. Poslije ručka njih dvojica pojahaše konje i otidoše putom što se penje uza strane blizu brda Vrtijeljke i što vodi u Riječku nahiju.
Ženske ih dočekaše na vrh polja još strašnijom zapijevkom i tako kroz mrak, uza strahovitu viku, unesoše Krcuna u kuću...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ličnih iskustava pomalo opasno: lažna slika o onome što činimo i snujemo često nam je potrebnija od istinite. Uza sve to, u svim važnijim pokušajima upoređivanja i uopštavanja imao sam na umu pojavu u celini, druge slučajeve i tuđa
Jedino mi, deca, ostajemo nepokolebljivo uza nj i opčarano se hvatamo za njegove priče. One nam šire i produbljuju svijet, propinju ga uvis, u beskraj vedrina, i
na najpoznatiju svakidašnjicu, iako se kreću dovoljno slobodno da bismo s pažnjom pratili njihove sudbine, likovi romana uza sve to ostaju čudesno nestvarni: svaki njihov postupak, svako pregnuće, sve, pa i imena sama, obavijeno je nekom
Ali uza sve to, magija slikova i dalje je neodoliva; odbacivane od pisane poezije, rime su počele da se množe u govoru, da se
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Car je bio verski tolerantan i pravdoljubiv, naročito bilo mu je potrebno da u borbi sa Mađarima ima uza se nemađarske narodnosti u Ugarskoj, i zato je Srbima učinio prilično ustupaka.
Milićević, Vuk - Bespuće
I Gavre Đaković strpljivo silažaše s kola kad su konji išli uza stranu, primao pozdrave od seljaka, sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu prašinu; nemarno
Pili su polako rum koji je Gavre Đaković imao uza se, i rakiju koja se našla u kući, dok je jedan bos starac, pored vatre od sirovih drva koja se dimila i dim grizao za
ljubaznosti; njegovi gvozdeni i čvrsti pokreti omekšavali su, njegov jak, kosmat vrat, inače vazda uspravljen, pogibao se; uza sve to što je bio tvrdica, on nije žalio da, svakom prilikom, počasti i pogosti što bolje može stariju gospodu od sebe
I on sigurno već ponovo spavaše kad izađoše kola iz sela i počeše se peti uza stranu. Inžinjer, držeći jedan veliki kišobran među koljenima, hrkaše i ljuljaše se tamo i ovamo.
Sremac, Stevan - PROZA
— reče gazda Radisav pa ustade. A sin razumede dobro taj pokret, i odmah se namesti uza zid da skloni leđa i sve što je tim pokretom očevim bilo ugroženo i u opasnost došlo. — Nego dosta je bilo komendije!
Radičević, Branko - PESME
On je grli mlađan žarko, On je stiska uza sebe: „Mila moja, sunce jarko, Blago meni pored tebe!“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne
na sve strane, Pravo šeće junak ka stubama, Već je do njih — glednu — bogme Turčin, Zemlji pao, pušku preko krila, Uza stube glavu naslonio, Pa drijemlje, ni za što ne haje. Milun kroči, britkim nožem mahnu, Utvrdi mu sanak zanavijek.
Uto stiže u dvor i družina, Pa s' odoše mudro razređivat, Tu ostaše divno na oprezu, A sam Milun uza stube pođe.
Ne ide nikud, svetu se ne javlja, U izbi sedi, samac se zabavlja. Kadikad samo, kad nojca pritisne, Otvara prozor, uza zid se tisne, Na ruku čilu klonula mu glava, Na grudi pala ta kosa ubava.
Tako krčmi već dođoše, I unutra uniđoše, On u kuta tamo jedna Uza zida klonu ledna, Čelo tiska uza njega, Jer tu celi oganj legâ, Misli što bi sa njim sada, Misli, al' ne unazada,
Tako krčmi već dođoše, I unutra uniđoše, On u kuta tamo jedna Uza zida klonu ledna, Čelo tiska uza njega, Jer tu celi oganj legâ, Misli što bi sa njim sada, Misli, al' ne unazada, Jer otuda baš nikaka Ne da njemu
Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube...
Još se ne da najstari Milija. Bog je njega divno sačuvao, Još mu rane Turčin ne zadao, Uza nj pristô bratac Radisave, A uz ovog opet Vladisave.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A Dane se uza nj prisošio, onako širok i nezgrapan, pa samo zvjera, kao da je zatečen u tuđem toru, i ne umije ni da sjedne, a kamoli
Zađe tako djed i u zimu, a iz kreveta se ne diže. Najčešće nema s kim ni da razgovara, pa mene privlači uza se. Dok napolju purnjavi mećava, a ja pišem svoje zadatke, starac ćuti usturen na jastuke, pa ti se istom iznenada
Ponio je uza se neku torbicu, džakče, a možda i vreću, nek se nađe pri ruci. Treba, brate, pomoći pri evakuaciji, samo neka dušmanima
Kad smo, napokon, krenuli naprijed, seljačak se prisoši uza me i, kad se u razgovoru malo raskravi, on poče da se povjerava: — Jesi li ga čuo: imaš, veli, sto ruku.
— Jesam li te ja zvao u partizane, a? Nijesam, bome, nego si ti i mene navukao u ovaj pekmez, pa čučim uza zid od ranog jutra, nijesam se ni ladne vode napio. — Udri, Jovašu, božiju ti kuvaricu!
Tršavi dječak pribi se još više uza svoga kuma, udarajući mu uz put u noge kao ždrijebe kobili. Dugo je ćutao, pečalan i splašen, pa će ti se istom
— Džabe ti je, kad mene zaškaklja i nekakvi mravi uza me krenu, ja ću nju spjevati, pa je l ginuti, jest. Otkad je ustanak počeo, a Đuro se „svrstao u redove“, uvijek su
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s puta svakome. Moja vas je mati rado imala.
— i onda hladnim, oholim, punim nekog prezrivog saučešća glasom, okrenu se tvojoj materi koja se još više zgrči uza zid. — Ama, Marijo ... — poče ona — hajde kad ćeš već tu tvoju da udaješ? Zar ne vidiš kolika je i kakva?
Ti otvori brzo vrata, još brže ih zatvori za sobom kao bojeći se čega. Pa odmah, uza zid, držeći u krilu povijeno detence sede ti suva, bleda i ispijena.
Ona se otima, izvija, brani, ali tako malo, malaksalo, da mu se baš time još više podaje i privija uza nj. — Nemoj. dosta je, dosta, slatki Stojane... — šapuće ona i krije lice. Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj!
Vile su se uza stabla, granje, te činile zaklon, kao kolibu. Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha.
I Nuška je gledala celi dan. Pokupila kamenje i trupove što je našla po bašti, naslonila ih uza zid do višnje, i popela se na njih, te gledala oro. Bio je silan svet u igri. Čak sam i ja igrao.
— Hajdemo! I skinu me sa zida, uze, prigrli još jače na grudi i pođe, ali krijući se, po senci, uza zid. Odupro sam se o nju. A ona sva vrela, oznojena. I ja sam oznojen od nje.
Vraćam se kući. Kapija širom otvorena. Dvorište počišćeno. Drva pod strejom naslagana uza zid, drvljenik bačen iza kuće. Ispod basamaka izbačeno trunje, krpe i ostalo što je bilo pre.
I seda nasred sobe prekrstiv noge. — Sviri, bre! — zapoveda Ciganima, koji su se zbili uza zid. — Šta, gazdo? — Domaćin šta hoće! — I pokazuje glavom na mene.
A sa groblja u varoš vodi još i drum širok, prav, po kome vrvi svet. I zbog toga još uplašenija, sve uza zid brzo ide. Ali već ispred Itine kasapnice menja hod.
se bili prolaznici i gledali; svirači podvojeni, jedni unutra kod sofre, a drugi u dvorištu, svirali su, a sproću njih, uza zid, sedele su im Ciganke s decom, uživajući u svirci muževa i čekajući da, kad se njima, muževima što iznese za jelo,
kad joj je pukla i poslednja kopča na jeleku, ogolila joj se prsa, snaga, ona osetila dodir muževljeva koščata tela uza svoje, da je, pošto je uzalud pokušala da se izvije iz njegova naručja, pala i, zagnjurivši lice u svoje kose, trpeći,
Kostić, Laza - PESME
što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! DIM Lulu pije Selim-paša, ljubi ćilibar, uza nj ljubi kaurkinju, svako po tipar. Zadimio Selim-paša neštedimice, na prozoru dim se vije čak do gredice.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho pa krene ovce n pođe u grad svirajući u gajde.
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe dvoru carevu, a devojka pored njega još u strahu.
