Jakšić, Đura - PROZA
Odande sam mogao celu avliju, a i unutrašnjost ćelije neopažen pregledati. U crkvu uđoše dva-tri čoveka i nekoliko žena iz obližnjih sela. To je bilo sve... — Ali gde je Stana sa majkom?
Posle sam čuo kako škripnuše vrata od arhimanditove sobe, i mati i njena lepa kći uđoše pažljivo u sobu. Mati je, umorna, sela na minderluk, a Stana, kao u svojoj kući, premeštaše po astalu na kome behu
Sitnije stvari, kao: burad, kace, kazan i druge malenkosti, rasprodaše; novci uđoše u kasu, a Milisavu, na dobru reč kmetova i ostalih seljana, ostaviše na rukovanje stoku sa njivama i livadama, da njima
— Tu će biti ćara i za lebe, ćato! Samo na protokol pazi... Kaži im da ulaze... Pandur iziđe, a uđoše Planinčani sa vezanim Milisavom; pokloniše se pred kapetanom, lepo se pozdraviše, pa onda stadoše svi dupke, čekajući
— Ima nešto malo... biće, tako, za šeset-sedamdeset oka... A mogu vam ga dati baš i đuture, meni nije od potrebe... Uđoše u kuću, napuniše vreću krompirom. Sremac je polako diže na grbinu i pođe napolje.
— Jesu li tu svedoci? — pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze. Svedoci uđoše. Svaki je od njih govorio šta je koji znao.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
oko 50-60 turski̓ kuća i jedna džamija; a kad se Turci ne smedoše u one kuće ustaviti, no svi pobegoše i u Varoš-kapiju uđoše, onda ja i pop Luka s vojskom uđemo u one kuće, a veće je bio blizu mrak.
i blizu Dobrave dođemo, pak ćemo preko Varne naviše, ali dotrča jedan Srbin na konju i kaže da dođoše Turci u Šabac, uđoše u grad, „i ja — veli — jedva uteko̓”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
To nije komesijalno... — poče učitelj uplećući opet po neku stranu reč, i hoćaše zabrazditi daleko sa Simom da ne uđoše ona dva praktikanta iz sreske kuće. Razgovor se odmah prekide. Učitelj priđe k njima da se upita.
Radnim danom baba se obično ne odmiče od ognjišta. Čeljad posluje po kući. Utom se otvoriše vratnice i uđoše Zarožani. Kmet Purko još s vratnica viknu: — Domaćine!... Ima li koga doma? — Ima, ima!
Kad već odskoči sunce s koplja, krete se sav taj narod da traži Krivu jarugu i račvasti brest. Uđoše u jednu jarugu, istina, prilično je kriva, ali nigde bresta, i ne poznaje se da je tu moglo biti kakvo drvo. Nije to!
Jaruga je kriva da krivlja biti ne može: ali koja vajda kad nema bresta. Nije ni to! Uđoše u četvrtu jarugu. I kriva je i puna sve račvastih brestova, ali malih, jedva da ima najdebljem dvadeset godina, a kud
Prepentraše se preko jedne vrleti, pa se spustiše u neku široku, golemu jarugu. Činjaše im se dosta kriva. Baš kad uđoše u nju, naiđoše na jednu bukvu — debela je, golema, rekao bi, ima joj sto godina.
Utom se pomoli domaćica na vrata kućna i reče da je večera postavljena. Boško i gosti uđoše u kuću, gde ih čekahu ostali kućani. Sedoše svi za večeru.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Malo su strahovali, jer su mislili da te ne mogu naći. Sad su bez brige... I obiđoše, pa na vrata iz avlije uđoše u kuću. Tamo zaista behu svi. I popa Miloje, i Sima Katić, i kmet Jova Jurišić, Sević, Šokčanić, i mnogi drugi.
Sad, hajdemo u kuću!... I uđoše svi. 3. BOJ NA MIŠARU Ali se u tom dobu nije dalo nikome sedeti mirno pod svojim krovom.
