Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Može ih biti još toliko koliko je pošlo, pa ćemo ih opet za petnaest dana pomlatiti kao jednog! — uzvikivao je Čupić. Dim se dizao oblačnom nebu, odakle je kiša sipila; i taman se on raziđe, pade noć.
— Neka ide svaki svojoj kući!... Čekati onoliku silu bez džebane ja neću. Čupić je kršio ruke. — Šta da činim? — uzvikivao je hvatajući se za glavu. — Šta ćeš činiti? Ako saznaju Turci da džebane nemamo obrali smo bostan!... Nego...
Ja sam u duši uzvikivao: hvala ti, Gospode, na tvome daru!... — A sad?... — pitaše Čupić, a oči mu zakrvavile. — Sad... pobesnili!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Peru naravno interesovalo, jer je neprestano uzvikivao: »I’te, molim vas!« ili: »Ta šta govorite!« ili: »Ta je l’ moguće!?« Išli su polako, nogu pred nogu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ „Sam Bog je rešio“, uzvikivao je Garsuli, „da se iz Evrope isteraju Turci, a i ti Rascijani, ako treba, sa njima. Život ovde ima da se uredi prema
Da budemo tuđi paori, na tuđoj zemlji. Engelshofen mu onda reče da će im to i u Rosiji tražiti. Nikada – uzvikivao je Pavle. – Tamo će biti, svi, vojnici. Isakoviči žele da umru kao vojnici, u bici.
Kao što se na nebu menjaju oluje, gromovi, i duge, neshvatljivo, tako je to bilo i u Varvarinom braku. Petar je uzvikivao: „Što piljiš u moju ženu, dugonjo, kao štrk u jaje?“ – ali je bilo jasno da se šali.
Od starina su, međutim, svi pravoslavci. Kajzerling na to opet otpoče da kija, ali je uzvikivao veselo da i on misli, kad je žena u pitanju, da nije važna religija, nego – dodade smejući se – figura.
Kad bi Višnjevski izvodio svoje društvo, posle večere, da šeta po bašti, uzvikivao je da je čovek nesretan, da je stvorenje nesretno, zver, koju samo crne oči jedne lepe žene mogu pripitomiti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
— pevao je 1821. Sava Tekelija. A jedan drugi stari pisac uzvikivao je: Slepačke gusle Orfeju zar lira da budu? Književna tradicija bila je već dosta jeka, stari jezik vladao je u crkvi
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naš veliki pesnik Dučić video je, tada, u Srbiji, imperatora. On joj je uzvikivao; „Ave Serbia!“ (Morituri te salutant). Ja sam napisao ovu pesmu u slavu ubistva i Principa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim vidi da mu je sin sed, iako se mrači u apsani. „Nevin sam, ljudi!“ uzvikivao je Đorđe putem do Palanke, a noć je vrila od kreketa žaba.
Brankovići! Podrepne muve!“, dok se Raka apsandžija pred vratima prelamao od smeha i uzvikivao za sebe: „Gde se seti podrepnih muva?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali ni sve dobre flaše nisu bile jednako dobre. Kod svake nove Petar je uzvikivao: — Pokušaj! Kakvo je tek ovo!... Što kažeš? Piljio je u mene isljedničkim pogledom.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ol rajt, bon, uzvikivao je on sam sebi zadovoljno. Koza je meknula. I ODLAZAK Ulazili su širokim putem, koji je tekao kao prljava reka
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Taj ga je posao dovodio do uzbuđenja, on je, pri njemu, često puta, glasno uzvikivao: „Vidiš, vidiš! Ovo su stranice jednog nepoznatog spisa Arhimedovog.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na godišnjem je ispitu, razume se, bilo grdne smejurije. Predsedavajući profesor hvatao se rukama za trbuh i uzvikivao: „Idi, dete, do đavola, nisam se ovako slatko nasmejao već toliko godina!
da ja moram u roku od dvadeset i četiri sata umreti, dok je drugi, njegov kolega i inače moj dobar prijatelj uzbuđeno uzvikivao: „Taj je kadar još mesec i dva da se vuče ovako!