— Pa šta ćeš jesti, kad nemaš uza se ništa? Manj ako znaš gdje mehanu. — A, jok to! Nego se ti ne brini, već ako si gladan, onda da mi činiš društvo
Jazavac joj reče: — Kad dođe lovac, ti se igraj oko njega, uvijaj mu okolo noga i raduj se uza nj; on će misliti da si ti odnekud pitoma lisica, pa neće te ubiti. Pa kad te pusti iz gvožđa, a ti bježi.
Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: — Znaš, sinko šta je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da
Kad mu je bilo već oko osamnaest godina, onda ga povede uza se kao đaka i pođe amo u svijet da piše. Kad dođe u prvo selo, a to djevojke uhvatile kolo pa igraju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Šumom se šulja lukavi Ćoso, mudrijaš teški, nema mu mjere. Na visu raste čarobno proso, uza nj se dječak na nebo vere, dok jedna koza, pogledaj bijede, stabljiku prosa bezbrižno jede.
Uz potok tama, slepa i gluva, zgasnuo svetla poslednji tračak. Niz tihu stazu, šapa za šapom, šulja se Žuća i uza nj mačak. Oprezno stigli na peščani žal gde tiho šapće lagani val.
! Miriše, kanda, vrbino pruće i uza nj — krzno mačka i Žuće?! „Tu li smo dakle! — Vidran se smeška — Skovana, znači, podvala neka.
„ Preksutra poštar ne dȃ mi mira, stigao dečak čak iz Sibira i uza nj pismo, u srce dira: „Najboljeg đaka sa reke Lene, šaljemo tebi, nema mu cene. Ah, naše tuge nesakrivene!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (prilazi joj). Kako da idem, zaboga, a tebe da ostavim tako uza zid? (Hoće da je obuhvati rukom.) 'Odi, nasloni se na mene! GINA (očajno): Ne, ne, ako boga znaš!
SVI: Još sutra! AGATON: Nego šta! PROKA: Pa je l' pristao? AGATON: Kad sam ga doterao uza zid, kad je video da nema gde, a on pristade. SVI: Ama, sutra? AGATON: Sutra, dabome! (Ponosito.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mi smo to isto ponovili vođama odeljenja, samo malo strože, a ovi, uza sve moguće psovke, nišandžijama. I tako, svi smo toga dana bili ljuti.
— Prvi top marš! — reče komandir, da bi priveli top uza sam most. Zapeše rudni konji i njihove kopite zariše se duboko u pesak. Ali najednom zastadosmo zaprepašćeni...
Pribismo se odmah uza štit. — Artiljerija, pucaj! — viče neko. — Kidajte most, kidajte most! — čuje se nečiji glas kao urlik.
Komordžije privezale konje za ogradu, a oni posedali uza zid, skinuli košulje i trebe se od vašiju. Na ulasku u crkvu zapahnu nas miris tamjana i sagorelih sveća.
Komordžije beže vukući konje, a ranjenici se pribili uz ogradu. — Gađa nas... Vetar jezivo zviznu i mi se pribismo uza zid... Kao da očekujemo smrtnu presudu... Ali dužnost... otadžbina... a komandant veli: — Javljaj: kreću na juriš...
Pred nama odjekuje tuparanje nečijih nogu. — Pričekaj — reče moj vođa, a one se prilike pribiše uza zid. — Čuvajte glavu! — obrati mi pažnju. I tada izbliza ugledah vojnike koji na ramenima nose sanduke municije.
I da vide da se bar neko stara o njima u ovoj mračnoj i strašnoj noći. Prozebli i prokisli, pribili se uza zemlju i čekali... Bilo je nečeg velikog u ovim malim ljudima. Zora se teško rađala.
Kroz dim i prašinu video se nečiji leš bez glave, sa raširenim rukama... Uza zid zemlje sedeo je naslonjen tempirač, mrtvačkog lica, oči mu užasno razrogačene, usta otvorena, kao da vapije, ali
Zatekla ih noć u varoši i ušli u prvu kafanu da se sklone i odmore. Čak i onaj na straži kod vrata, naslonio se uza zid i spava. Neko predloži da se vratimo u bivak na Banjici. Varoš se bila ispraznila.
“ — zapita me. Krik se začu i od strane groblja... Opet sa crkve... Kao da se dozivaju. Sestra se pripi uza me i šapatom mi reče: „Slušaj, to duša Nikolina vapije što smo ih razdvojili“.
Čuo se samo zvek njegovih mamuza i frktanje nekog konja. Na vratima se zaustavi. Zagleda se u jednu lopatu naslonjenu uza zid. Pogleda u dežurnog kaplara, zatim u lopatu, priđe žurno i odbaci je nogom daleko ispred štale.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tek poneki put skrene oko u stranu, te više oseti no ugleda tanahnu figuru devojačku uza se. I on se dao u neke misli, od kojih mu se guste veđe čas navuku i natmure kao ilinski oblak, a čas se razvedre i
On se osvrte, gledajući gde bi seo, pa se nasloni na kraj kreveta, tu uza samu Ljubicu, i podignuvši pocrvenelo lice od uzbuđenja, stade živo govoriti: — Vi ne znate, a to je meni još iz
Ovo je strašno mučenje... gledati ga svakoga časa uza se i znati da je u pravu raspolagati tobom kao... — Ehe, golubice, mnogo on, grešnik, tobom raspolaže...
Odjednom na prozoru, spolja, stade se pomaljati crna čupava glava s razrogačenim očima... Pripi se uza staklo i stade gutati pogledom ovaj zagrljeni par, koji se topio u zanosu ljubavnom I snevao najsrećnije snove...
Skoči sa stolice, namršti se kad opazi Gojka uza se, i gledajući kroz prozor uzdahnu: — Ah... Šta je to?... promrmlja ona kroz stegnuta usta, pa se odmače.
nikako da izbijem misao iz glave... Gojko mi jadni jednako pred očima. Sedim tako po ceo dan i mislim, a on uza me...
Smeškaju mu se usta, gladi tanke brčiće, a onim čudnim očima seče kao nožem... Ljubica se šćućurila uza žbunje, otvorila usta, pa ne diše... davi je nešto u grudima strašno, muti se sve pred očima...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Treći veli: “I umro bi’ za te!“ Progovara lijepa djevojka: “Niti boluj, nit’ umiri za me; Skini fermen, pa lezi uza me!“ 181. Bogdan ljubi devojku, Jelo le, Jelo, dobra devojko! Oj Jelo!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Milun: Ja sam kazo da se odloži oružje! JELISAVETA: Baci, ova budala misli ozbiljno! MILUN: Svi tamo ukraj! Uza zid! Ko ti je kazo da spuštiš ruke? Ukraj, čuješ ti, i niko da mi nije ni pisnuo! Imate li ausvajs, ili nemate?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
me to čudno osvetljenje sred zime, i zato sam, udaljeno, premeštao Odiseju, koju, iz kabotenstva, na putu, uvek nosim uza se, iz levog u desni džep.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ribar dovesla do obale, primi novac po pogodbi i, pošto ja izađoh na obalu, on odvesla natrag. Uza samu obalu, malo dalje, ulevo od mesta gde sam izišao, primetim grdnu veliku mermernu piramidu i na njoj urezana zlatna
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Oko vrljika, pod brestovima, polegale ovce, opružile vratove i pritisle ih uza zemlju, pa samo brekću od trčanja i vodenjača; svaka se uoblila, pa samo čeka dobrog mrkunca, pa ne beri brige na
Jedni, gotovo vojničkim koracima, idu poljanom, drugi se penju uza stenje, treći silaze u jarugu, oni preskaču preko klada, ovi se provlače kroz trnje, šiblje i korov, i cela ta masa,
Kad se vrati s levog krila, zaustavih ga da ide malo uza me. — Boga ti, dokle ćemo mi 'vako? — upitah ga. — Vala sad ti ni ja ne znam. Prođosmo kapetanovo uročište...
Ali sad beše muka penjati se uza stranu. Noge se otiskuju, a glava mora jednako da bude podignuta, da bi se što dalje pred sobom videlo, te i ne možeš
Puče još nekoliko pušaka. Da li od straha ili radoznalosti, tek mi za čas istrčasmo uza stranu i nađosmo se u nekom gustom trnjaku bez gore. Počesmo da idemo pažljivije.
— Hej, sveče tunjavi!... Pominješ Boga uza svaku reč, a tuđe otimaš, — reče mu Spasoje podrugljivo. Čiča Peri klecnuše kolena.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« Tako govori Mića, a sve lupa kažiprstom po izvađenom ustavu koji je uvek uza se vukao kao mačka mačiće, a koji mu je bio iznutra u džepu od jeleka gde mu je obično stajao i brijač.
»Pasja zuba, ako ko boga zna!« veli zuboboljni. — »A-ja, umorih se ka’ Bošnjo kad vuče kojik uza Savu!« veli Mića. — »E vala ti, brate Mićo«, veli Blagoje.