Za nekoliko trenutaka sve beše tu. Jakov i Miloš sedeli su zabrinuto, a Stojan je hodio tamo-amo. Kad ovi uđoše i stadoše, Stojan reče: — Nesta nam baruta... Šta da radimo? Sve obori glavu. Nasta tajac.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
masno i izgužvano pismo iz ćurčeta i predade ga kapetanu koji ga ponese u ruci da ga pročita spram sveće u mehani. Uđoše u mehanu s masnim dugačkim stolovima, čađavim zidovima i od muha upljuvanim sahatom.
Pred zoru se još samo slabo pušaše, a vladika i doktor stigoše u selo. Kad oni uđoše u sobu, na našu radost razabra se pop. Pogleda oko sebe: — Gdje je ikona? Mi mu pokazasmo. — Metnite mi ovdje!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kuća pop-Ćirina bila je nešto siromašnija, u njoj se, istina, manje bogatstva, ali više ukusa opažalo. Svi uđoše u gostinsku sobu po kojoj se rasprostirao blag miris mirišljavih sapuna i verbene (a kod pop-Spire opet miris od mladog
Još malo, eto ih na vašarištu. Prođoše kraj groblja, ostaviše i veliki bunar na kraj sela, i veliki krst i uđoše u Veliki sokak. Prođoše i njega, i stadoše pred parohovu kuću, još za vida. Pred popinom kućom puno kaljave dečurlije.
— Ako su gosti, nisu valjda kurjaci! Kapija se otvori i kola uđoše. — O-o-o! Dobro došli! Dobro došli! — dočekuje ih i pozdravlja domaćin. — Kakva sreća, kakva čast! — Bolje vas našli!
A nije manje veselo bilo ni u velikoj sobi, tamo gde sad uđoše ova dva izmirena člana noblesa. I tamo se jednako pilo i nazdravljalo i igralo, a baš kad su ove ušle, zaćutalo se.
Afrika
To ne behu veliki bubnji tam–tama, ni crnački gitari i trube. Urođenici Uavatara tada uđoše u selo i prođoše između zaspalih koliba do nas.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Išao je i trčkao, uporedo, sa majkom, dok dođoše do reke, bistre kao suze, i do skele. Uđoše da se prevezu. A voda je bila mala. Vreme toplo kao da je leto.
Tek izjutra vide da mu nema matere. Tada ga ujna uze za ruku i reče: Ajdemo kod Petre! Kad uđoše u kuću, a ono, zaista, njegova majka tamo. Velika vatra gori, a na verigama visi bakračić pun rakije.
A baba Goša kutlačom spušta med u kotao i, čim se rastvori, spušta drugi. Ujna, kad uđoše, reći će njegovoj majci: Dobro jutro! Dede, Petro, daj nam malo medene rakije! Ded poljubi Gošu u ruku!
Povlačila se, kao vašar, šareni, kraj njihovih zgarišta, otkud se čuo jauk i lelek, dok ne uđoše Turci. Kad je, pre trinaest godina, Pavle odlazio, iz Srbije, u konjici Vuka Isakoviča, sa austrijskom vojskom, izlazio
Njegova kapija otvarala se ogromnim ključem, kao u svetog Petra, a kad se kapija širom otvori, kočije Pavlove uđoše, grmeći, po cigljom patosanoj avliji.
„Gledam te, Pavle“, reče mu jedno veče, kad u kola uđoše, „pa pomislih, što mi Bog ne dade da tebe sretnem, pre Trifuna!
U stražaru uđoše neka deca. Šiljbok, pred mostom, stajao je, kao da spava. Isakovič nije znao, nije ni mogao znati, koliko robova, i
U kući je bilo, tog dana, puno, a siromašna rođaka senatorova izišla je, kad sirmijski husari uđoše – da ostavi Varvaru i senatora same – jer oficiri behu došli da Varvaru, a ne nju, gledaju.
Ona priđe Pavlu plačući, pa ga je zagrlila i nežno poljubila. Bila je bleda, razrogačenih očiju. Kad svi uđoše kod Petra, Pavle ugleda svog bratenca, kako ga nije bio nikad video.
Femku, pa Evdokiju, pa gospožicu Teklu, da druge i ne spominjemo, ali nije ni jedna, eto, ostala u njegovom životu, nego uđoše i iziđoše, kao i te sluškinjice, koje je imao.
