Obradović, Dositej - BASNE
od sebe, nego i od samih ludih ima čemu naučiti se, zašto gleda dobro što oni čine i kako zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala neće ništa od pametna da primi, ibo, pri pročej ludosti, ovo mu je najveća: da se
Ovo dakle nije Hristovo namjerenije, nego lukavih i nepravednih ljudi, da ko tuđe želi, ište i uzima. Mnogi bi monasi voleli da Turci zemljom obladaju nego da njih nestane. je li to ljubov k bogu i k otečestvu?
sveta pravda iziskuje da se daje što kome nadleži, sljedovatelno pravedan vladjetelj dužan je dobro smatrati što od koga uzima i što kome daje, da sve s pravdom biva.
A kad pak pozna da drugi o lukavstvu i prevari misli, onda i| on ostroumije na pomoć sebi uzima. I ovo je isto čemu nas Evangelije uči, govoreći: „Budite nezlobivi kako golubovi i mudri kao zmija!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sunce se gasi, bitka je izgubljena, ranjeni junak ispušta mač i šlem. Ranjeni junak ispušta mač i šlem, a švalja uzima iglu i naprstak.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
svi seljaci tome i tome agi prodali sve svoje baštine, i tako ti on onda postane čitluk-sajbija, i koliko god spa̓ija uzima od svog sela, toliko i on, a katkad i više.
Kad knezovi vide da vezir svake poreze sve više porezuje i uzima, oni se dogovore i svi se skupe. Na toj skupštini bili su: od valjevske nahije moj otac Aleksa, Ilija Birčanin i Nikola
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ne znam — u crvenim jemenijama s repićima; te — tur mu do zemlje; te prekrstio noge na sidžadetu pa puši iz čibuka; te — uzima mito; a već nos, glavu, vrat, trbuh, i noge nemoj ni spominjati! To načine da te bog sačuva i sakloni...
Ja se malo začudim, bogme. »Otkud sad to«, mislim sam, »kad naš kapetan ne uzima ni od kog mita?« A on vide gde se ja čudim, pa mi kaza kako je on tu glavu nabavio, kaza mi sve: kako je mislio i šta
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jadna snaša Kruna ubi se!... Lazaru dođe pa ne može da dahne. On je osećao kako mu se život uzima... On vide da ako mu Jelica sad izmakne, više nikad neće biti njegova... A to ne sme biti!...
On oseti nešto teško na duši. Neki glas prošapta mu: — Ti ne smeš vršiti dela božja! On daje život, on ga i uzima... Ali drugi glas zagrme: — Ja sam pravda božja! Nije sve lepo što je pravo; ali što je pravo i bogu je drago!...
I ukućani se raduju i vesele!... Sprema se kićena čutura, podnizana niskama talira i cvancika, i jedan ukućanin uzima, meće u zobnicu pa je nosi od uzovnika do uzovnika!... Pozvan je kršteni kum, a starojkom posta Jova Jurišić.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Gleda uzvereno i na stranu, odlaže nogama kao ja kad me društvo čeka napolju, a ja stojim dok mi seša ne odseče hleba. Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad prođe, progunđa kao za se: „Još samo ovo!” I onda čisto beži iz sobe.
ni pomisliti da ne posluša popa, a on, opet, sa svoje strane nije ni sanjao da njegova riječ najalovo prođe, ili da on uzima vlast koja mu ne priliči. Stjepanu, što ide u raskorak, prezrijeva žito, a on još nije požnjeo.
Naročito ga je to crnilo što ga pop ama ni u usta ne uzima. Niko se nije s njim družio, osim jednog Jerotija Kovačevića koji ga je zaklanjao i branio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa dok se domaćica zabavlja oko one što cvrči u velikoj gvozdenoj šerpenji i prevrće je, dotle ovaj uzima onu iz korpe. — I-ju, gospodin-popo, baš ste vi vrag! A di su krofne?! — pita ga začuđena domaćica.
Ta i onaj bog, bože me prosti, uzima što je bolje! Eto ja i gospodin popa, mi ćemo još sto godina živiti i mučiti se! Proko, dobri druže, di si, da vidiš
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Hoće me. — I počela da navodi dokaze. — Ete, još od kad ga ja čuvam, ranim. Sve ja za njega radim, dajem mu i on jede, uzima, prima. Voli me. — Pa dobro, dobro, uzmite se. Ko vam brani? — prekinu je pop odobrovoljen tom njenom ljubavlju.
No ona ga opet, brzo, u tren, uzima i dalje drži pod jezikom da ga ne bi niko našao... I zbog toga ljudi nikad ne mogu da naiđu na „raskovnik“, niti ga
— Gospodnje, Svete Bogorodice... Njeno je! — I pokazuje na crkvu. I zaista, od svega što naprosi, ništa ne uzima. Već tamo, u crkvu, vuče i rasipa pred vratima.
Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima. — Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad se kafa popila, Pinterić, Čarukdžić i čika-Gavra ostanu, te se opet čašice late, a gospođa Makra titra se s njima i uzima ih na mindros.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I naposletku, vidi on da drukče i ne može biti i da ne može da se uzdrži, pa uzima od nekud metlu i celu celcatu onu kolonu, jednim samo mahom, izbacuje na čisto na polje, i tek se posle toga
tu među nama, jer i onde ima aferaša A jedan crvenko grozno čačka nos samo što ne zaglavi prst i drugi se ishrakuje i uzima maramu da pljune, ali ne pljuje.
Afrika
“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.
Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona. Niko ga još nije video ali se njegov lik i njegovo telo ogledaju u njegovome glasu, prelivanom
“ — „Velika armija!“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s
pacove i peku ih nad vatrom, ne očistivši ih od kože i utrobe (ja sam video svog boja kako nalazi mrtvog pacova i uzima da bi ga docnije pojeo); jedu žabe, zmije, mrave i razne vrste zemlje, ako je nakisela i slana.
Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu stvar koja mu je pri ruci; recimo kask za sunce iako je noć.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Zaboga! MIŠIĆ: To nije slobodno! Znate, kad je ko zatvoren, svako mu se sredstvo iz ruku uzima, s kojim bi sebi život mogao uzeti. JANjA: O, talas Janja, što ćiš da postradaš kako Diogen u Korint!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„More, Pavle, žedna ti je njiva!“ govorio mu je bezobrazni Đurđe. Ali su braća videla Pavla samo jedanput, da ženu uzima u ruke, kad je uze i ponese uz stepenice, jer su je bili napali bolovi, iznenada, i sluškinje trčale po babicu.
Đurđe vide da je Pavle skrušen, pomisli da je, valjda, mučen u zatvoru, možda i okilavio, pa ga uze, kao što se dete uzima, oko kolena. Tepao mu je, kao detetu, iako je Pavle bio od njega stariji, osam godina: „Bato, bato, šta to s tobom rade?
On joj ne brani. U tom manastiru, Hrist, za vreme noćne mise, tako gospoža Montenuovo tvrdi, uzima kaluđerice na svoja, probodena, rebra, pa ih mazi. I Tekla hoće to da vidi.
Petar nije stigao da vidi kako mu žena Pavla ljubi, ali je stigao da vidi kako ga uzima pod ruku, i kako ga vodi, kao da su mladenci. Preblede, ali ništa ne reče.
Neka kapetan ne brine za to. Rekao mu je već da je plan kapetanov lud i da ne bi uspeo. Isakovič hoće da uzima Einlass zatvora, sabljom, a zaboravlja artiljeriju, kraljicu oružja. Ne zna fortifikaciju. Izazvao bi samo uzbunu.
Kako bi rado, pomisli, ostavio te nakarade, Božiča i Božičku, i vratio se, da jaše, i uzima prepone, koje nije preletao već davno.
valjda prekinula to ćutanje, tu tešku tišinu, u kojoj se svima činilo da čuju jauk jednog mladog stvorenja, što samo sebi uzima život, Varvara poče, prigušeno, da priča, kako se Trifun odelio od familije, kako nije hteo ni da pođe sa njima.
Znala je da može da joj se desi, da Višnjevski, opet, dođe u posetu, da se udvara, da je uzima pod ruku, da joj predloži da nestanu u žbunju i drveću, ali nije ni sanjala da bi taj, otmeni, namirisani, oficir, prema
Kad bi je se setio, kao neke nimfe, u mesečini, kako ga uzima za ruku, da sa njim potrči, postelji, u tu sliku bi mu se mešala i gospoža Božič, bestidna, luda, gospoža Božič.
Iako je ogolela, mrak je, i sneg, ispod njenog granja. Iznenađenje bi bilo veliko. Jedino ne valja što kapetan uzima, kao sigurno, da bi dobio žive oficire štaba. Ne valja računati na predaju neprijateljskih oficira.
Kad je Horvat, čovek silovit, počeo da globi i uzima novac od svojih oficira, pao je pod istragu i završio u arestu. Tek tada su i evakuacije prestale.
Teodosije - ŽITIJA
da ovaj imaju posred sebe umesto cara, i da se smatra da se iguman postavlja kao od cara, i kao iz carevih ruku da uzima štap vlasti. I tako bogomudri sve svršivši s carem, obdaren mnogim častima bio je otpušten.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Protivno običajima kod plemena u kojima se uzima najhrabriji za glavara, u zadruzi junaštvo nije najglavnija osobina koja se traži od starešine.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
V PAVLE, MARIJA PAVLE (digne glavu i pogleda za njom; kad vidi da je ona zatvorila vrata, odlazi telefonu, uzima telefonsku knjigu i traži izvestan broj). MARIJA (dolazi): Nadzornik građevine. PAVLE: Aljoša? Neka uđe.
