Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Zeka. — I meni! — reče Nogić. Stanko je sagao glavu i ćutao. Bio je veoma uzbuđen. Srce mu je naglo lupalo, kao da bi i ono htelo napolje iz grudi... Misao za mišlju proletala mu e kroz glavu...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dakle su se pomirili! — kliknuće čitaoci. Ali zašto je pop Ćira malo pokunjen i uzbuđen, a pop Spira veseo i zadovoljan, to će već čitaoci iz sledeće dve glave doznati.
Afrika
„Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio? — odgovara on, uzbuđen, i ide, pošto se Arhanđel udaljuje, ivicom broda da bi mi bio što bliže. Posle ručka akvarel.
Nagovogrio me, uzbuđen mojim uzbuđenjem i čežnjom za nepoznatim i prostorima, kao da se tako sami njegovi snovi ostvaruju a ne da je u tome i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz kuće mu ne izbijaju. Ceo Budim je pošešuljao. Pavle na to, prebledeo, uzbuđen, dodade da to, svakako, nije čudo, kad se uzme u obzir lepota, koju je Bog ćerci Despotoviča, lepotici, gospoži
Teodosije - ŽITIJA
Veseo i veoma radostan zbog svoga zdravlja, Boga hvaljaše. Ka grobu svetoga glavom bijući, uzbuđen govoraše: „S kakvim ću se blagodetima daronosiv javiti pred tobom, oče?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Grčevito gužva u pesnici pisma.) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima). PAVLE (uvek uzbuđen): Tu je, ali ja ne smem, nemam hrabrosti da zavirim! Bojim se, potvrdiće se moje slutnje, a to bi bilo užasno.
ANA (iziđe). ANTA: Nije, nije ništa! RINA: Ali vi ste tako uzbuđeni? ANTA: Razume se da sam uzbuđen, bićete i vi uzbuđeni kad čujete. RINA: Dakle, ipak se desilo nešto, govorite zaboga! ANA (donosi čašu vode).
XIV NOVAKOVIĆ, PREĐAŠNjI NOVAKOVIĆ (ulazi uzbuđen): Zaboga, zaboga! RINA (pohita mu u susret): Ti znaš? NOVAKOVIĆ: Sad na putu, sreo sam se sa gospodinom Tadićem i on
Razumem sve ostale, ali tebe...? Šta si ti mogao imati sa pokojnim Marićem? LjUBOMIR (nervozan, uzbuđen još uvek): Ne možemo sada o tome govoriti. SPASOJE: To mora da je neka pozamašna suma? LjUBOMIR: Da, tako nešto!
” RINA: Molim te, pređi preko tih banalnosti. NOVAKOVIĆ (čita): „Bio sam neobično uzbuđen, nisam znao šta ću da radim toga trenutka”. ANTA (Rini): Pati li on od srca? SPASOJE: Ama, ne prekidajte!
SPASOJE: Nemojte se uzbuđivati, gospodo; gospodin se nema čim drugim braniti do uvredama. MARIĆ (još uvek uzbuđen): A vi ste očekivali da ću se ja braniti? Od čega? Od koga? Od vas, moralnih bednika!
II AGENT: Ja tražim bivšeg inženjera Pavla Marića. MARIĆ (uzbuđen): Vi tražite Pavla Marića?... II AGENT: Molim vašu legitimaciju!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
i sa sto kilometara udaljenosti prepoznajem njegove dvometarske krive noge i onaj naročiti šištavi način na koji, kad je uzbuđen, diše.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
veteranska sigurnost — i sasvim izgubi glavu osećajući kako se vraća u svoju školsku klupu, preplašen, povređen i uzbuđen do krajnjih granica.