Mića veli da on zna šta je muka i nevolja, i zato uvek nosi uza se makaze i klešta za silavom. A i sami seljaci, čim bi tako nešto u selu zatrebalo, odmah poviču: »Pošlji po Miću
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Mene nikad još pritisla nije. SERDAR JANKO A meni je ona dodijala. Svagda nosim rena uza sebe, i trnovu draču u optoku; ali od nje ništa bolje nije no pâs pružit odzgor svrh haljinah.
Kako tridest napuni godinah, svaki dođe kao babetina, od bruke se gledati ne može; kako pođi malo uza stube, ublijedi kako rubetina a nešto mu zaigraj pod grlom, rekao bi, oni čas umrije!
KNEZ JANKO Nema, babo, ovde duhovnika, nâko ćemo poslat popa Mića, a on knjige uza sebe nema. Nego kažuj, al' ćeš pod gomilu; ne varaj se, drugo bit ne može!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Snaške, zvala si me? — upita je Tone mećući brojanice u pojas i kleknuvši ponizno ispred nje, uza stub kuće. — Sedi, sedi poče ga nuditi ona dajući | mu kafe i duvana — zvala sam te — a nije Bog zna šta.
Sofka naposletku bi gotova. Uza stepenice uznese i unese kod njih veliku srebrnu siniju sa jelima, i mećući je ispred njih, sagnuta nad njom, vide kako
doksatu ispred vrata, da se iznese i obesi još nekoliko fenjera, da bi stepenice bile bolje osvetljene; da se posle tamo, uza zid doksata, donesu klupe i astal, za kojim će svi- | rači sedeti.
I onda se sasvim privi uza Sofku. I držeći je za ruku, ne kao svekrva, starija od nje, nego kao sestra, nikako Sofku nije ispuštala.
Ajde tamo... — Nemoj, Marko! — sva srećna, videći da se on šali, uzviknu ona i još više se privi uza Sofku, hoteći time da je i ona, onako slaba i uska, kao brani i štiti od navale svatova, koji, zbijeni na kapiji,
Ali tada se Sofka diže i sama učini ono što je osećala da treba da učini. Sama pođe k njima. Već je bio prvi mrak. Uza stranu kuće o sniskoj streji i direcima bile su obešene i poređane lampe, da bi se videlo ići tamo, njima, pod hladnjak.
je oseti do sebe, i to ovako nasamo, u uglu sobe a još opkoljenu onim poređanim i naslaganim darovima, osobito uvijenom uza zid bračnom posteljom, sa onim crvenim, širokim jorganom, jastucima, čistim, belim, mirišljavim, ne može oči od nje da
I još kada su počeli da pozivaju starce, koji su tamo iza kuće, poređani uza zidove ležali, odmarali se, da dođu ovamo u veliku sobu, za sofru, Sofki se učinilo da ih ne zovu, što bez njihovih
— I ne bi ulazili u samu kuću, kujnu, sobu, već se skupljali oko kuće, iza kuće, i tamo klečeći uza zid ređali se, ponikli, zaprepašćeni i sa uvučenim rukama u pazuhe. Arsa, što nikad do tada, opi se na mrtvo ime.
i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid, kleče.
I tako i bi. S proleća već je bila uveliko bašta prekopana. Izvađene i nabacane uza zid belele se gomile kamenja. Zemlja se crnela meka i izrivena.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ rekoše momci. „A mene ćeš ostaviti i zaboraviti, a?“ reče Stane, tobož ijetko. Dijete raširi ruke, pa se privi uza nju, da je tim uvjeri o protivnom. Veselje malo-pomalo stade se pomaljati u kući. „Bogu jakome da je za milost!
Okolo, po ostalijem duvarima, visijahu slike ruskih careva i mitropolitâ crnogorskijeh. Prema ikonama uza zid bijaše povelika trpeza, zastrta zelenijem pokrovcem; za njia divan, također zelene boje, a rubovi mu i nasloni
Otuda s njime u kola te pravo u onaj veliki dvor, pod visokijem brdima. Ovaj put jedva se pope uza stube, tako iznemogao bješe. Ljudi u crnini, praćahu ga zasobice.
“ Đakon zastade jer nazrije gomilu ljudi preko polja od Bajičkoga kraja. Biće ih bilo trideset. Uza svakoga stršaše dugačka puška. Đakonove oči da iskoče, tako se izbuljiše.
“ Jovan se odvoji od gomile, pa nasloni dugu pušku uza povisoki zid od gumna, a malu pušku i nož položi pri kundaku.
A mio mi bješe kako ga vidjeh; nešto mi ga krv dava. A i on, siromah, dušom bješe prionuo uza nas, odmah s početka, no zazor mu bješe, šta li, da ostane, te navaljivaše ’vodite me k Vladici!
“ Pop naelak sjede. Naelak snimi torbicu ispod pazuha, pa prisloni uza članak od noge. Naelak stade arbijom strugati lulu i puniti je, pa kad mu „snaša“ privali žeravak te pošto odbi
“ Ona je izgovorila to na predušak. Lice joj se bješe zažarilo, a disanje joj bješe učestano, kao čeljadetu koje se uza stranu penje. Oboje mučahu i gledahu preda se.
“ ponovi drhćućim glasom mladić, raširivši ruke i privivši njene čiste djevojčine grudi na svoje. Usne se priljubiše uza usne u dugi cjeliv, u prvi sveti cjeliv ljubavi. Mjesec, stari lukavi mjesec, još je malo škiljio.
Pa kad čovjek tako daleko nešto nazire, omjera vrijeme a uza nj i nadanje mu se proteže i čini mu se da će se ono osnažiti kako se dalje odmakne.
On, „čovjek iz svijeta“, razumije se da je snažno prionuo uza nju djevojku, iz „sirove prirode“. A on još imade pri sebi najveću vrlinu za Crnogorku: junaštvo.
koji bi se odrekao svojih živijeh i mrtvijeh a pribio se uz tuđe ognjište, e tome bi bila bruka dovijeka, a i nama uza nj. Ali, ženo, Janko je čovjek iz svijeta, koga je viteška nevolja amo prignala; čovjek kućić a junak.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad se takve poslovice pričice koriste „ponajviše je običaj da se uza ovaku poslovicu cijela njena pripovijetka najprije pripovijedi“.
— Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje.
— Star se vo ne uči orati. — Tko je boga izmolio, i more izlovio? — Trag po tragu ide a krv po žilama. — Uza suvo drvo i sirovo gori. — Učuvao nas bog od mletačke galije i turskog balije. — Hajdučka majka crna klupka smotava.
LjUDI MAĐIONIK Mađionik je malo nalik na vješticu, ali se ne može kao ona pretvoriti u drugu životinju, nego nosi uza se različne mađije, kao na primjer igle bez ušiju, sijede dlake iz glave, osječene nokte, pređu koja je sagrinjala,
Oslobođeni svojih počinjenih grehova i svojih uza, oni će se tek tada moći okrenuti jedio drugom. Kažu da su se Jerina i Đurađ, tako svezani i bačeni u more, do sada
da su se usta odozdo mogla lasno otvarati i zatvarati, te je sve klocala; a noge je imala čupave i na dnu kao u tice. Uza njih je išao čovjek jedan s bubnjem, te je u nj jednako udarao.
, a uza svaku naposljetku mora kazati: „Sebi na glas, a svoj braći na čast!“ (tj. donio). B) NEVESTINSKE DAROVE 1 Evo poznaje
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre, pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: „Znaš, sinko! što je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već ajde da lažemo,
Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se i gajde | pod pazuho pa krene ovce i pođe u grad svirajući gajde.
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe dvoru carevu, a devojka pored njega još u strahu.
maramu, to sve troje uzmi kridimice i ne kazuj nikome pa hajde u tu i u tu goru, u njoj ćeš naći jednu rijeku, pa hajde uza nju dok joj dođeš na izvor, onđe ćeš naći jednu đevojku sjajnu kako sunce, prosutijeh kosa niz pleći i golu kao od
Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: „Znaš, sinko, šta je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da
u bašču nejavljajući ni ocu ni materi, kad ali Ćeli došao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i oružje, i doveo uza se troje četvoro čeljadi te rade bašču, a Ćela se obukao u ono odelo, te postao sa svim drugi: nije više ni će | lav
Posle uđu obojica k devojci, i legnu uza nju, jedan s jedne, drugi s druge strane. Devojka se opet okrene Turčinu, ali od smrada i gada nije mogla trpeti, nego
putu slijepca đe u jednu torbu nosi punu kruva a u drugu gusle, pak sjede pred kućom jednom i uzme slijepac gusle te uza njih mlogo lijepu i krasnu pjesnu ispjeva.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pa sediš u kujni punoj tiganja, kutlača, šerpi! Astalčina uza zid, okolo klupe, a za astalom tašta i tast, šuraci, trudne svastike, trudne snaje, zetovi, njina deca, pašenozi,
IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio! Uza svakog se prišljamčiš i pritandrčiš! Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru!