Dakle, nema ga? ANTA: Nije tamo. RINA: Pa ipak, on je tamo! ANTA: Sad idem otud. RINA (uzima slušalicu i traži broj): Alo, alo! Ti si, Milane, je li, ti si? (Anti.) Eto! RINA: Jesi li čuo što? Nisi ništa čuo?
SPASOJE (uzima ga pod ruku i odvodi na stranu. Poverljivo): Ne razumem ja, zete, što tebe ta stvar toliko uzbuđuje? Razumem sve
LjUBOMIR: Da, tako je! (Uzima Vukicu za ruku i odlazi u njenu sobu.) XI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (zvoni). SOFIJA (ulazi): Molim!
SPASOJE: Ja li vam pri ruci? ŠVARC (vadi ga iz džepa): Ja se nikad od pasoša ne odvajam. SPASOJE (uzima pasoš): Taj ćete mi pasoš ustupiti. ŠVARC (iznenađen): Kako?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Juca ne odgovara, ćuti. Svi se čude toj prosidbi. Svaka tajna dođe na videlo. Već zuca po varoši da Šamika Kirić uzima Jucu Sokolovića. Kad o tom govore, jedno na drugo gleda, niko ne veruje. Kako bi se tako bolesna devojka mogla udati?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nije znao da ona više i ne gleda, da nije ni njega poznala i da izdiše baš u trenutku kad je on, prišavši, uzima u ruke. Zagrlivši je zajedno sa jastukom, on je podiže i prigrli, ljuljajući se nad njom, plačući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
magijske probe, obično „nemim jezikom“, kazuje devojci s koje strane da očekuje suđenika: „Posle večere udavača uzima orahe i baca ih kroz kamin (odžak, dimnjak).
Prema svojoj propisanoj ulozi, otac u našoj tradicijskoj kulturi nipošto ne uzima u ruke malo dete, niti ga oblači, ljulja, hrani, retko ga nosi, a još ređe miluje i ljubi.
Kada dete pređe izvesnu uzrasnu granicu, tada je ocu dopušteno da se njime bavi. U Skopskoj kotlini otac ne uzima, zbog „sramote“, dete u ruke sve dok ono ne počne da puzi.
U Crnoj Gori, tek kada dete počne da govori i da hoda, otac počine da se za njega interesuje, da ga uzima u ruke i da mu se obraća.
² Da je dete ritualno „čisto“ i srećno svedoči i običaj da se za Božić, kao položajnik, uzima zdravo dete koje bi svojim džaranjem vatre trebalo da donese blagostanje domu koji polazi.
Ovako poimanje razvoja samo je delimično slično narodnom iskustvenom modelu koji takođe uzima da je razvoj deteta spor, polagan, kontinuiran i pravolinijski proces u čijoj je osnovi gomilanje stečenih navika,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Poslednji od njih zove se Mundo, što znači »svet«, a namenjen je sirotinji da iz njega besplatno uzima so. Uzan kameni put pretvori se u strmu kozju stazu kroz šikaru.
Donja ivica čupave tkanine stizala je tačno do njenih prepona, stvarajući sasvim malo, uzbudljivo osenčenje. Bel Ami uzima devojku za ruku i odvlači je do sredine sobe. Nebo prelazi iz tamnog u sivo i ružičasto.
Bio je duboko uveren da je svet svakako potpuno poludeo kada uzima ozbiljno ove smešne naprave naterujući razumne ljude da ih ko zna zbog čega preskaču ili se vešaju o njih.
Zbog tog starog Grka i kupujem jednu kornjaču od starice pokraj puta. Ona uzima novac i iščezava u šiblju, plašeći se da se ne predomislim.
Posle dolazi na red jagnjeće pečenje, na kraju supa, a onda Ljiljanin tata uzima aperitiv. Sve je naopačke! — Ali, kod mog dede se jede obrnuto? — čudi se Makijeva ćerka. —Zar ovako nije lepše?
Matavulj, Simo - USKOK
ime, da ginemo za nj, ako ustreba, i on za nas; da mu se zna ognjište i grob, da mu se natraga izjednači s našom, ako je uzima! Pristajete li? — Pristajemo — graknuše svi. — A ti, Janko, šta na to kažeš? — zapita ga knez.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ja blagodarim! Rakije nikad ne pijem. DEVOJKA: Ali malo slatkog. (Mladoženja uzima.) PROVODADžIJA (ocu i materi): Ja bi molio, to jest, na dve-tri reči. OTAC: Zapovedajte. (Odu svi troje u drugu sobu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
K. Andersen , 1805—1875) se nadovezao na narodnu priču. Kod nas se za rodonačelnika dečje književnosti uzima Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904), veoma plodan pesnik i urednik dečjih listova, koji se, moćnije no iko posle njega,
Prilagođavanje dečjoj publici uzima se kao neoprostiv greh. Kroče (V. Sroce, 1866-1952)je to ovako obrazložio: Umetnost za decu nikada neće biti istinska
on živi kao na kakvoj vrlo istaknutoj margini, mimo svih programa i pustolovina moderne poezije, kao ispad koji se ne uzima preozbiljno.
Pošto je, međutim, ta frazeologija očigledno pozajmljena, pošto sebe ne uzima preozbiljno, pošto se iskaz nalazi na samom rubu neuhvatljive parodije, mi ga, zbog dvosmislenosti i neodređenosti, ipak
avantura počinje od jednog nesporazuma: semantičku celinu izraza momak-i-po Vučov junak cepa, pa elemente koji ga čine uzima bukvalno, i polazi u svet da bi našao ono što mu nedostaje, „treću polovinu”, ili, kako bi se to danas reklo, da bi
Iz samog vazduha govornog, iz vazduha koji svakodnevno dišemo, Popović uzima i šakom i kapom, grabi alavo i neoprezno, bez izbirljivosti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1741. godine pravoslavni se stavljaju izvan zakona, državna vlast uzima u svoje ruke unutrašnje poslove pravoslavne crkve, pravoslavni se isključuju iz sviju državnih službi.
On se tako izvlači i u pitanjima istorijske hronologije. Kada ima da se odluči između dva datuma, on uzima srednji broj, da pomiri oba gledišta!
I radi toga, u interesu napretka i opšte koristi, on svu vlast uzima u svoje ruke i stvara jaku, centralističku i birokratsku državu.
On čita Labrijera, i uzima iz njegovih dela. On hvali i često navodi Lesaža, Molijera i njegove »ostroumne i blagonaravne komedije«.
« Od Horacija uzima svečan, hvalben ton, retoričarsku pompu, ali bez njegovog epikurejstva. Njegova versifikacija je sasvim horacijevska, i
On smatra za veliki uspeh srpskog jezika što se na njemu može pevati po latinskom razmeru. On metrične obrasce uzima iz Horacija, najviše alkejsku strofu, ali reči akcentuje po ruskoslovenskom, bez ikakva obzira na akcentuaciju srpskog
Prvu reč u narodu sada uzima omladina. Već dosta mnogobrojni srpski đaci u Beču i Pešti počinju se prikupljati i započinjati jedan politički i
piše on jednom prijatelju: »Ovde je neki Vuk koji prekrasno piše srpski.« I on se odmah upoznaje sa Karadžićem, uzima ga u svoje ruke i upućuje u posao.
Glišić, Laza K. Lazarević, Janko Veselinović, Vojislav Ilić. U ovom periodu Srbija uzima u svoje ruke hegemoniju u srpskom duhovnom životu i književnosti.
Pred revoluciju bio je advokat u Sentandreji. U 1848. uzima učešća, ali, različno od ostalih Srba, na strani Mađara. 1849.
I on uzima da slika život svoga rodnog mesta, proces slabljenja nekada jake srpske rase i padanja nekada živog građanskog staleža,
Seljačko dete, sačuvavši seljačku dušu, pun ljubavi za selo i za seljaka, on uzima u zaštitu seljake od zakonite hajdučije i bezdušne eksploatacije malih i velikih »gazda«.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa dovata krvavo oruže, Uzima ga mlada u naruče, Od mila joj skoro srce puče. I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna,
85. On se sladi mome bele, Još uzima njoj izbicu, Jer de ona bi dosele, Lošu kaže drugaricu: „Suviše je, veli, prosta, A to već je za me dosta.“ 86.
10. Žena nije — bradu ima, Čoek nije — duga halja, Halja mu se zemlje prima; (On) pred narod tralja falja, Krst uzima, tio zbori: „Za vama mi srce gori.“ 11. Oh, gleni mu pod aljinu, Gleni, rode, glaj mu noge!
Ona staklo to uzima, Još sa stola konder prima, Puno vina u konderu Dragu njenu za večeru. U nj već soka sunut ćaše, Ali ruka njoj
“ DOLAZAK DRAGOGA — 6/1. ujutru Dragi je obećao, za godinu se vratiti. Vreme se u pesmici sledećoj uzima poslednji dan godine (te, po svršetku koje je obećao dragi doći).