Milićević, Vuk - Bespuće
Pa onda lagano pođe prema vratima. — Laku noć! — reče. Ona ga ne ču i ne maknu se. On pođe sav uzbuđen i uznemiren u svoju sobu i tek kad se udari o jednu stolicu, sjeti se da je zaboravio svijeću u inžinjerovoj sobi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Znamo li — ne znamo, to mi baš nije jasno, ali, onako uzbuđen i premoren od čudesnog noćnog doživljaja, brzo sam zadrijemao među djedovim koljenima, ja, velika delija, smjeli lovac
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Utopljen u snove zlatotkane vodio sam svate u Hašane. Jednog jutra, svečan i uzbuđen, na obali, kraj vira zelenca, izmucah ti, prvom slušaocu, svoju sjetnu pjesmicu prvenca.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT (vrati se uzbuđen): Ali, gospodine, hoćete li već jedanput umuknuti! AGATON: Pa da, zato baš i kažem: ne treba govoriti o tome!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše veoma uzbuđen, te jedva izgovori ovo malo reči. — I meni se svidi taj savet, odgovori Velja. More, vi imate pametnog famulusa, vere
Vidiš, kako ja znam! Sutra ću u Beograd, i to će biti svršeno... Samo ti reci da hoćeš... ti reci! I on joj, ovako uzbuđen i zanesen, steže kolena, gde beše naslonio ruke.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— pita kapetan Ljubišu. — Tse... tek onako... muca ovaj i saginje glavu, ali po sevanju očiju mu vidi se da je veoma uzbuđen. Radonja i kmet ispričaše kapetanu ceo tok borbe, za koje vreme ljudi ne disahu, samo da ne propuste koju reč.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Šeta uzbuđen.) Mora da su već blizu. Može biti sasvim blizu? (Gleda na prozor.) Ne vidi se, a i da se vidi, šta imam od toga, kad
nešto se prepiru, što se ne čuje od muzike i larme, a Jevrem, držeći u jednoj ruci ključ a u drugoj govor, stao uzbuđen i plače).
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Nije se, razume se, na tome mestu moglo ništa naročito videti, ali je svaki od nas bio uzbuđen saznanjem da se u taj mah nalazimo na pozornici velikog i fantastičnog naučnog romana u dubinama ispod nas, diveći se
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar se naglo probudi i sjede. Videći je plačnu i raspletenu više sebe, a od sna uzbuđen, serdar ne moga za nekoliko da progovori, no je gledaše ukočenim pogledom. „Što ti je Stane?“ zapita najzad.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ja vas molim kâ boga, fra-Jakove, za jednu veliku ljubav — poče on uzbuđen. — E! Šta to? Šta ti je jopeta? — Da rečete tamo, da... Nije vajde, triba najprije šta izmisliti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pare ti ne dam, a ti povedi parnicu za svoju očevinu. Nije bratski... Nisam zaslužio... — Đorđe jedva govori, uzbuđen, uplašen. Vukašin ga prekide: — Koliko si mi dao? — Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista...
Ona zna gde je on. Treba samo da vikne. Ja sam joj noćas za sve. Uzbuđen, dugo čeka da ga pozove. Selom usporeno lutaju ženska naricanja, lavež pasa i nemir koji samo vojska stvara.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pre otprilike sto dvadeset godina, dok je zidano, sasvim se drukčije osećao: stalno je, uzbuđen, obilazio gradnju. Nije se čudio svom uzbuđenju koje je moglo biti čudno jer je Anastasijević, tada već u godinama, bio
Dok je posmatrao kako ta zgrada raste, i te kako je bio uzbuđen, mada to nikako nije smelo da se vidi. Osećao je da se baš tom gradnjom opredmećuje jedna njegova velika radost i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A otkuda vi to znate?“ Zastadoh uzbuđen, jer sam se zatrčao. Ne smedoh mu reći da znam iz poznije naučne literature kako se Šot u svojim spisima okomio na one
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Uznemiren, zbunjen i uzbuđen do nesvesti ja sedoh ponova na svoje mesto i najedanput zaboravih sve, ali sasvim sve zaboravih o čemu sam maločas
Napolju nije prestajalo da veje kad je, tako očaran ovim opštim utiskom, prišao prozoru. Odatle, uzbuđen odlukom koju je doneo, posmatrao je sad već oživelu ulicu.