Stanković, Borisav - JOVČA
Levo i desno oko kuće lisnate voćke. Uza stubove, i uz doksat, čak do krova, penju se loze, čardaklije. Letnje jutro.
(Prijateljima): Ovamo! (Penje se s prijateljima i varoškim sviračima, iza Sofije koja im svetli uza stepenice; Sofiji): Za nas gore gumendžu, i kafe, odmah! A deda -Trifunove čaše i zarfove stambolijske!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
sijasetu sa mnom, pak počne u svoje govorenje latinski mešati, (od koga sam ja onda kao i proči svatovi čist bio) i uza svaku reč „probo majorem, nego minorem” viče.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom! Kako je lijepo jahati dobra konja, voditi uza se sejiza, nositi čisto rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe svakog
Stipan stade iza njega, a Kušmelj i Bakonja prisloniše se uza krevet. — Jesam li ja među braćom ili među ajducima noćas? — poče fratar. — Moj dobri, vra-Brne, molim ti se, čuj me!
Bješe na jedan pod, ali je imao oko dvadeset prozora u licu. Crkva je svojim obijeljenim pročeljem prilijepljena uza nj. zid manastirski nije zaklačen, te se vidi u njemu četvrtasto kamenje, okruglo, ploče, škrilje i komadi opeka.
Gvardijan i svi ostali ne htjedoše slušati dalje, nego otidoše. — On, on — nastavi Mačak đacima. — Naslonija se uza zid, a izdreljija oči na meneka. Ajme meni! Ajme meni! Kako nisam umra na mistu!...
Bujas i Mačak otrčaše pred podrum, gdje bijahu drvene ljestve, koje oni poniješe i ispraviše uza zid od groblja što za desetak lakata vezuje crkvu za kujinu. Lis šćede prvi da se popne, ali ga Bujas ustavi.
— pak nagnu šakom put usta da ga podsjeti na piće. Na to Lis otkasa sam k podrumu, a Bujas istrča kao vjeverica uza ljestve, pak uzjaha na zid i stade se obuvati.
— Drži, Grgo, drži! Bukar vuče što igda može, tako da mu je oglav dlane prežuljio, pa najzad potrča uza nj malo. Konj ote mah i poteče u sav trk. Onda vidješe čudo. Vidješe gdje čovek trči uporedo s konjem! — Pušti ga!
Jedva sam i dovle dopra! Stoji mi vrka u drobu, kâ kad kupus vri! — i pođe lagano uza stube u svoju ćeliju. Za njim ode i Duvalo.
Ka njima se pridruži Balegan sa seljacima, sve po dvojica, pa prođoše mračno dvorište, pa uza stube, pa trijemom do gvardijanove ćelije, pred kojom svi lajici opet klekoše, a redovnici se zbiše oko kreveta čateći
Sa Tetkom odvoji se jedan lijepo odjeven seljak i uza nj jedan dječko od 12—13 godina. Bakonji srce zaigra, te se bolje nadviri. U tome ga opazi Kušmelj, pa se uputi ka stubama.
Tu je konjušar i kuvar, ali ima više vrata. Od jednijeh on sam ima ključ, a nosi uvijek uza se i ključić od stričeva kovčežića...
ako nije šenuja. — Ma nije, brate, nego zdrav i pametan čovik. Dojâ je na svom konju i još vodi momka uza se. Ja ga mislim zadržati i na ručak i na večeru.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sećao se, znao je iz priča kako to oni rade, a šta je ovo s njim? Prislonio se uza zid. On ne može da hoda, i nije bilo kao što Tola i drugi pričaju. Zato što je on mnogo manji od njih, i mršav.
— Braćo, ubijen je Čakaranac! — ljutito reče da bi smrskao muk, i klonu uza sama vrata. U glavi mu zveknu reza, škrgutnu katanac i po mozgu zasekoše reči: — Eh, doboga!
Njoj se izbrisa osmeh s lica, u čuđenju joj se zgrčiše usta, pa. se uplašeno, klonulo, prisloni uza zid i pomeša oči s dukatima. To nikada neće moći da zaboravi. „Ovo je tvoje ako mi rodiš sina!
Ćorđe mačjim koracima dođe do prozora i prisloni se uza zid. Ništa ne čuje, huči mu u ušima, pritiska uvo i obraz uza zid da njime probije u sobu i čuje. Ništa.
Ćorđe mačjim koracima dođe do prozora i prisloni se uza zid. Ništa ne čuje, huči mu u ušima, pritiska uvo i obraz uza zid da njime probije u sobu i čuje. Ništa. Samo se od ušne školjke sipkaju zrnca suvog kreča.
vrati i reče da mu je Roza lično rekla da će skoro, on se bez reči došunja Do Simkinog prozora i kao bršljan se pripi uza zid. ...A zar se čuda ne događaju? Možda je dete baš Đorđevo? Eh, kad bi tako bilo!
Zašto li ćute? trže glavom Raka. apsandžija, tri puta koraknu, pobode vrhove opanaka uza zid i načulji uši. Ako o političnim stvarima šapuću, traže mu pet dukata.
Raka apsandžija prisloni glavu uza zid bliže odškrinutim vratima, ljut što ne čuje o čemu Katići šapuću. Kako to oni šapuću kad ih on na dva koraka ne
Jurnuo je u kuću i prikovao se uz dovratak: majka je gola stajala uza zid, tanka, suva, a Aćim je, ćuteći, tukao mokrim konopcem. Ni on ni ona nisu videli njega na vratima.
Tad se on suljnuo niza stepenice i do ugla kuće četvoronoške, brzo vukao uza zid, razbijajući kolena o sitnu kaldrmu, dok mu se u očima grčila izdužena i istanjena mati.
sprema stvari da iziđe, pozdravljajući se i obećavajući ostalima da će se na slobodi zauzeti za njih, Aćim se uspravi uza zid, strelja ga očima i ćuti. Ovako kao sada Đorđa.
Siroti... Bila su to dobra deca. Đorđu se pričini da će ga otac pesnicom udariti po glavi, trže se i pripi uza zid: — Ja tebi nisam nikakvo zlo učinio. — Aja nisam znao da je smrt tako skupa.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Takve glasove čuo je još kad je onaj prvi brod tonuo. Dokle će ga pratiti? Drhteći, on privi sina uza se i ugleda kako se u talasima belasa telo morske vile. »Otkuda ona?« — pomisli.
Opet mu nadohvat ruke dođe crvena zvezda i on oseti kako lagano tone u san, stavi kocku sa žabom uza se i leže. Bio je to san bez snova, ali kada se probudio, vide kako ga, jedva pedalj udaljena, pažljivo posmatra crvena
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I snivaj samo! Biće manje suza I više sv'jetlih i spokojnih noći... Svikni na odmor pod teretom uza! Istina jedna i sama će doći! Zovi se Ljubav!
P' onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, za naveka! Ć. Jakšić XVIII Ljubim li te... il' me sanak vara, Što te udilj uza me dočara? Ljubim li te... il' me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara? Ljubim li te...
I mnogo puta, kad u jutro sivo Trgnem se iz sna - k'o iz teških uza, I k'o iz olova - koji me pokriv'o Oči mi behu mutne, pune suza. J.
bez sreće i mete, Odnoseć' svoj deo stradanja i suza, Kao gavrani će kraj nas da prolete, I ne pokidavši ni jednu od uza Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji Za nama i gleda na nas k'o Meduza. J.
meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova mis'o na daleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag, i mio. Uza nj' tek malko na šiljtetu niže, K'o simbol sreće, naša majka bdije; Za skori Božić košulje nam šije, I katkad na nas
„Mi združujemo duše ludi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti; I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! „Prigrli ova jata blagodatna!...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kraći krak poluge, koji je iznad balvana strčao u vis, nosio je težak teret, privezan čvrsto uza nj. Čim se taj položaj ravnoteže poremetio, pokrenuo se duži krak poluge, pod dejstvom onog tereta, naglo u vis, pa se
Onda mi pokaza jedan mali takav kalem u kojem je izazvao indukovane struje, prislanjajući uza nj čelični magnet, a zatim i jednu malu gvozdenu kariku na koju je namotao dva kalema, izolovana jedan od drugog, a
zgodno je smešten stočić sa mikroskopom, a pored njega ormarić za mikroskopiju i seciranje i okrugla stolica na vijak, uza zid naslonjena je velika polica sa knjigama, a pred njom se pruža duga stolica sa mekim dušekom i jastukom, podešena tako
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pribili se Srbi uza one mokre masline, pokrili se šatorskim krilima, sve po desetorica pod jedno, pa, pocrneli, pomodreli i mršavi kao
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ima mnogo, veoma mnogo ljudi koji ne pristaju sasvim i potpuno uza se, koji ne stoje čitavom svojom težinom na svojoj strani; ljudi koji imaju svoje mišljenje, ali koji pomalo
Tad sam je zamolio da mi je donese u sobu. „Neću svirati, tek tako, da je imam uza se”. Udovoljila mi je. Kasnije sam razabrao da je o tom mom interesiranju za violinu odmah pričala mladom doktoru, i da
— Erna — govorio sam joj na koncu pastoznim očinskim baritonom — ja se samo pitam što je to što tebe veže uza me? Sve je to jedna tvoja autoiluzija, koja nema stvarnijeg oslonca u realnosti.
