Jakšić, Đura - PROZA
— Čovek, i kad je mnogo i mnogo preživeo, nije se naživeo... — Nije, bogami, učitelju, eto vidiš, ovaj moj pobratim Živko... He, moj brate, da znaš kakvi je to momak bio, a sad senka, senka od čoveka!
Siromah!... Ne znaš, učitelju, kako mi ga je žao; i ja sve ne verujem da će on život svoj prirodnim putem svršiti... Ima nešto na njegovom licu što
i, udišući duboko u grudi guste dimove krdžaka, stade, čisto uzdišući, pripovedati iz života svoga pobratima: — Vidiš, učitelju, ti kaluđeri, to su zli ljudi. Ja ga ne marim nikad na putu sretnuti. Isto mi tako dolazi kao i zmiju da vidim.
I doista, ja sam te ponoći postao ubica svoga dragog pobratima... Ubica iz ljubavi! Preslušaj me, učitelju, pa ćeš se uveriti da je tako.
Ali kod moga pobratima beše, kako ženidba, tako i život buran i neobičan... Ako ti se ne spava, učitelju, slušaj me do kraja! Tužna je to pripovetka, sećaćeš je se doveka. — Pripovedaj, Miladine. Ja rado slušam pripovetke..
Miladin se ućuta, a malo posle pogleda u zvezde. — Učitelju, — reče, — vreme je da putujemo; eno, pogledaj tamo istoku, videćeš gde se nebo beli, skoro će i da svane.
Kad su prvi zraci sunčevi obasjali Čestobrodicu, videli smo, duboko u podnožju planina, kako se manastir beli. — Učitelju, — reče Miladin, — danas nije nikakav praznik, pa gle šta se sveta u manastirskoj porti steklo!...
A ta odžaklijica služila je učitelju i seljacima kao za neko „predsoblje“: onde se oni oko vatre skupe, puše i razgovaraju, sve dok učitelj ne dođe.
u teme, a ono se sjaji, glatko kao mermer — jedno se dete zagledalo u njegovu temenjaču, pa se usudi da ga zapita: — A, učitelju, ko ti je počupao kosu?... Uča se žalostivo osmehnu, pa mu svojim blagim glasom odgovori: — Godine, sinko!...
A jesi li mi što regracije doneo?... — Jesam, učitelju. — Pa šta si doneo, de kaži, blago učitelju!... Milisav izvadi iz nedara jednu pljosku rakije, pa je mete pred učitelja
A jesi li mi što regracije doneo?... — Jesam, učitelju. — Pa šta si doneo, de kaži, blago učitelju!... Milisav izvadi iz nedara jednu pljosku rakije, pa je mete pred učitelja na asuru.
Je l’ ti otac ozdravio, ili je još u vrućici?... Milisav ćuti, a suze mu teku niz obraze. — Teško, učitelju, da će ozdraviti; i noćas mu je strina u dva mâ držala sveću.
Obradović, Dositej - BASNE
Teško onom kome reku: „Vraču, isceli sebe”, i „ Učitelju, nauči najpre se|be”. Slepac slepca kad vodi, što će im biti, može svak lasno pogoditi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Istina, neki su viđali u njegovom ćileriću neke čekiće i šila, ali kad su ga upitali: »A šta ti je ovo, učitelju?« on im je odgovorio sasvim dostojanstveno: »To su neke moje inštrukcije!...
« Šeta se učitelj polagano po mehani, a ćuti. Eto ti zatim i Sime. Čim uđe, odmah se okrete učitelju: — Što ti učitelju, pobi onu decu? — Koju? — upita učitelj isprsivši se. — Znaš, hvala bogu, koju!
« Šeta se učitelj polagano po mehani, a ćuti. Eto ti zatim i Sime. Čim uđe, odmah se okrete učitelju: — Što ti učitelju, pobi onu decu? — Koju? — upita učitelj isprsivši se. — Znaš, hvala bogu, koju! Što biješ onako đake?
Što zapovedate? — Daj vina!... Sedi, učitelju, kad si i ti tu, da posedimo — reče jedan od njih nekako važno i rastegnuto.
da si samo video, učitelju! — reče i pogleda po svima gostima. — Komesijalno... Znam ja to! — reče učitelj običnim svojim tonom.
