Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ograničivši se na uzdisaje, prenemaganja, izjave ljubavi, alkoholičarske zanose, retoričke kletve, novinarske tirade — ona je ljude od ukusa i duha
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Hartija je izgorela Al' ostaše slova bela; Pesma moja nečitana Još se vidi sa pepela. i ja čitam svoju pesmu, Uzdisaje srca vrela, Čitam cvetak svoje sreće, Sve to čitam - sa pepela. Oh, zar tako ljubav sveta i po smrti jošte traje!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
kad su svečani horovi umukli, Odežde, stihire pratioci svukli I odali caru što se mrtvom daje I stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje? Vidiš, vidim, sve već znadeš, Izdaju te sjajne oči, Izdaje te ova rumen, Ova suza to svedoči.
Niko ne zna, što još nikad Nije osećano; Kako ljubi svoju tugu Srce razderano; Ne zna njihne osećaje, Njihne uzdisaje, I šta zbore, šta govore, Šta li svetu taje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Živković U NOĆI Kud me vuku čudne slasti Kroz ulica tamne kraje, Zašt’ mi mame silne stasti Teške srcu uzdisaje? Bespokojan idem tamo Gde boravi moja mila, Da sam bliže onoj samo Koja me je opčinila.
— Drugog brata po grobu prosule Neven-seme višnjeg duha ruke, Zlatni neven večno na njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde puta zaboravlja muke, Duhom mladše srce svoje krepi I odlakša puta teška breme.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« — i proče. Ova devojka ima 50 iljada, ali jako probira. »Zar je moja sudbina tako svirepa? Zar se nebo na moje uzdisaje neće umilostiviti? Pogledajte, nebesna gospodična, kako lice moje vas radi svaki dan vene.