A što je najglavnije, sve je ovo na tvoju očitu štetu. Eto vidiš i sama!... Ne razumijem što te drži vezanu uza me!... — Nekad si razumijevao.
Pored nas su — a opet tako daleki. Drže naše ruke u svojima, htjeli bi da budu sasvim uza nas, sasvim s nama, da osjetimo njihovu toplinu — a opet ih od nas dijeli neka tanka neukloniva opna.
Često je uza me bivala bolničarka. Zatim sam opet zapadao u drijemek, iz koga su tek tu i tamo iskrsavali pojedini momenti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ne razmišljajući ni trenutka, Stanka preskakuta s kamena na kamen preko vode, priđe mu i uze pušku, koju on držaše uza se, pa sa nekim zluradim osmehom progovori: — Izmakni se malko natrag.
I uz to jednako, uza svaku misao, i uz samu nju, uz ono strašilo, treperi i vije se druga, ona svetla i slatka misao, koja ga neprestano
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
je on naredno, a on onako gladan primače se pa se one razne đakonije nađavasa, a one puste suhovine stače na vatru, pa uza nju leže i zaspa kô zaklan.
Car se malo promisli, pa će mu: — Tako je suđeno. Dajem ti je, samo pod tijem ugovorom da ostaneš uza me. — Lijepo, čestiti gospodaru, samo ćeš mi dati uzun da odem po mater, da je obradujem i ovamo dovedem.
Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame, a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa krene ovce i pođe u grad svirajući u gajde.
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame, a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe dvoru carevu, a devojka pored njega još u strahu.
Ona bješe vesela kad ga vidje s djevojkom, te pusti da ju uzjaše, a uza se priljubi curu, i odoše putem natrag do cara u koga bješe zlatan konj.
Vezirović joj povjerova i sada, a ona, čim viđe da ga je zadobila, zapita ga kakvu ima sad majstoriju uza se. On joj pokaza sviralu, ali joj reče da joj ne da.
sebe, ali kad on reče da je neće izliječiti dok mu ne dadne tri tuđe stvari: jasprenu ćesu, gaće i sviralu, što ih ima uza se, priznade ona sve i dade mu sve tri stvari.
„Ma daj samo se primiri, molim te, dok zaspim.“ A kad se vjetar ne htjede umiriti, on ustane la se uspuže uza stubac, te skine onoga, premota ga i metne pod glavu, pa onda leže i zaspa.
svanulo, ustane on i vidi ih, ali ga ni brige nije, nego uzme sviralicu pa stane svirati, kočija okrene ići, a njih tri uza nj skakati.
robu, pa kad vide cure da skaču, uhvati svaki svoju za grudi, i odmah i njima ruke prionu te i oni počnu skakati uza njih. Naš junak se obazre pa vidi, ali ga ni briga nije, nego samo jednako svira, i kočija ide.
To sve troje uzmi kridimice i ne kazuj nikome, pa hajde u tu i u tu goru. U njoj ćeš naći jednu rijeku, pa hajde uza nju dok joj dođeš na izvor.
Jazavac joj reče: — Kad dođe lovac, ti se igraj okolo njega, uvijaj mu se okolo nogu, i raduj se uza nj; on će misliti da si ti odnekud pitoma lisica pa neće te ubiti. Pa kad te pusti iz gvožđa, a ti bježi!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Kakav dobar izgovor da bih se zabavljalo sa devojkama i momcima u Koriu i uživao u njihovim mladalačkim ludorijama! A uza sve to, govorio sam sebi, nisam li zaslužio potpunu promenu duhovne i fizičke aktivnosti posle onoga što sam postigao
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gde—gde uza zid, oko trga, prislonilo se dvoje—troje težačkih mladića. Smeju se, zaćute, pa odjednom uglas zapevaju.
—Rugaju se, bona ne bila! — brat će sestri. — Berekinci! — nastavi, prislonivši se opeg uza zid. Onim joguncima zavrtilo. Vrag im ne da mira, te će iz daljega, izmičući, u jedan glas: —Ej, hoćeš doći?
— mirno izbaci Zagorac. —Ubij Zagorca pred vratima od crkve, — umeša se neki od mladića što je s drugima uza zid bio prislonjen. —A zašto? — primeti sažalno drugi. —Nose nam kruh! Da ni njih, dvostruko bi dobivali. —Bi?...
Već je nastupila puna noć. Ohladan vetar propuhuje i zavija između kuća. Zagorci se šćućurili uza zid, ćute; očekuju da ih ko unajmi, ili da ih sreća nameri na dobra krщćanina da im ponudi konak da se do sutra
Leđima se prisloniše uza zid što je od žestokog ognja bio vruć. Osete po telu strujanje ugodne topline i tako zadugo pognuti stajahu.
Od nestašice smočnih jela čisto se pred očima blešti a kolena klecaju. Pa ipak, uza sve to, najgora je muka što se nešto mora jesti, ako se i ne dobiva.
—Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su. — Osušite ih... Vidiću ja. Uljegoše u kućicu. Ogleda se i opazi uza zid naručaj naslaganih drva. —Izgorite prvo ovo... A imate li ulja? —Ima nešto... Mutno je i kaljavo.
A kad ih žandari predadoše tamničaru i ovaj ih zatvori u jednu ćeliju, ostadoše dugo jedan pored drugoga prislonjeni uza zid.
A nije bila ničemu uzročna. Svom djetinjom voljom i dušom prionu uza svoga poočima, svoga hranitelja i jedinu svoju utjehu. Ali on se ne odazva njenoj djetinjoj ljubavi.
De, sokolovi! Cvijeta sluša njegov veseli glas i sjetno se na nj osmjehuje, a uto se Spasoje diže, požuri uza stube, i veli im: — Da vam konak priredim!
Djevojka se naglo diže. Navreše joj suze na oči, pa, da ih sakrije, instinktivno požuri uza stube. Čuo si... Nije za me, a nije ni onakva kakvu sam je zamišljao... Ma neće sa mnom štetovati!
stokom u pašu išla; a primirila bi se tek kad bi našla koje mlado čobanče na osami, željno društva kao i ona; sjela bi uza nj i časom se s njim upoznala.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Što vreme više prolazi, i uza sve razlike, sve više mu se vraćam. U razmatranju srpskog jezika sa književnog stanovišta ja sam se od početka osvrtao i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A budući da je, uza sve to, Stanković u prvoj verziji pripovedanje kompoziciono zasnivao u junakinjinom sećanju, i da je u kasnijem tekstu
i može realizovati kao postupak koji očigledno pojačava, a ne kvari, Stankovićevu osobitu sintaksičku stilizaciju. Uza sve to u istoj rečenici, samo na njenome početku, stvarno postoji istovrsna metabola: u obrtu „on, njen otac”.
se, naime, prikazuje sa osetne udaljenosti ako računamo - a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi uza samu dvorišnu kapiju, a Todora „poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji”.
dan života u efendi-Mitinoj kući, ispunjen većim brojem događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka Sofka se čas penje uza stepenice čas spušta, čas gleda odozgo na majku i Magdu čas silazi međ njih.
sve više krije, potiskuje svoje telo i „sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma”, pa „sve uza zid brzo ide.
Najpre, u VI glavi, seljaci ne sede u gostinskoj sobi kao ostali svet, nego kleče uza zid. Kasnije, na svadbi, Markovi seljaci takođe kleče ili leže, i ne u kući, nego napolju.
u XXI glavi Sofka zapaža da „ovamo do kućnjeg zida, klečale su žene”, a u XXIII da su starci „tamo iza kuće, poređani uza zidove ležali”. Klečanje uz kućni zid pojačava se u XXVI glavi, i razvija se u malo širi opis.
drugačije ponašaju: „I ne bi ulazili u samu kuću, kujnu, sobu, već se skupljali oko kuće, iza kuće, i tamo klečeći uza zid ređali se [. . .
i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho, na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid, kleče. A najviše ih je bilo iza kuće, do samih prozora velike sobe [. . .
