Jakšić, Đura - PROZA
A ja?... Ona je ućutala, sirota, a po uvelome licu zaigrala je rumen koja se katkada viđa i na obrazima umirućih. — Da, da, dragi prijatelju,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tekla se, nekoliko dana, čudila što se Isakovič ne javlja, pa je i ona ućutala. Pisala je pismo gospoži Femki, Trandafilovič, i javljala, šta bi. Ni gospoža Božič više nije očekivala kapetana.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ništa!... I Ljubica se nešto ućutala. i uozbiljila... krije oči i ne gleda nikoga. Tek kad joj se učini da Vlajko obrne glavu k noj, — obrazi joj se ospu
on je spremio sve, pa došao da je vodi na muke... Bogosav vidi da se ona ućutala kao okamenjena, pa čeka njegovu reč, kao što se očekuje grom posle sevanja munje. On razvlači i oteže, uživa unapred.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izađosmo, kad su zvona ućutala, na krov, i oni me zapitaše gde sam proveo mladost. Videh, nad našom glavom, jednu prvu malu zvezdu, i razveselih se.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vetar se titr'o haljinicom njenom, I zlatnom kosom mekanom k'o svila; Sunce se baš tad spustilo za brda, I sva se šuma ućutala bila. „Dosta! Ne treba!“ - ja rekoh; a srce Tada mi je bilo, da prsa raskine!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A u sebi velim: poleti, nade, ohrabrenja, obećanja, ostvareni rezultati, i odjedared, dim, dim... Tisa se ućutala i smirila. Vode imaju taj čoveku nerazumljiv kontakt s čovekom, da ućute kad je čovek mnogo srećan, ili mnogo rastužen.