Ali, šta bi to moglo biti, nije mogao da zamisli. Uđoše, međutim, pomenuta četvorica, sa desna, uparađeni, namazani, a stajali su u stavu mirno, kao deca kad se vojnika
Teodosije - ŽITIJA
A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši put ka protu u ruski manastir uđoše.
“ A oni varvari uđoše sa starcem u manastir, i pošto su bili ljubazno ugošćeni i primljeni od igumana i bratije, i uzeli od manastira što im
A mnogi od blagorodnih, ostavivši svoje kuće, išli su sa prepodobnim putem smernosti, i stigavši u Svetu Goru Aton uđoše u manastir zvani Vatoped.
Predusretljivo dočekani i časno primljeni od igumana i bratije, uđoše u svetu crkvu, i kada je bila molitva i blagodarenje Bogu grljahu svetog starca i u Gospodu celiv mu davahu.
Božjim projavljenjem pošli su morem, ostavivši s desne strane Konstantinov Grad, i uskoro stigavši u Svetu Goru Aton uđoše u pristanište i iznesoše teret iz lađe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad bi vreme, uđoše u dvor, dočekani slugama, da prvo odstoje svečanu misu što se u dvorskoj kapeli Biskupije služila, za „dug život i
Izgladneli, posle naglih ručkova i pijanki, izubijanih nogu, uđoše u varoš Grac, požuteli, sasušeni, zakrvavljenih očiju i mutnog pogleda.
Posle tri dana, izmenivši svega nekoliko metaka iz pištolja sa francuskim husarima, uđoše i u Vorms, a po kiši, pod provalom oblaka, da ne ispališe nijednu pušku, u Špajer.
Gazeći mokar pesak, uđoše pod kapije grada, pod gusto bagrenje, idući duž visokih zidina, zaraslih travom iz koje su virile topovske cevi.
Matavulj, Simo - USKOK
Svi dopratiše kneza i gosta mu do dvorišta, pa se oprostiše. Njih dvojica uđoše, dočekani lavežom dvaju krupnih tornih pasa, privezanih desno, gdje je bila dugačka, niska staja.
Najposlije uđoše u svoj utvrđeni logor pod Cavtatom, a mi se vratismo u Novi, sa silnijem plijenom. Nas je poginulo dvije stotine;
Videći kako je Labudu teško, Krcun se uhvati s Jankom, ali nakon njekoliko udaraca prekidoše, jer uđoše svi stariji brastvenici: knez Drago, Markiša Stevov, Mirko Jokašev, Stijepo Mrkov, Puro Perov, Stevo Bajov i pop Marko.
Onda se Janko nagnu i poljubiše se. Pa, bez riječi, uđoše. VI Pošljednje noći godine 1815-e na vedru nebu sijaše pun mjesec i odsijevaše sa smrzla snijega po Lovćenu i po
Momak hitro stavi u red krevetne haljine, odškrinu staklo na prozoru, pa otvoriv vrata, reče: — Gospodar je spreman! Uđoše jedan za drugim: arhimandrit, Josif i đakon. Oni mu čestitaše prvi dan nove godine, pa se izmakoše.
Uđoše jedan za drugim: arhimandrit, Josif i đakon. Oni mu čestitaše prvi dan nove godine, pa se izmakoše. Onda uđoše đaci, i svaki odmah izide, čim cjeliva i primi blagoslov.
Odmah se trijem pred crkvom ispuni ljudima, a samo glavari uđoše unutra. Bjehu većinom Cetinjani, a to nije značilo što i danas, nego ljude iz okolnijeh sela, što sastavljaju cetinjsko
Blagosiljaj, vladiko sveti. — Dobro nam došao, oče igumane — prihvati vladika. Za igumanom uđoše: bjelopavlićki vojvoda Marko Bošković; pješivački serdar Mrkoje Kontić; piperski serdar Marko Piletić, barjaktar Pavao
u uglovima dva velika orahova ormana; iza vrata bješe izdubeno u zidu veliko ognjište i u njemu goraše vatra. Uđoše glavari. Savo Markov uvede i Janka.
a šest četnika, koji će se mijenjati napoređe, ponesoše mrtvaca, te oko ponoći stigoše u prvo ozrinićko naselje, uđoše u prvu kuću na koju naiđoše i gdje ih prihvatiše bratski.
