Jakšić, Đura - PROZA
Onda sam se još umela i nasmejati, a sad?... Tako mi sedimo, a ispod astala diže se pseto, dođe do vrata, ušćuli uši i stade režati. „Idi, vidi ko je!“ reče mi tetka. Al’ u taj mah se otvoriše vrata i uđe u sobu čiča Marko.
Tako je i onda bilo. Ali u jedan mah zastadoh, konj mi ušćuli uši, pa ni da kroči unapred. Ukraj puta, u jednom žbunju, čulo se šuškanje.
Bilo je nešto na njoj što me je od nje otuđivalo. Kad me pogledi, ja oborim oči dole, a kad mi govori, mene čisto uši zabole. Glas joj tanak, vele da peva kao vila u gori, al’ meni, rekao bih, kroz mozak dere.
Obradović, Dositej - BASNE
Skoče ljudi na oružje, pak iziđu da vide koja je to beda. Koža lavova, ali glas magareći! A kad upaze i uši, onda se dosete lukavstvu, ostave oružje, a popadnu koce i leskovce, opkole magarca, skinu mu lavovu kožu, pak ga
Prasetu odreži rep i uši u lubenica; nek ono sutra samo mesto nađe kud će se provući, opet ćeš ga ti onde naći. No ptičice i prase bez razuma
” — „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?” —„Eno oni koji onde pase. Vidiš kolike su mu uši”, odgovori kukavica. Počnu pojati. Ali što magarac zna što je slavujevo pojanje? On kaže da kukavica lepše kuka.
gledati na one koji se sude, nego samo slušati što govore; no bez sumnjenija iziskivali su da njihov sudija človečije uši imade i zdravo pronicatelno rasuždenije, jer inače ništa im ne bi pomoglo što je slep.
Ne govorim ovde za njegove uši, koje kao zečje uši taman su kako valja. No prvo, on dobro trči, i daleko bolje nego mnoga životinja veća od njega.
Ne govorim ovde za njegove uši, koje kao zečje uši taman su kako valja. No prvo, on dobro trči, i daleko bolje nego mnoga životinja veća od njega.
Onda ti sve pčele raz|dražene udare na njega, leteše mu koja u oči, koja u uši, tako da on u bežanju načne iskati sebi spasenije govoreći: „Nisam li ja lud?
„To može biti, — odgovori Ciganin — ali valja zato da daš sebi odrezati uši.” — „Uši?“ — reče medved, poćuti malo i promisli se. „Kad ne može inače biti, — reče — a ti'ajde, nek idu uši.
„To može biti, — odgovori Ciganin — ali valja zato da daš sebi odrezati uši.” — „Uši?“ — reče medved, poćuti malo i promisli se. „Kad ne može inače biti, — reče — a ti'ajde, nek idu uši.
” — „Uši?“ — reče medved, poćuti malo i promisli se. „Kad ne može inače biti, — reče — a ti'ajde, nek idu uši.” Stisne zube siromah i zaječi, ali pretrpi. Ode oni, nađe nekakve rogove, pak eto ti ga s svrdlom i sikirom.
njegove nauke, koja je tako prirodna i uveritelna da, ko samo ima zdrave i čiste od svakih predvaritelnih laža uši, ne samo što će je čuti, no i za istinitu poznati i na svoje veliko dobro i blagopolučije primiće ju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ODGOVOR NA ZDRAVICU Daj Mi, Bože, put ko svilen končić, daj mi brda ko makova zrna: valja meni kroz iglene uši! MOLITVA Da namirim ona drva! Da oberem onaj grašak! Da pretrebim onaj pasulj!
Od roditelja me jeza hvata, od sinova bežim kroz iglene uši, pred sestrama se krijem u mišju rupu! Brat mi udarcem cokule prosipa supu, a o nebratu i da ne govorim!
Da nismo dospeli u nečiju torbu? Pod nečiju kapu? U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši? Krajnje je vreme da nam neko kaže šta je ovo, tikva ili džak, mišja rupa ili mišolovka! (A šta ako je ovo ceo svet?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
duvan tako ljut da su gazda-Raku više puta oblile suze od kijanja, pa mu je jednom čak i zapretio da će mu omlatiti o uši i čibuk i simsiju, samo ako još koji put zadimani pred njim.
Pred kućom taljige i za njih privezan mrkov, koji tokorse malo frknu i naroguši uši osetivši da ide neko. Sava i Nikola prilegoše za jedan koš i ućutaše se. Malo postaja, a škrinuše vrata.
Nemojte mi drljati po duvaru kojekake kuke, kao onaj dugački što se sad tornja odavde; jer koga u'vatim, uši ću mu iščupati!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— viče Jovan. — Šta je, Klempo? — odazva se Zavrzan Latkoviću. U Latkovića su bile velike i klopave uši. — Dela, bolan, pričaj što! — Šta ću? — Šta znaš! — Pričaj, Zavrzane, pričaj! — zagrajaše sa sviju strana.
— Čujem. — Hajde preskačite Klempu! — Kog Klempu? — upita Zeka naivno, a svi se zasmejaše. — Onoga što je obesio uši, pa sedi. — Pa zar je njemu ime Klempo? — Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan.
— Kad Srećko nešto rekne, ono ostaje kao sveto!... Pištolj za pojas, pa put za uši!... Kad budeš počeo na svoju ruku, čini šta znaš, ali na moje ime... ubiću te!... Hajduci skočiše oko Stanka...
— Da držim tele? — upita Stanko koliko samo da počne razgovor. — Možeš! — reče ona. I on priđe, uhvati tele za uši i čuči preda nj. Jelica počne musti, a on se zagledao u nju...
Crna zemlja mora propištati pod teretom mrtvih, a od jauka ženskoga i bogu će uši zaglunuti!... Teško turskoj i majci i seji kud prođem ja s mojim pobratimom!... Jelica obori glavu.
Osu vatra. Puška učestala kao jaglica. Diže se oblak od dima. Zatutnji, zabruja, zapištaše uši, zaigraše ribići, zapali se meso na telesima... To beše strašan okršaj.
— zapovedi Čupić. Tobdžija opet prinese vitilj. — Pali!... Tek je top izdušio, a osu vatra puščana. I opet zaglunuše uši, i opet se navuče mrak na oči, i opet borba očajna, borba između neba i zemlje...
Dučić, Jovan - PESME
gospar Sabo snuždeno korača, Po Stradunu koji žagori u tmuši: Kod kuće je ljuta obesio mača, A na ulici je obesio uši.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Bože sahrani! Izvadi samo još jedan dukat pa mu dade: „Na, na put za uši!” Ode Proka, a on se kaje u sebi što istera na pravdi boga najvaljanijeg momka.
Na tu ruku naveza se jedna bela rukavica i jedna dama za njom. Dama lako skoči napolje. Tresaše glavom i zaturi kosu za uši. Mi i nehotično čekasmo dok oni pređoše preko trotuara. Onda pođosmo dalje.
pisao pisma bez „svione kosice”, „porumenjenih i pobledelih obraščića”, „malenih ručica da ih provučeš kroz iglene uši”, „potoka suza i uzdisaja” duboki kô arteski bunar i dugačkih kô Trifko jekmegdžija, „žarkih očiju kao nebo” (razume se
Žabe su kreketale. Jedan labud je plovio sredinom i ostavljao za sobom brazdu. Bilo je tiho. Meni su zujale uši. Ja legoh njoj u krilo. Gledah u nebo i slušah kreketanje žaba Bi mi neobično blago. Ona me čas pô ljubljaše u čelo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Sad, neću da kažem da je ona kriva, ona je krasno dete, dobro dete, ljupko dete. (Pera zavija dugu kosu za uši i sluša je pažljivo.) The, ali sve je to samo za prva dva-tri magnovenija.
da nisi ni za zvonara, a kamol’ za popa... — E, to ti znaš i niko više. — To sav svet zna i čuje, samo su tebi uši voskom zalivene. — Pa ko govori? — Pa govore oni. I to otkad. Pa ja se sve činim i nevešta...
Ali sad je već dosta, isuviše. Samo kad pomislim kako su ga saletili, pa mu napunili uši!... Sirota Juca, nje mi je samo žao!
»Ho, — misli u sebi Jula, — kako sam ga samo strašno izgrdila! Sad se valjda zastidio pa otišao u drugi kraj bašte, a uši mu se — misli Jula — sve crvene k’o cvekla iz kombosta od silnog stida. Siroma’ mladić!
Da je g. Pera obratio dovoljno pažnje; da je otvorio oči za čisto zlato a zatvorio uši sirenskim glasima, — bilo bi sve drukčije.
Aj, jeste l’ to promislili?! A posle, neka — veli, — đavo nosi i naše uši.... ni magarac se, kaže, nije proslavio sa onolikim njegovim... Al’ šta ćemo brez mesečine?
Aj, to ja vas pitam?« — A oni se, vele, uhvatili svaki za svoje uši, pa zinuli, pa se zamislili, a posle ga pitali: »A odakle si ti, prijatelju?« — A on kaže: »Ja sam iz Iđoša!
! Ta između Sajana i Kikinde, al’ ja nisam diškrećanin!« — »E, fala ti, — kažu mu oni, — i za naše uši i za mesečinu. Nećemo pucati; samo šteta što smo se toliko istrošili!...
Najpre se vratio pop Spira, a dan docnije i pop Ćira. Gđa Sida je već dobro spremila pop-Spiru i napunila mu uši, ostalo je samo još da i gđa Persa ne izostane iza svoje komšinice. — Erža, o Erža!
