Jakšić, Đura - PROZA
Dosta! Odsad su svi ljudi i narodi slobodni!...“ Bog ćuti, i ljudi ćute... Plave dimove kabanusa pratili su duboki uzdisaji oca moga.
Ko zna šta je u taj mah osećao? Al’ uzdisaji behu mu teški, a izraz lica beše sličan ranjenome lavu. „I još smeju da prođu pored ove naše jadne kolibice“, — kad se
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ljubavna i životna radost Đulića prenosi se na čitaoca, a ugušeni uzdisaji i isprekidana bolna jecanja Đulića uvelaka ne mogu se čitati a da se srce ne stegne, i suze ne navru na oči.
Kostić, Laza - PESME
Pred nosili' će ići po redu popovi, u odeždama crnim sa sveti krstovi. Ti popovi su stari, sve večni bolovi, sve uzdisaji crni, ti crni popovi. Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!” da bude pogreb svet.
Rakić, Milan - PESME
u meni prošli život sjaji, Čist ko na vodi labudovo krilo, Jer sve je dobro i čestito bilo, Smeh, suze, želje, nade, uzdisaji. Sve je u meni ko na grobnoj ploči: Ja prošlost branim od smrti što preti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi stojimo - mira joj čuvari Gledeć' lice kako joj se žari A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada! J. Jovanović 3maj XXIX Pođem, klecam, idem, zastajavam, Šetalicu satu zadržavam, Jurim, bežim,
Petković, Vladislav Dis - PESME
I sve što dragan svojoj dragoj taji, Dugo ti pričam, dok zadrhte grudi, Dok snovi minu, priđu uzdisaji. NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi. Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zato mi se u guslama Najmilija taji. Samo katkad tek probiju Grki uzdisaji. IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo.
Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni. Povetarci, uzdisaji — Oni se ne dele; Na susret im lete tice I crne i bele.
Morem blude povetarci, Nevidljive sêni — Isto tako, isto tako Uzdisaji njeni. Povetarci, uzdisaji — Oni se ne dele; Na susret im lete tice I crne i bele.
Ali onda da se nešto Zbiju, zgrle sa svih strana Uzdisaji mučenika, Uzdisaji sirotana — Uh, od kud si na to došla, Misli moja prepitoma!...
Ali onda da se nešto Zbiju, zgrle sa svih strana Uzdisaji mučenika, Uzdisaji sirotana — Uh, od kud si na to došla, Misli moja prepitoma!... Tad bi bila strašna bura, — Da užasna brodoloma!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć. Uzdisaji nek uznesu Vere naše zrak, To nek bude plavo nebo, Nek pokrije mrak.
Mala sveća gorila Tužno, žalosno, Crna me je slutnja stisla Kad sam pogledô. Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove.
Raduje l’ se ona sveća, Ili joj je žao Lete l’ i sad uzdisaji — Ko bi kaz’ti znao. ĐULIĆI UVEOCI I Sve što dalje vreme hiti, Sve se većma prošlost grli, Sve se većma moji
Mi stojimo, — mira joj čuvari — Gledeć’ lice kako joj se žari, — A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada.
nemi kod mrtvaca blizu, — Bolovi naši onesvesnuli su; Obamrlo srce, pretrnuli vaji, Sledile se suze, smrzli uzdisaji. Pitanje jedno drhta nam na usti, A ni to ne sme niko da izusti, Ove dve-tri reči, pune večna jada: „Šta ćemo sada?.
Dragi časi, — mili zagrljaji — Reči pesme, — uzdisaji, nadi, Ljubav, vera — a vera se sjaji — Kad’jonica mladosti ih kadi.
Jakšić, Đura - PESME
U srcu se život zastrašenom taji, Samo vetar huji... To su uzdisaji... A slavuji tiho uz pesmicu žale, Ne bi li im hladne stene zaplakale. Nemo potok beži — ko zna kuda teži!