— Zar su ono merdžani? — upita Maksim i pogleda iznad njega čitav korak. — Ja, merdžani... to su oni korali? Je li, učitelju? — Jest, jest... korali — potvrđuje učitelj. — A gde li to raste? — Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora!
— Iz mora? — upita Maksim i pogleda još malo više. — Iz mora, dabome, ja šta ti misliš? Je li, učitelju? — reče opet Marko i opet pogleda po svima. — Naturalno! — potvrđuje učitelj. — Pa kako li se to vidi?
— pohvali vino, pa ode za drugi sto da nešto dodaje. — Imaju ronci pa oni — je li, učitelju? — reče Marko okrenuvši se učitelju i točeći vino u čaše. — Jest, jest, ronci! — potvrđuje učitelj.
— Imaju ronci pa oni — je li, učitelju? — reče Marko okrenuvši se učitelju i točeći vino u čaše. — Jest, jest, ronci! — potvrđuje učitelj. — Oni to valjda zarone, pa vade? — upita Maksim.
— upita Maksim. — Dabome, zarone do na dno mora, pa seku korale, to jest merdžane. Je li, učitelju? Učitelj potvrđuje: — Jest, jest! Seljaci se opet gurnuše, neki se i nasmehnuše. — A kit?
Desi se često te pop ima posla čak dole u dnu sela u najdonjoj kući; on pođe — pa opet neće obići dok ne svrati učitelju...
štogod prismače! Šta će onda, nije mu baš milo ali tek rekne: »Na zdravlje Ti, učitelju!« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...« Ne možeš mu sad kvariti atera.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Turi kažiput u knjigu, pa je metnu u krilo. Pokloni se malo put popa, pa osta sjedeći na krevetu. — A kamo se ti, učitelju? — reče pop. — Evo me! — Znam! A kamo te u crkvu da pjevaš? — Nijesam pijan da pjevam!
Volovi ujedanput potrčaše. Pavao se dohvati za stražnju osovinu i sjede na nju, pa poizdaleka, okrenuv se učitelju, viknu: — Upamti-de ti, učitelju, kome si kazao da je marva!
Pavao se dohvati za stražnju osovinu i sjede na nju, pa poizdaleka, okrenuv se učitelju, viknu: — Upamti-de ti, učitelju, kome si kazao da je marva!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jest istina da su đaci zato da uče, al’ su i sinovi naše svete crkve, — kažem ja učitelju, — pa zašto da ne služe crkvi i oltaru!
Teodosije - ŽITIJA
Govorahu: — Ne ostavi nas, gospodine, oče i učitelju, ina če i mi ćemo s tobom otići! Jer ako hoćeš da uzmeš krst Hristov, onda te molimo da sediš u svojemu manastiru, da
Došavši sa episkopima svojima i sa svima blagorodnima, učiniše dostojno poklonjenje kao svojemu ocu i učitelju i ugodniku Božjemu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegoš je docnije zahvalio svom prvom učitelju, Luča mikrokozma posvećena je Milutinoviću, a u pesmi Sprovodъ prahu S. Milutinovića on je pevao: Ja sam tebi mnogo
U početku svoga književnoga rada on je bio u dobrim odnosima sa Karadžićem i ophodio se prema njemu kao učenik prema učitelju. 1821. Karadžić mu je pisao: »Vi ste već oteli Mušickome ime Oracijevo« i hrabrio ga da postane »srpski Pindar«.
Sremac, Stevan - PROZA
Ne smem ni za živu glavu da nagazim na trulu dasku, pa da poetiziram, jer, evo, reč je o učitelju Maksimu, pa kud smem ja u poeziju, kad je to duševna onanija, kako baš sam on reče onomad Savatiju, odborniku
Već je petnaest godina kako služi u prosveti; on miri decu, čisti školu, pravi dobru kajganu učitelju, i pomaže mu u buđenju političke svesti po okolini.
Nađu ga, i to gde! Začudićete se kad vam samo kažem. Baš kod onoga Krla, onoga darodavca. On ga dao učitelju na ishranu, pa ga te noći ukrao i zaklao.