Viče za pomoć, a na viku njegovu lete u pomoć usplahireni ukućani; uhvate ga za uši, pa izvuku najpre njega iz čizama, a posle čizme iz blata.
će malo poduže čekati, jer ga je frau Gabriela zamolila da ne puca dok je ona u avliji, jer kaže da ima vrlo haglih uši. — Je l’ te, nećedu pucati kanoni? — pita frau Gabriela. — Neće, neće, gospoja. — Moliću vas, daklem!...
ne, ne, nemojte dizati tu štanglu! — viknu frau Gabriela i zapuši brzo svoje haglih uši. — Znate, strašno sam nervêz! — Neću, neću, gospoja, kako bi’ ja! — smeje se Arkadija. — Biću vam jako obvezana!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad i oni sednu, a frajla opet poče neku fantaziju svirati. Čarukdžiću fantazija uši vređa, pa kad je bio kraj, reče starijima da idu u drugu sobu. — Ta šta ćemo mi matori ovde?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji nezgoda pune razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa dosta je da te ostavi nedelju, dve, tu, dole, da te groznice umore, a uši da ti pacov pojede. Koga da se Garsuli boji? Imali smo razne tamničare, al’ ni jedan među njima nije bio kicoš.
nje i njenog muža, ali dok ih je ona trpela nepomična, njen muž se branio rukama i trzao, kad bi mu sletele na nos, ili u uši.
Onih, koji su prolazili tamo‑amo, stalno, iako odatle nije bilo izlaza. Kad mu se oči naviknuše na polumrak i uši na tu čudnu tišinu, Isakovič ču da se ti ljudi razgovaraju, ali sa odstojanja, kao da se, jedva još čujno, dovikuju, sa
Valjda da uteši i umiri svoju jetrvu, odgovarala je, zapušivši uši da ne čuje pse kako laju: „Ajde, ajde, sriće ti! Nije ni Višnjevski dvogub! Nisam ni ja ditence!
Njegov pezevenk, postmajster Hurka, nije bio Rus. Kad mu je Ana probila uši kokodakanjem, o svojoj deci, Višnjevski se rešio da je propusti – pozvao je u svoju kuću, i predstavio joj je, svoju,
je počela da mu se nameće, ostavi je, kao što se okrene glava, od pijanih drugara, kad započnu urlati, uhvativši se za uši.
Valjda bi trebala da se uhvati za uši, pa da igra, od sreće, u svojoj nemošti? Da bude vesela što neće videti decu svoju, koju je ostavila u Novom Sadu, i
Pa prst u uši, pa ćemo zapevati. Kako smo bili sretni i kako smo se voleli. Onomlani.“ A kad Ana nastavi da plače, Đurđe je uze na
Zna da je udovac, da je bio u zatvoru, i da je zadovoljio grofa Kajzerlinga. Ali, karijera njegova – neka čuje ako ima uši – završiće se usekovanijem jazika, knutom, i karaulom. On neće da ga kažnjava.
Kad je video dete, živo, igrao je, držeći se za uši, ne samo po zagušljivim odajama kuće trgovca Žolobova, nego i po avliji, tako, da je izazvao smeh sluškinja, a poplašio
On nije krio da želi, kao i njegov brat, Petar, da bude primljen u audijenciju kod carice i da joj napuni uši, pričom o svom nacionu, koji čeka na nju, u Turskoj, u ropstvu, plačući.
Teodosije - ŽITIJA
Ovo i mnogo drugo kao u uši ocu na grobu rekavši, staklenicu časnim mirom od svetih njegovih moštiju nali, hoteći darovati samodršcu Stefanu
neprijatelj moj sramotu svoju i da se postidi, i ruku svoju da položi na usta svoja, da se užasne i uboji, i od straha uši njegove da ogluhnu.
A ovaj teškosrdi, gluh neposlušnošću, kao aspida prema obajniku začepi uši svoje da ne čuje glas reči svetoga, i sve što mu je prepodobni slatko i divno, strašno i užasno kao proročkim
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Omastio je šapice, brkove, nos, uši i ramena, toliko se trudio. — Ne ide ovako — reče on sav zaduvan. — Sad moram pokušati da pokrenem Tošu.
Hvali se, hvali i liže brašno čim se čiča kud okrene. — Ono, izgleda, o tebi pričaju? — upita Šarov čuleći uši. — Jest, jest, o meni i o mome starom neprijatelju Žući — reče mačak, dok je krčmar i dalje vikao: — Žućo laže kao
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred. Rašida mu je govorila o svojoj profesorki iz fizike.
Možda bih video snežnog čoveka, a možda bi mi od mraza otpale uši. Osetih kako mi hladnoća mili niz kičmu, a onda odmahnuh glavom: ipak je bolji plan o putovanju na ostrva Južnoga mora.
Izgledalo je kao da dete plače. Pokušavala sam da spavam, pokušavala sam da zatisnem prstima uši i ne čujem ga, ali sam ga svejedno čula, ustala i pustila ga.
sâm na šinama još toplim i zvučnim od prolaska voza, kraj telegrafskih stubova koji su brujali kada bi se prislonile uši uz njih. Između pragova dve crvene bube izvodile su svoju ljubavnu igru, a na žicama punim brujanja čučali su vrapci.
- branila se žena, ali onaj glas, sada već sličan nekom glasu koji sam znao, naređivao je moleći. Uši su počinjale da mi rastu kao pečurke posle kiše. Bio je to odlomak razgovora koji nisam smeo da propustim.
Jesi li video ono ispod suknji? Ono? Ono? Kladim se da mala ima komisionske grudi! Šta, šta si rekao? Ništa. Kupi nove uši, Rašo Vojvodiću. Nove uši? Bože dragi, Tomo! Uzeću i za tebe jedne. Ima na klanici kakvih hoćeš.
Ono? Ono? Kladim se da mala ima komisionske grudi! Šta, šta si rekao? Ništa. Kupi nove uši, Rašo Vojvodiću. Nove uši? Bože dragi, Tomo! Uzeću i za tebe jedne. Ima na klanici kakvih hoćeš. Za tebe bi svinjske bile sasvim dobre. Uši?
Nove uši? Bože dragi, Tomo! Uzeću i za tebe jedne. Ima na klanici kakvih hoćeš. Za tebe bi svinjske bile sasvim dobre. Uši? Prekinite o ušima, budale! Ona mala nema samo dobre noge, znam. Kako možeš da znaš?
Vesna je, verovatno, bila negde kod zečeva. Iza zidova prosto se osećalo kako rastu susedske uši i njihov uzdržan dah. - I sve ostalo? - Nema ostalog! - rekoh.
- Govore o ocenama. Jesi li ti prošla kako treba? - Ja? - pridigla se na krevetu i uspravila pretvorivši se sva u uši.
Klatareći nogama, Vesna je lepila svojim šašavim zečevima otpale repove i uši. - Šta misliš kada bih obojila zeca u crveno? - upitala je, a ja sam dreknuo da me ostavi na miru sa zečevima.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Gospodin fiškal, ne čudite se. Taj „tej” je rodio u mojoj bašti. jest, „kamilntej” — šapće mu u uši. — Pa što ste ga meni dali? — Da vas uverim kakvu mi hasnu danas činite.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ležeći satima na njegovim grudima, ona mu je, šapućući nešto nerazumno i nerazumljivo, ljubila rebra, grlo, oči, usta, uši. Krivonog i težak, on je tih poslednjih dana opremao svoje ljude, jašući ceo dan. Psovao je njene zagrljaje i poljupce.
Dete koje nije dobijalo na svako pitanje odgovora, ponavljalo ih je, izmučeno, po sto puta, trzajući ga za uši, za nakit, za brke. Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše.
nekoliko trenutaka i felčer ga je onako onesveslog prao i vezivao, ne mogavši da mu nađe ni nos, ni usta, ni oči, ni uši. Ni rođena majka, da ga je uzela na krilo, ne bi ga bila više poznala. Posle izvršenja kazne, puk se vrati u logor.
Skrivala se sa mužem i ljubila mu vrat, grudi, usta, uši. Aranđel Isakovič, sasušen i žut, proživeo je to nekoliko nedelja kao u paklu.
I kao što je ona previjala se u grčevima, od žudi za mužem, ljubeći mu grudi, vrat i uši, bezumno i pokorno, želela je sad da vidi kako će nju ljubiti njegov brat, savijajući se nad njenim rukama, kolenima i
Visio mu je i podvoljak, visili su mu i očni kapci i obrve i uši. Kosa mu je padala na debeo, pljosnat nos, i takav, bez visokog klobuka, gologlav, ne samo da više nije izgledao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Ne valja se“, kažu u srezu boljevačkom, da trudnica vretenom čačka uši, jer će dete boleti uši i curiće mu iz ušiju; ne valja, takođe, da se provlači ispod konopca, da joj se dete ne bi
„Ne valja se“, kažu u srezu boljevačkom, da trudnica vretenom čačka uši, jer će dete boleti uši i curiće mu iz ušiju; ne valja, takođe, da se provlači ispod konopca, da joj se dete ne bi rodilo sa povojem, pa bi se
kada on „raste“. Čini („valja se“) za rast deteta. U danilovgradskom srezu dete se, kad prohoda, tri puta diže za uši, i to za vreme mladog meseca, „da bi bolje raslo“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ja ne diram njihov kupus. Longas aures habeo, Uši su mi duge, ali Brevem caudam teneo. Repić mi je zato mali.
decembra 1983, preko Vesele sveske, da ima zeca kome je dala ime Duško. On je beo, ima duge uši, ponekad podignute, ponekad oborene. Čist je, spava u kavezu, uvek je na oprezu.
učenik Srpskohrvatske gimnazije u Budimpešti, otkrio je, u Srpskim narodnim novinama, kako su zečevi dobili velike uši. Živeo u šumi mali, ali veoma snažan miš; na glavi je nosio crvenu kapicu, u njoj mu je bila natprirodna snaga.
