Jakšić, Đura - PROZA
“ Posle me uze za ruku. „Ja te ljubim, Grlice!...“ Ja oborim oči dole, a bela košuljica mi se trese na uzbunjenim prsimo. „Tebi je zima, moja mila Grličice?...
„Grlice, jesi li gladna?“ pitao me je neobično: uzbunjenim glasom... „Vidiš: ja sam se noćas dobro postarao! Imaćemo u izobilju barem za pet-šest dana; ali, Grlice, onaj lončić