Ako ostanem hrom... šta onda misliš?... — Šta onda, Milice?... — ponovi. — Janko moj, eto naših! — reče on. Uđoše sve troje. Milica zapali luč i nadnese nad krevet. On se osmijehnu i reče: — Bolje mi je! — Daće bog! — reče Drago.
Milićević, Vuk - Bespuće
To je bio njegov prvi utisak. On se obraćaše njoj sa po kojim neznatnijim pitanjem, a ona se osmjehivala i potvrđivala. Uđoše na jedan razvaljen put, pun krupnog kamenja na kome se poznaju obli tragovi čelične šipke; dolje, ispod njih, zarasla brdo
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Tu li nađe? — odazva se muklo č’a Mase. Vrata se otvoriše, i snaška Pasa, za njom devojke burno uđoše, vitlajući se, igrajući, udarajući u dahire, obilazeći ih, pevajući im oko glava... Ali snaška Pasa!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ne potraja dugo vremena, ugledaju kuću na vr'u jednoga brežuljka i upute joj se. Kad uđoše u kuću tu nađoše jednu staru ženu, koja im reče: — Ovo je 'ajdučka kuća, nego odma bjež'te odovle, e kad dođu
Mačka se uputi prva, a vojnik za njom. Ajd, ajd, ajd, dok dođoše na jednu jamu, te uđoše unutra. Kad šta ćeš da vidiš — puk'o pusti prostor ispod zemlje, da ga nije kadro čoečje oko pregledati.
Idući tako dođoše do jedne male kućice, u kojoj bija'u namještena tri velika kotla, i uđoše unutra. Pod jednim kotlom bijaše malo žeravi, pod drugim više, a pod trećim najviše.
Ubrzo se riješiše i uđoše u brijačnicu, te se obojica obriju i ošišaju. Kad su izišli iz brijačnice, zagleda se jedan u drugoga, pa se obojica
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
I odjednom, apsolutna čarobnost i sreća ovoga trenutka uđoše u mene. Učini mi se da jedan deo te sreće, kao noćne tišine. mora preći i na nju.
— Mi vas zadržavamo a valjda ste umorni. — O, odmoriću se već. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Žene uđoše i onda cela ulica bi savršeno pusta.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Baš tada uđoše u dvorište kola sa učiteljevim stvarima. Učiteljica zastade u nedoumici: valjalo je prozboriti još koju reč sa novim
u Orlovici, a i po ostalim selima, još nemaju ni pojma o higijeni. Treba vlast da ih nauči... Bez sile ne ide... Uđoše u školu, prvo u Gojkovu učionicu. Soba beše prostrana, ali rđavo okrenuta, te ne dopiraše unutra dovoljno svetlosti.
— Jeste; hajdemo sad tamo. Iziđoše oboje i prošavši kroz veliki prostran hodnik, uđoše u manju, svetlu, lepo okrečenu sobicu.
A iz sela se nosi, sve lakše i lakše, nejasno, tiho brujanje. Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte...
« Potom namesti malo svoju postelju, privuče stočić bliže prozoru, pa iziđe. Stojan se vraćaše s bisagama, te svi uđoše u sobu. Ljubica se namršti kad uđe, umalo ne zapuši nos rukom. Gojko to opazi, pa se obrte Stojanu. — Je li more, ti?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego motika i veseliji nego ralo, kad uđoše. A pogureni i bledi, i suhi kao đeram kad iziđoše pred žene, sestre, i majke.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Dok stigoše do kuće ministra predsednika, već i veče pade. Stranca više uneše nego što ga uvedoše u kuću; uđoše svi ministri i velikodostojnici, a masa ostade da pilji radoznalo u prozore, ili prosto da blene u kuću.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najedared, pred kućom se začu bat. Mačke poskakaše ka' oparene i, dok si trenuo, one već pred vratima. U kuću uđoše Jovan i Pavle, sinovi ča-Markovi, noseći među sobom zaklanu jalovicu. Sad tek otpoče mutljava i tumaranje.