Lice mu je bilo kao u svakog odžačara kad je u poslu, ali u ovoga se još i đavolski sjaktilo od znoja, te tako je učitelju, bogme, prilično truda trebalo da umiri uznemirene duhove dečije pri pojavi ovoga novoga gosta.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Čuo si da je ovo zavedenije moje. MANOJLO: Valjda niste vi s pameti siđen. DOKTOR: Dragi moj, učenik učitelju treba da daje pristojnu čest; i nikako naprotiv toga; jer ja bi te odma oterao, da mi nisi nuždan za drugo izdanije
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
(Sulence sa Ade to uvek ističe s ponosom), ima da zahvali, pre svega dvema institucijama: kafani „Tri grozda“ i svom učitelju, pokojnom Luletu, kojeg se uvek seća sa suzama u očima.
Separatisti jedni! — I kako je samo pokojni Lulence, odapeo! — počinje on po ko zna koji put priču o svom velikom učitelju, ubacujući jedan „štrc“ sode u ružicu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ah, kako je lepo, kad bi mog'o znati, Ravnim poljem ići, šarno cveće brati! Moj najlepši venac što sam poljem brala, Učitelju svome baš sam jutros dala — Tim najlepšim cvećem, kao darom slave, Da ikonu kiti svetitelja Save.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li, učitelju — pita kapetan Stanojčić narednika Milutina — ti si narodni čovek i prosvetitelj, pa ćeš znati da mi objasniš šta znači
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— E, pa dobro nam doš’žo, gospodine, reče jedan krupan dežmekast seljak, prilazeći učitelju i pružajući mu ruku. Znate mi smo predsednik, a ovo nam je školski odbor.
Čim se Gojko predstavio kao učitelj, na licu ovoga seljaka opazila se živa radost, koju on nije ni sakrivao. Prilazeći učitelju, on prethodno skrenu učiteljičin pogled na sebe, osmehnu se na nju veselo i učtivo, kao svaki novi poznanik, koji se
Njegov pogled kao da govoraše: »Eto ti... sama vidiš da nas okolnosti zbližuju«. Zatim pruži ruku učitelju i taman da progovori (beše već razvukao usne u ironičan osmeh), a predsednik produži: — Ovo je opštinsko zlo...
Čiča Stojan, školski poslužitelj, skidajući stvari s kola, objašnjavaše nešto učitelju: — Nemoj ti njima, bratiću, niz dlaku: oni će tebe oma’ zubima. Nego ti njima prvi pokaži zube.
Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta oni govore o novom učitelju. Ljubica priđe k stolu i naže se Gojku: — Ja iziđoh malo među decu, a vi gledajte tu: ako naiđe kakvo kretenasto,
Ćata se stade vrpoljiti i čuditi šta je to pogrešio, a pisar se okrete Gojku: — Izvol’te, gospodin učitelju, u društvo! — Zahvaljujem, moram na posao. Deco, u školu!
— Ovaj bi i zaspao u školi, čekajući da ja odem, reče pisar smejući se. Nego ću sad vas, gospodine učitelju, nešto da molim.
i posle o svemu, pa onda Ljubica, na materin zahtev, stade pričati o sebi, o radu u školi, kako sve ide lepo, o »tom učitelju« što je sa njom reče da je malo onako... kao lud, a neki put je dobar čovek. Za sad ne govori sa njim.
promuca pandur bojažljivo. Kmet opsova krupno i ćatu i pandura, pa se odjednom nadviri u mračnu zgradu. — Učitelju, idi kući sad, pa znaš onoga... molim te, sklanjaj se od onoga Pere za ovo koji dan.
— Marš odatle, bezobrazna životinjo! dreknu Velja i stade se osvrtati da nađe svoju batinu. — Hoćeš li da ideš ti, učitelju ? osvrte se pandur Gojku, koji stajaše bled, drhćući kao prut. — Doći ću sam... Kaži... gospodinu.
— Sto ti čuda, moj učitelju, imam sad pa glavi, pa ne znam kud ću pre. Daću sve račune novom kmetu, pa ti gledaj posle sa njim...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ne, ne, Vi bolje čitate, — brani se ćata. — Dijete, daj učitelju još jedan polić, pa neka nam čita, — veli gazda Mitar, koji se više od sviju zainteresovao čitanjem.
