Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
behu roblje nezarobljeno ni krivi ni dužni; kad pomislim kako se pravi krivac bezbrižno šeće po Crnoj Bari — u meni se uzmuti utroba!... Čini mi se, e se majčina hrana buni u meni i proklinje me!...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Drago mi je osobito. Gledaju se. Pred Šamikom velika, raskrupnjala dama; Šamiki se u glavi uzmuti ova prošlost, ne zna šta da misli, šta da govori.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Posle dva dana dođe pisar. Uđe u školu oprezno, pažljivo, bojeći se da ni vazduh ne uzmuti više nego što mora. Deca behu izišla na odmor ; on je izvesno to i očekivao, pa da dođe u školu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1852. Jovan St. Popović GROBLjE Sladak je zaklon, kada vetar ljuti Mora tišinu pakosno uzmuti, I trošna lađa u najvećoj bedi Gibelj pobedi.