Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Grund) — zemljište, osnova, podloga guvernanta (fr. gouvernante) — vaspitačica, domaća učiteljica gumilasti (od fr. gomme élastique) — ovde: Šamikina uzrečica bez nekog određenog smisla, najčešće označava prostotu;
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Svršava im poslove. Predaje pakete mašinovođi. Nabavlja lekove. Jedanput vodi đačku ekskurziju iz svog sela. Učiteljica se najlepše zahvaljuje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Život protiče kao teški, davno započeti san: oni koji, kao Nasradin-hodža, stric-Nidžo, Stanić, poznanik iz klanca, ili učiteljica Antonija, žele da ga poprave, jesu plemeniti sanjari osuđeni na poraz.
brodolomna lađa koja odnekud uzalud očekuje svog spasioca-čudotvorca, pita se, u priči Dvije ustaljene ruke, slabašna učiteljica Antonija, ne uspevajući da pomogne čak ni jednom jedinom nesrećniku čija su se volovska kola zaglibila u blatu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1874. bilo je 517 osnovnih škola, sa 644 učitelja i 18.135 đaka; 1900. ima 936 osnovnih škola sa 1.644 učitelja i učiteljica i 102.408 đaka. 1874. bila je 21 srednja škola sa 169 nastavnika i 2.882 đaka; 1898.
u izdanju Srpske književne zadruge. Od njega su ostala i tri romana: Gorski car (Beograd, 1897), Seoska učiteljica (1899) i Porušeni ideali (Beograd, 1900).
Seoska učiteljica je crna i žalosna slika jedne nesrećne žene; Porušeni ideali, u koje je Ranković uneo vrlo mnogo svoga ličnog, delo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati: — Djeco, ko zna kakve je boje
Ja prvi digoh ruku. — Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve. — Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno.
— Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo. — Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina.
o turu bi tebe trebalo ovim štapom, pa da se jednom naučiš pameti. Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, đaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
r i afektiraju na mrtvo ime, i da si položila iz cuga sve testove, pa mama posle kazala: „Nije što je moje dete, ali učiteljica mi kaže da je to zaista čudo i da još ništa nije slično srela u svoj oj karijeri! Bogami!
izvlači nesrećne mlade učiteljice i sirote rudare, kao da su oni njegova lična svojina, kao da je on lično rudarska učiteljica.
I tu svako manje bezobrazan od mene načisto zanemi i počne da se klopa od sramote što nije rudar ili makar rudarska učiteljica, a takav mamlaz za to vreme kucka prstima po stolu od izrezbarene orahovine i kupuje odmah stvari u pola cene.
Budzašto! Najprije sam mu kazala da se ne krije iza sirotih učiteljica; kazala sam mu da mi je dosta tipova koji celoga života stavljaju zapete na pogrešna mesta i brišu pojedine pasuse u
A zatim, deo moje zbirke klasifikovan pod: Deca! „Lanu smo dali na balet, engleski, klavir, flautu i tenis. Njena učiteljica kaže da odavno nije videla tako izuzetno talentovano dete. Nije što je naše, bogami! Samo je, kaže, nestašna! Šta ćete!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ranković SEOSKA UČITELjICA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetolik P. Ranković SEOSKA UČITELjICA Sadržaj I 2 II 8 III 11 IV 16 V 22 VI 30 VII 41 VIII 48 IX 54 H 59 XI 65 XII 73 XIII 79 XIV 83 XV 92 XVI 98 XVII 107
UČITELjICA I Prižeglo jesenje sunce.
Putnik raspita dečka još o mnogim drugim stvarima, koje su ga interesovale; tako saznade da je novopostavljena učiteljica već prispela, da su odbornici sa kmetom danas kod škole, da određuju učiteljici kvartirinu, pošto ona nema stana u
Čuvši to, putnik se diže i požuri k školi, da bi zastao školski odbor na okupu. »Učiteljica nema stana u školskoj zgradi«, ponavljaše on detinje reči, koračajući lagano i nesigurno svojim kratkim nogama.
ma misao zastade u glavi, on ne pomišljaše ni na šta drugo, ali tek osećaše, da bi mu mnogo prijatnije bilo, kad bi i učiteljica stanovala u školi. »Ovako... nezgodno: sami oboje !
— Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa? Ja imam po zakonu pravo na dobro
Tada učiteljica, koja je došla pre tri dana i upoznala se sa glavnim okolnostima, saopšti Gojku da ni on nema stana, nego će morati
Ali svemu ima kraja, pa i ovoj pogodbi. Narediše da učiteljica prima dvanaest dinara mesečno a učitelj četrdeset dinara odsekom na godinu.
Baš tada uđoše u dvorište kola sa učiteljevim stvarima. Učiteljica zastade u nedoumici: valjalo je prozboriti još koju reč sa novim drugom, ali se on suviše revnosno zaneo oko svojih
miriše kâ duša, da zaspiš k’o janje. Jes’, bratiću!... II »A kako sam ga ja zamišljala !« govoraše učiteljica u sebi, vraćajući se svome stanu.
i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno. Tako dobismo osam za groš!... III Učiteljica se žurno približavaše školi. Učinilo joj se da se odocnila, i ako tek beše sunce ogrejalo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U Kruševcu, jedna mlada učiteljica, koja nije htela da tako pozdravi oficira, bila je batinana. Pomenuta mlada devojka iz Šapca videla je svoju razrušenu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Vojnik je, ne smem mu verovati. Svetska istorija pruža nam hiljadama takvih primera, a ona je, vele, učiteljica! Dobar je kao oruđe, ali nikako kao inicijator. Nema ništa od Miće, drugoga moram tražiti. Hu! — i huknu Sreta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I o njenom ličnom mirisu, o onom specijalnom vonju starih učiteljica klavira po provinciji, za koji je Ivan tvrdio da bi ga zavezanih očiju prepoznao među hiljadu ljudskih vonjeva.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I nije li to zato što priroda kao učiteljica na prvom mestu praži da se razvija posmagrački dar.“ Poruka ovog iskustva je da se mentalna kultura ne obezbeđuje
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka Devojčica krojačica
Znate kako je to za inostranstvo!... VI ŽIVKA, UČITELjICA, RAKA UČITELjICA (matora devojka u sako-kostimu, podšišane kose a naočari na nosu. Ona ispada uzbuđena iz sobe).
Znate kako je to za inostranstvo!... VI ŽIVKA, UČITELjICA, RAKA UČITELjICA (matora devojka u sako-kostimu, podšišane kose a naočari na nosu. Ona ispada uzbuđena iz sobe).
Ona ispada uzbuđena iz sobe). RAKA (dolazi za učiteljicom). UČITELjICA: Pfuj! Pfuj! Šoking?!... ŽIVKA: Šta je, zaboga?!... UČITELjICA: Nemoguće, nemoguće, gospođo, raditi sa ovim čovekom.
RAKA (dolazi za učiteljicom). UČITELjICA: Pfuj! Pfuj! Šoking?!... ŽIVKA: Šta je, zaboga?!... UČITELjICA: Nemoguće, nemoguće, gospođo, raditi sa ovim čovekom.
To je tako nevaspitano i bezobrazno derište, da ja prosto ne mogu više da podnesem. ŽIVKA: Ali šta je, zaboga? UČITELjICA: Izvolite, pitajte ga. Meni je odvratno i da vam kažem šta je taj čovek kadar da kaže! ŽIVKA (Raki): Govori!
RAKA (on je obučen u belo mornarsko odelo sa kratkim nogavicama te mu se vide gola kolena): Baš ništa!... UČITELjICA: No! E, to već prelazi sve granice. Ne bih nikad inače, al' moram reći, zamislite, opsovao mi mater.
” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje!
? (Ode.) ŽIVKA (učiteljici): Izvinite, gospođice, molim vas. Dođite vi sutra opet. UČITELjICA (buni se): Ah, nemoguće je raditi s tim čovekom. ŽIVKA: Ama, dođite vi samo, a taj će čovek već dobiti svoje.