— Pa javljaju iz Beograda samo da je izišlo. — Ama, pročitajte sve. Šta vele?! Kapetan pruži učitelju onu cedulju, a učitelj pročita. »Iz Beograda mi sad javiše ovo: »Kapetanovo pismo izišlo jutros.
i kroz šumu i kroz vrleti — rekoh mu, i taman da mu ponudim školskog momka da ga provede, a on me prekide: — Hajde, učitelju... ehe!... da me vodite.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A vele da si jedan od prvih ljudi ovde. — Pa jeste, gospodin, daskalo, učitelju, tako se računa u selo. Predsednik Milisav, i posle nas trajica-četvorica ljudi.
— Ama ne kaže se tako. Ti uvek možeš biti on, a on mučno ili nikad to što si ti! — A, bravos, gospodin-učitelju, za taj reč! Eli može da večeramo u drustvo, u drustvo sas nas. Tašula, ’ajde jošte jedan beštek da turiš!
A kako bi ga obišli, kad je to odvajkada red i adet u selu da ništa bez učitelja ne bude. — A, eto, gospodin-učitelju, dobro kad te sreto’, a tedo’ da pošljem dete; nego još bolje kad te sam nađo’.
— veli mu snebivljivo čiča Milisav. — Aaa, ko vam je ono? — zapitaće ga Sreten zažmirivši malo. — Ko, učitelju? — Pa, eno onaj tamo?
— reče Sreten udarajući glasom na poslednje reči. — Ama, bog s tobom, gospodin-učitelju, kakav sluga, kad je ono vlast! Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna!
— Sve ovo izgovori Sreta glasom koji pokazivaše da je gotov da se svađa, pa čak i bije. — Ama, razberi se, učitelju! To je kapetan... onaj naš kapetan! — A, pa tako mi reci!
U kamarile ja ne idem! Moja noga neće tamo kročiti! Ja ostajem uz narod; naši se putevi dele! — Sad... tvoja volja, učitelju! — veli Milisav. — Tek, ja ka’ velim: lepo bi bilo da si ti ondena s nama.
— Ne znam, gospodin-učitelju — odgovori ćir Đorđe. — Kako da ne znaš?! Zar ti mehandžija pa da ne znaš?! Zar ne svrće kod tebe?
— Šta ti je, učo! Umiri se! — viču svi. — Učitelju, što praviš! — veli mu ohrabreni ćir Đorđe držeći čašu punu vode i nudeći Sreti da je popije i da umiri krv.
— Pa kako mu se sve to duzdisalo, — gospodin-učitelju? ’Ajde, zdravlja ti, pričaj? — zapita jedan posle jedne male pauze.
— De, vere ti, učitelju, gukni koju da i mi znamo? — reče Mića. — Paaa — eto šta je bilo: Don-Pedro morao je da abdicira; zbačen je,
— Fala, ćir Đorđe — veli mu Sreta — ti si moderan čovek. — Jesum, jesum! — Dakle na posao! — reče Sreta. — Sal’ učitelju, da ne koštaje mnogo pare sirotinju i narod! — savetuje ih Đorđe. — Neće, neće! — veli Sreta.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Dijete se začudi otkuda stranac zna ime njegovu bivšem učitelju. Malome se učini kao da gleda nekoga vračara. „Neću više nikad!“ prošapta u strahu. I ostaloj djeci prionu strah.
Na Pavlov dan, toga ljeta, djeca kriomice saviše po kitu cvijeća, pa pođoše ranije no obično k učitelju. Grof, u svečanom ruhu, dočeka ih pod brijestom, pa pošto primi čestitke i cjelive njihove, uze ih za ruke, rekavši:
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
O mojem prebivaniju i upražnjeniju pri| ovom blaženom božjem človeku, učitelju i blagodetelju mojemu, govoriću jošte u sledujućem pismu. U Sesvegenu v Liflandiji, julija 1-go 1788. ІV LjUBIMI MOJ!
Mene su mnogi tu nazivali „papa Serbos”, a mnogi - „papa Moskovitis”; njima je to svejedno bilo. Kažem učitelju da seja vesma bojim ako se vojna začne. „I mi se svi bojimo“, otvešta mi, „sam bog zna što se ovde može | slučiti!
Kako je lasno i prijatno učiti kad se lepo i razumno predaje! Niti je muke učitelju, niti učenikom. No, sohrani, bože, od zamršena i besporedačna predavanja!