Ne, dragi rođače. Moja ruka drhti, jer sam uzbuđen i srećan, posmatrajući golim okom, kako neustrašimo nastupa streljački stroj naše pešadije, kako neprijatelj, pokoleban
Iketa je tu, do njega, baš uz njega, uzbuđen je, briše oči, muči se, draži ga, a čini se kao da ga i ne vidi. A jauci sve strašniji, sve užasniji, dok Miloš
je ona i dalje spavala, podrhtavajući i sama u isprekidanim uzdasima i lakim trzajima sna, koji je morao biti dirljivo uzbuđen.
Ja ostavih ljude na nekoj ledini iza brda pod kojim se groblje nalazilo, pa se, nimalo uzbuđen, uputih tamo gde sam se nadao da ću moći da pronađem žalosni grobić moje slučajne i davne saputnice, čije porodično
i opet sa Zemlje, zaori i zatrese jedna nova, ali nezapamćena uzbuna od koje se činjaše e će i samo nebo prolomiti se. Uzbuđen, a bogami donekle i naljućen, Gospod brzo dozva sv.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica beše veoma uzbuđen, srce mu lupaše jako, i on se više ne mogaše umiriti. Stade da pomalja glavu iz vrzine i grozničavo da zvera po putu, i
— Evo ti glave moje i vjere tvrde, da ću te čuvati bolje no sebe sama! — uzviknu veseo i uzbuđen Novica. — A doći će, more, danak, kad ćeš viđeti koliko vrijedim. Sad neću ništa da ti kažem...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sav sam bio uzbuđen njegovom besedom, a efekat je bio ne samo duhovan već i čisto fizički, nesumnjivo zbog pojačane cirkulacije krvi
Zabrujaše polako umilna crkvena zvona koja pozivaju na večernje, budeći u meni bezbrojne uspomene. Bio sam duboko uzbuđen. Kada smo ušli u mali Idvor, sve mi je izgledalo kao i nekad, pre jedanaest godina.
Zabrujaše polako umilna crkvena zvona koja pozivaju na večernje, budeći u meni bezbrojne uspomene. Bio sam duboko uzbuđen. Kada smo ušli u mali Idvor, sve mi je izgledalo kao i nekad, pre jedanaest godina.
Kad god pogledam ovu divnu palatu, uzbuđen sam pri pomisli da blaga koja ona sadrži u obliku organizovanih naučnih dostignuća i umova, spadaju među najvećim od
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
našega zavitnika?! — povika za njim Žižica. A, nećete, poboga! — nastavi sam sobom, očito uzbuđen, a usteže se da ne reče što krupnijega, pa žurno iziđe iz kuće. U putu padne mu na pamet da pođe ka Bukalu.
I Ilija, uzbuđen tim mislima, pređe preko komšinskog puta i uniđe u svoju kuću. Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjište je, na
Deca, okuplena, smotala se pod kabanicu, podalje od majke. Da nije Ilija uzbuđen, on bi, po navici, izuo opanke istresao sa nogu zemlju, prekrstio se, pomolio i legao bi mirno do žene.
—Pavle! — javi se s vrata Cveta. On se plašljivo osvrnu oko sebe i pohita k njoj u kuću. —U samoj si košulji, — uzbuđen veli joj. —Biće ti studeno... —A ti si zaspao! opazi ona. —Uđi! — i zatvori za njim vrata.
Pročitavši naslov, srdit istrže mu knjigu i ošamari ga. Uzbuđen, siđe u dvorište. Beše na izmaku zime, u subotu, kada se u dvorištu seminarija skupljala sila prosjaka, tražeći
Beše na izmaku zime, u subotu, kada se u dvorištu seminarija skupljala sila prosjaka, tražeći milostinju. Uzbuđen, obilažaše oko njih, tražeći neku siroticu koju je često gledao. Nađe je samu i zagleda se u nju.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (pravi se uzbuđen): A, tako?!... VASA: Pa tako, dabome! ČEDA: I ova partija tablaneta što je igram ja već dve godine ne vredi ništa?