U Sofkinoj kući, pošto sede na minderluku, ljudi su takođe poređani uza zid, ali sa unutarnje strane; ovde seljaci ne sede, nego kleče uza zid sa njegove spoljnje strane.
pošto sede na minderluku, ljudi su takođe poređani uza zid, ali sa unutarnje strane; ovde seljaci ne sede, nego kleče uza zid sa njegove spoljnje strane. Kad je ovako rekonstruišemo, slika je zaista morala izgledati čudno.
Kuće - kuće iz „starih dana”, iz „pustog turskog” vremena - oronule su, uza zemlju se pripile, ali su „tople”; dok su „nove”, iz „današnjeg” vremena, visoke ali „tvrde”, „oštre”, „ bodu oči”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I od rakije i od novoga osenjavanja. Obema rukama se osloni o kolena, vrat podavi, zape i podiže, dižući uza se i oklembešenu izbezumljenu Bogdanu.
Tako mi Boga, na kulu ću! — podviknuo pop ovo na arnautskom, pa mimo domaćine jurnu na vrata i uza stepenice na gornji boj. Visoko popovo obličje u osvetljenoj prostranoj odaji odista za čas zbuni i goste i domaćina.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon. Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Libanac, koji, kao i svi belci, kombinijući svoje kretanje kroz savanu sa lovom, drži neprestano pušku uza se, spreman je da puca čim se na domak pojavi kakva divljač. Ljut što ne naiđe i na što veće, on puca i na ptice.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TREĆI TURČIN: Opet nevolji!.... Pa, bako, kaži kakva je golema nevolja što je uza svaku spominješ?... Da i ja mognem veziru kazati... STANA: Jedinac mi je ovde doveden...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zavezao obraz nekom prljavom peškirinom, kroz koju mu prosanula krv, pa čačka svoju metalnu simsiju. Uza se drži pušku sa prslim i rascvetanim grlićem. Kad pođosmo mi, pođe i on s nama.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Uz ljubicu, ili uz ružicu, Među krinom, Il’ međ ruzmarinom? XIV Ljubim li te... il’ me sanak vara, Što te udilj uza me dočara; Ljubim li te... il’ me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara; Ljubim li te...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Diži šatore, pušku na leđa, pa hajd uzbrdo. Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć. Puške prašte bez prekida negde napred.
Svaki drugi bio je u klečećem stavu pred puškarnicom, a ostali su sedeli naslonjeni uza zid i spavali. — Ko ih određuje da se smenjuju? — zapita moj drug artiljerac. — Oni sami. Prekaljeni su to borci.
Trebalo je više od jednog kilometra proći kroz vatru pa da stignemo do naše čete. Ljudi se pribili uza stene ili pretrčavaju od kamena do kamena. A sunce osvaja i neka treptava jara podrhtava sa golih stena.
Ozbiljni i mračni, pozdravljali su me nehatno. Gr-u-u! Pribio sam se uza zid. Srećom ne beše nikoga da me vidi. Osluškivao sam.
— Pošto ja noću moram da se dižem, to lezite vi uza „zid“ — reč mi narednik Dragan. — Imate li stvari? — Ostale su mi u zemunici kod komandira.
Izvolte. Napolju nas zapahnu hladan planinski vazduh. U saobraćajnicama sreli smo kuvare sa kazanima. Oni se pribiše uza zid, te moradosmo da preskočimo kazan. Osetio sam miris pasulja.
Da ne bih pogrešio put, propustio sam Dragana napred. Nešto lupi... Pretrnuo sam i pribio se uza zid. Dragan je išao mirno, ruku zavučenih u čakšire. Potrčao sam za njim.
Stisnutih vilica i sav zgrčen, stajao sam pribijen uza zemlju. Dah mi je stao. Nešto se slomata pokraj mene. Za njime drugi, treći. Raketla sinu.
Pribili smo se uza zid. Nije bila stopa zemlje na koju nije udarila kuglica. Zemlja je prporila od udara. Raketla sinu.
Sunce se klonilo. Visoke senke jablanova ugibale su se preko rečnog korita, izvijale uz obalu, i kao da su puzile uza zidove kuća na suprotnoj strani. Prešli smo reku i uputili se begovoj kući, gde je bio stan kapetana Radoslava.
Kapetan Leka našao se u čudu. Njegovo iznenađenje bilo je još veće kada je ugledao vojnike koji su stajali uza zid. — Je l’ te, bre?... Jeste li vi te komite zbog kojih digoše mene i moju četu noćas?
Njena glava bila je na mojim grudima. Moje su ruke klizile preko njenih ramena. Ona se grčevito pripijala uza me, govoreći: — Vi ste razrešeni časne reči... Tako ja hoću, hoću. Dragiša, shégі, primite me.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
do veoma ranog, ali zbog njegove iseckane povremenosti nedovoljno izraženog i neiživljenog, kao ponornica ćudljivog, a uza sve još i kao nekako stidljivog podražavanja narodnoj pesmi, — koliko u važnoj okolnosti da se sva naša poezija toga
U toj knjižici, u kojoj je štampana ova jedina pesma uza svaku od sedam strofa ima sa leve strane u nekako barokno kapricioznom i komplikovanom, osobito naglašenom poretku od
postrance položenim slovima izložen kratak kao sadržaj, ili osnovni motiv, svake pojedine strofe, i tu se kazuje uza strofu I: Opšče vsjem; uz II: Car.
i vlasti; III: Duhovenstvo vse; IV: Učeni vsi; V: Vojinstvo vse; VI: Junost i djeti; a uza strofu VII, kao vrhovna životna mudrost i utešna moralistička pouka i ohrabrenje: Sovjest ne bojit eja.
Proščajte — Terlaič.” — U Letopisu (str. 144. i 145), uza st. 1. st. 11, ima ovakav Trlajićev komentar: I (ka st. 1): „Listopadom u slavjanskih praocev naših nazivaše sja
Do sada najpodrobnije i najpouzdanije komentare uza stihove Mušickoga v. u knjizi Odabrani stihovi Lukijana Mušickog. Priredio Vasa Stajić, Bgd 1938, str. 1—136.
ODA NA RAT (166). Štampano u Letopisu MS za god. 1826, čast 5, str. 71—4 (potpis: S. Stef.). Uza stih 14. urednik je (Magarašević) dao ovakvo objašnjenje (str.
Ona se i pevala, a o tome ima više dokaza. Evo nekoliko. U Sremčevom Pop-Ćiri i pop-Spiri pop-Spira, uza sramežljivo zabašurivanje gđe Side, podseća kako su u mladosti pevali i ovu pesmu, pa skoro čitavu prvu strofu i otpeva;
185). Tekst preuzet iz Davorja, 1854, 13—7. — Pesmi je Sterija dao ove komentare: 1) uza st. 16: Srblji i Vlasi basnoslove o čudesama koja je Jorgovan u Mehadijskim toplicama počinio; 2) st.
data o pojedinim pesnicima, kada su bila poznata ili ih je bilo moguće utvrditi; ona su sva po starom stilu. Uza svaku pesmu stavljena je godina kada je objavljena, odnosno napisana; to nije činjeno samo onda kada se ovi podaci nisu
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— zagrmi' ja i naperi' štuc. On sjâ i stade ko ukočen, onijemio od strâ. — Bacaj sve što imaš od oružlja uza se još! Pobaca sve. — Uzjaši, Turčine! — vičem ja i uvijek držim naperen štuc — nije štuc već majku svoju.
Visoka, četvrtasta i očađela kula Svetog Luke što se oštro diže izmeđ niskih kućica, pribijenih uza strmu stranu; ogromni i u travi obrasli gradski bedemi sa osutim, provaljenim zidinama; mračne, vlažne, studene
Bojić, Milutin - PESME
Čelo puno zmija kô strašna Meduza, Klecave su noge, sparuškane dojke, Crne žile — okov samrtničkih uza. * Ucvala je loza, mirišu devojke, Crvene se tela, blešte muška bedra, Kikoću se, slušaj, luzima lepojke.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
U uglu, iza ovih vrata, limena peć, od koje čunak ide najpre pravo ka publici, uza zid, pa se nad stolom g. Žikinim previja u koleno i polazi levo, te probija zid nad vratima praktikantske kancelarije.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti. Zaspala travka, sen iz neznani, samotnu me o čuj.
3 I vetri tvoji da krše me zemlji, pregiblju, snezi na meni prezime. I uza stamen-stablo vita uz mene loza da prepuzi svoj vek.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Odgovorio bi svakom na pozdrav produžavajući put. I to sve uza zid, polako, mirno. Izišav iz ulice, uputio bi se dućanu, otvorio ga, probudio slugu koji tamo iza magaze spava, da
prežutela, obrana, i odavna pokrivena žutim opalim lišćem; nagurano i oterano svako u svoju rupu, između brazda, uza zidove, ispod kamena, greda, sve se to sleglo i čeka da dođe zima i pokrije, zaledi i uništi sasvim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sem toga, žena ovu travu treba da nosi uza se (Glück u Wіѕѕ. Mіtt. Boѕn. Herc., 2, 1894, 409; slično u GZM, 19, 1907, 489). U narodnoj medicini b. t.
je takođe cvet koji izaziva ili održava ljubav i to je jedan od razloga što se devojke i mlade žene njime kite i nose ga uza se (upor.
