Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ko li je onaj u srmi?... — Vidajić iz Beljine!... — veli Deva. — Eh... njega i onog do njega. I opet pucanj, i opet uzvici radosti. Jovan i Jovica zaseli kao kod kazana, pa ne biraju... Njima je pravo ko bio, samo neka je Turčin...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A ona živost i metež na peronu, uzbuđeni i dirljivi uzvici, ona jurnjava, jeziva radoznalost i zapomažuća briga onog pomanitalog od nestrpljenja sveta, što se bezumno napregnut,
Obala zavriska kao u ludilu. i dok je Drim hučao između klanaca i uzvici se gušili u onoj ludačkoj huci, on, sav crven, zaduvan i mokar, izlazeći na obalu, odbaci onu još živu masu na pesak,
Afrika
čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja, zasada i šorova. Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa.
Prvi koji posećujemo izgleda skroman po gomili prisutnih. Dočekuju nas nerazumljivi uzvici i žagor tela, koja jedan slabi oganj fantomski obasjava.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je to grof izustio, začu se jedan oštar zvižduk, kao što se dželebdžije dozviždavaju i, odmah zatim, uzvici: „Nećemo da budemo pavori!“ Nasta komešanje među redovima i neki počeše da se guraju, bliže paviljonu.
Zatim je utrčavalo na jedno, a istrčavalo na drugo uvo. Bože! Bože! Posle dve-tri nedelje, ti šapati, ta mrmljanja, ti uzvici, postadoše Isakoviču nepodnošljivi. Bože! Bože!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Razbježali se i putnici, i čobani, pa čak i ptice. Iz daljine su se čuli samo uzvici i dozivanje: — Ehej, ljudi, čiča Brko nosi lava u džaku! Čuvajte se!
Matavulj, Simo - USKOK
Tolika lica, spremna na smijeh, izraziše veliko čuđenje. Nastadoše uzvici: „Gledaj ga, molim te! ne bi li rekao da je stotinu puta igrao oro!?
Đavolja je i ta lacmanska rabota, kao i svaka“... Najposlije zahori se smijeh i učestaše uzvici: „A, udri, Labude, pogani! Udri, mrcinjašu! Udri! Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“...
Milićević, Vuk - Bespuće
U daljini vide se konji kako oblijeću po guvnima i čuju se uzvici. Oni počinju da se penju uz brijeg jednim starim, razrovanim putem, punim vododerina; iza leđa ostaju im visoke, gole
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
„Hej Stojane! Čuj, Stojan peva!“ kao odgovor na njegovu pesmu čuše se odasvud oduševljeni uzvici i glasi. I zaista to beše Stojan koji, udaljen, idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ —
Po drvetima bele se obešene haljine, iz jendeka i međa viju se gusti dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo krckanje, kikot devojaka, razgovor žena i vitlanje dece...
U tom sa svadbe svirači zasviraše brzo, sitno, valjda na zdravicu starojkovu, i čuše se uzvici... — Oh! — viknu Nuška i diže se. Poče da se proteže. A sa svadbe žagor veći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
dole!“ — i njihovi uzvici izgubiše se sa kloparanjem gvožđa. Iza stanice čuje se takođe pesma. Grupa seljaka navali na peron. Vojnik ih zaustavlja.
“ Odjekuje klopot fišeklija i bat nogu... Kada naiđe i komora, onda krete artiljerija. — Drži desno! — čuju se uzvici i komordžije strčavaju sa strane puta, da propuste topove.
Kao da bismo želeli da prodremo pogledom kroz taj zastor, svi ukočeno gledamo u te vrbake, odakle dopiru uzvici vozara i neka larma. Vidimo pešake kako seku grane, pa ih vuku na onu stranu gde se vrši prelaz.
Pucnji naglo umukoše. Čuje se neodređeni, usplahireni žagor... pa jasni uzvici: „Robovi, napred!“... „Forverc... forverc!“ Onda neko brujanje, zatim šumor ljudskih glasova...
S vremena na vreme zastanu i osluškuju jauk ranjenika na onoj obali. Bolni i teški uzvici ili samrtni krici umirućih prekidali su noćnu tišinu.