Ostao bi[h] pri mojem učitelju dok bi[h] opravio svoj posao, pak bi[h] se vratio svojim putem; i tako bi za vavek duša moja lišena ostala slačajšeg
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim je svom učitelju plaćao: javljao mu kad i na kom mestu na Moravi žene ispiraju konoplju. Neku godinu kasnije razumeo je, i njihovu tajnu
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
O preblagi, tihi učitelju, slatka li je sveta bistra voda s istočnika tvoga besmrtnoga! Od tvoga su sv'jetloga pogleda uplašene mrake
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedan od njegovih učenika, Glaukos po imenu, a najmlađi od svih, primače se kao kakva mačka njemu „Pričaj nam, učitelju, o Egiptu!“ „Ta pričao sam već!“ „Ali ne nama najmlađima!“ „A i mi stariji slušaćemo još kako rado!
„Ta to nije potrebno, učitelju“, reče Glaukos, „mi ti verujemo na reč!“ „Aha“, reče jedan od starijih drugova Glaukosu, „ti hoćeš da sebi uštediš
„A kako stoji, sinko, sa tvojim znanjem geometrije?“, zapita Platon. „Kako da ti kažem, učitelju? - Spočetka bejah neuk, ali od kada dođoh, pre dve godine, ovamo, mnogo sam u toj nauci napredovao; Eudoksos iz Knida
„Biću ti, učitelju, od srca blagodaran na takvom očinskom savetu“. „Kad se ono na Delosu razbukta kužna jedna bolest, potražiše Delijci
One su pravo biće, nematerijalna stvarnost“. „Pa kako dolazimo, učitelju, do njihovog saznanja?“ „Ideje, netelesna bića, upoznaju se pojmovima.
Tu raspravu predade svome učitelju i pokrovitelju Barovu, a ovaj je posla Kolinsu, uglednom članu Kraljevskog udruženja, koje zauze vremenom rang engleske
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
palanke, započeo Kapamadžijinu školu u Beču pa ga rat pomeo, razdragana lica pokazuje fotografiju svoje žene Cvijoviću, učitelju iz svoga kraja, a ovde do njegovog kreveta. — Vidiš, i ja mogado' da se oženim u Beograd.
Kao znalac francuskih reči: demain (sutra) i vouѕ (vi) on je tom prilikom bio izdao sledeće naređenje jednom grčkom učitelju koji nije znao srpski, i koji je govorio francuski; on mu je rekao: „Demain parastos; posle parastosa da dođete k meni
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali o muzici smo malo razgovarali. Ako smo i često govorili o mom učitelju i o njegovoj učiteljici, to je bilo više u vezi s onom drugom, „nestručnom” stranom njihovih ličnosti, o njegovom trzanju
Znali bismo se dogovoriti, pa bismo s kakvom izmišljenom izlikom trknuli da otkažemo lekciju, mom učitelju violine i njegovoj učiteljici klavira. Sačekali bismo se na uglu gradskog perivoja i zaputili se u lutanja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nađe se dijete uvrijeđeno, pa kad krenu kući, reče učitelju: — Ovo što znam — iz doma sam dopio, a što sam magarac — od tebe sam naučio.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bio je iznenađen i verovao je da se dogodilo čudo. Moja majka je verovala u čuda i govorila je učitelju da nada mnom bdi duh sv. Save. Jednog dana je učitelju rekla, u mom prisustvu, da je u snu videla kako je sv.
Moja majka je verovala u čuda i govorila je učitelju da nada mnom bdi duh sv. Save. Jednog dana je učitelju rekla, u mom prisustvu, da je u snu videla kako je sv.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Z7-oj godini dolazio, znam da je na školskom ispitu sa Mrazovićem i protom Popovićem bio, di je ondašnjem molskom učitelju prigovorio zašto nosi mamuze.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tvoj rod procvetaće u ocu, Ime ti razglasiće poj, I biće kraljevi na zemlji. Sav narod što se rodi tad Zvaće te Učitelju. PESMA SLUŽAVKE Vodi me, mili moj, Niz brežuljak za ruku Da vidimo, dragi, je li nam loza u cvetu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
i privatna pisma i zamašitiji omot djetinjega „Zabavnika”, što ih gazda iz dobrote davaše svakoga mjeseca mjesnome učitelju da ih porazdijeli školskoj siromašnoj deci.