Odma junak onamo poita, Pa ga brzo ovako zapita: „Kaž' za brata, ti momče krilato, Da l' uzima Silićevo zlato?“ — „Jest' istina, a Boga mi, brato, On uzima Silićevo zlato.
“ — „Jest' istina, a Boga mi, brato, On uzima Silićevo zlato.“ Dotle jadan jošte ne verova, Al' mi pamet ubi rečca ova.
Ko je žena nek uzima prelu, Ja ću bogme ovu pušku velu. Proklet bio koga žene splele I junački mozak mu zanele!“ Ovo reče, zelenka
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Petnaest kila, nema više — trezveno, apotekarski kaže Mulić i opet uzima granatu da je još jednom izmjeri. — Pa da, petnaest, uvrh glave osam banki. — Eh, što ti je Ciganin!
Jašta nego car, šta tu ima da se priča. Dušan uzima sa stola gomilu pisama i uzdiše: — Naočare sam ti izgubio, moj đedo, moraćemo pričekati ova dva vragodera da vide kom
Ima tu i novina i radio-vijesti ... Komandir ne priznaje pred starinom da je nepismen, već uzima jedno po jedno pismo, odmiče ga daleko od očiju i pravi se da čita: — O-be-be ...Ma ne vidi se, zakon mu ćaćin ...
Eh, jadna majko, da čovjek nije šepav ... Kao da mu čita misli, umusana starina se diže, uzima štap i kreće vratima. — Kuda, đede Vaso? — Na Vrbas, Dule, za unukom! — odjeca stari.
A šta si ti: momak, cura? O, momak, momak, vidi ga, ima prstić. Gle, gle! Vidak uzima malog u naručje i nosi u hladovitu staničnu Sjenicu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Za sedam godina prođe mnogo vode. Hasanagi ne moš da se vratiš, to ti je valjda poznato. I šta sad? Uzima te čovek koga si sama želela! Bogat, ugledan, pametan. Dobar domaćin. Kadija se zbog tebe nije ženio!
Hasanaga naslanja čelo na mrtvu Hasanaginicu. Poljubi je u čelo.) Prvi put da je poljubim, a da ne skloni glavu... (Uzima Hasanaginicu na ruke i unosi je u kuću.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja je gledam, čudim se i pitam: — Nano?! — A? — trgne se ona i baca rad, pa kad vidi da sam to ja, ona ga opet uzima. — Što ne spavaš? — A što ti? — pitam je. — Spavaj ti čedo, spavaj. Nana je spavala pa sam se digla na „podranku“.
Ja ga istina... ali ti znaš bole. Obiđi da vidiš! Mati uzima, jede, i ma da je izvrsno jelo, ona opet stavlja primedbe, kako bi to izgledalo da ona To jede samo iz dobrote te time
sa opuštenim rukama i zavaljenom glavom na materinu krilu, ona se prepadne od tolike tvoje smelosti pa prilazi i uzima te od nje. — Što je, ’adžike, ne pustiš na zemlju nego je držiš? Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo...
Zavalio sam se od zavežljaja i paketa što mi je dućandžija naređao u krilo i po pojasu. Ona me čeka na kapiji i odmah uzima, da mi odlakša. Čak mi i kusur ne traži, već mi ga ostavlja da njime zveckam po džepovima i hvalim se drugovima. A ona?
— Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se? — I brzo od majke uzima povijenog mi brata, grli ga, ljubi i unosi u kuću.
Kad kome što zatreba: kakva krpa, peškir, sud, on što mu prvo do ruku dođe uzme, ne pita da li je to za to, već uzima i, kad svrši posao, on ga posle baca i to ma gde. I zato kuća im je izgledala kao gola, prazna. Nigde ništa.
Istina ne prava svadba, velika, što traje četiri dana, ali ipak ne opet i onakva, kao kad udovac uzima udovicu, pa kad se pre službe, na jutrenju, venčaju, i onda tiho, gotovo bežeći, od stida da ih ne „gleda svet“, idu
Dok beše pokojnik, to je bilo u kući. I on nam nije branio, uzima.. li smo. A i Anica je sve to znala, osećala. I uvek se trudila da izbegne pomisao da on, pokojnik, nije tu, u kući,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt jednu opkladu učine, pa ako carski zet i ovu dobije, onda da mu dadu svoje tri žene i sve imanje.
Kad se ova poslana đevojka privuče te vidi kako krava kuđelju uzima i žvaće a pastorka na njezino uho pređu mota, ona se vrati kući i kaže sve materi svojoj.
Sad postane čudo još veće. Oni su mislili da će to za govedara biti najveća sreća i dika što mu carski sin uzima kćer, a on pita kakav zanat zna carev sin!
plati nićah, a od kadije uzme potvrdu i djecu, pa ih uzme i hanumi povede, a hadžinica počne vikati da joj djecu ne uzima, i da ih ne da, ali kadija njemu reče da ih slobodno vodi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Verujem, ali je opet do muževa sva krivica. Oće da mu je lepa, pa voli da uzima novce na interes, ne želi da je liši naniza. Verujte mi, da muževi nećeju, ne bi se nijedna belila.
(Uzme knjigu i sedne kod astala, Milan također.) 2. STANIJA, PREĐAŠNjI STANIJA (za sebe): Kuku, sama s momkom (uzima jastuk iz kreveta). LjUBA: Ama nemoj to, majka, eno kanape, pa sedi ljucki. STANIJA: Hu!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Supa sa rezancima, govedina s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — Štrudla s jabukama! Bakuta uzima samo polovinu kuvane šargarepe. — Šta joj je? — pita matori. — Ona posti! — provaljuje je maman.
Uspeh nije bogzna kakav — samo neki sitniš. Matori uzima lovu i postrojava nas kao kamikaze pred poslednji let. Posle komande „mirno“ i „na mestu, voljno!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Uz trmke trajem, molitven u bruju, a narav moja jestastvènica je, što istim činom uzima i daje. Za obed sedam Tuču i Oluju. Trenutak snolik: gledam se iz groba, a gozba teče - sjaje sveta oba.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tamo ih strava i danas tuče, u nekoj špilji vječito čuče. Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki skuvao čorbu, pa više posla u šumi nema.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Radite uvek onako divne čipke? — Radila sam mnogo zimus. Jedna trgovina u Toledu mi uzima po ugledu. — Da vas nisu odale drugarice, pitao bih ih sâm malo docnije šta je sa vama. — Zaista!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA (pristupi joj): Kafu? (Uzima šoljicu.) Ja inače ne pijem, ali kad vi služite. DANICA: A kuda su otišle gospođe i gospoda?
POJAVA V PORODICA, PREĐAŠNjI AGATON (ispred ostalih): A, a... kafa! Dockan malo, ali možemo i ovako s nogu! (Uzima šolju i u dva gutljaja ispije i nastavi put.) TANASIJE (ide za Agatonom, uzima šolju i srkne): Koliko samo da srknem.
(Uzima šolju i u dva gutljaja ispije i nastavi put.) TANASIJE (ide za Agatonom, uzima šolju i srkne): Koliko samo da srknem. (Odlazi za Agatonom.
(Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led. (Odlazi za Prokom.) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put. (Odlazi noseći šolju.) GINA (uzdišući): Hvala, nije mi do kafe! (Odlazi za Trifunom.
Doviđenja! (Pođe.) DANICA: A tetkini računi? ADVOKAT: Rekao sam vam već, imamo vremena za to! (Ode.) DANICA (uzima ponovo služavnik). POJAVA VII PORODICA, DANICA AGATON (izlazi prvi iz sobe, a za njim svi ostali.
Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde. Kafa se potpuno ohladila, a, veliš, neće ni da je piju. DANICA: Pa jest! (Uzima služavnik i polazi sa tetkom.) Ne znam zašto bih ih čekala? TETKA (ode s Danicom).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali vojnici prolaze pognute glave i niko ništa ne uzima. Neko od naših vojnika doziva Tanasija. — A-ja!... Slatko mi je kad ukradem. Imaće još sela, ne brini ti!
Iz kola iskaču neke prilike, sigurno žene. Pristižu i ona druga dvojica. Jedan obilazi redom kola, nešto uzima... Seljaci okreću kola nazad... Prilazi žurno još jedan konjanik. Opet ih ima pet.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
prolalazeći pored stola, za kojim se vrši upis i slušajući preklinjanja jednog mlađeg čoveka i molbe da mu se dete ne uzima u školu, jer to mu je najstariji, pa je taman stigao za poslugu.
Ti si obrazovana učiteljica! — Dobro, čekaj da se obučem... Ali Dragutin ne čeka, nego je uzima za ruke i vodi. Kad dođoše do praga, on se osvrte i pogleda je onako đački...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MAJCEN: Vidi ima li u zatvoru slobodnih mesta! VASILIJE: Da li je možda ovo dokument koji je potreban? MAJCEN (uzima od Vasilija dokument i čita): „Kancelarija Vrhovnog vojnog zapovednika za Srbiju...” (Sedne) „...
(Gina briše sapunjave ruke o kecelju, uzima od Simke poslužavnik, i unosi ga u kuću) To nam je bio poklon za mladence, od oficirskog kora!