Da ga nauči pameti, junačina Miš zgrabi ga za uši — one su tada bile normalne, kao i kod drugih. Životinja — zavitla ga nekoliko puta oko sebe, i baci ga daleko od šume
Pri onom zaošijavanju i bacanju zecu se istegnu uši, i kakve je onda dobio, takve mu ostadoše. Austrijski pisac Feliks Miterer (F.
verujete parodiran je sadržaj i stil poučne dečje pesme: Umivao se jedan dečko svakoga dana bez prestanka, pa su mu uši rasle, porasle, pa mu je koža postala tanka -Da li mi verujete?
Zbog poslovnih dugova bio je osuđen na podnošenje javne poruge, kao i na to da mu se odseku uši. Iz neprilike se nekako izvukao, dugove je otplatio, ali se u surovom svetu nikada nije mogao osećati sigurno i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove mu briga i domašnjih nezgoda puno razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.
a ovako me štula moja natjerala da sjedim s mirom i na miru knjige čitam, i na miru bilježim na hartiji što su mi uši slušale i oči vidjele...« 1810. Karadžić je u Beogradu, kao učitelj osnovne škole, i tu ostaje do 1811.
Milićević, Vuk - Bespuće
i nehotice, svoju kuću osvijetljenu, punu nestrpljivosti i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju varaju uši, koja od svakog šuma čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka,
potamaniti i isjeći šumu za svih trideset i nekoliko godina kako je on čuva i kako se u nju rijetko sjekira zabada; uši ga vječno varahu da čuje udaranje sjekira u daljini, a nos mu osjećaše miris paljevine i rastopljene jelove smole.
Pa kad kiše stadoše, ispod sivog neba ostade sam oštar i suh vjetar, koji zamrznu vode i ocrveni uši i noseve dečurliji koja deraše brukvicama potkovane opanke na smrznutim barama, veseleći se blizoj zimi i grudanju, dok
Sremac, Stevan - PROZA
Silno li puče stari kremenjak, kao ono nekad Krnjo i Zelenko na Žabljaku. Gospođa Kaja se trže i zapuši uši, a polaženik raščešlja brkove i otpoče »Roždestvo« uz pripomoć domaćice, a posle i domaćina Jove.
te zato jedu žuti šećer, kašljucaju i piju vruću zamedljanu rakiju, po tri čaše i leti i zimi, i što vuku naviše decu za uši ili zulufe, sve dotle dokle se žrtva ne ispravi na palcima, te jadno dete stoji kao ono čardak ni na nebu ni na zemlji.
I tu su deca lepo mogla saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i noge da ide, rep pak da se brani od muva.
Radičević, Branko - PESME
orlove i vugu, Stvori rasta, jezero i more, Stvori ružu, doline i gore, I magarca, pa jošte i jarca, S onim uši, s ovim stvori bradu, I dade im travu i livadu, Pa da onde dobro vide jesti, Jarko sunce na nebo namesti.
“ Pa s' pomami, pa silno poskoči, Zasjaše mu s' kâ u mačka oči, Diže ruku pa se razbaruši, Pa zaurla, još mi pište uši: „Amo gledaj, amo, svete ludi, Kôno danak tebi jadnu budi, Gledaj mene, gle sunašce svoje, Gle jerove, divne zrake
Al' najstarij' uši naroguši, Okrete se da me nogom bije: „Znaš da nosim ja prosvѢщeniє?“ Sit ga s' tedo onda da namlatim, Da mu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ni slutio nisam kakva će se bura oko toga podići. Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno, budalom! Dotle li smo došli?
Već im je pop ranije bio nešto natuknuo o slikarevoj neobičnoj raboti i provukao im kroz uši da se kod Rade Ćopića kupe štokakvi — mogli bi lako biti i novovjerci, koji neće vojsku da služe!
— Kad stiže da i tu mudrost pokupiš, a? — Ne galami, uši mi probi. Momak se obzire lijevo-desno kao da traži kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kući, tijesno kraj strica,
Kanda isto misle i ovi moji prijatelji, jer čim je u šipražju nešto šušnulo, Vačkonja načulji uši. — Sigurno seljak, Očenaš mu njegov!
i ne mora. Komandir se poguri i smanji za čitavu glavu, sad je već bio tužan. — A mene je, vidiš, maćeha kroz iglene uši progonila, matere ni zapamtio nijesam. Ova tvoja, ako je i budalasta, bar je na sigurno mjesto ostavila.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Oni ti kroje Alaha prema sebi, ko da je Alah košulja. MAJKA PINTOROVIĆA: Kaži hvala što zidovi nemaju uši! Alah čuje, al on će i da oprosti... HASANAGINICA: Zasvetleo mi onda kad se sve oko mene stamnilo.
HASANAGINICA: Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći! HASANAGINICA: Kad pođe svadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih...
To je položaj s velikim uticajem... HASANAGA: Ja ja... četvore oči i uši. Ti š malo više da se krećeš međ ljudima. Nikad se ne zna gde se šta može doznati.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
mogaše dobro očešljati već se uvek ona dizaše ispod maramice i u neredu pokrivaše joj ceo vrat i male, sitne, pripijene uši. Usta joj behu mala i tanka, k’o paricom prorezana, oči svetle, tihe i čiste...
Kostić, Laza - PESME
šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i stvarajući sve bez odmora, kad šestu zoru rad mu dočeka, i svoju sliku stvori, čoveka, stvorenja cvet.
dosta sam čekô, ne mogu više, zar nema pogan uši, kad ćuti? al' čekaj samo, odrezaću ti! Otvori hej, otvori, Vlaše! poruke ti lepe nosim od paše!
Samsonova to zar glava? tih vilica grdni zjap? te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV
se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njeg učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep
je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njeg učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi, trupinu i glavu baci u vodu natrag.
juriš, da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i sebi ih u džep ostavi, a ostalo baci u jezero. No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore.
bude junačka srca, ne bŷdi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih sebi u džep, a trupinu baci u jezero.
— pa izvadi uši i na sto ih baci. Kad to ču onaj srednji brat, i on reče: — Ja sam, kad sam čuvao stražu na drugom konaku, posjekao
— pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: — Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo
“ Ali ona ni najmanje za to, nego ubere neke trave te dobro uši zatisne i ručicama suviše, pa reče starcu: — Baci ti meni balotu, da onamo idem će ona pane, samo mi kaži, hoću li
U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je
U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao,
jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši, onda bi ga car Trojan odmah posekao.
Onda car Trojan sede te ga momak obrije. Momak brijući cara opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Zašto? KUM: Jer su sve dobre. Kažite za koju ste čuli da je zla? Moju Jelu fališe, te mi uši probiše. SOFIJA: A sad? KUM: Sad vidim šta je zec. 9.
zna šta će od muke: ako ih nosiš pored sebe, pritiskuju te, i kao što je trska nekad šuštala: „Kralj Midas ima magareće uši“, tako se oko mene kanda glasovi razvode: „Čujte, ljudi, Kuzman ima novaca!
SELjAK: Gdi je moj magarac? JAKOV: Ja sam. SELjAK (smeje se): Male su ti uši. JAKOV: Tvoje su veće. SELjAK: Dakle, veliš, ti si magarac. To je lepo. Nego, gdi je moj magarac?
SELjAK: Kako to? JAKOV: Podigni visoke tvoje uši i saslušaj moju povjest, pak ćeš o svemu biti izvešten. Ja sam od blagorodne familije, i iz daleka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I kada se taj šou najzad završi, gosn Krečko mi zviznu takvu jednu šamarčinu da su mi uši zvonile puna tri meseca. —Odakle ti odlikovanje? — dreknu na mene. —Od deda Gavrila... — procvileh kroz plač.
Novi talas! Vukao me je u Kinoteku sve dok mi neme filmčuge ne počeše izilaziti na uši. Svi ti Drajeri, Sjostremi, Pudovkini, Ajzenštajni i Grifiti — sve mi se to nekako pomešalo u jednu opštu crno-belu
Matori vadi porodicu iz čabra, i pored dva tipa koji izdaju uši pod kiriju. Ima li ičega lepšeg od knjavanja u neraspremljenim sobama iz kojih tek što su isfurali dragi gosti?
Zbir čitave tablice? To se zove šlaga! I mada su u „Tri grozda“ čamili tri puba, a dva gentera sve to vreme izdavala uši pod kiriju, niko ni mrtav nije mogao da nađe ništa sumnjivo u petorici tipova koje su tako strašno zanimali automobili
Sve mu dimovi isfuravaju na uši. U redu, nek se truje, mislim se kao ja — njemu dopada — ali mi onda nestane šibica. Imaš li jedno zapaljenje?
Da bi čitava stvar ispala što veselije, uvalili su mu i jabuku u usta, a feferone u uši. Zapaljene su i veštačke sveće na plastičnoj jelci, posutoj lažnim snegom i injem iz tube sa sprejom.
budžu: upravo uvodi poslovne frendove u restoran; vidi se — nafatiran lovijanovićem, izišao tek od frizera — pune mu uši dlačica i sve što uz to fura, a u stvari šta? Ma ne napravi ni pet koraka —cap!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Je li sova usnula kad se s kruške ne javlja?) Svijetle se stogulje u zrcalu obzora. Ciča uši izgriza. Krademo se, zvjeramo. Svaka stopa mjeri se. (Jesmo li i lupeži?
Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba. Zlo je meni čavrljalo kad me mrakom kotrljalo: Ne jadikuj,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Mudrijaš hvata stazicu prijeku kroz mahovinu, prostirku meku, čuljeći uši, tiho pjevuši: „Pijetliću dragi s bataka dva, u dubok lonac nosim te ja, tamo je dobro, ja nisam grub.
„Sad sam ti, Pijetle, skuvao čorbu!“ Putuje Lisac prastarom šumom, uz kamenjare hajdučkim drumom, čuljeći uši, kroz nos pjevuši: „Pijetliću dragi s bataka dva, u dubok lonac, nosim te ja, dobro je tamo, ja nisam grub.
„Živele zeke! Živeli miši!“ iz ćoška svakog vraćala jeka. Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud. „Nikud ne mogu da vas povedem, kad sloge nema, uzalud trud.
„Šta li je sa njim? — trže se Žuća — Nije ga, valjda, pojeo vuk?!“ Stade i Toša, naperi uši: „Ne čujem njegov radosni bruj. Il je promukȏ il možda spava ili je nekud pobegȏ, čuj!
Dolazi kolos na četir stuba, na njemu kljove i duga truba, lepeze uši pokreće on. To ti je slon. On trubi gromko: „Ujkice, znaj, gladan sam jako, ručak mi daj!
Za pesme spremna, za priče glavna, za uspavanke nema joj ravna. Ljuti se retko, nikad ne tuče i samo katkad za uši vuče.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kao da nisu nikada nijedan ljudski glas unele u sebe, moje su uši sad ispunjene samo tamnim noćnim vazduhom i vlažnim isparenjima koja se dižu sa jezera.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ni sada ne ustajem kad me býde – strašni sud li je, šta li je – kroz progrizene uši mi viču: Ustani nekrste i telo svoje pokupi!
vremena ni u ogledalu da se vidi, počeo je da radi — uglavnom sa kožom kao neko ko je štavi: po hodnicima je sekao uši, skidao kaiše s leđa na terasi il čupao kosu onima što jašu, ponegde je odleteo neki nos da se zaravni lopta
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Pa mi, dušo... DANICA (trpa prste u uši): Neću da čujem, neću ni reči da čujem! AGATON: Samo, znaš, da budeš pametna pa da ti to meni ostaviš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kljusina diže glavu, frknu na nos, zabaci uši unazad i umiri se. — Vojnici!... Videli ste kako je neprijatelj pokušao da oskvrnavi našu zemlju.
Bilo je zanimljivo posmatrati. Konj se u početku zateže i odupire prednjim nogama. A kada ga udare bičem načuli uši, podavije sapi, frkne, pa prednjim nogama opipa splav i onda brzo uđe, striže ušima i gleda unezvereno.
I zamišljam tada komandanta kako drhti od ljutine, a ta nervoza i mene obuze, pritiskam uši da bih odstranio tresak i onda govorim: — Pešačka paljba, ali mitraljez ne dejstvuje...
Svakog momenta očekujemo nov prasak. — Izveštava komandir da osmatrate. Baterija dejstvuje. Ali od nove eksplozije uši nam zaglunuše. Kao da se zemlja procepi.
— i uđe u šator. Odmah za njim ulete i kaplar. — Izvol’te, gospo’n naredniče! — Je li — dohvati ga narednik za uši. — Gde je točak, gde je točak?... A... Govori... govori! — Gospo’n naredniče... — Ćut!...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjednom ih poklopi oblak, uši im zagluhnuše od blejanja ovaca, a pored njihovih nogu snovahu ošišane, pognutih glava do zemlje, site i dobre ovce.
Gusta sura prašina, koja se prema suncu prelivaše u neko crvenilo, stade ih štipati za oči, stade se uvlačiti u nos, u uši, stade padati za vrat, na glavu, po licu, svuda... Jedva iziđoše i dahnuše slobodno.
— Jok, odseče predsednik. Ja znam što znam: od danas za dve nedelje biće promene, pa mi odsecite uši, ako to ne bude...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
bio prošao bolnicu za oči, za trahom, za bolesna usta, za bolesni stomak, za bolesna pluća, za bolesne noge, za gluve uši, i Ludnicu. Pijem u slavu kotlova čađavih u kojima su vrile pomije koje su jeli kad zvona zazvone podne.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” Kad sam izišao na ulicu, opet ulica prepuna silna sveta što se talasa na sve strane, a graja da uši zaglunu. „Kuda će ovaj ovoliki svet? Šta je sad opet?.. Sigurno deputacija kakva?
Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu baš prema pijaci i upitam mehandžiju što se skupio toliki svet.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ili ćeš da gleneš na crveni drenak, što ti se gotovo uz same uši oteg'o, ili na morastu tamnjaniku što miriše ka' naš Andreja crkvenjak, ili na crnu kameničarku, ili na žutu smederevku,
skaču jedno na drugo; najstariji vočić, da bi se dopao petomesečnoj kravici, gicne se nogama, nadigne rep i načulji uši, pa poleti preko čajira, ka' smušen, a za njim i ostalo društvo.
On je njih baš i čekao: eno ga, čulji uši i diže rep... teoci prsnuše kud koji, a ždrebak okupi kuražnog vočića, pa trepte preko čajira ka' zvezde...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Jer on je, znaš, malo, onako... starinski čovjek. Kod njega ti nema mnogo. Ne da on da rogovi prođu mimo uši. Malo zbori, ali što naredi, to mora da bude ka’ na tetiku!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Njegove ogromne školjke ušne Hvataju svaki šum koji šušne Između Tibestija, Aira i Kaira! To nisu uši, nego to su Dve zvukolovke, dva tanjira, I dve antene u Kosmosu...
svetlost Voždovca kad tamo nestane struje; TROJKA, koja se svakog jutra u Košutnjaku okupa: Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje. Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu.
Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu. Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti Pre nego što u grad kô velika
Duva vetar, a zora se Na konopcu suši. Zemlja škripi kao lađa, Zaglunuše uši: Ne znaš da li sve se rađa, Ili se sve ruši.
Toliko su bili gladni i mršavi Da su im šajkače padale na uši. I zato, kad god pogledam veliku gradsku palatu, U meni se probudi sećanje najtajnije: Pomislim na vojnike koji su
Dočeke po povratku iz Zambije i iz Koreje, A posebno lezilebe i ližisahane Koji organizuju ovakve jubileje: Uši mi već probiše posmrtni marš i Rekvijem, Svečani pogrebi, počasne paljbe, usklici!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Za njih se vezuju mnoge urođeničke legende, kao n. pr. to da one čuju kad se na obali govori, jer za to imaju dugačke uši.
pr. to da one čuju kad se na obali govori, jer za to imaju dugačke uši. Međutim, te uši nisu ništa drugo do bočna peraja koja se jako razviju i izrastu u vreme kad jegulja polno sazri i krene na putovanje u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Slatka mama, no bi na udicu: „Pij šerbeta iz čaše svečeve, al' sjekiru čekaj među uši!“ Strah životu kalja obraz često; slabostma smo zemlji privezani, ništava je, nego tvrda veza.
SVRŠI PISMO I ČITA GA NAGLAS PRED SVIJEMA (CRNOGORCIMA I TURCIMA) KNEZ ROGAN Eto pismo, pa sad put za uši! Dajte mu ga da se razgovori. POSLANICI VEZIRSKI, NEVESELI, ODLAZE.
Pa pogini u ono gospodstvo, spušti kule, a obrivi brke, a pospi se po glavi pepelom, a brnjice kâ žene u uši. Kako tridest napuni godinah, svaki dođe kao babetina, od bruke se gledati ne može; kako pođi malo uza
Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da okupiš stoku u torinu. Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad na
Zabobonji, Starino Novače, svrh Klisure, kâ si naučio, jer su dinu uši zaglibile; probudi mu buhe u kožuhe. Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al'
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ovlaš poveza se kratkom, svilenom i zatvorene boje maramom. U uši obesi one materine u rodbini nasleđivane zlatne minđuše sa velikim dukatom, koje su bile spojene zlatnim sitnim i
Rukama zapušio mu i oči i uši. I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao, da je ovaj pojurio i u skoku prešao tu poljanu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čujući kako se vreteno vrti, mačak skoči sa kreveta, pa leže pred njenim nogama. On izbuljio oči a naćulio uši, čisto kao da se divi i u sebi esapi: e mačka nije a mačija rabota!
Stana nije već znala za sebe. Te riječi: „kad ti to želiš“, zujahu i prožižahu joj uši. „Ja to želim!?“ ponovi ona.
„Niko drugi, do Spasoje Cuca!“ „Ha!“ graknuše u glas domaći, i naperiše uši. „I ja, bogme, rekoh: ’ha’, kad ga viđeh, a i on tako isto. — Što ću!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Osim ovako ozbiljnih kletvi postoje i one šaljive (za psa: Gazda ti se repom zakitio!; lenoj mački: Miši ti uši odgrizli! itd.). Šaljiv, zlonameran blagoslov lako prelazi u kletvu (Čas’ primao, čas’ davao!).
dužine: „Jedna koza okozi dvoje jarića, pa od jednoga koža dospe na bubanj, a od drugoga na jevanđelje“; ili „Međedu su uši izvukli dok su ga na med navukli, a dok su ga s meda svukli, i rep mu i uši otkinuli“; itd.
a od drugoga na jevanđelje“; ili „Međedu su uši izvukli dok su ga na med navukli, a dok su ga s meda svukli, i rep mu i uši otkinuli“; itd.
