Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A gle, Pupavca! — izviknu jedan mladić odvojivši se od gostiju i stupivši preda nj. Na taj uzvik mnogi se glasno nasmejaše. — Gde si, Pupavče, bolan? Oho, ko bi se tebi nadao?!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri -
durbilj — pogled đakotje — posluženje, poslastica đaur — nevernik, pogrdno ime za hrišćane đorda — sablja ejvala — uzvik zahvalnosti, od: ej valah — dobar je Bog!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— rekoh ja. — Veći je onaj gore i od moga druga Joce! On će dati onome. Tada čuh iz jedne sobe zagušljiv i bolan uzvik: — Jaoj, moja majko! Ah! I knjiga života poče mi se otvarati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isakovič mu pokaza prvo uzvik imena Marije Terezije, zatim pozdrav u njegovu čast sa zastavom i vikom njegovog imena i titule, koje su vojnici, kraj
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Značajna je pojava Rusoovog (J.—J. Rousseau, 1712—1778) traktata o vaspitanju. Njegov uzvik na početku Emila: „Ne poznajemo detinjstvo!” odjeknuo je daleko i silno.
Samo njemu jedinom, bilo je dano da bude prosvetni pesnik: bio je prvi, pozvan i prozvan. Uzvik Dižite škole, deca vas mole!” pesnički je tanušan, ali smešan i besmislen nije.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Izgleda da i kod njih ima zasukane čeljadi kao i kod nas. Krkljanac kod džamije odjednom procijepi nečiji snažan uzvik: — Ne dajte, braćo, odnesoše me!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Stano? — Ti? — viknu tako silno i uplašeno, da se prepadoh. Dok sam živ taj uzvik slušaću. Samo ne mogu da ga opišem, kako u njemu nečega i prestrašenog, i bolnog, i očajnog bejaše. Beše đipila.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SVI (opšti uzvik): Ua!!!... AGATON: Čekajte: ova kuća sa celokupnim nameštajem računajući tu i budilnik... SARKA: I budilnik i
(Jedan opšti uzvik iznenađenja i zaprepašćenja. Svi ispuštaju kofere i pakete, a sve nadmaša vrisak Simkin na stepenicama, koja se vraća i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Streljački stroj, poravnan kao na vežbalištu, sruči se najednom iza brega. Trže me otegnuti uzvik: — Marrrš, marrrš! — Okretoh se i videh kako vojnici četvrte baterije izvlače topove na vrh brega.
On se pridiže, obuhvati njegovu glavu i ostatak vode sruči mu u usta. Rajko otvori oči, a iz usta mu se ote uzvik blaženstva. I nama kao da laknu. A Stanoje tempirač priča: — Ne mogadoh više. Pa kud puklo da puklo, pomislih i pođoh.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
- ružna grohotati - smejati se grohotom, iz sveg glasa; zvečati, zvoniti, tandrkati, škripati Davorija - pesma, uzvik dvorba - dvorenje, posluživanje; udvaranje delibaša - zapovednik delija; najbolji junak delija - 1. junak; 2.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
More je prešlo u boju dubokog ultramarina. Tada sa drugog broda odjekuje uzvik: „fora“ i mreža je sva otišla u dubinu. Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I mene oduševi taj bujni narod pun građaske svesti i samopregorevanja za opštu stvar, pa mi se iz grudi ote uzvik: „Stradijo, ti nećeš nikad propasti, pa ma svi narodi propali!” „Ha, ha, ha, ha!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sad će!« Najedared učini mi se da zagrme kraj mene grom. Iznenadi me snažan, jasan i odsečan uzvik Ljubišin: — Predaj se! — Natrag, kome je mio život! viknu onaj iz trnja jasnim no uzbuđenim glasom.
Rakić, Milan - PESME
TUGA U vedroj noći, pokraj mene, Čuje se časom vapaj tajni Ko uzdah cele vaseljene, Patnički uzvik, krik očajni. Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
te da se gosti, kad dođu, moraju zaprepašćivati, i da se posle po čitave mesece priča i jednako održava: prvo, onaj uzvik međ ženskim svetom: „ao, što kod hadži-Trifunovih beše na slavi!