Mi neodlučno zastadosmo... Ali gomila krete na našu stranu. Već se čuju uzvici: „Živeli, živeli, živela srpska vojska!“ — Kome to viču? — zapitah ordonansa...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
raskošan, kitnjast; otmen; ohol, ponosit gondže - (ružin) pupoljak; dete, devojče graja - galama, izmešani glasovi i uzvici graorina (grahorina, grahorica) - vrsta biljke iz porodice mahunarki koja služi za stočnu hranu (Vicia sativa) grdna
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Prestadoše uzvici, nastade mrtva tišina, dok iz mase zacika tanak glas: — Mudri državniče!... — Živeo! živeo! živeo!
— Živeo! živeo! živeo! — prekidoše govornika burni i silni uzvici; a kad se stiša rodoljubiva masa, govornik produži: — Narod moga kraja lije tople suze radosti i klečeći na kolenima
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pred vratnicama, a odmah zatim zazveketaše oficirske sablje preko pomošćenog dvorišta manastirskog, razleže se pesma, uzvici muški i ženski. Bolesnik čuje kako jedni upadoše u ćelije manastirske, a drugi u kuhinju.
— Svirajte, cigani! — Zdravo, družino! — Ura!!... I odjednom grunu orkestar, zahori se pesma, uzvici, vrisak... — Vina!... Kamo vina, kaluđeru ! — Hej, da se pije !
U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša. Žurba, trčanje, uzvici, snovanje ozbiljnih, ili veselih, ili po malo zabrinutih devojaka i žena... U sobi sve kao na iglama...
sreza J. okruga S. T.. M.... za načelnika sreza N. okr. N-skog... Sad se začuše razni uzvici: neki žališe za ovim kapetanom, a neki se radovaše što odlazi — kako kome iđaše u račun. No Kaja i Jula?...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Spolja raznoliki i zbog muzike nerazumljivi uzvici. Kad muzika prestane počnu obojica jednovremeno, samo što Ivković govori napamet a Jevrem čita): Draga braćo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je toga bilo, | toga navaljivanja, mučenja, da mu ona prizna, videlo se i po tome što otuda počeše da dopiru zaprepašćeni uzvici, krici, svekrvini: — Čoveče!... Čoveče! Ćuti, ubiće te Gospod!... Kuku! Zar svekar...! Zini, zemljo, da svi propadnemo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
zdanje, i malo dalje, prema današnjem Studentskom trgu, na ostacima turskog groblja, ležali su mrtvi ustanici, uzvici i pucnjevi još su se stapali sa prozračnom tamom, srpska je vojska nadirala odasvud, sa svih kapija, a razgorevale su
Sedeo je iza lozničkog bedema, oko njega se pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo, Turci su nadolazili, njihovi uzvici su bili sve bliži, topovi su gruvali.
opet je sedeo iza onog šanca, opet se oko njega pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo, Turci su nadolazili i njihovi uzvici su bili sve bliži, topovi su gruvali.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Princeza je bila ozarena radosnim osmehom. Kada se iza toga uzvici odobravanja, ponovljeni nekoliko puta, stišaše, Dositeos saopšti da će kralj uzeti reč.
Oduševljeni uzvici odobravanja propratiše ovaj kraljev govor, i on siđe sa svog prestola. No pre no što je sa svojom suprugom i svojom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Živeo! — čuše se uzvici. — I ja sam, braćo — reče seljak. — Čujmo; čujmo! — zaori se sa svih strana, i svi se okretoše od Ivana Ilića.
A kad bura od mahnitog aplauza prestane i sa svih strana začuju se uzvici: „Prima se, prima se“, on, namršten, nepomičan, i sav u stavu jednoga najmračnijeg mislioca, odgovara: — Jest,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Godine su, dijete, starost... — odgovori ona, zatvarajući za njima vrata. Kad se izređaše ona prva pitanja i uzvici, koji su obično bez sadržine, Đurica odmah pređe na glavno. — Kako je sad ovuda, govore li o meni ?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ih modalne reči u rečenici, modalne partikule, zatim reči sa jačim konotativnim nabojem, pa najzad, i naročito, uzvici.
Petrović, Rastko - AFRIKA
čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja, zasada i šorova. Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa.
Prvi koji posećujemo izgleda skroman po gomili prisutnih. Dočekuju nas nerazumljivi uzvici i žagor tela, koja jedan slabi oganj fantomski obasjava.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Halakanje i drugi bojni uzvici turski već su potresali vazduh a ova grdna masa neprijatelja valjala se na naš mali šančić kao neuzdržljiva bujica.