— Sto puta mjeri, a jedanput striži. — Meri i važi, pak onda kaži. — Laka pamet — brze noge. — Nek’ ti uši čuju, što ti usta govore. — Reč se meri, a ne broji. — Ne valja od jezika lopatu činiti.
Otuda ova izreka. Ne grizeš ti meni uši, veće onaj što se vije iznad mene. — Kazao zec žabi kad mu je grizla uši, a on od orla nije smio da makne.
Otuda ova izreka. Ne grizeš ti meni uši, veće onaj što se vije iznad mene. — Kazao zec žabi kad mu je grizla uši, a on od orla nije smio da makne. Nijesu bile ni zrele. — Rekao međed za nekakve kruške, kad ih nije mogao dohvatiti.
— Kad umre. 6 Pitao Turčin raju: — Je li vam žao što Nikolu poturčismo? — U nas, aga, kad okinemo psu uši, zovemo ga „kudrov“, a rep, zovemo ga „kusov“, — pas bio i biti će.
— Leži kuja žuta ukraj žuta puta. — Lisica i rep, i nad rep, i pod rep, i na repukitasta, ozdol podbjelasta, uz uši uzdasta, naćulila uši, ode u kokoši. — Lula zelenjara i krajcara bakrenjara. — Miš uz pušku, miš niz pušku.
— Lisica i rep, i nad rep, i pod rep, i na repukitasta, ozdol podbjelasta, uz uši uzdasta, naćulila uši, ode u kokoši. — Lula zelenjara i krajcara bakrenjara. — Miš uz pušku, miš niz pušku.
(San) 28 — Dva lokvanja oko panja? (Uši) 29 — Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela? (Zubi) 30 — Dva puta do neba sižu?
Četvora vrata su uvijek zatvorena? (Glava, oči, uši, nos i usta) 54 — Što si god od koga čuo, ja sam ti kazao? (Jezik) 2 (PREDMETI) 55 — Bez kože uđe, s kožom izađe?
(Kad se dva ovna rogovima potuku, vuna se trese, a rogovi ne) 144 — Ima oči, — a ne vidi; ima uši, — a ne čuje? (Slespi miš) 145 — Jedan večera, dvojica svijetle, četvorica dvore, a hiljada igra?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
116 36. KAKO SU RADILE ONAKO SU I PROŠLE. 118 37. ZLA ŽENA. 120 38. DIVLjAN. 122 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. 124 40. CAR DUKLjAN. 125 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA. 126 42. JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA. 127 43.
10. Zvono crkveno. 11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15. Kosa. 16. Srp. 17. Đeram. 18. Uši oko glave. 19. Pseto. 20. Vatra među prijekladima. 21. Grebeni. 22. Oči. 23. Konoplje. 24. Oči. 25. Uštipci.
(Aždaja i carev sin), 14. (Ko manje ište više mu se daje) i 39. (U cara Trojana kozje uši) pripovijedao mi je i pisao 1829 godine u Zemunskome lazaretu Grujo Mehandžijć iz Sentomaša*); 16.
Još kad spavamo svaki imamo svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorimo, da nam ne bi uši poizodgrizalo.” Onda se gospodar od galije seti svoga za novčić kupljenoga mačka, pa reče domaćinu: „Ja imam u galiji
To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te dođe u uši i bratu njegovu, koji govoraše da je bolja krivda nego pravda.
Onda đak s mirom i s Bogom oćera stoku i dođe zdravo kući, ali bez popa. 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan.
39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao,
jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
Onda car Trojan sedne te ga momak obrije. Momak brijući cara opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa.
kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne kaže da je u cara video kozje uši.
jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši. Ali ga najposle stane mučiti i gristi gde ne sme nikome da kaže, te se počne gubiti i venuti.
ovo treće: otide iza grada u polje, pa | iskopa jamu, te u nju zavuče glavu i u tri puta rekne: „U cara Trojana kozje uši.” Pa onda zagrne zemlju, i tako se smiri i otide kući.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Tu nas je dovelo! Tu nam je sada položaj! Treba čekati, i otvoriti četvore oči i uši! Sve nam zavisi od onog što će ovde da se dogodi!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovoga, dakle, starca Dimu, svaki dan | slušajući, malo pomalo previkle su mi uši k grčkom čitanju. Moje od detinjstva prirodno ljubopitstvo k svemu onomu što ne znam počelo me je kao podbocavati da mi
Volio bi[h] da mi se uši odrežu, nego da me uškope.» Na ove reči arhimandritove, koje je s takim smešnim namrgođenim i kao uplašenim obrazom
A da ispovedam svu pravicu, moje samoljubije meni je šuškalo katkad u uši, da meni moja muka neće zaludu ostati, no kad se posvetim, da ću činiti čudesa.
Pak [h]oćeš da bog s tobom čudo čini. No, jedna za stotinu, ili da jedeš kao i drugi ljudi, ili — put za uši.” Sreća moja što sam strašiv bio, a otišao bi[h] zaisto kudgod u planinu.
se poizređaju po sto jedna za drugima, | da se ne vide od pra[ha]; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om, nego i nosovi i usta, zašto moraju disati i odisati; pak ako najpređna kola stadoše, sva za njima,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pošto duhovnici izađoše, on lagano krenu za njima, pereći uši da uhvati što govore. A kad polažaše trpezarijom, držao se zida, gotov da zagrebe ako Srdar sjekne put njega: „A di si
— Jeto, zdrav si... Svi začavrljaše, tako da Brne zatisnu uši rukama. Bakonja se jedva oslobodi iz sestrina zagrljaja, pa tek vidje da mu je i zet s njima.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.) Glad mi zavija u stomaku — pseto, Pa zrnje nekog mlečnog klasa žvaćem. U istom trenu: sunce, treći petô!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Neko koti decu, a neko dukate. Onaj nebeski ne dâ da se deca mešaju s dukatima. Kvare im se oči. — Uši će ti pojesti. — Bole nego da se dukati ubuđaju.
Anđa ga prinese tamnoj, nabrekloj dojci, a dete uze vrcavo da cokće majčinu bradavicu. — Vuci, sine, vuci, nek ti uši pucaju. Nećeš ogladneti, ne boj se. Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu. Uh, što si neki alapljivko!
Dvojica s fesovima, obojica terzije, uzeše ibrike s rakijom, klekoše na. kolena i, šišteći, nasuše mu rakije u uši. Opančar ne oseća, ne čuje urlikanje zgomilanih nad stolom. Glava mu osta u bari rakije. Cigla sporo pije.
Nikola izvuče bradu ispod kožuha i namesti uši da joj kroz pod i disanje čuje. Nije došla da spava. Iz kovčega nešto uzima.
Pesme su laž. Kukavice ih spevale. Nikola prstima zatiska uši, neće da sluša Mijata koji tankim glasom zapomaže: Sunce pišti utrnutih zena, Glasom ženskim pišti iz mog
Zašto li ćute? trže glavom Raka. apsandžija, tri puta koraknu, pobode vrhove opanaka uza zid i načulji uši. Ako o političnim stvarima šapuću, traže mu pet dukata. Grize usne, jer u bagremovima pište i kvrkore čavke.
“ Aćim se trže, brzo se odvuče u drugi ugao, opet će ga čuti, i, ne znajući šta da čini, prstima zatisnu uši. — Đorđe odgovara: „Hoću da potpišem sve što tražiš, samo da me pustiš kući.
“ Nekoliko puta tako, i razgovor bi se na tome i završio. On u sebi dalje od Tih reči nije išao, jer Adam ima njegove uši, čelo, prst što jaše palac, pa i nos mu je sličan — tanak i nekako šiljast.
Samo da ne zaboravim. Glavno je da mu ruke nisu na Katiće. Uši i čelo jesu moji. E, zar jedan čovek na zemlji ima kvrgavo uvo i nisko čelo? Ne mora to od oca da nasledi.
Ne mora to od oca da nasledi. Jeste: sva deca imaju ili kvrgave ili klempave uši. Od ležanja se mlada hrskavica krivi. Kasnije, s godinama, raste i ispravlja se. I čelo im poraste.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali ko je još od Poglavice pobegao? — Izlazi odatle, ili ću ti izvući uši! — grmnu Poglavica Donjega sveta, najstariji, najdeblji crni đavo. — Gle, kakva junačina, a beži!
A mornari? Šta se tu može! Takva im je sudbina! Zatiskivao je uši da ne čuje naricanje udovica i s radošću posmatrao sina kako raste. »Da se to nije sunčana zraka u dečaka pretvorila?
Žao mu je bilo starice, ali žao mu je bilo i da upropasti drugu želju. Zatiskujući uši, leteo je na leđima vetra, a ipak je čuo molećivi glas: — Zaželi da se oslobodim rana, pomozi!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
“ Nesklon tome da ovakve savete čuju zidovi koji su, po svoj prilici, u ovoj kući imali uši, Dositej je jedva dočekao da radovi na zgradi koju je kupio čim je došao u Beograd budu završeni i onda se, četvrti
Popa, Vasko - KORA
celu zemlju treba Za sobom vući MAGARAC Ponekad njače Okupa se u prašini Ponekad Onda ga primetiš Inače Vidiš mu samo uši Na glavi planete A njega nema SVINjA Tek kada je čula Besni nož u grlu Crvena zavesa Objasnila joj igru I bilo joj je
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Oni stariji“, nastavi Pitagora, obrativši se tim mlađima, „znaju to, ali vama moram da rastumačim“. Oni naćuliše uši. „Pogledajte bezbrojne ove zvezde! One pokrivaju od pamtiveka nebeski svod.