Devojke, ako žele da ih momci vole, treba da medom namažu list od g. i nose ga uza se (BV, 11, 1896, 249). G. se često spominje u svadbenim i ljubavnim pesmama, i to uvek metaforički i simbolički (v.
U Sarajevu su do najskorije prošlosti nosili stari ljudi uza se plodove d. k., verujući da ih to čuva od revmatizma (GZM, 6, 1894, 372.
D. je i vrlo popularan apotropajon. Protiv vukodlaka dobro je uvek uza sebe imati d. batinu (ZNŽOJS, b, 150). Radi odbrane od veštica i zlih demona uopšte nalome se na Biljani petak d.
Z. ima značaja u Lіebeѕzauber-y ‹= ljubavnim vradžbinama›. Njega nose uza se devojke da bi se dopale momcima, a žene da bi bile mile muškarcima (upor. još Plіn. NH, 22, 71). Čenjeve od z.
još Plіn. NH, 22, 71). Čenjeve od z. nose uza se kao predohranu od čame, groznice, i od »svake nemoći« (іbid. Upor. i Plin.
Kad devojka prolazi pored kuće momkove, ako želi da je zavoli, treba da uza se ima stručak s. (ZNŽOJS, 7, 1902, 189). U istom cilju upotrebljavaju devojke i s. koren (ZNŽOJS, 7, 1902, 191).
Cvetove što sa t. opadnu pokupi u povezaču i nosi uza se (Begović, 222). Prema grančici t., metnutoj na Andraševo u vodu, gata se o dužini života: ako grančica procveta,
pesmi peva vila sedeći na kamenu: »Da zna ženska glava Što j̓ odoljan trava, Svagda bi ga brala, U pas ušivala, Uza se nosila« (Vuk, Pjesme, 1, 223). Oman. Sadi se u uljaniku (SEZ, 65, 1952, 253).
Ćipiko, Ivo - Pauci
gasi božićnu svijeću pšeničnim kruhom i kapljama toga primorskoga pitomoga vina, a Rada um nosi u božićno kolo gdje uza zveku srebrnog đerdana caruje curska ljepota; nosi ga među momčad gdje se u umetanju teškim kamenom ogleda momačka
— Milo mi je! — odgovori djevojka i bolje priljubi se uza nj, kao da se nečega prestrašila. — A da, želja te, kao i mene!
— Taman se uza slamu priljubila, — pomisli i ispravivši se, veli joj: — Sada je sve u redu, uđi! Božica se sleže, srebreni đerdan s
Uljegavši u bilježničku pisarnicu, Petar kaže pisaru rašta su došli, starac potraži stolicu, a žene prisloniše se uza zid. — Dobro je, učiniću kako želite! — veli pisar uozbiljivši se. I prebira bilješke po ostrišcima hartije.
i ljubi ga gdje dohvati ... — Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj... A vatra se gasi i goveda mrtvo polegla: čuje se kako preživlju, a s vrata jare vreba mjesečeva svjetlost...
Bilo te noći vrijeme, grmljavina, kiša, a đavo žena veli Radivoju: „Lezi uza me, strah me od vremena”. —Ih! — zaklikta jedno momče. Bila je tučna!... —Pričaj što bi! —navali njih nekoliko.
Radivoj dolazio nekoliko puta po nju, moli i prijeti, i, opao u licu, pristaje uza nju, ali Cvijeta ćuti kao da je nijema, i neće da ga pogleda. Radivoju dotuži pa pođe u svijet, na radnju.
Rade leži, ruke i noge ispružio, pa mu se po zemlji vuku, pritisnuo uzoranu zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se uza nju kao da je hoće da obgrli i svojim životom zagrije; sunce mu uprlo u leđa — grije ga. — Gledaj božjeg bika!
Šališ se, gospodaru? Gazda ne odgovori, već okrete se i ostavi ga. Rade gleda kako se teško penje uza uske stube s lijeva, i, izgubivši ga s vida, stavi novac u torbu, uprti se i ode iz dućana ne rekavši nikome ni
I već, eto, u kuću se useli, i šeta se po dvorištu što se sučeljuje sa njegovim najboljim zemljama. Prislonjen uza zid, premišljajući, upoređuje svoju kuću, potleušicu i grijanicu, sa ovom novom, golemom i zgodnom kućom.
A kako je? — Ka' i uvik, dobro! Ulazi! Ivo uđe u kuću, a Marko zatvori vrata i zakrakuna. Uza stube uzađoše oba na prvi tavan. —Ko je to? — začu se uto iz sobe ženski glas. —Došao je Ivo, — odgovori Marko.
Marko pridade majci svijeću. — Ja grem spat', — reče im i ode u svoju sobicu. Njih dvoje uziđoše uza stube na drugi tavan... Uđoše u čistu, obijeljenu sobicu. Ivo rastvori stakla i kapke.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lauš misli da nas je priterao uza zid posle onog nesrećnog Dorotejevog ispada, pa žuri da to iskoristi kako bi nas potčinio svojoj volji.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni su se podelili u tri grupe. Jedna od njih posmatra pažljivo Mesec, druga Jupiter, a treća Mars. Uza svaku tu grupu posmatrača stoje i pisari, da rezultat svakog opažanja zabeleže oštrom pisaljkom na svežoj pločici od
kovčežić, a iz ovoga Aleksandrov lični primerak Homerove Ilijade; tu je knjigu nosio veliki osvajač svega stalno uza se. Ulazimo u drugu prostoriju. U njoj stoji statua čoveka maloga rasta, tankih nogu i sićušnih očiju. To je Aristotel!
Stanković, Borisav - TAŠANA
U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama. Stana uza zid klekla i pušeći nadgleda šta ove rade. Jedna briše i čisti rafove nameštajući posuće, druga jastuke i ćilime po
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tako je Boško uvek umeo i druge usrećiti i sebi goveti. Uza sav svoj mnogo lični život, nije bio sebičan. Imao je lepu pravu pamet, prozirao ljude i stvari, pa i sebe, znao je
Takav je bio red. Otkupljivali su se ucenjivačima, pa i razbojnicima, onim što su nosili uza se, u novcu ili nakitu, ili su pucali, zastrašivali, ranjavali, pa i ubijali, i sami bili ubijani.
Požuri da završi posao, gurne svoju fabričicu uza zid, ulazi u crkvu i on, i ostaje u njoj poduže. Tako završava dan i rad redovno.
Kad grdim, njega nigde na zemlji nema, i vatru pojedu drugi. A kad idem na bal — balove sniva čovek! — onda je Švaba uza me... More, ne zna čovek šta ga čeka; može se desiti da me on u starosti ne ostavi i do groba dodvori...
Malo kasnije, frau Roza uzela na stan dva đaka, dva bogataška deteta sa salaša, i ta su deca bila tako dobro držana — uza sve drugo i od Pavla poučavana — da su tronuti roditelji sami ponudili da više plaćaju, i još zasipali frau Rozu
Sem čisto palanačkih jezika i čisto palanačkih isturenih prozora koji su po dnu imali staklenu ploču tako da ni uza zid priljubljena mačka ne bi mogla proći neopažena; sem toga dvoga, a možda i još desetak drugih stvari, palančica je
ali eto, uza sve to svetsko, svet taj nije išao dalje no do Beča, do profesora-diagnostika, a zatim, svi iz sitih vremena i u
čaša, bolje dve, tri čaše piva nedeljom i praznikom, i debela diplomatska cigara: „pušiš, pušiš, i ne možeš da popušiš”. Uza to je Mirko gajio najprostiji, ali i najsloženiji san: rad i leb, žena i deca, i mir, mir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali na kolenu Đurinom svetlucao je bajonet sa puške. Uza stepenice je išao neko. Čuo se zveket mamuza. — Gospodine potporučniče, javlja komandant da nećemo ostati ovde, već
Ostavili smo Kosovo i Metohiju, napustili svoju zemlju i sada se pribili uza same planine, koje se naglo izdižu kao ogromni bedemi nebu pod oblake.
Ponekad zastanu naslonjeni uza stenu ili drvo, sa kojih cure tanki mlazevi vode, kao suze, i tek podignu glavu. Preko oštrih serpentina Trešnjevika,
Zatim tri košulje, „šlofijanku“, „civilni prsluk“; ova vunena džoka, bluza i šinjel. Uza sve to, prebacio je Milan kuvar preko ramena još dva ćebeta i šatorsko krilo. I uvek je na čelu puka.