A straža je posle privela ovoga njiovog! (Filip je živnuo, kao da je primio poruku. Primećuje na stolu drveni mač, uzima ga, i sigurnim korakom napušta scenu. Kako je on razumeo ovaj razgovor, otkriće se u desetoj slici.) SIMKA: Sekulu?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A moj narednik, sa četiri vojnika, kad uđe u vagon, uzima oružje na gotovs. Otvaram, dakle, vrata svih kupea i pregledam papire svih oficira, kad hoću (do ranga pukovnika).
On me je, međutim, duboko, razočarao. Veli, upotrebiće me da držim poučna predavanja u puku. A uzima me u svoj fijaker i zove me „profo“. Pod mojim hotelskim prozorima teče Neretva i ja je slušam i noću.
Pošto u logoru imamo svakojaki škart, dezertere, zabušante, zatvorenike, komandir sve uzima vrlo strogo i naređuje stav mirno, da vojnici ne bi dobacivali ženskinju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pušničar vadi lese, a družina se skupila oko njih pa »mezeti« i »odbira«. Uzima se osušeno, vrelo grožđe, kruške i jabuke, što su naročito za društvo metute na lesu, među šljive.
«... Nebo počinje da se menja. Ne može se reći da je vidnije, ali neka mlečna, jasnija boja uzima sve veći mah. I zvezde su malko bleđe. Na jednom mestu škripnuše vrata.
Oduzimao je samovoljno život i imanje pojedincima, pa sad celo društvo uzima u zaštitu svoje članove... Ali zar ovaj moj sused misli tako? — Ne.
»Nastavnik odmah uzima svoju porodicu, seda s njome u kola, otvori električni aparat i — zbogom. Za jedan dan mora biti u Loznici.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima. Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan).
Kad naiđe Sreta, on prekida): A, baš dobro! SRETA: Dobar dan, gazda-Jevreme, kako, kako? (Uzima Jevremovu tabakeru sa stola i pravi cigaretu.) JEVREM: Ovaj... hteo sam onako, kako da ti kažem...
JEVREM (snebiva se i lomi): Znam, al' to... (Trgne se.) A, jok, neću to da potpišem! SEKULIĆ (uzima menicu): Nemoj! (Stavlja je u džep.) Meni mandat ne treba, a ne treba ni tebi, rekao bih.
SRETA (zvoni): Gospodo, gospodin Jevrem Prokić ima reč! JEVREM (sav se preneo u skupštinske klupe i celu stvar uzima ozbiljno i očajno.
JEVREM: Šta je to? KAFANSKI MOMAK: Račun za ove što su pili. JEVREM (uzima račun i trpa ga u džep): Dobro, posle! TRI GRAĐANINA (ispadaju iz gomile napred i počnu jednovremeno): Gazda-Jevreme!..
IVKOVIĆ (razmatra ceduljicu, objašnjava se nešto sa tim građaninom, uzima zatim šešir i zajedno odlaze). SRETA: Pa otkud kod tebe? JEVREM: Pa tako, izmešalo se.
SPIRINICA: Pa ne nađe, nego onako... provodadžira. PAVKA: Pa veliš, tako da joj kažem? JEVREM: Tako, dabome! (Uzima šešir i hoće da izađe.) PAVKA: A kuda ćeš sad? JEVREM: Vidiš da nema ko da mi odnese ovu depešu, moram sam.
MLADEN (seti se): A, jes', a ja zaboravio, evo i ovo. (Daje mu listić.) JEVREM (uzima i zagleda): Šta je ovo? (Spiri.) Pa je l' ti kažeš 271 glas? SPIRA: Tako sam čuo. Ko ti to javlja?
SPIRA (uzeo je pismo iz ruku Jevremovih i gleda): Pa ovo nije glasova. Ovo je 113 dinara račun. JEVREM (uzima račun natrag): Kakav račun? MLADEN: Pa za piće i muziku. JEVREM: Ama, kakvo piće? Ostavite se sad pića!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
čitatelja baš na njih (na te žene) namerio i možda rđavu sliku dobio o gazda-Đorđu, to sâm spisatelj smatra za dužnost, i uzima sebi slobodu da i o njemu koju rekne, kad je već o tolikima, pa i o samom onom Krsmanu dripcu, rekao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ćute i čujaju, kao pšenica ozima, Kao seme, il mustra, koju niko ne uzima. Kad se sele, ponesu gusle i ikonu na dnu kovčega, I misle da su važni, mada nije jasno zbog čega.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO ZOVE ĐAČE DA PROČITA ONU KNjIGU, DA JE ČUJE I IGUMAN STEFAN. ĐAČE UZIMA KNjIGU. ĐAČE (čita) „Knez Nikola i svi Dupiljani pozdravljamo našega vladiku! Pišemo ti što je kod nas bilo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I molim se Gospodu, ali on neće, pa neće da me uzima. A teško je, Todoro. Ne može se više. Već i ne vidim, i ne čujem, a i na smetnji sam onim mojima.
Dakle, ni on je ne uzima za sebe, nije udovac, još manje bez dece, već eto za sina, koji je gotovo još Sofka poče osećati kako će kroz grlo svu
Jak, visok, sa jakim rukama. I onda on počinje k njoj da dolazi. Uzima je na svoje ruke, i, ne sagibajući se, toliko je snažan, prinosi je sebi, i ljubi je, tako da bi mu čak i vrh od nosa
je sa strahom, jedva primetno dodirivala koji kraj, vrh od Sofkinih haljina, i topeći se od sreće, kad vide kako Sofka uzima i jede, zahvaljivala joj je: — Hvala, snaškice! Okusi, uzmi još! I Sofka je, njoj u hatar, uzimala i jela.
pruži čašu, bukliju, poljubi u ruku, zatim da, stojeći ispred njega, čeka dok popije, i pošto ga ponova poljubi u ruku, uzima od njega, da nasluži drugom.
Pandurović, Sima - PESME
A ono zamiri Što mu proleće još uzima dah, Tužno zamiri... U ovakav dan Ja sam voleo; i sećam se sad, Kada je dušu pritisnuo jad, Sećam se na to i na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
budu ozbiljne i svečane, pohvalne i zahvalne, ali i šaljive i podrugljive, kao što to obično biva u svatovima, gde veselje uzima velike razmere, čemu doprinosi ne samo jelo i piće, nego i sam „čauš“, — specijalan tip narodnog šaljivog glumca.
— kao blagoslov u šali kad se ko s kim sastaje — (n. p. ženi se ili uzima slugu) za koga se misli da neće dugo zajedno živjeti. 2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića!
Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli. Jednu nogu bi izio, a na drugu ’odio. Kako je lijepa odsijeva od nje sunce.
— Sirotinjska suza jemlješ (raonik) probija. — Uboštvo ubija čoveštvo. — Gde nema tu ni đavo ne uzima. — Gde je tanko tu se i kida. — Krpež je sirotinjska majka. — Darovna ruka sirotinjska majka.
— Čija sila onoga i carstvo. — Svugde jači najačega tlači. — S golim prsima grad se ne uzima. — Teško je šutu s rogatim bosti se. — Kad je moranje, nije pitanje. — Luda sila brza pogibija.
— Onda jedno Ciganče rekne: „Ja bih je odnio u peć da se ispeče“, a drugo — mičući rukom kao da što naglo ispred sebe uzima i trpa u usta — „A ja bih je ovako jeo“.
U njega su pune ruke te dava i uzima, i sve u njegovoj volji stoji, pa mu se valja moliti neka vlada i upravlja kako ga je volja.
Jedan ti bio kao Marko Jošov, a drugi kao Miraš Radovanov (opet uzima po jednoga iz roda mlade i mladoženje). 4 MLADENCIMA Srećni ženici i mladenci, srećni ni (nam) zeleni venci!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad postane čudo još veće. Oni su mislili, da će to za govedara biti najveća milost i čest, što mu carski sin uzima kćer; a on pita kakav zanat zna carev sin!
da su u njena sina dvori bolji od carevih i zapita ga hoće li joj već dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin uzima u svome dvoru svašta bolje nego što je u mome, daću mu devojku.
Kad se ova poslana đevojka privuče te vidi kako krava kuđelju uzima i žvaće a pastorka na njezino uho pređu mota, ona se vrati kući i kaže sve materi svojoj.
” Devojka uzme najlakši sanduk, a ala je zapita za što uzima najlakši. „Znam” veli „da u njemu najmanje ima; a ja za ovo nekoliko dana nisam više ni zaslužila.
Sad postane čudo još veće. Oni su mislili da će to | za govedara biti najveća sreća i dika što mu carski sin uzima kćer, a on pita kakav zanat zna carev sin!
Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt njemu opkladu učine, pa ako carski zet i ovu dobije, onda da mu dadu svoje tri žene i sve imanje.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I što se nalazi u toj ćeliji, bilo vino, bilo voće da ne uzima naš manastir ništa od toga, niti iguman drugima da daje, nego naprotiv, da se tu daje iz našeg manastira spomena radi,
I po završetku Trisvetog uzima eklisijarh ustav i ključeve, kao od same Presvete Vladičice naše Bogorodice, i prilazi ka igumanu, blagosilja ga iguman
Ne samo da neizmenjen bude, nego i da se otud ne pokreće, i nikada ni od koga ne uzima. A ko od ovoga nešto otimajući uzme zbog koristi neke, u greh crkvene krađe da upadne i zbog ovoga zakonskom kaznom
Jer što je jedamput Bogu darovano, ne uzima se; ko uzima — sveštenokradac je, a ko svešteno krade, kazniće se. Svi znaju, ako i ne kažemo.