A sveštenici šapuću molitve, podižu oči k nebu i ćule uši ne bi li načuli i sagledali pticu ibisa koja dolazi sa juga jer ta je ptica vesnik Nilove bujice.
Jer, iako je njegova misaona mašina bila isključena iz pogona, to ne beše slučaj sa njegovim muzikalnim ušima. A u te uši stiže odnekud neki visoki pištavi ton kojem je sledovao drugi, viši, a ovaj bio odmenjen još višim.
On im šanu u uši: „Čime da objasnimo što se ovolika počast ukazuje ponajmlađem od nas svih, koji nije navršio ni svoju tridesetu
“ Svi prisutni naćuliše uši. Kad čuše sa kakvim poštovanjem govori veliki geometričar o Aristarhu i kako svoja rasuđivanja nadovezuje na Aristarhov
„Vi, pošteni hrišćani! Vi biste tu kravu zaklali i njeno meso pojeli“. „Mislite?“ „Pa imam, valjda, uši da čujem šta vaši popovi i kaluđeri šapuću svojim vernima, i dobar nos da nanjušim dim paljevine“. „Paljevine?
Na toj suvoj hrani slomila se i duhovna snaga jednog Njutna“. Pemberton naćuli uši. „Dakle i vi to znate? - I ja sam načuo da je Njutn nekoliko godina iza objavljivanja svojih „Principija“ ozbiljno oboleo,
Onda sam ispitivao šta se dogodilo i stvorilo za vreme hemiskog procesa“. Načuljih uši. „Pre svega“, nastavi Lavoazije, „ustanovio sam da se površina žive u zvonu dobrano popela uvis iznad prilepljene
„Jeste, tako je bilo. Razmišljao sam kako da tog zekana uhvatim za uši. Prvo što sam uradio bilo je da postavim sebi ovo pitanje: Čijim posredovanjem je bila ostvarene ona kratkoročna
Ista takva struja, no protivnog pravca, teče i onda kad primarno kolo odmičem”. „Uhvatili ste zekana za uši!“ Faradej se smeši i nastavlja: „Još veći efekat se pokazao kada sam u svoje kalemove umetnuo komad mekog gvožđa, ili
Ču se lavež psa. Deca naćuliše uši i saopštiše mi da im deda dolazi sa svojim psom Polijem koji, blagodareći svom gospodaru, posta istoriska ličnost.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo je krv jače zašikljala na usta i uši i brže kapala niz bradu i čupave grudi koje se nadimale. Povremeno neko teško, bolesno i nepravilno disanje
Pa sâm kaži: kad bi mi još mogli da idemo, recimo na primer, do Zlatnoga Praga ili do Varšave?“ Još sinoć mu ona uši probila sveo tome istom, pa je to Jaćim cele noći sanjao i setio se toga čim se osvestio.
Oslobodio se već sasvim, crvene mu se i uši i vrat i sva glava, i znoj ga uveliko stao oblivati, ali se on i ne obazire, ništa ga se već ne tiče, i samo gleda da
Braćo moja, igra se priroda zaista, to mogu da utvrdim. Nekome da velike uši, kao u magarca, no retku pamet. Ali ne možemo biti svi jednaki, kao klinci iz fabrike.
ne obraća pažnju na ono što govori Iketa, a u stvari sav se napregao da čuje, i već počinje da se ljuti na svoje rođene uši. — Okončano je. Znam. — Aspuzijan? — upita Iketa. — U arhivi, u arhivi, svršeno.
porušio neku varoš u Srbiji, ili tako šta), i svi se čude i zaprepašćuju šta je to sad najedanput, a Sima načuljio uši, sluša, pa u strašnom nestrpljenju jedva čeka da Ilija Vasić ostavi one važne novine, te da sam pročita i da se svojim
Nit’ znam toga Milića Sandučarevića, niti su ga ikad moje oči videle, niti o njemu moje uši čule, samo čitaj da vidiš.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
bez gospodara, dopro do u posljednje kuće u predgrađu, među ribarske žene i krezube starce što krpaju mreže, uvukao se u uši i starim nagluhim bakama uz ognjišta.
Punio bih mu uši svakojakim buncanjem i maštanjima. Tek ovdje-ondje, u svakom petom ili desetom poglavlju, malo bih zašarao kao da se
Tačno je vidim i danas: u haljini od crnog baršuna, s kosom na potiljku začešljanom uzgor tako da joj je otkrivala uši i vrat. Činila mi se prekrasna; ponosno sam je držao za ruku.
mistificiranu personalnost, na zamućivanje zbog zanatske draži ili naprosto zbog mimetiziranja praznine, smjesta naćulim uši. Usumnjičim se kao pijanac koji je u svojoj čaši naslutio tragove arsena.
zahihotala se gospođa Mizzi zabacujući glavu duboko unazad. — ... a za moje veterinarske uši, između „skripke” i „ciganskog”, biramo radije ovo poslednje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Povučeš li vazduha u sebe, pojure ti u grudi hladne rosne kapljice, zatvoriš li usta, eto ih kroz nos, pa zasiplju oči, uši, obraze, celo telo... Hladna, mokra vlaga prodire dalje i od samoga vazduha...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
JEGULjE 82 ZLATORUNI OVAN 85 CAREV ZET I KRILATA BABA 90 CAREV SIN I OŠTAR DAN 95 VEZIROV SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I
se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njega učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep
je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njega učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi, trupinu i glavu baci u vodu natrag.
juriš da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i sebi ih u džep ostavi, a ostalo baci u jezero. No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore.
bude junačka srca, ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih sebi u džep, a trupinu baci u jezero.
— pa izvadi uši i na sto ih baci. Kad to ču onaj srednji brat, i on reče: — Ja sam, kad sam čuvao stražu na drugom konaku, posjekao
— pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: — Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo
Ako su živi, lijepo im je i danas. U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio je jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako
U CARA TROJANA KOZJE UŠI Bio je jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji
jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
Onda car Trojan sede te ga momak obrije. Momak, brijući cara, opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa.
kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne kaže da je u cara video kozje uši.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Naše brice bi bile duboko zarivene u zemlju, a naše uši pribijene uz njihove drške. Mogli smo pratiti svaki korak volova koji su se kretali tamo-amo, a čak bismo čuli i kako
Tada smo se pretvarali u oči i uši. Naše uši su bile tesno pripijene uz zemlju, a naše oči prikovane za zvezde iznad nas.
Tada smo se pretvarali u oči i uši. Naše uši su bile tesno pripijene uz zemlju, a naše oči prikovane za zvezde iznad nas.
- usudio sam se da protestvujem. On planu i napravi pokret rukom kao da će me dohvatiti za uši, ali se predomisli i raspali po mom ponosu.
Ipak, na svoju sreću uskoro sam primetio da je nemirnoj mazgi smetalo kada bi je neko dirao za uši. To je bilo njeno osetljivo mesto.
U trećem slučaju olovka, sto i uši vaših prijatelja su jedan čvrsto povezan oscilatorni sistem. Svaki pastir iz Idvora bi pravilno rastumačio ovaj
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Biće da ih je ljuto žeđa morila: nekoliko puta zajedno u trojicu dolažahu pred kamenicu; sumnjivo se obaziru, napeli uši, frču iz nozdrva topliju paru no je ljetnje sunce, pritiskuju jedan drugoga, ali nikako da prođu preko laca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Uostalom, čak i danas u našem tehničkome svetu, u tehničkim tvorevinama svuda nalazimo „glave“ i „glavice“, „uši“ i „ušice“, „ruke“ i „ručice“, „noge“ i „nožice“, „nosove“, „oči“, „čelo“, „hod“70.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ja sam se dakle rešio: onome zubnom lekaru, provodadžiji da saspem zube u grlo; Nikaragui da odrežem uši, a vama, dragi ujače, da razbijem nos!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao da je ovaj
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ima neka avet što na nas nahodi, Jer je od sebe guraju svesniji narodi, I ta nam noge puta i ruke vezuje I Srpstvu uši gluši da râzbor ne čuje. Dok zagluh ovaj traje, ne vajde saveti, — I ti se, pobro, boriš sa ovom aveti.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Vidite, frajlice, ja dođem na primer k vami na posješčenije, vi mi taki počnete uši nabijati kako vas je šnajder prevario, nije vam načinio aljinu po poslednjem žurnalu.
JOVAN: Čert me vze, ked znam čo povjedaju oni. RUŽIČIĆ: Magarac! JOVAN: Aa, to razumem, tak ima uši kako čert. RUŽIČIĆ: Čto uže sotvorju s otmenijem sim roda čelovječeskago! JOVAN: Ovo je belaj na moju glavu.
Miljković, Branko - PESME
potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne dolazi odavde niko
Krakov, Stanislav - KRILA
Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo. Samo čvrsto stegnute u ruci drži stvari poginulog komandanta.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Čekaj još! (Izdaleka se čuje puška. Janja se uzvrpolji i gleda da se od vatre ukloni.) PORFIRIJE (Radaku na uši): Pazi na starca!... Njin je... RADAK (Janji): Tu ti je smrt! Korak da nisi jedan makao! JANjA: O, bože moj! (U sebi.