) ŽIVKA (klone od uzbuđenja u fotelju): Nikaragua, crni Nikaragua, šta ćeš ti tamo? RISTA (uzbuđen): Ne znam... tako... sudbina valjda.
Krakov, Stanislav - KRILA
U stanicu je po podne umileo voz, i doneo nove baterije. Komandant stanice je uzbuđen trčao, jer su rampe bile džakovima zauzete. Kad je noć pala, vojnici se raspevali. Dobili su dvostruku porciju ruma.
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio? — odgovara on, uzbuđen, i ide, pošto se Arhanđel udaljuje, ivicom broda da bi mi bio što bliže. Posle ručka akvarel.
Nagovogrio me, uzbuđen mojim uzbuđenjem i čežnjom za nepoznatim i prostorima, kao da se tako sami njegovi snovi ostvaruju a ne da je u tome i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedna, druga, treća... Đeneral Černjajev hodao je zlovoljan i uzbuđen po svome kabinetu. Ja sam mu čitao telegram majora J.
Vladanom i Komarovom nedaleko od mrtvoga kapetana Živana. Đeneralu su drhtali obrazni mišići, bio je jako uzbuđen, pogledao je u Živana, a oči mu se zamutile od suza. Sednem i sam pored Komarova. Vladan me upita: — Šta je?
Ali otkud sad knez u skupštini usred njenih sednica?! Knez je bio sam. Izgledalo je da je jako uzbuđen. Pošto nazva Boga, prva mu je reč bila: — »Braćo, imate li vi poverenja u mene? — U skupštini zavlada mrtva tišina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Stajao sam nekoliko trenutaka zbunjen i uzbuđen... Silazio sam lagano, navlačeći rukavice. Na odmorištu stepenika zastao sam da se priberem...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
O-o! Ama kako su mogli ući?! — čudi se i, uzbuđen, uznemiren, potresen do dna duše, hoda po avliji, noseći u ruci zadimljenu pušku.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— izreče glasno. —Zar klapiš, Rade? — javi se stara. — Spavaj sinko! Ali Rade, uzbuđen mislima, i ne misli na spavanje, već se diže i priđe ognjištu. Žena ćutke diže se za njim i uspiri vatru.
U hodu susretaše gonjače, koji ga veselo pozdravljahu, nu on im se slabo odzivaše bijaše uzbuđen i ne mogaše se oteti mahu njihove nevolje, a da nije ni razmišljao o pravičnosti, niti se upuštao u rasuđivanja.
Ča bi ti dilija?... Bićeš prvo steć'!... — Pa, koja vam korist? — reče Ivo uzbuđen. — A od tebe mi je korist!... Da si bija drugi, moga si dosada svršit' i podizat' plaću ... — Svršiću... — Ma kad?
i poljsko oruđe i zemlja i ono kućice koja ne nosi nikakove koristi, nu i nju ruše, da ostane zar potpuna pustoš... Uzbuđen tim mislima, gledaše radenike u polju, gledaše pustu zemlju i nikako nije mogao da shvati zašto se kao navlaš ide za tim
i čeznuo je za najprimitivnijim slobodnim životom, pa ga zasve sila tuđe volje otrže od svega što mu je najmilije... Uzbuđen, ne zna što dalje da misli.
Tako uzbuđen stiže u varoš. Na obali sakupila se silesija svijeta. Na strani posebice stoji družina iz njegova sela. On se umiješa
Onoga zimnjega jutra naglo je dočitao pismo, nije pošao na predavanje i, uzbuđen, požuri da iziđe iz bučnih gradskih ulica. Objedovao je u krčmi na putu.
— Ali jemate ča reć'? — prekide ona ćutanje, no ne smije da mu u oči pogleda. — Ništa! Dođoh tako... — reče Ivo uzbuđen i silom se nasmeje.
— Pustite me! — zamoli djevojka. — Hoćemo se sutra vidjeti? — upita on uzbuđen. Ali djevojka ne odgovori. Kad škrinuše vrata, Ivo stoji i osluškuje. Djevojka polako zatvori vrata.