I Sofka oseti kako su te njene reči poslednje. Poslednji je to njen uzvik, poslednja njena odbrana: i od onoga tamo ubice, Arnautina, i od ovoga glasnika, i od Sofke, i od celog sveta, čaršije,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I osta tako nekoliko trenutaka, držeći luč u ruci. „Bože moj! dobri moj Bože!“ reče cura. U taj prosti uzvik nagomilalo se mnogo. Bješe tu i molitve i srdžbe i očajanja, koliko bi jednu knjigu napisao.
„Sjedi, molim te... sjedi. Reci mi što si naumila, sjedi!“ Ona nagnu glavu, kao da se uvjeri da njegov uzvik nije probudio čeljad, pa naelak izvukavši ruku iz njegove, nastavi: „Ja bih te svjetovala.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
drugovima u školi i tu ima stan i hranu) alfavit — bukvica, azbuka, alfabet, abeceda alfa — a (grčko slovo) aman — uzvik preklinjanja i vapaja ili milosti i oproštaja; pobogu, zaboga amvon — propovedaonica; uzvišeno okruglo mesto u sredini
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bijaše to gojazni starkelja, sa duplijem podbratkom, koji je i jedući kunjao i kome kao da se na licu čitaše uzvik: „Oh, da znate kako mi je sve ovo dosadno!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sve je tako čisto u blagosti junskog vazduha, i oprano od svake slutnje. Iznenada kao da se sa dna tog zelenila podiže uzvik: glasovi jačaju, uobličavaju se, dolaze do njega i ne donose ništa dobro.
Na njegov uzvik, zarobljeni nizami su se otrgli i potrčali svojoj kasarni, Đorđe iz Niša je jurnuo za njima, puške su zapraštale a
iskosila u svojim bezdanima, zanemeli su dahovi svih ponora, kao da se začula ona pesma, Vasa je poleteo a njegov uzvik „Za mnomte, braćo!“ probio je teskobu tame.
Kao da prvi put udiše vazduh, dečak je viknuo i taj uzvik se brzo istrošio pod prolećnim oblacima. Samo mu je jedna ovca, tvrdoglavo, lizala suze dok je dečak, smlaćen tim
Pesma je prestala, ćutanje se zatezalo od mnogih uznemirenosti a onda je naišao uzvik: — Lažeš! Muk se zgusnuo. Neko je, besomučan, nadirao sa dna prostorije i, u hodu, probijao zidove tuđe ustrašenosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer grozni proročki zvuci grunuše nad njima silno K'o tutanj podzemlja mračnog, k'o uzvik gnjevnoga Krona. I zatim tiše i tiše jecahu srebrne strune, I premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Isak pojuri u dvorište da vidi ko je došao. Ubrzo zatim ču se njegov radosni uzvik: „Ujko, dragi ujko!“ „Moj brat!“, viknu radosno gospođa Smit.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I zato je na doktorovu blagu i pripremnu reč mogao da ispusti samo jedan jedini uzvik, kao neko pitanje na koje odgovora nije ni tražio. „Svršeno?“ — obratio se on doktoru.
užasnoga časa kad je drveni kovčeg konopcima u zemlju spušten i kad mu se iz duše opet oteo onaj isti bolno potresajući uzvik: „Svršeno je, svršeno.
“ (uzvik, ili refren koji je, uostalom, imao tesne veze sa propašću filijale optuženoga, u Lipolistu). Sve je to, dakle, nesumnj
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ona ga pogleda, razumede njegov uzvik i upravi dug nem pogled na veličanstvenu sliku pred sobom. — Ja — odgovori ona — samo kad doživeh da opet vidim ovo!..
I još tamo, na samom kraju varoši, pored potoka što preseca glavnu ulicu, čuje se po neki put veseo uzvik pijana gosta, kome je jamačno kakav bukovički lautar svojim monotonim cilikanjem rastresao zagrejane živce ...