« I on se beše tom mišlju tako osvojio, da druge pretpostavke i ne imađahu mesta u njegovoj glavi. U tom uđoše devojke. Pera skoči i pođe na susret jednoj, koja se uputila k njemu. To je ona. — Šta si uradio?
izaći će u subotu ili nedelju. Tako mu veli zakon. Kao da nam svima uđoše mravi pod košulju, te ne možemo da se stanimo na jednom mestu od nestrpljenja: da nam je da prespavamo sve te dane, pa
S nekoliko jedva promrmljanih reči izgovoriše one dobrodošlicu i uputiše se uz stepenice za novodošavšima. Uđoše u sobu, razgledaše po sobi i kapetanica nađe da kreveti nisu namešteni gde treba i da će ih sutra premestiti u drugu
njima se čujaše dosta jasan kikot devojaka pa i pljeskanje ruku, a one iđahu ne osvrćući se ni na koju stranu i tek kad uđoše u sobu pogledaše se i briznuše u plač.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I odmah se obrazova Odbor za proslavu proglasa republike u Braziliji, od šest odbornika i tri zamenika. U taj odbor uđoše: Sreta kao predsednik, Žika kao potpredsednik, Mića, Krsman, Jelesije, ćata Pera kao delovođa i Ljubica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim. On se jednako okretao i unezvereno gledao po
Za Sofkom uđoše i ostale. I čim se za njima zatvoriše i zaključaše amamska vrata, sve, osetivši se zatvorene, sasvim se oslobodivši,
Dođe da sada ,kao svaka | mati, koja dočeka ovo veselje, mora prva oro da povede. Naposletku i svirači uđoše. Pokloniše se pred Todorom i zbiše se i stadoše do zida uz kapiju. Čočeci skidoše čampare, pa i oni pristojno stadoše.
Ah! Ah! | XXIII I posle nastade najgore, najcrnje. Kako prve noći uđoše u onu veliku sobu, koja je svojom veličinom polovila kuću, nikako se više otuda nije izlazilo. Cigani se ređali.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
To je sve dogovorom bilo i očekivalo se. Uđoše, pristaviše pecivo, pa posjedaše oko ognja. „Daj, čoče, da skvasimo pusto grlo!“ reče serdar svojima.
Ljudi, jedan za drugim, siđoše niza stepenice i uđoše u crkvu. To bjehu oni Crnogorci za koje je jutros Gospodar đakona pitao. Bilo ih je osam.
“ reče đakon Ivo, kome je uvijek milo bilo kititi. Tri Petrovića: Savo Markov, Stanko i Joko Stjepovi, uđoše. Prvi bijaše brat Vladičin a ova dva bijahu mu bratučedi. „A Martinoviću, krilo gospodarevo, ne stoj!“ opet će đakon.
Djevojka trčaše k njemu raširenijeh ruku te se zagrliše i priviše jedno uz drugo. U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena.
Kad djeca uđoše, vidješe u avliji jednu pitomu srnu, koja odmah doskaka ka grofu i prope mu se prednjim nogama na ramena.
Curica se nekako izvuče, ali u dlaku ne uđoše u trag njihovoj tajni. I u mnogo drugijeh prilika, djeca ne mogoše prepodabljati se uvijek, ni mučiti.
“ „Elamo, vaistinu“, reče medik i ustade. I ostali uđoše za njim. „Čini mi se e će mi lakše biti ako me spustite na tle!“ reče Janko, slabijem glasom i na predušak.
“ odgovori serdar. „Odite unutra, sjedite! Janko će doći, kad malo otpočine.“ Posjedaše. Stara i one dvije, uđoše i one, pa stojećke gledahu strance. „Gle!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Istom, spremajući se da pođem k mom daskalu, al’ eto ti dva velika đaka iz moje stare škole uđoše u kuću govoreći da moj prežnji magister zakteva sa mnom razgovoriti se, i da nama[h] pođem ne kasneći niti odlažući,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zašto ne ideš? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo otvoriše se vrata i uđe gomila Jerkovića. Prvi uđoše Čagljina i Šunda. Za njima Kljako i Rdalo sa dvojicom svojih momaka.
