Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ti si, gospodine? — šanu a neki nov, stran, ponizan, učmao i bezživotan tvoj glas prepade me. U njemu ne beše ni traga o kakvom osećaju, toplini i bolu.
Samo kad ga sagleda gde se primiče k njoj, a očiju ne skida, trepće, i oko usta igra mu neki bolan, učmao osmeh — njoj se srce steže, snaga ustrepti i suze polete...