— Budan je... nešto šuška, jamačno se sprema... U isti mah začu se neki uzvik spolja. Mitar istrča iz kuće, doviknuvši onoj dvojici: — Pazite! Žena se probudi, za njom i deca...
u sobi svetluca plamičak žute voštanice, a oko njega tamno, nejasno... U ušima zuji, začuje se poneki veseo uzvik, zazveče čaše... ali gde je to, gde to biva... veselo, slatko, prijatno !... U glavi neka težina, ali ne mari! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— ići od ruke, biti mogućno baterisavati — rasipati, traćiti imanje badža — baba vračara, otvor na dimnjaku be — uzvik kojim se izražava odobravanje, pohvala i čuđenje bezbeli — zaista beli — zacelo doista, bogme, baš bendati —obzirati
Petković, Vladislav Dis - PESME
I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dok me ugledala, diže se i snažnim glasom, što iza sebe ostavlja dubok uzvik jeka, pozdravi me i pogleda u oči. — To je Antica! — pomislim u sebi i pogledam je bolje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tu je negde i većma uzvik i želja no što je gola konstatacija Andreja Belog: „Sva kultura je izrasla iz pesama i igara“.
Govorni niz ispresecan oštro sučeljenim, gotovo dijaloški dramatizovanim intonacijama (tvrdnja, uzvik, pitanje, sumnja, kolebanje), pojačava napetost sve do prigušivanja ritmički ujednačenog toka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Živeo naš sobni starešina! — viče promuklim glasom Pera „Đevrek“. Ostali prihvataju uzvik. — A... Š’a kaže?... Poredak!... A, upravnik misli, ja sam žandar. Ha!... Maniri pozadine...
Svi se žure da bi se još pre zore vratili u ravnicu. Opet se čuje onaj stari uzvik: „Drž’ desno!“ — jer je noć sasvim mračna. Nigde se unaokolo ne vidi svetla iskra.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i namjernike što u zimu prelaze preko Zmijanja, liznu širok i visok plamen zapaljene slame i ču se snažan, protegnut uzvik: — Na desno, braćo, na desno!
sa srećom, blagosloveno (ti bilo) alaliti (halaliti) — blagosloviti, oprostiti aman — milost; vera, zadata reč; kao uzvik znači preklinjanje; baš, upravo ardović — burence aršin — stara mera za dužinu (između 65 i 75 sm) asker — turski
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ovoga puta uzvik „živio” jači je; mladi kaluđer u zanosu opet otpoče „Na mnogaja ljeta”, ali društvo prevrnu i ote „Mnogo lita sritan
I ona se s njime i prostorom izjednačuje, i njene su oči vlažne, i njen je glas kao uzvik vjetra, tužan što uzalud vapije za srećom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Stenjao sam i tresao se od paničnog straha, ali nisam smeo da vičem. Znao sam da će Crni Stevan i na najmanji moj uzvik, pa čak i šapat, pomeriti svoje prednje noge bliže mome vratu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
junački klefta na pljačku se sprema, Gde se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki uzvik zadrhta u noći I potonu gluvo u tavnoj samoći. z.
Jer grozni, proročki zvuci grmnuše nad njima silno, Kô tutanj podzemlja mračnog, kô uzvik gnevnoga Krona I zatim, tiše i tiše, jecahu srebrne strune, i premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista,
Al' on je vukao zvona I kao gospodnji uzvik svečano grmljahu ona U mraku i oluji... No, pre neg oluj dođe, Kmetica lepo se spremi i onda u zabran pođe.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
), što u slobodnome prevodu znači: „U dobri čas!“ ili: „No, hvala bogu jedanput!“ Izgleda da je to zajednički uzvik i univerziteta koji se oprašta studenta koji mu je dosadio učenjem, i studenta koji se oprašta univerziteta koji mu je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa nama je sedi Kralj... — Živeo! — začu se spontani uzvik. — Živeo, živeo, živeo! — prihvati masa, i uzvik iz stotine grla odbi se sa kamenih litica, čak do objavnica
Sa nama je sedi Kralj... — Živeo! — začu se spontani uzvik. — Živeo, živeo, živeo! — prihvati masa, i uzvik iz stotine grla odbi se sa kamenih litica, čak do objavnica neprijateljskih.