I baš pred njom zaustavi se naš mali brodić. Iskakali su sada vojnici, vešto i hitro se peli uza stepenice. — Čudan ti je ovaj naš svet — razmišlja potporučnik Dragiša. — Brzo se svikne na svaku situaciju.
Baterija sto-oj! Baterija sto-oj! — komandovao je kapetan Lazar. Vozari nas sateraše uza sam zid. Otuda su naletali novi vozovi, ne videći prepreku, i napravi se nezamisliva gužva. Gospoda mu milog!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sve tanji bivao je izmučeni dah deteta. Mora mu naći leka. Slepa i bez kose istrča ona na ulicu, stiskajući sina uza se, moleći svakog koga je srela da joj Varalicu nađe. — Samo dok Mesec iz mlađaka u pun ne pređe imam vremena.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pod je zastrt velikim ćilimom sa vezenim Solomonovim slovima. Oko ćilima, uza zid, minderluci, pokriveni dugačkim ćilimom i jastucima crvene boje, t. z. »čupavcima«.
(Bije Cigane.) Svi beže. ARSA zaustavlja Grkljana, Salče. KOŠTANA i OSTALI (odlaze). SALČE i GRKLjAN (se zbiju uza zid drhćući preplašeno). ARSA (predišući od besa, unosi se u Mitku): A? Pa sad? A... a? Šta je ovo?
Šantić, Aleksa - PESME
meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova misô nadaleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag i mio. Uza nj, tek malko na šiljtetu niže, Kô simvol sreće, naša majka bdije; Za skori Božić košulje nam šije, I katkad na nas
Mi združujemo duše ljudi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna!
No dok se oni liju, Padaju i dižu, Uza njih, ozgo s visokih skela, stižu I biju, Kô zvona druga, Udari čekića mnogih.
suknu, pod murvom kraj puta, Prekrstio noge na rapavoj ploči, I tu lomi komad hljeba otvrdnuta I glavicu luka uza nj slatko smoči.
nebesa preli — Bijela vatra po granju se prosu, I kô da nebo razdrobi planetu, Sav Mostar dragim kamenjem se osu. Uza me, topla, ti se pribi jače, I meni bješe kô da nas u letu Anđeo jedan zlatnim krilom tače. 1911.
1912. ZVEZDE Pored mene reka trabuni i spava Uljuljana poznim tičijim cvrkutom. Noć uza me stupa i svilenim skutom Sjajne kaplje runi sa procvalih trava.
Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum tajni. Mirno, u čudnom treptanju, Uza me sjedne, i njen veo meki Šušti uz moje bokore doksatne, Kô srebrn šušanj zvijezda daleki'.
dvoru čara, gde kristal strepi, Sada je vitez bio; Kao kip stoji, gleda i slepi Od bleska što se svud lio, No ipak uza nj nimfa je bila — Vitez je ženik, a neva vila; Tu citre zvoni zvuk mio.
Stara se ljubav javlja, Iz carstva smrti se budi; Uza me sedne i plače I moje gane grudi. 38 Slike pokojnih dana Iz svoga ustaju groba, I pokažu mi u tvojoj Blizini
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
imaju sporedan značaj), i što je ta tema, uza sve protivrečnosti, uvek shvatana i razvijana u jednom pravcu: u pravcu borbe za odbranu i oslobođenje od porobljivača.
Bosanski beglerbeg Sarhoš Ibrahim-paša Memibegović sagradio mu, zavolevši ga, kamenu kulu u Velikoj Kladuši, i priveza uza to agaluk da straži na Krajini i da suzbija provale hrvatskih krajišnika. Mujo je bio buljubaša, tj.
U trećem primeru, neposredno uza svaku pojedinost o Momčilovoj gorostasnosti stavljen je detalj o Vukašinovoj sićušnosti (da bi se ova što reljefnije
Što bijaše rišćanske gospode, posjedaše te pijahu vino: uvrh sovre stari Jug Bogdane, s desne strane uza ramo svoje sjede zeta Strahinića bana, i tu sjede devet Jugovića, niza sovru ostala gospoda; ko l' je mlaći, dvori
Ode Marko caru na divana, sede caru do desna kolena; samur-kalpak na oči namiče, a buzdovan uza se privlači, britku sablju na krilo namiče.
Zašto kalpak na oči namičeš? Što l' buzdovan uza se privlačiš? Što li sablju na krilo namičeš?“ Al' besedi Kraljeviću Marko: „Poočime, care Sulemane, ako pijem uz
Ako kalpak na oči namičem, čelo gori, s carem se govori. Što buzdovan uza se privlačim i što sablju na krilo namičem, ja se bojim da ne bude kavge; ako bi se zametnula kavga, teško onom tko j'
“ Ode Ture u kulu bijelu, te dovati konja debeloga, i u ruku okovanu đordu, i uza nju pet stotin’ dukata: „Na to tebe, careva delijo, te me nemoj ka caru voditi“.
im ima skroba ovsenoga i debela mesa ovnujskoga; al’ ti đecu ja poslati neću dok mi ne daš brata Milutina, i uza njga tri tovara blaga, jer su skuplja dva banova sina od jednoga sužnja iz tavnice“.
Kad to čula Hasanaginica, starješini svata govorila: „Bogom brate, svata starješina, ustavi mi konje uza dvora, da darujem sirotice moje“. Ustaviše konje uza dvora.
Ustaviše konje uza dvora. Svoju djecu l’jepo darovala: svakom sinu nože pozlaćene, svakoj ćeri čohu do poljane; a malomu u bešici
danas mogu viđeti samo u slijepaca (pa i oni moraju učiti u nji udarati, i mnogi ne pjevaju pesama, nego samo bogorade uza nji), a drugi bi se ljudi vrlo stidili slepačke gusle u svojoj kući objesiti; i tako po tim mjestima junačke (ili, kao
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
JEDNOM JEDAN PETAR Bio jednom jedan Petar Šnajder moler i tapetar Sekretar za južni vetar Nosio je uvek metar Uza se Merio je avione Bombone i luftbalone Primadone i salone Pa i svoje pantalone Niza se Imao je Petar stila
Pa i svoje pantalone Niza se Imao je Petar stila Cipele od krokodila Košulju od roze tila Sa flekama od mastila Uza se Imao je zbilja dara Pravio je kvar do kvara Voleo je sok od nara Al najviše da odmara Niza se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Družina se tek bila iskupila u Tepsiji i počela da larma, kad Jovanče ustade, priđe staroj bukvi i stade uza samo stablo, svečan i ozbiljan. Galama odmah prestade. — Nešto se sprema — prošaputa Stric. — Dječaci! — poče Jovanče.
Ta šta mu ko može! Uza nj su Jovanče, dugački Stric, Vanjka, Đoko, Nik, a eno, sasvim na kraju, i Nikolice s kujom, s ljutom Žujom!
— E, onda smo propali, otkrila je logor. Svi potrčaše onoj bukvi i sjatiše se oko djevojčice, koja je stajala uza samo stablo i skromno i stidljivo pritiskivala lice uz glatku koru drveta. — Šta radiš tu? — strogo poče Jovanče.
Sirota kuja, prevarena tako na brzinu, počela je da cvili i da zaskakuje uza strme zidove. Nikolica je uze tješiti: — Lezi samo, Žuja, lezi, eto nas ujutru.
Hm, hm, baš sam radoznao. Šteta što više nemam uza se rakije da nešto pametno smislim n da podvalim ovome spavaču. Poćutao je malo, a onda se ipak odlučio: — Poraniću
„Izgubljeni“Stric u to isto vrijeme baš je stražario sakriven za jednim žbunom uza samo raskršće i očekivao Jovančetov povratak.
Stric je govorio pravu istinu. Poslije nekoliko dana proradio je u Lipovu omladinski kurs i uza nj odsjek za kurire. U buduće kurire dospjela je čitava Jovančetova četa.
Zar sam nekog više volio nego nju? Koga, reci mi? Lunja se još više pribi uza nj i protepa: — Otkud ja znam, ta ti uvijek samo ćutiš. — Da, ćutao sam — priznade dječak.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
tepisi i sanduci sedefski stambolski puni svile i kadife; po duvarima oružje skupoceno, poklon od paša i bimbaša. Uza zid sa sve četiri strane niski minderluci.
Ovoj si je naše žensko znanje!“, pa zaokupila papučom po onim ženama, pa uza svaki udar samo vikne: „Eve, toj ti je za kuče u čašire!“ a on tada polete i viknu na nju iz svega glasa...
Prođe nedelja dana, a od Mane ni traga ni glasa. Čak mu je po pouzdanom čoveku poručeno da Zamfir daje uza Zonu pet stotina dukata miraza na dan prstena.