Jer što je jedamput Bogu darovano, ne uzima se; ko uzima — sveštenokradac je, a ko svešteno krade, kazniće se. Svi znaju, ako i ne kažemo. Ovo je sada ovako i tako držite.
I prilazi državni gospodin sve Srpske zemlje i uzima ga za ruku od svetih dveri i privodi ka Presvetoj, i uzevši žezao kao iz ruke same Presvete, daje ga igumanu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Daleko bilo! (Cmilja se vraća za šank. Mile ulazi, uzima stolicu, stavlja je kraj odškrinutih vrata, i tako nastavlja da sluša govor.) STAVRA: A i ti uđe?
CMILjA: Lupala ona profisorka! IKONIJA: Koja profisorka? CMILjA: Ona, što je uzima onaj profisor! IKONIJA: Šta je htela? CMILjA: Napo je neki manijak, zamisli! IKONIJA: Nju onoliku da napadne?
Tražiš, tražiš, a kada nađeš ti u kuknjavu! Promozgaj malo, promozgaj, pa ćeš dokonati! (Odlazi do groba, uzima pušku i odlazi za kapetanom) Em ne puca, em bogme nije ni laka! Jedino što mi služi kao štaka!
Stanković, Borisav - JOVČA
seda na stolac do Jovče, okrenuta vatri; razgrne šamiju te joj se još jače osvetli od vatre njeno staro koščato lice; uzima sa sofre »kost«, unosi se u nju, zagleda pege i šare po njoj). Pauza. Vetrovi jače i bešnje duvaju. Tresu zgradu.
I, ako hoćeš, naloži. Naloži, neka se bar zadimi po kući. (Odlazi.) VASKA (diže se. Uzima od drva nekoliko najtanjih i pošto ih o koleno prelomi i usitni, ulazi u kuću). Pauza.
a. JEDAN DEČAK (naviruje u Vaskinu kuću i viče): Vaske more, evo otac ti, deda Jovča! VASKA (istrči, poleti ocu; uzima ga od dece): Oh, oče, zar opet ovamo? Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto?
Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto? (Uzima ga, meće do sebe, u krilo, čisti mu odelo): Oh, gde si to padao, gde si mogao toliko da se uprljaš?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam
baš pri njegovoj sobi u školskim domovom pri cerkvi Svetoga Joana Krestitelja, da smo vsegda zajedno i, kad god vreme uzima, da mi i privatne lekcije daje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— mršti se Aćim. Čađević ćuti i gura ruku u duvankesu. — Hajdemo da zovemo selo — ustaje, preko kožuha navlači gunj, uzima štap, Čađević izlazi za njim. — Stani malo! — kaže on pred debelim bagremom što granama grli strehu stare kuće.
Dođe u postelju samo kad mu naredim. Kao što ga u vodenici vidiš, takav je i u postelji. .I ono radi kao da ujam uzima.“ — „Pobogu, sestro, kako ga tršiš?“ — „Trpim ga jer je krvopilan radnik.
Nikola izvuče bradu ispod kožuha i namesti uši da joj kroz pod i disanje čuje. Nije došla da spava. Iz kovčega nešto uzima. Sagla se, uspravlja se, izlazi, malo je zastala kod vrata... Ona zna gde je on. Treba samo da vikne.
Svi su otišli. Svi. — Đorđe se saginje, ruke mu mile po cigli. — Evo ti! — Andra mu pruži gunj. Đorđe ga uzima; pretežak je on za njegove usahne ruke, ne sme da pođe, čini mu se da će ga otac smožditi glavom što na rasta iza Andre.
Ona je tu: Hoće bolje daje vidi, da se uveri u nju. — Idite napolje — kaže i od Milunke uzima lampu. — Treba opet da mu promenimo obloge — plašljivo šapće Tola. — Ja ću. Idite.
Jeste, i ako nije. Sav se skuplja i obavija oko te misli. Jeste. Grči se uz krevet, uzima mu znojavu i mlitavu glavu, uzima vrelo dahtanje. Neću više da sumnjam. Sine! Čuješ li me? Bio sam lud kad sam te mučio.
Jeste, i ako nije. Sav se skuplja i obavija oko te misli. Jeste. Grči se uz krevet, uzima mu znojavu i mlitavu glavu, uzima vrelo dahtanje. Neću više da sumnjam. Sine! Čuješ li me? Bio sam lud kad sam te mučio. To nisam bio ja.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Jedno za drugim iskradali su se mališani u sneg i odnosili starici zdelice s hranom. A onda je počelo da ih brine uzima li Tataga hranu, ili je raznose psi i mačke? Prozori njene kuće prekriveni su ledenim cvećem.
Tu su ga viđali kako pomaže ribarima, a kao zaradu uzima riblju mladunčad i vraća je u vodu. Ko je još to radio? Ko toliko zurio u vodu i oblake?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ne obraća pažnju ni na slatkiše, ni na iskrzane stolove nego uzima svoju čibukčicu koja visi na olinjalom zidu i odlazi na ugao: tu on vrti čibukčicu od koje se, eto, ne odvaja ni u
odstojanjem koje je često imao ne samo prema drugom nego i prema sebi, a koje mu je omogućavalo da ni druge ni sebe ne uzima odviše ozbiljno.
Pričinilo mu se, tih dana, da život opet uzima obrise blagosti koju je upoznao samo onih godina koje je proveo u Smirni.
U tom se člančiću pisalo o modi što uzima maha među bogatijim trgovačkim i činovničkim svetom u ugarskim i austrijskim gradovima duž Dunava.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali Aristarhos Samnićanin izveo je iz svojih pretpostavaka da je svet mnogo veći no što se misli. Jer on uzima da su sve zvezde nekretnice, a i samo Sunce nepomično i da se sfera zvezda nekretnica obavija oko tog centra i da je
„Imate pravo, dragi moj prijatelju!“ „Čičeron se uzima samo pri zabavnom putovanju, a ne pri ispitivačkom“. „Kako ste to uvideli već u svojim mladim godinama?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prvoj borbi, a Resimić se smeška dokle ga odvezuju, namiguje na vojnike i sav crven pobednički odlazi pod svoj šator, uzima preda se doboš sa onom stranom što nije probušena, vadi izlizane karte iz masnog koporana, pljuje prste, češlja karte i
— Je li, a zašto žaba nema rep? Posle pukovnik okreće leđa, navlači ćebe na uvo, uzima Krajcerovu sonatu i čita. Upravo, on bi hteo da čita, ali on ne čita, kida se.
Onda Ljubišić naglo ustaje, jer neće više da sluša, uzima ljutito knjigu s police, i posle, ispružen na krevetu, naporno diše, dok se njegov prijatelj proteže snažno, doteruje
Najedanput, meni izgleda da neko govori. — Ko je to? — vičem odmah. U mraku tamo, ispred mene nešto pljašti. Uzima čovek na gotovs. Ja već držim revolver u ruci. Stanemo jedan prema drugome i pitamo se.
Mi dobro znamo šta nas čeka i drhtimo, zubi nam cvokuću. I kao umirući kad uzima pričešće za smrt, zanesen isključivo jednom mišlju, tako i mi zaboravljamo sve osim — Boga.
, jesenas..., ovaj... tri groša? — Uđider, — kaže joj Iketa — da vidimo šta veli tefter, ne znam ja napamet. I brzo uzima, pa traži, prevrće i prelistava po nekoj kupusari koju izvlači ispod tezge.
— De, de, dobro, — popušta on — ne kuni se, daj mi tri groša, džaba ti para! I tako uzima Iketa tri groša od seljanke, koju nikad očima nije video, ali joj poklanja ogledalce, belilo, šećerleme ili đinđuvice
I seljak pristaje da se zakune, te onda odlaze svi onako skupa u njegov dućan, a on uzima iz komšiluka neke šnajderske mustre od štofova, pa na onom paketu zaklinje seljaka da je dukat zaista ispao proletos
sve pilji i prepisuje, jer svi oni ostali, od svojih dodeljenih predmeta, krišom stavljaju pred njega, a on ne vidi i uzima redom i radi.
A čim se advokat izgubi, on brzo uzima onu crkavicu i stavlja je u džep od prsluka. I tako stoji tacna preko celog dana, i advokati redom, jedan za drugim,
Onda Ilija Vasić kao ostavlja novine na stolici pored sebe, i taman Sima da ih ščepa, a on uzima ponova, i dalje čas čita a čas razgovara, i sve tako zadugo i natenane, i muči ga.
Tako ga muči i seca Iketa, i tek pošto ga sasvim izmrcvari, ostavlja opet novine onamo na onu stolicu, pa ih Sima uzima brže-bolje, i posle, oči da mu pobele tražeći uzalud onu nemoguću senzaciju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On prenosi voštanicu i cveće u levu ruku, krsti se desnom i smerno se saginje pred krstom, pa ga celiva... Uzima popinu ruku i dva put je ljubi... a usna opet izdajnički dršće.... — Oprosti mi, popo!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do
Ovi ga stanu moliti da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt jednu opkladu učine, pa ako carski zet i ovu dobije, onda da mu dadu svoje tri žene i sve imanje.
