Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bilo je već pravo gluvo doba kad se Radan krenuo iz mehane. Oni još ostaše. Malo se ugrejao pićem, a malo se bogme i uzjazbio od onih priča, pa mu sve piri nekaki vruć vetar oko ušiju. Sad će već na brod pod vodenicom.
Napuni puške i zapali lulu — hoće da čeka baš dok ne svane. Iako je bio kuražan, beše se, bome, prilično uzjazbio! Utom zapeva petao u selu. Strahinji čisto laknu. Dobro je, sad se već ničeg ne boji!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Strahota je slušati „Strašnu molitvu”; još strašnija je kad je pop Miloje čita... I sam se bolesnik uzjazbio, pa dršće kao prut... A on mu čita, čita... Kad svrši, on podnese krst, reče mu da se prekrsti i celiva.
— Nju je otac oterao. — Pa gde je? — Ne zna niko... Nestade je kao da je u crnu zemlju propala!... Kruška se beše uzjazbio... On vide kako neka nevidljiva ruka brlja i kvari mu njegove planove. — Ama, kako to neće? — Neće! — Pa šta veli Ivan?