— Vidite — javi se, i pokaza prstom učitelju, — u ovu ste rubriku pogriješno unijeli izostanak. — Varate se! — odgovori hitro učitelj, uvjeren da nije pogriješio,
Dakle, gospodo, još jednom Fala! Njegova presvijetlost pruži ruku župniku i Ivu, podiže šešir i nakloni se učitelju, i tako se s njime oprosti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kod novog kralja Milutina bio je jedno vreme psar, posle učitelju mačevanja njegovom sinu Konstantinu. Pod drugim kraljevim sinom Stefanom bio je u pratnji kad je ovaj boravio u taoštvu
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Te zapise, stare hiljada godina, poslao je Aleksandar Veliki svome učitelju na poklon, i hronologija, nauka kojom se Eratosten naročito bavi, zastupljena je ovde bezbrojnim spisima, među kojima
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
No, u školi, Mija sve bolji i bolji. Sprema učitelju što treba u mlađim razredima, i učitelj ga, u šali, zove svojim asistentom. Nova čast već ranijem akademcu.
Jednoga dana, popravljajući na globusu izlizana slova, on se potuži učitelju da mu jedno uvo jednako čuje šum, i da ga pomalo boli glava, „čas tu, čas tu”.
Učitelj odmah sutradan s njim kod doktora-Milutina. — Kako da ti kažem — saopštavao je doktor učitelju kad su ostali sami — dečko je za sada zdrav, uglavnom, ali možda ne valja što je otac njegov zaboravio u njemu flašu
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Međutim njegov poočim i za um mu se postara. On ga odvede učitelju mesnom i preporuči ga da osobito za njega brigu vodi, nastavlja ga i čuva.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali kad sam jedno dva-tri puta (o Božiću, Uskrsu i Novoj godini) odneo učitelju nešto zavijeno u maloj, beloj koverti, ja sam prešao u prvu klupu i ona je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i
Aleksić, koji je sva „jotovana“ slova (ć, č, đ i dž) izgovarao kao jedno jedino, ne mogući da ih razlikuje, pravdao se učitelju da su mu ispala tri zuba, kao da bi time hteo reći da su mu iz klavijature ispale tri dirke te jednu, koja mu je
zalogaje; ako je opredeljen da bude policijski činovnik, već od malena prisluškuje tuđe razgovore i optužuje drugove učitelju, ili, ako je opredeljen da bude profesor, on od malena već zaboravlja da ponese knjige u školu, uzima u rasejanosti tuđ
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ehe-he, jeste li se prepale? — Da znaš, tužićemo te učitelju da nas plašiš! — svadljivo viknu jedna djevojčica. — Ne idem ja više u školu pa da me učitelj izbije kao tebe danas —
— Hoćeš da se biješ? Čik! — Tebe su već izbili — poče da se ceri Stric. — Ih, da sam na tvom mjestu, ja više ne bih učitelju u ruke. — Bogme i neću! — planu prgavi Mačak. — Pa kuda onda misliš? — Smisliću nešto kod kuće, na tavanu.
dječaci, istinski uzbuđeni, zarekoše se da će jedan drugom biti vjerni i da se meću njima neće naći izdajnik, koji će učitelju batinašu odati gdje se kriju mali odmetnici. — Izdajnik! To niko neće postati!
—To Jovanče nikad ne bi uradio — ozbiljno dočeka Vanjka Široki. — Onaj ko je tučen, više se ne vraća u šake učitelju Papriki. Potrk odmahnu rukom. — Ehej, znam to i ja.
Zašto bi se onda predavao? — E, zašto! — poče da mudruje Potrk. — Ako on učitelju izda gdje se nalazi naš logor, možda ga neće ni tući. On i Mačak reći će da su se pokajali, a mi ....
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ne imajući na sebi ni čestita ruha s kojim bih pred Gospoda izašao; bojim se, ako sam i raspitivao s bogatim mladićem Učitelju, što da činim da bih se spasao?
Toliko samo jednome učitelju i po njem čatcem i pevcem crkovnih tu vreme neka je govorljivo, a ne i drugim. Jerno vaša je ćud slična novome vinu