Stipan i Bakonja pođoše. Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali zaostajahu iza dobra fratrova konja.
Poslije tijeh uputstava uđoše za đakonima. Uđoše u prostranu dvornicu, u kojoj bješe veliki sto. Iza pročelja, na stijeni bješe razapeti Isus, go i
Poslije tijeh uputstava uđoše za đakonima. Uđoše u prostranu dvornicu, u kojoj bješe veliki sto. Iza pročelja, na stijeni bješe razapeti Isus, go i ništa manji od
Odatle uđoše u kujinu. Pred visokim ognjištem stojaše postariji fratar, ljevajući čorbu kroz gvozdeno cjedilo. Bakonji se učini čudnov
(ćaše da reče: „zaklinjem se“, ali se predomisli) pa jevo ti davam rič da neću više! Fratri uđoše. Srdarini bješe red da služi.
Balegan jednako zvonjaše, vičući nješto. Najzad, Naćvar i Duvalo razumješe da je i crkva poharana, te uđoše u nju, a kad vidješe grdilo oko sebe, pogledaše se u oči, sumnjajući da li san je ili java.
Pa odgura fratre i kuvara u crkvu, zakračuna vrata iznutra, pa izađe pred njima u dvorište... Kad sluge uđoše s druge strane, nasta opet metež i vika. — Dakle, umra gvardijan!?... A ko veli da je crkvu porobilo!?...
— zapita Bakonja Dundaka. — To je likar. Čini mi se da je rkać, jer govori kao i oni. Gospoda sve „prkelajući“ uđoše u manastir. — A ova je baba — pretur! — govoraše Bakonja gledajući sa strane staroga bezbrkoga čačura.
Svi fratri i đaci dotrčaše. — Šta je? — pita Srdar. — Ne znam. Može biti da je veliko zlo. Kad svi uđoše za Srdarom i zapališe svijeću, a to Brne dahće i zažmurio. Srdar, neopažen, pokrenu jedan časovnik a Tetka drugi.
Pjevalica za njima, a seljaci pošljednji. U dvorištu pridruži se velika gomila, te svi uđoše. Fratri koji su misili, videći fra-Brnu, ukočanjiše se pred oltarima; a oni koji su ispovijedali, promoliše glave iz
Kako Bone i advokat uđoše ka sudiji, rekavši njemu da čeka, Bakonja se skloni u kut, te slušaše nastavak Krstova pričanja: — Iskopâ me iz temelja,
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
U dvor sjajni uđoše vojvode, a vojnstvo se s slavom hučnom vrati. „Ah, preblagi oče besmrtija, - reče Bogu Mihail arhangel -
prestola među vjerne nebesne polkove, koji strašnu i krvavu borbu s carem ada jednako vođahu; u boj hučni i oni uđoše.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kako god hoćete!“, reče im Arhimedes i pusti ih u kuću. On osta u dvorištu, vojnici uđoše u njegove odaje. Odande počeše da iznose u dvorište sve što im se činilo od vrednosti: mermerne statue, srebrno
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali pokušaj ovaj, bar što se mene tiče, osta uzaludan, jer one tri prilike koje prvo uđoše i po svoj prilici behu studenti, otpočeše vrlo zanimljiv razgovor, koji su vodili sasvim tiho, tako tiho i poverljivo da
Onda uđoše neki ljudi i okružiše ga. Iz džepnih električnih fenjerića pokuljaše tada mlazevi žute svetlosti sa više strana i osvetliše
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« I baš toga trenutka opazi da su udarili onim putem koji vodi pravo k sudnici. Pred opštinskom kućom ne beše nikoga. Uđoše svi u zasedanje, gde pisar sastavi protokol o svršenom pretresu, koji potpisaše kmet i odbornici.
— Evo ti družine, harambašo! — reče Vujo, kad uđoše u sobu kod Đurice. — Ovaj će ti biti pobratim i drug na svakom koraku, a dobro se znate obojica.
Ispred kuće mu odgovoriše da je sve povoljno, i oni se obojica pažljivo provukoše kroz šibljak i kukuruz, te uđoše u kuću, gde ih očekivaše Stanka i dobar ručak.