— Eh, da hoće još samo ovako da „ni prezentiraju zemlju“ — kaže jedan poslužilac. Začu se opet onaj stari uzvik: — Primi!... Kod konja! — Ama oni samo „vrancuski“ govore! — dobacuju poslužioci.
Lice mu upalo, usne pomodrele i ispucale. Diše brzo i pri svakom izdisaju ispušta uzvik „Ah“. Izgledalo mi je kao da vidim sebe, pa sam se stresao i okrenuo da ga ne gledam više.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Kako je krupna! — ču nečiji uzvik i otvori oči. Oj, čuda čudesnoga! Kao zlatna vrteška okretalo je Sunce nebo, gonili se oblaci lakši od morske pene,
— Maslačak? — ne verujući uzviknu mama suncokret. — Maslačak? — ponovila su braća njen uzvik. — Maslačak? — uzviknuo je i brkati poglavica zlatne sunčeve vojske.
— Gle, kakav je! — uzviknula je mravica-babica. — Je li mrav? Njen uzvik sakupio je sav mraplji narod, ali su mišljenja zadugo bila podeljena.
Dvorani su ga netremice posmatrali. Zatim se iz grla okupljenih izvi uzvik divljenja kad ptica naslikana na platnu poče da pokreće glavu, zaleprša krilima i polete uvis. »Nisu lagali!
Slikar u prvi mah ne ču dečakov uzvik. Njegova četkica prelazila je preko platna brzo i vešto. Mlađa i lepša nego ikada pre smešila se Carica sa platna.
Unezvereni i bledi zgledali su se dvorani i doglavnici, a onda dečak opet uzviknu: — Zevalica na zidu! Taj uzvik kao da razbudi gomilu okupljenih dvorana. — Koješta govori dečak! — reče Caričin prvi doglavnik.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
hazur azurati — opremati aja — uzvik kojim se poriče nešto (znači: ne) akreb, akrep — skorpija akšam — četvrta muslimanska molitva, posle sunčeva
ali — ili... ili Alil Gojeni — v. Hrnja Mustaf’-aga aman — uzvik kojim se traži milost, pošteda amanet — ostava, zaštita, što se kome da na veru da čuva amidža — stric Andrija
— „u Srbiji i Bosni“ — kaže Vuk — „zovu svakoga Turčina (koji nije beg ili kakav aga) baša“; titula janičara be — (uzvik) odlazi: Be, ne luduj, kaurine Marko!
be aferim — uzvik kojim se izražava odobravanje i pohvala, katkad podsmeh beg — gospodar nad jednom oblasti (ova reč u znak počasti
bratanac despotice Jerine (a postoji i mišljenje da je to car Manojlo Komnen ili Manojlo Paleolog) davori (davor’) — uzvik koji najobičnije pokazuje žalost, a uz to često i prekor, ređe pretnju, radost, čuđenje davorije — svirka, pesma dažd
— nož od gvožđa kaljena na plamenu nojca — noćca, noć noći — (znači i:) noću: i noći i dnevi — i noću i danju nuto (uzvik) — gle Njemadija — Nemačka njojzi — njoj obeznaniti se — izgubiti svest, pasti u nesvest obiknuti — navići (se)
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik. Učitelj i sam pojuri prema prozoru, virnu napolje, pa se okrenu razredu i ljutito povika: — Hvatajte ga! Svi za njim!
Dok je tako sjedio neveselo oborene glave, trže ga iz misli Stričev prestrašeni uzvik: — Eno je! — Šta je?! Ko je?! — poskakaše dječaci. — Ona! Ona glavom! — Zar lisica? — uskliknu Đoko.
baš u onome strašnom času kad su ugasili lampu i u istom trenutku ponovo čuli iz podzemnog hodnika onaj tajanstveni uzvik: — Ej, ej! Dečacima se slediše i ukrutiše noge kao one kamene svijeće koje su visile sa stropa pećine.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— „Lele, što su pristali jedno za drugo!... Jagi!“ „Asli kako plavi zumbul i zelena kàda!... — ote se mnogima uzvik kad ih videše jedno do drugog kako igraju.