Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al’ govori Bećiraginica: „Ev’, boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; nalož’te mu vatru na prsima, hoće li se pomaknuti, kurva“.
Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; već uvat’te zmiju prisojkinju, te turajte Radu u njedarca, hoće li se od nje uplašiti, neće li se, kurva, pomaknuti“.
Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio: već uzmite dvadeset klinaca, udrite ih pod noktove Radu, hoće li se pomaknuti, kurva“.
Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; sakupite kolo đevojaka i pred njima lijepu Hajkunu, hoće li se nasmijati na nju“.