Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Valja mi dati porezu, a moraću platiti i onom pogancu interez da će mi oči iskopati. — Je li to Uzloviću? — upita onaj što je bacao popa. — A njemu skotu — ja!
Ne mo̓š iščupati pare da klečiš! Daju ti, ali po duplo. Najposle zažmurim, pa hajd, onom našem Čivutinu, Uzloviću poganom. »Daj zaboga i pobogu!...« Vidi, gde ti je preša, pa šiša kako on hoće.
Što ga, siromaha, snađe beda! Bio je to čestit čovek, ali se nekako zaplete u dug. 3aduži se jednom kaišaru — nekom Uzloviću, pa mu lepo dohaka, i eto do šta je dospeo... Kobeljao se, jadan, kobeljao i otimao, pa sve uzalud.