Novica podiže jedan proštac, te se provukoše kroz ogradu obojica i uđoše u dvorište. Đuricu obuze neka nepojmljiva zebnja od ove mračne i neme samoće, i on se stade kajati što dođe ovamo.
Behu pospala čeljad, i Jovo ga uvede u sobu, gde spavaše sama Stanka. Kad uđoše obojica u sobu, ona se trže iz sna i zasja joj radost u oku, ali se odmah zatim pribra, namršti se i po licu joj se
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Putem im je pri duši sve tješnje, a kad uđoše u grad, u tijesne ulice, gdje nigda sunce ne grije i gdje se tjeskoba usred podne osjeća, čisto se rastužiše — zla
Petrović, Rastko - AFRIKA
To ne behu veliki bubnji tam–tama, ni crnački gitari i trube. Urođenici Uavatara tada uđoše u selo i prođoše između zaspalih koliba do nas.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Strelci uđoše u šumu, penjući ce uz kosu. Bataljon u četnim kolonama prileže u poljani i tu osta. Baterija iđaše napred.
Naši strelci što uđoše gore u šumu podržavali su jaku pucnjavu. Ali zamalo, pa tek jedan po jedan poče da izbija iz šume i da se preko poljane
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
probije branu, tako i pukovi srpski pohrliše kroz prodor i, u herojskom naletu rušeći prepreke, preko talasa krvi, uđoše u svoju zemlju... EPILOG Od Triglava do Kajmakčalana, od Timoka do Jadranskoga mora... JUGOSLAVIJA...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Snijeg poče gušće lepršati kad uđoše u planinu, koju im je valjalo prijeći i spustiti se u polje. Krava stade nešto zazirati i zastajkivati.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Za blagom uđoše njih dvoje. Rade prikupi suva raka i naloži vatru. — Čuješ, Mašo, — veli Rade — ne bih ja za tobom pristao kao pop
— Ja grem spat', — reče im i ode u svoju sobicu. Njih dvoje uziđoše uza stube na drugi tavan... Uđoše u čistu, obijeljenu sobicu. Ivo rastvori stakla i kapke.
Besvjesno pratijaše ih izdalje. Oni uđoše u neku gostionu, on uleti za njima. Sjede za prvi sto što ga nađe i naruči piva.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I nečisti duhovi zamoliše Isusa: 'Pošalji nas k svinjama, da uđemo u njih.' I on im dopusti. Nečisti duhovi iziđoše te uđoše u svinje i krdo − otprilike dve hiljade svinja − jurnu niz obronak u more te se utopi.“ Znam koga si poslao u svinje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
je sestru, koja mu je prinosila lek i šolju s mlekom, udario je šoljom u glavu, okrvavio malo, a zatim izbio dušmanski. Uđoše dakle Vlaovići u poslednji tesnac mraka i jada.
— Možete li vi, komšiluk, nekoga da uzovete? — Da me Bog sačuva da mogu, ako bi baš i bilo nekoga unutra. — Uđoše s kalauzom: sve prazno, ni žene, ni krpice odela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
verovatno gluv, kao i mnogi koji se tim poslom bave, nije čuo njihovu lupu, te vojnici razvališe vrata, silom uđoše i razbudiše starca.
Uto ulete „tetkica“ i poče nešto da viče. Za njom uđoše još dva Grka, apaša, stisla usta i nakostrešili se. Ali, i meni je već bilo došlo do guše.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad bi na utrnji, te isto dvojica neka uđoše u crkvu na pravilu stajati. I po očatanju dvojih katizmi, reče iguman slovo o mučenju svetih da se očati, a ostali
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kad uđoše i zamandališe visoku kapiju, još se iz čorbadžijske avlije čuo kikot i smeh, i slušao ga Mane koji je, kao skamenjen,
Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše. Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho s Manom, koji
— laska mu Zamfir. Dugo se još razgovarahu o momcima i čiracima i o pazaru, kad uđoše dve seljančice u dućan da kupe trivnu — jedna starija, a druga mlađa. — Šta iskate? — pita ih Mane.