Kad se ova poslana đevojka privuče te vidi kako krava kuđelju uzima i žvaće a pastorka na njezino uho pređu mota, ona se vrati kući i kaže sve materi svojoj.
Onda jedno Ciganče rekne: — Ja bih je odnio u peć da se ispeče. A drugo, mičući rukom kao da što naglo ispred sebe uzima i trpa u usta: — A ja bih je ovako jeo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oh, zašto me guše Još vrele suze? Zar ih ovde ima? Zar zemlja suze, zar sve ne uzima? I mokro svuda! Uh, kako je 'ladno Bile i vazduh... To ja nisam umro!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nesporazuma ima u gotovo svim oblastima više nego što se misli, a i posledice su dalekosežnije nego što se obično uzima.
Ali je upravo on preuzak, čak toliko da nam ne dozvoljava da razumemo ni prirodu književnog razvoja, ni pravac koji uzima, ni njegov tempo, kao ni neke posebne osobine koje ima nacionalna književnost, kao što je u ovom slučaju srpska.
književnosti u suštini podudara s jezičkom reformom Vuka Karadžića, pa se kao rodonačelnik nove srpske lirike redovno uzima Branko Radičević. O toj se reformi dosad toliko pisalo da se, izgleda, više ništa novo ne može reći.
No ipak, dubina promene, gotovo preokreta, kada se tuđi stih uzima da bi se na domaći sasvim zaboravilo, govori o izvesnom diskontinuitetu u našoj poeziji, svejedno što je inače
obliku nije mogao samo u jeziku sačuvati: u neposrednome doživljaju i individualnoj percepciji, pri čemu i položaj tela uzima učešća.
godine ili oko 95. A kao mesto nastanka uzima se ostrvo Patmos, gde se tada u progonstvu nalazio apostol Jovan, autor Otkrivenja. On je autor i četvrtog jevanđelja.
Ali se u crkvenoj tradiciji, međutim, sve do danas, kao osnovno uzima jedno od najstarijih, koje verovatno potiče iz 5. veka, a sačinio ga je Andrej Kesarijski.
Ovde, međutim, ne samo što se uzima predmet iz prirode, nego se jedino on i opisuje, suzdržano i u pažljivo odabranim pojedinostima tačno.
Evroazijstvo se u vezi s Draincem dosad nije ni pominjalo. Ali se kao njegov književni program ne uzima toliko ni kasni balkanizam koliko rani hipnizam, kome se daje približno isto mesto kao sumatraizmu kod Crnjanskog i,
Ono nas pomalo podseća na kibernetičku teoriju, koja pojave ne uzima kao date, nego kao stanja koja se zbivaju s izvesnim stepenom verovatnoće. Ovde treba dvoje posebno naglasiti.
tačnije nastojao da ga objasni kao moderni, urbani jezik srpskoga književnog jezika, sa Beogradom kao prestonicom koja uzima i čisto jezičku prevagu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
MOMAK: Da, gospođo, od sekretara, gospodina Ninkovića. ŽIVKA (prijatno iznenađena): Ah! (Uzima malo ružičasto pismo i miriše ga, te joj se zadovoljstvo izražava na licu.) Hvala! MOMAK (pokloni se i odlazi).
se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, seda u fotelju da ga čita, ali se u tome trenutku seti i ode do stola te uzima onu cigaretu koju je ostavila kad je uzela od Ninkovića.
) IV VASA, ŽIVKA VASA (vrti glavom, nezadovoljan opasnošću koja njemu lično preti i gunđajući pipa se za nos. Zatim uzima sa stola cigaretu, stavlja je u muštiklu i pripaljuje). ŽIVKA (na vratima): Vaso! VASA: 'Odi, 'odi ovamo!
ŽIVKA: Ta kakvo saslušanje, saslušao se on na onome, a ne na ovome svetu, dabogda! Ako već treba ko da ga uzima na saslušanje, ja ću to. Govori šta ćeš tamo? RISTA: Poslao me ujka Vasa. ŽIVKA: Ujka Vasa?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
15 U hladnoj i razgrađenoj kući razgrađen je i svekoliki porodični red: svak uzima što mu i koliko mu treba, vuče za sobom predmete i ostavlja ih ne mareći za druge ukućane; deca Sofkina iz naćava
Osim toga, kao početni trenutak uzima se preduskršnji dan, i onda pripovedanje izjedno teče prospektivno. Zanimljivo je da je i u drugoj verziji ostao opis
Ali on na likove gleda kao svedok sa strane, kao oštro, prodorno, ali uvek i „tuđe“ oko. I ne uzima vidljivog učešća ni u jednome delu radnje.
Modalnost im je velika, što se vidi po učestalosti modalnih reči („ko zna”, „bogzna”, „ možda”, „zaboga”); intonacija uzima maha, mobilnija je, sa jačim kontrastiranjem, sa osetno ubrzanijim govornim tempom; najzad, kao da se čuje i glas koji
nego predstavlja rani, u slici materijalizovani nagoveštaj onoga što će se kasnije obelodaniti: da Marko, doduše, uzima Sofku za sina, ali, sa skrivenom pomišlju, i sebi za suložnicu. Slikovna inverzija nosi ukrštaj ta dva plana.
Što je Marko, zahvaljujući svom bogatstvu, uzima za sina koji je dvaput mlađi od nje; pri čemu tog sina i ne dovodi „na gledanje” pre proševine; što je naposletku, mada
mlađi od nje; pri čemu tog sina i ne dovodi „na gledanje” pre proševine; što je naposletku, mada ona to još ne zna, uzima sa pomišlju da mu bude suložnica - sve je to samo sartavni deo seljačkog života u koji je ona kao hadžijska ćerka osuđena
Jak, visok, sa jakim rukama. I onda on počinje k njoj da dolazi. Uzima je na svoje ruke, i, ne sagibajući se, toliko je snažan, prinosi je sebi, i ljubi je, tako da bi mu čak i vrh od nosa
lik dobio u narativnoj strukturi; ta uloga vidno saučestvuje u njegovome ponašanju, pa ga motiviše više no što se obično uzima.
Pri tome se kao motivacioni momenat najčešće uzima siromaštvo: strah da će ono pogoditi roditelje i rasturiti porodicu nadjačava onaj prvi strah od gubljenja tek probuđenih
- kao što je poznato - upravo uvođenje čitaoca u svest junakovu i praćenje sustopice njegovoga unutarnjeg, misaonog toka uzima kao značajno dostignuće modernog evropskog romana s početka HH veka.
Vrlo su retki, bar kod nas, romani u kojima pejzaž uzima tako aktivno učešće u radnji. Uostalom, u sobu koja se nalazi iznad biskupove kapele bokori jorgovana, bagremovi i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
godina. kaviti, otkaviti, izdržati, podnositi. kamatnik (tur.), čovek koji uzima veliki interes na novac, zelenaš. kàmivao, najviši vrh na strmoj planini. Kliona, muza zaštitnica istorije.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Jedna nema kose, uzima tuđu da svoju rugotu sakrije; e, i to je moda; ajde pravi lokne, natrkači ij na oči, makar vid izgubila, i makar kako
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.
Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona. Niko ga još nije video ali se njegov lik i njegovo telo ogledaju u njegovome glasu, prelivanom
“ — „Velika armija!“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s
pacove i peku ih nad vatrom, ne očistivši ih od kože i utrobe (ja sam video svog boja kako nalazi mrtvog pacova i uzima da bi ga docnije pojeo); jedu žabe, zmije, mrave i razne vrste zemlje, ako je nakisela i slana.
Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu stvar koja mu je pri ruci; recimo kask za sunce iako je noć.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Siromah! ’Ma rašta dođe tu? I ko si ti? ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si? ISAK (uzima šljunak jedan, pa ga baca u provalu): Otkuda dođe? Kud ode ovaj kâm? Ima li na dnu tome videla? Videste l’ što?
Al’ on je dobar... jedno uzima, A drugo vraća majci nesrećnoj!... Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje...
Uto Vuk dovodi Turke koji su šumom gonili jednog sužnja. Glavaš im uzima oružje i tera ih natrag.] DRUGA SCENA [Gružanin donosi pismo od Hadži-Prodana.
Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!... (Uzima jednu tronogu stolicu i seda na nju.) Šta mi je sad?...
GLAVAŠ (uzima pušku i skače sa stolice): Na noge, momci!... Hajd’ u poteru! Ne uticahu vuci preda mnom, Niti odneše laku košutu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tad prelesno s’ okol’ mene viju Lica budnom što su nevidima, Tad ja grlim one mlečnu šiju Što na um me budnog ne uzima; Tada Ljuba sedi mom na krilu, Grli me i ljubi uzajmice, Bezmilosnu tak onežim vilu, Da mi sama pruža usničice;
mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra: Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, Al’ uzima Cvet-devojče.
Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, A uzima Cvet-devojče. Kad se staše okretati, Progovara mlado momče: „Čuješ mene, Cvet-devojče!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) VIĆA (ponavlja): „koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”... JEROTIJE (uzima depešu): Daj i ja da pročitam. (Čita.) „koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”...
(Odlazi desno.) IX MARICA, zatim JOSA MARICA (sama): Ja ovo neću da trpim. (Uzima sa stola tanjir na kome je ranije bila čaša s cvećem.) Počeću da lupam sve po kući, pa im se mora dosaditi.