To nije on!... Al’ gde je on?... SULEJMAN: A gde je ona?... Slušaj me, babo! I ti otvori uši, Ćerime!... Taj Glavaš, vid’te, što se podigô I turske vlasti silu naslednu U svoje ruke drsko otima; Što
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Uvek kad se začuje zviždanje granate, moj konj prestane jesti i naćuli uši, a kad granata proleti, on frkne na nos i produži s apetitom svoj ručak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ljubisav „Husar“ zaleteo se da preskoči magarca, ali ovaj poče da se rita. Fjodor ščepao magarca za uši i podigao mu glavu da ne bi udarao nogama. — More, šta ga moliš!
Pogledao sam ga u čudu, pitajući se šta mu bi najednom. Ali od strašne eksplozije zaglušuše mi uši, i zamalo da ispustim telefonsku slušalicu. — Alo... alo... alo! — ponavljao je komandir baterije. — Alo osmatračnica.
Narod u zemlji gladuje: „Mi smo siti i zadovoljni, samo nam se provide uši od zime“. Ali se oni ipak nadaju i veruju da ćemo se vratiti, pošto su „deca Vera i Nada u odličnom zdravlju“...
— Radoslav mu zapuši usta. Bora se otrže i još jače razvika: — Igline uši, sunce im njino. Jer pozadina, ta tvoja pozadina... laže, izmišlja... nevine ljude tera na robiju... strelja!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sice šest meseci mraz za mrazom steže, Nos i uši pali, noge ljudem veže. Žalosni se svaki dan čuje glas u gradu Da mrazovi ljude žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo
žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo razjareno smerti; Koji živi ostaju, onim' ona preti Odgristi im obraze, ili uši, ili nos, Ili da će kod obuće mnogi kući doći bos. 1799.
i sene se boji, Jer smrt mu grozi nenadna i preka, A rođeno kad majka čedo doji, Tad pravu ljubav uživa doveka; Tko uši ima, ovo neka sluša, U ostalom pak svakom bog a duša.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Šele obukao na se čitavu novu odjeću pokojnog Markana, brata Reljina, pa skače pomamno preko grobova i bučno mumla da uši zagluhnu: — Aj! Ij! Uj! Kako mi stoji glava?... Zar nijesam kršan i prikladan, ne budi primijenjeno, kô i svaki gerz!..
Uzjaši, sjaši! Uzjaši, sjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Srce mu prepuče. Udari mu krv i na nos i na usta, i na uši i na oči. Stra'ota, braćo, pogledati! Šta bi vam, djeco moja i Srbovi moji, više duljio?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ne mogu tamo u kancelariji ni da razgovaram poverljivo. Naslone oni praktikanti uši na vrata, pa svaku šifru cela varoš odmah sazna. I koliko sam ih odučavao od toga pa, badava, ne pomaže ništa.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ŽSS, 283; 286; 287; 293; kad se jagnje, čim se okoti, podigne sa zemlje, povuče se tri puta za uši i kaže mu se: »Pušti leskovu, uzmi drenovu« tj. jačinu, Karadžić, 1, 1899, 205, Temnić i Levač).
i kad su čobančići od njenih prutova načinili svirale i počeli svirati, kroz sviralu čuo se glas: »u cara Trojana kozje uši« (Sofrić, 103, misli da ova pripovetka ima etiološki karakter). Na sličan način otkrila je z.
K. je lek od dečje bolesti buba (»kad dete često češe noge, kad su mu hladne uši, a glava vrela«): tri puta po devet zrna k. stuca se i detetu saspe u nos (SEZ, 14, 128).
od ljutića u vinu i pije kad je menstruacija neuredna (SEZ, 13, 378); sok sa zejtinom ugreje se i kaplje u uho, kad uši zaglunu (GZM, 20, 1908, 348). List r.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pravi kijamet! ... Nije druge, već gini! ... U tome izgubismo se, ne čuješ svoga bakta, ništa, uši zapušio pusti vjetar!... Meni strgao vjetar kapu s glave, a spao mi opanak . ..
Ovaj mu značajno kretom glave pokaza na nj. Ivo priđe k njemu; kad najednom mazga naperila uši, uzvijerila se, i, žestoko dahćući, trza se iz ruku gonjača, koji je čvrsto za ular drži.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bogdan u težinovom močilu, vodenički kamen mu na trbušini leži, daždevnjaci mu gmižu po čelu, belouške mu se zavlače u uši a kraj nosa mu ženka tvora okotila tri mladunca.
Ja volim da ta neizvesnost muči njih, a ne mene. I zbilja, posle nekog vremena njihova larma se utiša. Počeše da ćule uši i da osluškuju. Mrmljali su nešto, šaputali jedan drugom na uvo, pokazivali rukama na bedeme i kule. Zagrizli su dakle.
Osim zrikavaca, ništa se ne čuje, a oni po celi dan cvrče u treperavoj jari. To pištanje mi svrdla uši. Teskoba, svrb, znoj. Gde čovek da se dene, kad se u sve uvukao smrad.
“ Opet grmi. Galama tog pobesnelog klipana para mi uši i ja jedva izdržavam da ne skočim i pobegnem napolje. Dorotej ga gleda mirno, bezizrazno.
Sve se na njemu smeje, i zategnuto čelo bez bora, i dva reda svetlucavih zuba, i brada, i uši, i obrazi, i grudi. Onda počinjem i ja, mada nisam čuo šta je taj šašavi kopilan ispričao.
Moram li sve vreme buljiti napolje u ledeni zverinjak, čuljiti uši da mi ne promakne nijedan zvuk zavijanja, režanja, besnog laveža, samrtnog cvileža, ne propustiti ništa od grozomorne
Plaše se moje opake zlobe, misle: otkud će ta grbava smlata imati uši za naše tanane kao paučina meke sanjarije, ono što je spolja nakazno, nakazno je i iznutra.
Vetar je izmešao po nebu bucmaste, runovite oblake, uvukao im se u kosu, oči, uši, liznuo im lica, raskravio ih, naterao ih u smeh (otkud sad od jednom smeh, otkud to), bojažljivost se istopila kao led
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tvoj burni talas tvoje međe roni Izmeđ Srbije i junačke Bosne. Šumi, ah šumi, s blagoslovom boga Neka nam uši oglunu od toga.“ 7.
na kakvome veću, Slušaću ih hladno, al' sporiti neću: Gadiću se samo u srcu i duši, I zviždaću tako - da im zvone uši! 1889.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
do srži celu mnogobrojnu porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši uvis, nisu ti sirotani te noći mogli okusiti ni najbednijeg zečjeg sna.
Kada lovački pas juri za divljači, onda svi delovi njegova tela, svaki njegov mišić, oči, uši, nos, grlo i zubi, postaju isključivo organi lova. I moj ceo intelekt to je postao.
“ - „Pa, ako smem da znam, šta govore zvezde?“ Ovaj razgovor privuče na sebe pažnju prisutnih. Svi, načuljiše uši da čuju Tihov odgovor. On uzdahnu duboko. „Pretstoje nam teški dani. Tako mi saopštava zvezdano nebo.
Kad još obesite o uši Vaše velike biserne kaplje, Vi ćete biti bar toliko lepi kao Ticijanova Venera koja se odmara u Drezdenskoj galeriji.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Slabosti su naglo ophrvavale novog blagodejanca. Kvasio je svetom vodom i oči i uši i srce i noge i ruke. To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio.
— Bata se smeje, dohvati mačku za dva uva i ljubi je. — Eto, vidiš, baš kao što si ti Milušića dohvatila za uši. — Nano, tebi je uvek do šale.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
s njima u razgovor i zamalo se tako upoznam da me svi za svog prijatelja proglase i na mene navale da im za spomen moje uši ostavim, na koje ja magarac od magaraca tim više soizvolim što sam dovoljno uveren bio da su moje uši i tako svakom
im za spomen moje uši ostavim, na koje ja magarac od magaraca tim više soizvolim što sam dovoljno uveren bio da su moje uši i tako svakom čoveku kost u grlu.
— Dosta, ja dam sebi odseći uši, i tek sad primetim kakva je ludost kad zemljedelja zavidi vojniku, ovaj trgovcu, trgovac hudožniku, jednim slovom, kad
Moj je gosa bio pošten seljanin, koji je o meni kao i o sebi brigu vodio, na moje uši tako isto pazio kao i na svoje.« — Usred ove Sanho Panzinog živinčeta besede stupi magarac Buridanov.
« — Usred ove Sanho Panzinog živinčeta besede stupi magarac Buridanov. Namršteno čelo i oklopljene uši dovoljno pokazivau da je on od filozofnog reda.
Iako me i mrzi misliti i mudrovati, opet vam kažem, braćo, da ništa boljeg na svetu ne ima od zadovoljstva. Oklopiš uši, pak lepo griskaš tvoju tvravčicu ili slamu, a svet i sudbinu ostavljaš neka odi kao što su bogovi uredili.
— Buridanov magarac jest samo idealni magarac, premda gdikoji sa svom silom duše dokazivati pašte se da su u Buridana uši bile veće nežel’ obično kod ljudi.
E, zar se, opet, sve velike udaju? Ima stotinu stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Gledaj, molim te: očevo čelo, tetkin nos, teča-Simine uši, ujnina usta, i tako redom dalje. I u tom se pogledu tako daleko išlo da sam, slušajući svakodnevno to pa to, počeo
naročito jedan opširan razgovor, posle jednoga burnoga dana, kada me je opštinski pandur, zbog neke sitnice, doveo za uši kući pa majka tri puta očajno uzviknula: „Što ga nisam zadavila čim je zapištao, nego sam još zadojila razbojnika!