ŽIVKA: Ama, dođite vi samo, a taj će čovek već dobiti svoje. UČITELjICA: 'Adje! Službenica! (Odlazi.) VII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (ode levim vratima): Daro! (Jače.) Daro!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
te sam se čudio što se toliko natura nozi učiteljice trećeg razreda osnovne škole, kad sam znao da moja tetka i ova učiteljica nisu inače na dobroj nozi.
recimo, moja žena; dok se nije udala za mene, bila je niko i ništa, je li, a kad je stala uz mene, ona je gospođa učiteljica. Je li tako? — Tako je! — odgovara ceo razred.
Pa, eto, ništa. I tvojoj učiteljici, kad, je bila mala, rekla je njena učiteljica da je glupa guska, pa, eto, ona je danas učiteljica.
I tvojoj učiteljici, kad, je bila mala, rekla je njena učiteljica da je glupa guska, pa, eto, ona je danas učiteljica. Izgleda da su moje reči utehe blagotvorno delovale na dušu plavog devojčeta.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nikolica je, naravno, odmah „ozdravio“i odjurio u školu. Učiteljica Lana nije imala ništa protiv ove dječakove ljubavi prema vjernom psetu i puštala je mališana da dovodi kuju u školu.
— Kažu, ali... Je li ga ko vidio baš dolje? — Ih, možda njega i nema — neuvjerljivo poče Mačak. — Sjećaš li se što je učiteljica pričala da je to neka ptica koja živi po močvarama i... — Pa da, tako je — složi se Jovanče. — Hajde onda ulazi.
— I ja sam tako u školu bježao dok je tamo bila naša učiteljica Lana! — dočeka Stric kao iz puške. — Ćuti ti, zarobljeniče! — povika knez Valjuško.
Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: — Rat! Pred školom je stajala učiteljica Lana isto tako uznemirena. Čas je razgledala nebo, a čas osluškivala muklo grominjanje iz daljine. — Šta je ono?
— Šta je ono? — ispitivali su đaci zbijajući se oko nje. — Ne znam, djeco. Jutros, prvi put, učiteljica im, evo, odgovara da nešto ne zna i to učenike još više uznemiri. Nebo se ponovo ispupi hukom.
— Gore naši rezervoari nafte i benzina! — muklo reče učiteljica stojeći uz ogradu dvorišta. — Jesu li to Nijemci zapalili? — šapatam upita Jovanče zureći u zakovitlane dimove.
Zovete me stricom, ništa se ne bojite, šta je ovo danas? Otkad poljari po svijetu hodaju, ovo se nije desilo. — Učiteljica Lana rekla nam je neki dan da si ti dobar čovjek i pravo veliko dijete. Poljar veselo graknu: —Aha, jeste li čuli!
— odahnu Mačak i življe opruži korak. U to isto vrijeme, s drugog kraja šume, upadali su u Gaj učiteljica Lana i Nikoletina.
— Šta je to? — upita učiteljica. — Ehe, nešto o čemu tebi ni pričao nijesam. Pogledaj. Razmotao je one krpetine i ponosito ispružio ruke kao da
— Puška?! — u nevjerici prošaputa učiteljica. — Da, da, puška, karabin! — ponovi momak samouvjereno. — Ako nas danas pritijesne, ja pucam, druge nema.
Stajao je pred Lanom, prav, naoružan i odlučan, slika i prilika nepokorena naroda gnjevom obuzeta. Učiteljica i nehotice stuknu i zadivljeno raširi oči. — Ama jesi li ti to, Nikola?! — Ja ili koji bilo sin ove zemlje, svejedno!
Izlazite, vidim vas! Kao na komandu dječaci istupiše iza drveta. — Odakle vi tu? — začudi se sad učiteljica. — Pobjegli od ustaša — odgovori Jovanče. — Baš ste jutros pogodili gdje ćete da pobjegnete — graknu Nikoletina.