Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle više nije hteo o tom da misli. On se, posle tih manevara, vratio u Kijev, sa osećanjem uzaludnosti, koje osećaju, obično – privremeno – ljudi, kad im neka namera ne može da se ostvari.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
države, i ceo svet taj od Rajne, vrativši se, u poznu jesen, na Dunav, sa istim osećanjem neprekidne prolaznosti i uzaludnosti.
svog brata, koja je, kroz tri dana, opet, trebao da ugleda, u vodi i baruštinama, on pomeša i njih u taj svoj osećaj uzaludnosti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To je, svi su se saglašavali, bio neki crn vapaj, svestan svoje uzaludnosti, koji se, sa zvukom crkvenih zvona, u kiši što je rominjala, ni o šta odbijao pod muklim nebesima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
(Kasnije će ga iskustva u tome potvrditi: naučit će ga uzaludnosti pokušaja da samoću obmane i zagluši vanjskom vrevom.) Prvo vrijeme u gradu lutao sam bez cilja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
vrednosni stav, pri čemu se njihov odnos može opisati kao odnos uzajamnog dopunjavanja: što se više besmisla, nemira i uzaludnosti oseća na prvoj ravni, utoliko se dublje traga za smislom, mirom i „utehom” na drugoj ravni.
odziv na promene u prirodi kod likova raste uporedo s njihovom egzistencijalnom potresenošću i samosaznanjem o uzaludnosti sopstvenih (ljudskih) poduhvata. Njih samosvest o tragičnome položaju vraća u okrilje pejzaža.
Nije, na primer, slučajno što je - kod Vuka Isakoviča - svest o ljudskoj uzaludnosti, pa i besmislu, data kao opažanje da se junak kreće kroz prazninu.
lik ponaosob uzet, svi se oni tokom razvijanja sižea dovode bez izuzetka do jednog istog: do otkrića sopstvene nemoći i uzaludnosti. Na svim se planovima dospeva u istu prazninu, kad ljudski život izgleda kao san i obmana.