VIĆA: Pa znate kako je... bio žandar u Beogradu, pred ministarskim vratima. JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun?
ŽIKA: Bre, pa ti kao da si išao da iscediš krpu u Atlantski okean. Već sam i zaboravio za tebe. Daj ovamo! (Uzima krpu i obavija je sebi oko glave.
ŽIKA: Ako, de, ako! Pa dabome, kad ona stoka Josa uzme Tasinu stolicu. (Zagleda stolicu i uzima nešto.) Gle, molim te, met'li mu iglu. MILADIN: Uh, zasvrbe me, do srca me zasvrbe! ŽIKA: Eh, pa i ti!
Dosta mi je zamutio ovaj Đoka, pa sad još i on! (Milisav se diže i uzima kapu.) A čuj, gospodine Milisave. Ako te počem neće da posluša, a ti kaži telegrafisti da ne sme nijednu depešu, pa ma
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Važio je kao primer bizarnog, ekscentričnog romantičara kojeg malo ko uzima ozbiljno. Ali taj pesnički fantasta bio je naš najobrazovaniji pisac tog doba, znalac klasičnih i modernih jezika,
u 20. v. srpska književnost dobija sva osnovna obeležja moderne nacionalne književnosti. Obično se uzima da u vodećim evropskim književnostima moderan roman i pripovetka nastaju posle dezintegracije realizma, kada se s
Teško je dati celovitiju sliku a da ne bude veoma uprošćena. Ono što se najpre zapaža, kao pojava koja uzima sve većeg maha, to je zaokupljenost pisaca isto toliko svojim zanatom, ako ne i više, koliko i predmetom opisivanja:
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I to istaknuto, do čekmedžeta, u vrhu, da bi je svi videli, uverili se da je ona tu, da ona nadgleda, uzima novac, a ne on, Mladen, dete, i da zato nemaju brige da će docnije, ako što bude, oni biti odgovorni, osećati se krivi.
Za njim onda majka donosi jelo: — Hajd̓ da se večera! — veli, i kao nekad, tako isto i sad, uzima legen, ibrik vode, peškir i pred babu nosi i posipa je. Počinju da večeraju.
A ovom mome i donesi, i prinesi, i vodi mu račun, aja! Hajduk! Ni vodi računa kome daje, ni od koga uzima, već samo gleda kad će dućan da se zatvori, pa a po maalama, a sa devojkama, pesme, igranje! Mladen sluša.
Što je ludo, što se ne ženi, što je ne uzima, ljubi, grli, kad eto već Uskrs i proleće! Samo kod Stojančetovih što su joj kao ne branili da odlazi, a i kod
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 218), i koje je obuzelo ludilo (іb., 64: za taj cilj uzima se b. koji je uzabran na Svetog Makiveja i osušen pod strejom). B. se nakađuju i sipljivi konji (іb., 333). Najzad, b.
U Bosni uzima se ona (pored hrasta) i za badnjak (GZM, 6, 1894, 381; Schneeweіѕ, 17). Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako
Ima jaku apotropajsku snagu. Prži se na ožegu, da bi se odagnale veštice (Karadžić, 3, 188). Ko je grozničav, uzima njene plodove u vareniki ili kafi (LMS, 139, 86). VID Gauchheіl (anagallіѕ arvenѕіѕ).
Mіtt. auѕ V. u. N., 7, 1901, 695—696. JABLAN Pappel (populuѕ pyramіdalіѕ). Jablan. U Poljici (Dalmacija) j. se uzima za maj: on biva 1.
J. se u pripovetkama uzima i za probu iskrenosti, kod dva prijatelja: ako je onaj kome se dâ da je preseče, tačno prepolovi, ni manje ni više, onda
, 352); protiv srdobolje (ibіd., 345; 347). Istucan i pomešan sa medom, sumporom i đinđerom uzima se protiv pantljičare (SEZ, 40, 230). Kod grčeva u stomaku (»izdati«) bolesnik se nakađuje na k.
Iz krvi koja je pala na zemlju iz Božjeg malog prsta, iznikla je loza, i zbog toga se njen rod uzima za pričest. Đavolu to bude krivo, pa htede da i sam stvori još bolju lozu, i odseče sebi prst, ali iz njegove krvi nikne
Bogom sestrimi da bude »svedok« pri isceljenju krave (ŽSS, 125. L. se uzima za »svedoka« i u jednoj maloruskoj pripovetki tipa »Ibikovih ždralova«, v. Bolte—Polĺvka, 2, 532). L.
Tej od o. pije se kao protivotrov; prašak od korena, ako se uzima 4 puta dnevno kroz 40 dana, lek je od epilepsije; u vinu, reguliše menstruaciju i izaziva lučenje mokraće; tej od. o.
Lišće od p., osušeno i stucano, piju u vodi žene koje žele da pobace (SEZ, 13, 1909, 393). Protiv groznice uzima se ljuta p., s belim lukom i sirćetom (ib., 340), ili s nišadorom, u rakiji (ib., 341). P.
Za kolačić na kome će se napisati zapis (»Solomunovo slovo«) od ujeda besnog psa, uzima se uvek jarica p. samlevena u vodenici koja melje nalevo (ibіd., 203). Zrno p.
menstruaciju (ŽSS, 187); ili kad hoće da pobaci (SEZ, 13, 1909, 393); takođe od zapaljenja mozga (SEZ, 14, 226); uzima se s medom od probadi (ŽSS, 305), i od velikog kašlja (ŽSS, 295); od jehtike (GZM, 4, 160; SEZ, 14, 219); kuva se,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
„Taj bludnik“ grmeo je Prohor, „uzima čast vašim kćerima, plodi se sa vašim ženama dok vi u znoju lica svoga na poljima izvlačite iz ove škrte zemlje hleb za
Stoji zatim do pojasa u vodi s one strane vira, uzima je u naručje i zatim ošamućen korača kroz plićak preko skliskih oblutaka. Korača zatim obalom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U zagrljaj tebi s nestrpljenjem hitam, I danas i večno tebe ću da čitam. Uzima pesme „Ugarci“, zavali se u stolicu, čita ih i zaspi. (STARO, SREĆNO DOBA...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Kepler došanu poverljivo jednom svom susedu: „Što se ne pogodi, to se zaboravlja i ne uzima u obzir, jer nije ništa naročito, a što se pogodi, to se pamti, prepričava i doteruje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
A sada i ja idem. (Spazi posluženje): A, ja! Daj, Stano! STANA (mu prinosi). HADžI RISTA (stojeći ispija kafu i uzima čašicu rakije i spram svetlosti, na zraku, gleda je. Stani): Je li ovo od one rakije što je ja pijem?
MIRON (kadi. Zatim »Blagosloven Bog naš«... i čita nečujno. Potom uzima bosiljak i škropi vodom po sobi, oko sebe, a najviše po Tašaninoj glavi). (Usled svežine vode, Tašana se sasvim umiruje.
I zato onda, kad mi nešto naredi, onda može biti kao što ne treba da bude?!... (Prekide, prilazi Stani, uzima sa poslužavnika čašicu.) Ali, evo ja ću i za tebe, dedo, da popijem. Piću, hoću, čak i opiću se. SVI (piju).
HADžI RISTA Pa ako se umore, onda ti u naručje jedno, a ja drugo, pa napred kroz čaršiju! (Uzima decu u naručje): Oho, oho, ha! Sad mi je ovako milo, drago. Sad možemo da idemo.
Ne znaš kako je lepo, kako je ispečeno. (Odlazeći): Jedi, snaške. TAŠANA (kleči, uzima sa sofre tanjiriće sa pečenim bubrezima i pokazuje): Hajde sad, dedo! Uzmi, jedi. Moraš, dedo.
Moraš, dedo. Evo čak sam i zemljani tanjirić naredila da se kupi. Isti onakav kakav smo imali nekada, kao deca. (Uzima tanjirić i podnosi ga Mironu): Gle, isti je, prost, od zemlje, čak sam ga malo i okrnjila, razbila, da bi bio onakav.
(Vadi jatagan iz silava, baca ga.) Šta ćeš mi ti, bre, kada ti je gazda kukavica? NAZA (uzima nož natrag i vraća ga Sarošu): Nemoj, da ti se smeju begovi kada te vide bez oružja.
I pare u njeno ime, u njen i moj sevdah će da idu. Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu! Na, evo ti! NAZA (uzima novac i odnosi ga krišom kafedžiji, šapćući): I ovo plaćam za Saroša! Mnogo mi je bolan pobratim. Ali, hm, sad ću ja.
Sarošu): Kamo taj duvan? SAROŠ (vadi iz pojasa kutiju s duvanom i pruža ga Stani). STANA (uzima): Što ti ruke drhte? Šta je opet tamo noćas bilo? SAROŠ Kada znaš, što me pitaš?
Sve je za nju, a ja zemlju jedem. MIRON (krsteći ga po licu, te mu ruku Paraputa ljubi; uzima ga za ruku i dovodi kraju sobe): Hodi. (Hoće da ga posadi na minderluk): Ne boj se. Sedi.
