Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Strpala bi, međ noge, svoju crnu krinolinu, uzjahala, uhvativši se, smejući se, za grivu, pa bi projurila prva, a kao vezana na konjskom vratu.
Da bi mogao da se pokvari, zato, što mu je jedna gospožica, cvrcnuta, uzjahala kolena, u jednom trenutku kad su seli, među burad, u podrumu, sami. Ta to je bila šala!