Ćosić, Dobrica - KORENI
Ona spusti lampu na bure i pokuša da ga pridigne i povede u sobu. Kad je on ritnu nogom i zasu psovkama, ona uzmače i suvih očiju zagleda se u njega. Nije razumela davljeničko mumlanje. S lampom pođe u svoju sobu. Bez ljutnje, smireno.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— od strašnog smeha ona se zatrese od korena do vrha, a talas, užasnut, uzmače i gotovo utonu u pesak od stida. Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa.
Kameno jaje pokrete se u svom ležištu, a lepotica uzmače korak unazad. — Nisam se vratila. I neću ostati. Tražim mladića iz pustare... — Uzalud tražiš!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Bataljon, što ležaše u četnim kolonama, poskaka, opali na vis nekoliko plotuna onako iz gomile, pa uzmače šancu i rasu se u strelce levo i desno od šanca. Naši strelci što uđoše gore u šumu podržavali su jaku pucnjavu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta sada? Njenome jauku pridruži se jauk starice: imala je bolnog dedu. Ali, Zlatokosa ne uzmače. Tvrdim i oštrim glasom, nagnuta k mladiću, zapovedi: — Rekao si da ćeš mi želju ispuniti. Daj sviralu!
Ah, kako bi kliknuo da mu u ustima nije bilo vode! Ovako, s brega košuljicu hitnu, i uzmače. Za tren Zlatokosa postade bela zmijica, suknu ka Varalici. Kad, gle, čuda: što više zmija juri, sve veći biva razmak..