Šta stojiš? Idi, nađi ga, dovedi, da se ne izgubi ili se gde ne uvali u blato. SLUGA (odlazi). TAŠANA (uzima metlu, đubrovnik i polako, pogureno ulazi u Paraputino sopče. Čisti ga. Odnosi đubre i baca.
TAŠANA (jednom rukom grleći ga, pridržava Paraputu, drugom ga prska vodom po čelu i licu): Napij se malo. (Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Počeo je mirise biljaka da prima kao neki govor. Kad momak rano izjutra seče i vadi povrće za pijacu, starac uzima snopiće, čisti ih od zemlje, miriše ih duboko.
Bez moje dozvole, i protiv moje zabrane, nađe načina da se oblači u čirake, ide s pratnjama, i uzima krajcare... Julica mi reče i nešto gore. Ono što za te krajcare kupi, naravno sitnice kojekakve, dalje prodaje...
nekuda tamo gde sam se ja rodila i odrasla. — Josa diže ruku i uzima bič. — Mogu ja, gospoja, da ošinem, da šta mi je bič nego za to... ali drugi put ovdeka nema...
Setiše se da ima nešto i na onoj drugoj strani čoveka. Još niko ne uzima reč, ali se takoreći čujno zapaža da se u mladićima nešto uzdiže i povezuje. Ustade Branko. Nešto štrecnu kroz vazduh.
— Uzima reč direktor, smeši se: — Raznesoste Kalenića, gospodo! Ja, kao direktor, uzimam slobodu da ovde pročitam mali odlomak
Kod kuće, kao i ranije, Pavle uzima razne privatne časove. Sa svojim starim profesorima radi grčki jezik. Gospodin Joksim zna, i razglašuje da je Pavle
” Ponesite fenjer. Kaleniću, ne vidim, spustio se mrak. — Mladi profesor istorije uzima pod ruku starog profesora istorije, osvetljava put fenjerićem, i sluša kako mu stari učitelj i drug isto ono ponavlja na
da ga vežu, pa ne smeju; a Stefan Vlaović ulazi gologlav i goloruk, i oduzima ubici revolver kao što se sanjivom detetu uzima lutka... Da, dok je njih bilo, bilo je u ovoj staroj srpskoj deregliji reda, i ponosa. i stida...
„Ovo, ove pilule, ce-eo Pariz uzima, o-odlično popravlja apetit. I vrlo se prijatno uzima. A ovo, rekao mi je doktor, utiče na zakrečavanje o-odlično...
„Ovo, ove pilule, ce-eo Pariz uzima, o-odlično popravlja apetit. I vrlo se prijatno uzima. A ovo, rekao mi je doktor, utiče na zakrečavanje o-odlično...
Čamunja, beži od ljudi, a stav uzima prema onima koji nisu baš ništa krivi, koji su bespomoćni, ali od kojih on ne može da utekne, i koji od njega ne mogu
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Kakav je lep krpež kad čovek uzima na veresiju aljine, a konte ne plaća, kad devojka, koja je inače mala, štikle naručuje, kad čovek svoju ćelu parokom
»Ej, teško si ga meni (misli u sebi mati), ali, ajde, moj je sin filozof.« So tim uzima preslicu i prede. Učeni sin čas pruži jednu nogu, čas drugu, čas treje rukom čelo, čas barusi kosu.
Vršac kako je to lepa varoš, kako se dobro živi, najposle rekne: mi se zadržavamo, a ne gledimo za čim smo; so tim uzima roditelje devojkine i u drugu sobu odlazi, a devojka ostaje sama s mladoženjom. »Frajlice, kako se ovde unterhaltujete?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja i to potvrđujem, ali bez ushićenja, a on uzima pisaljku i meni „bude bio“ beleži jedinicu i upućuje me, jednom čisto gramatičkom rečenicom, da klečim iza table.
optužuje drugove učitelju, ili, ako je opredeljen da bude profesor, on od malena već zaboravlja da ponese knjige u školu, uzima u rasejanosti tuđ nov mesto svoga staroga šešira i rđavo uči predmet koji će docnije u životu predavati.
To čine, doduše, i svi ostali u životu, samo je razlika između njih i glumaca u tome što glumac uzima na sebe pravu masku, masku koja odgovara roli koju izvodi: sebičnost maskira kao sebičnost, zlobu kao zlobu, a pakost
– Molim samo da dopunim bracu Stevu – uzima reč Paja Adamov – odnosno da objasnim ono što je on hteo kaz'ti. U nas tamo, u Čortanovcima, bili neki Đuka i Nića,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svakoga dana gutali smo hinin. Ali ordonansi rekoše da posilni poručnika Luke, Isajlo, neće da uzima, već baca hinin. — Daj ga ovamo! — naredi Luka. — Što ti bacaš hinin? — Gospodin poručnik, ne mogu da progutam.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Okusi što Bog dao! Nemoj, na ovaj sveti, Božji dan! (Pruža mu čašu.) Okusi, gazdo! TOMA (krsti se, uzima čašu): Eh, Magdo! (Pije.) Nego hajd! Hajd, srećan ti dan i Hristos voskrese!
(Okreće se Mitki): Mitke, bre! MITKA (meće u usta dukat i pruža ga Koštani): Koštan, čedo. KOŠTANA (ustima uzima iz Mitkinih usta dukat i baca ga Salčetu u krilo). TOMA (izdiže se): Eh, a sada kad bi još i onu! Ali ne znaš je ti.
! Ko je još gospodar u mojoj kući? On? Zar on još da govori? Pušku! Uzima pušku, prilazi prozoru, naperi je. STANA (iza pozornice, kuka): Ne, oco! Slatki oco! Jao!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da bog nije tako hteo, da Vuk nije izdao, turska brojnost bi bila činilac koji ne odlučuje. Nju ne uzima u obzir ni Konstantin Filozof.
Kraljević izbavlja bega Konstantina nalazimo i ove stihove: Sagnula se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje
— a to je nadmoćnost koju je narod sebi želeo — ogleda se, pored ostalog, i u tome što on mnoge teške okršaje uzima kao nekakve lake zabave, kao igre. Marko često tera šegu sa svojim protivnicima.
Pesma uči: nema krnje slobode; ona je ili potpuna ili ne postoji. Tiranin se ne zadovoljava samo delom, iako uzima deo po deo. Ako su ti dragi sloboda i dostojanstvo, odupri se čim pruži ruku na tebe.
Čubrilović — „rad kotarskih i primorskih serdara u XVII veku uzima kao nastavak akcije senjskih uskoka“ i, najčešće, stavlja u jedno isto vreme i Senjane i Kotarane.
U trenutku kad stvara novu pesmu narodni pesnik — utoliko više ukoliko ima manje dara — uzima iz starijih pesama gotove epitete, poređenja, opise, početke i završetke, razne ustaljene izraze, pa čak i red izlaganja.
Sve što pesme sadrže iz života radnih masa uzima se kao pozniji sloj, kao rezultat prerade pošto su pesme sišle u narod.
Patrijarhalna porodična zadruga, na primer, postojala je i pre feudalizma. S kojim se pravom onda sve to uzima kao pozniji sloj? Očevidno, samo zato da bi se za tvorca proglasio pridvorni pevač, čovek znatnog roda.
Da je u našoj staroj epici rat odražen kao profesija feudalaca, uzima se za primer pesma Oranje Marka Kraljevića. Veli se da je to skroz feudalna pesma: Marko prezire težak seljački posao,
Ali ovu pesmu Zogović ne uzima u obzir, verovatno zbog toga što protivreči njegovoj idealizaciji: „čak oko plemenskog plemstva sve je još krilato“
će prvi p'jevci zapjevati; a kad prvi p'jevci zapjevaše, skoči mlada iz meka dušeka, zapalila fenjer i svijeću, pa uzima loja i katrana, ode pravo u nove ahare.
“ Velimir je na noge skočio, pa uzima trista katanije, on usjede vranca pomamnoga i iziđe gradu na kapiju, skoli Marka sa četiri strane.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Kako to oni mu bogovi izrekoše, proču se taj glas i u drugu vojsku, te kad se sraziše biti se, većma svoj mah uzima u seči ona druga neprijateljska vojska nego li njegova.
Pak učiniše meću se dogovor da se razdvoje. Rekoše: našto je tolika silesija pod jednim gradom? Nek se dalje zemlja uzima i pridobija se vilajet (kako će ih sad Bog tu smesti da zaglave).
Nitko ne uzima plaću dokle ne zasluži i ovde na zemlji. A gde li je i ta novina postala i ostala da jedan služi a drugi da bere plaću?
1732. Car zemaljski onde uzima gde što ima, a Bog i onde uzima, gdeno ništa nejma. Putu roka nejma. Hrsuz ne dolazi na prazno.
1732. Car zemaljski onde uzima gde što ima, a Bog i onde uzima, gdeno ništa nejma. Putu roka nejma. Hrsuz ne dolazi na prazno. Udri, brate, ne žali ga, ruka će ti se posvetiti!
Ama to je sve za malo dobi i prohodno je: uzima ga zima i suši se, pak posle isto jedno đubre i šušljag od toga biva. Negoli mnogo i mnogo prevazišlo je krasotom i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kelner raznosi tablice, uzimaju svi, ko jednu, ko dve, a neko i po četiri! Mane, i on tu, i on uzima dve tablice da igra. Kelner meće pred svakoga šaku kukuruza.