Časom svi ućute. Sudac pogleda staroga pisara — on mirno sjedi i gleda u čisti arak hartije pred sobom. Ivo je uzbuđen, pa, da prikrije nemir, diže se i pođe k prozoru. — Kako namirili? — priupita i ne skida pogleda s njega.
Danas Ivo piše zapisnik, a uzbuđen je; njega draži postupak zamjenika državnoga odvjetnika; kad mu glas čuje, uobrazi sebi njegovo blijedo lice,
— završi zamjenik državnoga odvjetnika. — Ma da požurimo. Na sat po podne ide Ivo na objed. Umoran je i uzbuđen; pred očima jednako mu stoje obličja iz suda i ne može da ih preko pameti preturi. — Jece li uredili svijet?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja ne mogu tačno da izrazim u čemu je tu stvar. Zaboravio sam šta mi je sve Jakos pričao o tome, a i on je bio tada uzbuđen, zbrkan i rasut, a da i ne govorim o tome da je očajno loše govorio naš jezik.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pa i kmetica, eto... On nije izreći smeo. „I ona da greši tako!“ Toliko reći je hteo, No ta ga uplaši miso. Uzbuđen, ko sablast prava, On tiho odaji priđe gde Amor bezbrižni spava, I triput palicom kucnu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (ne znajući šta će, kršeći ruke zaplače se): Ne znam ni ja, dedo. Samo — oh... MIRON (prilazi joj sasvim uzbuđen): Ama šta je to? To je nešto mnogo kad plačeš! (Nadnosi se nad nju, sasvim rešeno): Tašana!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pretsednik suda je primio izaslanstvo, i, sav uzbuđen i on, rekao: — Milosti će biti, ali leka, ljudi moji, nema! Dečko je od jutros u bolnici.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
„Ali, gospodine, — dodao je on uzbuđen — ne dam se ja demantovati; ne mogu ja dozvoliti da budem tako olako demantovan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U pitanju je bio konj!... Pozvao je odmah sva tri komandira. Sav uzbuđen, pitao je čiji je ovaj konj... Zagledasmo ga i mi, ali niko ne može da ga pozna.
Petrović, Rastko - PESME
VUČITRNSKI MOST O, na poljani širokoj lučni kameni most stoji, Ljubi ga moja duša i do zla boga sam uzbuđen; Prelaze tovari, ždrebac upregnutu kobilu doji, Reka pod mostom teče, pod rebrom mladost smirena: Pojurim, pojurim,
je lomljeno stena, I koliko grbača svijeno, i koliko isplakano plena; Na svodove mostovi, koliko vam žudim, i koliko uzbuđen I toliko sam uzbuđen! Dragano moje mladosti...
koliko grbača svijeno, i koliko isplakano plena; Na svodove mostovi, koliko vam žudim, i koliko uzbuđen I toliko sam uzbuđen! Dragano moje mladosti...
da se kaje za svoju sumnjičavost; što pak laganija, jedva dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na ramenu, on je još uvek uzbuđen i bolan, ali ga beskrajna nežnost obuzima prema tvom prijateljstvu - ne oseća se više napuštenim.
ljubičaste zrake ovog granja u zori, Kao da njima opojna mladost tek prođe Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori! Uzbuđen, neznanog časa, širokih zenica u beskraju; Još jedan jedini put tada u veličanstvenom sjaju Zaboravljati; zaboravljati
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koliko je samo čuda na zemlji! Mališa se u uho pretvarao čim bi vetar šušnuo u polju suncokreta i, sav uzbuđen, slušao o talasima Južnog mora, o pticama i ribama zlatnih krila, o prozračnim ledenim bregovima u čijim nedrima, kao
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ne znajem ništa za sebe, Bre, lele, lele momiče, Momiče, zumbul devojče, Pogiboh dušo za tebe! TOMA (uzbuđen, uzrujan): da jest... Jest...