Sad se saznaje i raspituje ko kome pogibe, ko kako prođe u strašnom okršaju. Logorom ovlada žubor, uzvici i dovikivanja. — O, Simo! — U... u... u... — E da što? — Evo jedne panjine, ama ne mogu da je izvalim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ostali nagrnuše u stranu, a zatim se slomataše u svoje rovove. „Ah, bratko... lele, majko... sanitet!“ — čuju se uzvici ranjenika, koji su ostali između naših i njihovih rovova.
Nije se videlo ni dva koraka „Pucaj!“... „Ne pucaj!“ — Čuju se uzvici. „Napred, napred!“ Neke siluete promiču. Odjekuju pucnji. „Ne na mene!“... Grr-u! — razležu se eksplozije od bombi.
„Varda... Čuvaj... Varda!“ — razlegali su se uzvici ljudi i vrisak žena, pri naletu divljih, bosih konjanika, u košuljama sa zadignutim rukavima.
— Uskočiše! Čuju se neki neljudski glasovi, kao režanje zverova, onda mumlanje, prigušeno jaukanje, bolni uzvici i neka psovka kroz stisnute zube. Očajna borba, kao da se nešto vala, krši... Potom otegnut ropac.
Uz stepenice se valjalo nešto teško. Čulo se luparanje potkovanih čizama, neki udari, stenjanje, uzvici. Vrata su se širom otvorila i Kosta „Turčin“ uvede u sobu jednog malog, belog konjića. — Ura!
Ilić, Vojislav J. - PESME
se ljudi s buktinjama kreću, Zaljubljeni pastir svoje stado goni, Kao mladi faon po rosnome cveću; S Akropola tvrdog uzvici se hore, I jutarnja straža kliče u daljini; Daljni istok plamti kao rujno more, Da pozlati glavu carici, Atini.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Polazi.) Sa ulice počinju da dopiru uzvici dece: »Žiž, žiž!« i besomučno deranje Parapute: Izgore Paraputa, izgore, ah!
Glavom mi jamčiš! U to se čuju prvi, retki pucnji pušaka, halakanje ispod prozora. Bat nogu, bežanje i uzvici: »Za Sarošem jure da ga ubiju! Uhvatili ga kod Tašane i sad hoće njegovu glavu!« Čaršija se zatvara. Svet beži kući.
(Odlazi.) Graja na ulici. Čuju se uzvici dece: Žiž! Žiž! Paraputa! Ulazi Jovan sa Paraputom (glasno mu se umiljavajući). JOVAN Ne boj se, Paraputa!
JOVAN Ne boj se, Paraputa! Tu smo, tu, u svojoj kući. I niko ne sme da te pali, i nećeš ti, nećeš izgoreti. Uzvici dece oko kapije sve češći. Vide se kako promiču pored kapije i ubacuju ovamo upaljene žižice vičući: Žiž! Žiž, Paraputa!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najviše su se u mojoj kući zgranuli i počeli uzvikivati: „Iju iju, iju!“ Ti uzvici nisu značili divljenje, već pre jednu preneraženost, kao kad bih, recimo, razbio veliko ogledalo u sali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Koliko da se duša još više zamrači. A noću svetlucaju plamenovi, kao umiruća kandila, i povremeno odjekuju uzvici budnih stražara. Počelo se uviđati da će biti potrebni samari, i vojnici su ih tražili na sve strane.
Drugi su se kolebali. Mnogi su bili očajni i zbunjeni. Negde u daljini zasvira truba. Čuje se neki glasan žagor kao uzvici. Pored nas su žurno promicale neke tamne prilike i zamicale u noć. „Zbor... Zbor!“ — čuli se povici.
Komandant zaćuta. Odnekud iz daljine dopreše uzvici: „Živeo, živeo, živeo!“ Stroj kao da se uskomeša. Komandant viknu: — Ne! Nećemo se predavati, niti ćemo glupo ginuti.
„Ure! Ure!“ — prolamaju se dole na drumu, pozadi nas, jezivi uzvici neprijateljske konjice i cela baterija kao da se zgužva u gomilu. Bila je zarobljena.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sve se tu sjuri, i domaći i iz komšiluka, pa nastane jedan slobodan razgovor, čuje se kikot, cičanje, uzvici: „Muka te izela!
Samo se čulo sa svih strana silno pljeskanje dlanovima, i uzvici „Leleee...“ i opet strašan smeh odasvud... Trže se Mane i stade zverati na sve strane oko sebe da vidi čemu se to