Profesor matematike, na primer, pokušavao je čak da ga očajno vuče za uši, ne bi li pustio glas, onako otprilike kao kad se pritisne dugme da bi zvono zazvonilo.
— Velikodušnost, uštvo jedna, ali za tebe je velikoušnost! — dere se katiheta i tegli grešniku uši kao da se dočepao krajeva hozentregera. Mi ostali premrli živi.
Sretene, da ispereš uši, pune su ti blata kao da si sad iz svinjca izišao... zatim ćemo obići Zemljinu kuglu i doći na suprotnu stranu sveta...
Prema takvim poetama treba primeniti iste metode koje se prema magarcima upotrebljavaju, tj. treba im izvući uši. To bi se moglo i prema ovome mladome poeti učiniti.
— poče on sasvim mirno i hladno razgovor. Ja se užasno zbunih i pocrveneše mi uši kao arhimandritski pojas. — Ja... ovaj — počeh da mucam — da... gospođa je vrlo ljubazna... ja je osobito poštujem.
ti se odvoji bubreg od rtenjače, oni te pošlju u ambulantu, tamo ti dadu nekoliko grama kinina, zuje ti po nekoliko dana uši, pa se opet vratiš u front, a ako se puška pokvari, obrazuje se komisija, pregledaju je sa svih strana, proučava se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Tri dana ga posmatram i sve mislim, sutrašnji dan neće dočekati. Pogledao sam ga s leđa. Uši mu se prozirale kao krila u leptira, a vratne žile jedva nosile siluetu lubanje. Minusmo pored njega. Ali me nešto kosnu.
Nosići im pomodreli od zime. Svi su nosili na glavi neke stare šajkače, sigurno od pomrlih vojnika, da su im uši bile poklopljene. Jedni su imali poderane kaputiće, drugi vojničke koporane, i šake im se nisu videle.
Na glavi mu neka prekrojena šajkačica, koja mu i uši pokrila, a preko nešto malo skraćenoga koporana uvijeno je šalom, što je možda još od njegove majke preostalo.
A pri vrhu je ispresecan kao testera, ili se na njegovoj grbini oklembesile stene, kao slonove uši. Levi kraj Preslapa gubi se u vrletima i krševima.
Izvukosmo se — dobaci mi. On se gotovo izravna sa mnom. Vidim penušava usta njegovoga konja, zakrvavljene oči, uši zabačene unazad, i razbarušenu grivu. Komandir je polegao, a ruke prislonio na vrat konju. — Gde me vodiš?
Od potresa vazduha stade mi dah. Pred očima mi je sve nekako zamagljeno. Uši mi pište. Malo zatim prebaci, a potom poče da rije oko osmatračnice.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Na ljutu boljku — ljutu travku! — uverava ih vidar, a dečak ravnodušno sleže ramenima, u svoju čarobnu kutiju zuri, uši mu kao lokvanji rastu, a oči osvojile lice. Jedino se one od čitavog dečaka vide.
Kao rođena senka svuda gde god bi kročio pratio ga je smeh, tugo crna! Na kraju je pristao da ga deda za nos i uši vuku. Šta je mogao drugo? Gladni su mu bili i želudac i oko: samo je hranu sanjao.
Ali, smeh koji je propratio njegove reči bio je kratak: pleme je dobro načuljilo uši i čulo huku reke. Kamo da beže nisu znali, to ni sam Poglavica nije znao. Sve oči uprle su se u Belka.
Zidovi su mogli da zatvore uši, jer podanici više nisu otvarali usta. Čak je i vetar nad Carevinom utišavao glas, je li pticama preostalo išta drugo?
pokušavalo da se on očisti, bez uspeha: ostaci krompirovih ljuski, papira, prašine i čađi ulazili su ljudima u oči i u uši, zatrpavali ulice. Domaćice nisu ni otvarale prozore, ali vetar je, svejedno, unosio prljavštinu u kuće.
Njegova jeka sada je potresala i zemlju i nebo. Uzalud su ljudi pamukom zatiskivali uši! Uzalud su deca zavlačila glave pod jastuke! Zvonjava je prolazila kroz zidove, kroz jastuke!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
tešku topuzinu, pušća za mnom uz kršno primorje; dovati me po svilenu pasu, pobratime, sapom od topuza, šćera mene za uši Šarinu, jedva mu se u sedlo povratih i utekoh uz kršno primorje. Ima otad sedam godinica, već ovuda nijesam prošao“.
Kad udara silan Vlah-Alija, kad udara Strahinića bana, iz sedla ga konju izgonjaše, a na uši đogu nagonjaše; bog pomože Strahiniću banu, ima đoga konja od megdana, što ga danas u Srbina nema, u Srbina, niti u
strana strašivica, strašivica svaka od paščadi, baci komat u zelenu travu, ljuto vrisnu, daleko se čuje, žuta hrta za uši podbila, te se s njime kolje niz planinu, a Turčinu oči ispadoše, koliko mu nešto žao bješe, te on gleda što se čini s
deliju tanka barjaktara, kalauza Zulić-Husejina; nas trideset ne šće pogubiti, no udari svakom po biljegu: mene j’ onda uši osjekao, pa je mene Kostreš naručio da ne hodim, ni četu provodim, jer ako mu đegođ ruke dođem, da ć’ i mene ukinuti
No ti podbi jedan komat sablje i žuta hrta za uši podbila (ovde podbiti upotrebljeno umesto spodbiti — ščepati). Misli, ljubo, koga tebe drago, tj. udri koga hoćeš.
„Nadžak je“ — kaže Vuk — „s jedne strane kao mala sjekirica, a s druge strane ima dugačke uši.“ našarati knjigu — napisati pismo nebog — ubog, jadan Nebojša — kula na Dunavu u donjem beogradskom gradu nevera —
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Napinjao je uši i buljio u tamu, ali što je više naprezao vid, okolni žbunovi i drveće dobijali su sve čudnije oblike.
Čak se i mali Nikolica zabrinu i prijekorno upita svoju kuju: —A ti, Žuja, još ništa ne osjećaš? Kamo tvoje uši, kamo tvoj nos?
— Ih, da im je sad ona tamo municija! — ote se Lazaru Mačku. — Koja municija? — načulji Nikoletina uši. Sad Jovanče poče pričati sve doživljaje družine od trenutka kad su pobjegli u pećinu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite, svest k ovom pregnite, na noge se oprite, koji no hoćete i radi ste ovu slovesnu čast sebi primati...
Bože, koji šilješ slovo svoje zemlji, pošlji u moja zemljana usta slovo da u krotosti teče slovo tvoje u uši slušateljima mojim.
ZA SLUŠAOCE Reči, koja nas radi plot bi, U ploti mojoj budi reč; Učini i vozljubljenim Slušateljima mojim Da prime u uši reči moje, Od tebe, Reči, date!
MUDROST SLUŠANjA Pređe nego s nakazivanjem gospodnjim izdovolje otvorili su mu se uši, da se pregne uho svesrdo slušati nezatežno!
obadvima svojim rukami donosi nam čanke slatka jela Oči krasne svoje imaš, pogledaj odzgor na nas, hude sluge tvoje! Uši imaš, poslušaj mobu našu, i pregni k nama tvoje uho. Ruke imaš, da ih pružiš na podavanje.
JERUSALIMSKA ILIDžA U Jerusalimu na ovčijoj kupelji bila su vrlo tesna i uska, niska vrata, te su se imenovali »iglene uši«.
I rad toga, kamilu i ta vrata »iglene uši«, upodobi Bog bogatim ljudma i carstvu nebesnomu... U Jerusalimu jošte za staro dobi, bijaše jedna kupateljnica vrlo na
Hrišćanom, svojim ljudma, ili nekim drugim poganom i tuđinom? Možete li vi to za uši metnuti: zašto vi niste požaoni i milokrvni na nemoćnu, bolestnu, nevoljnu, sužnu i siromašnu vašu braću što ste u
A na tom putu što je od mene stajalo se, ne mogu ti ni iskazati. Koji li jezik može to izbrojiti, koje li uši slušati, u korabu i putem na suhu što sam ja činila zlostavstvo!
« Ama vama hristjani, dužno je svakad tu stojeći vam u crkvi. Vala vreme tiho imati, nema usta, a uši otvorne i bistro umlje, za pamtenje božijih od učitelja izdavatih vam založnih se reči.
Odvraćaj uši svoje od pesni i svirnje, psovnih i šaljivih beseda, ponajviše od laživih i šugavih za svadu i tuđ ukor pridonosnih reči.
Ako li bi se ko našao koju reč duhovnu reći, svi zamršte na njega odvraćajući im uši svoje... O SEBIČNOSTI Nisu nam jedno svi ljudi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
te se, jadnik, uzaman baca nogama, stresa tovar i samar, ali mu sve to ništa ne pomaže, — tako i ovome samo puste u uši misao o ženidbi i ženici — i vi sutra lepo ne možete više da poznate onog jučerašnjeg sređenog, mirnog i zadovoljnog
vratom, omirisana berberskom sapunjavicom, gde dostojanstveno, okružen nekim tetkama i strinama, gêga u proševinu, a uši mu se crvene od teška stida. Nešto tako moglo se očekivati i u ovoj prilici kod Mana kujundžije.
— Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem! — veli Vaska nameštajući u uši dobivene minđuše. — Ama kakvo sramuvanje! — hrabri je Mane. — U pojenje nema sram ni pa sramuvanje... Što si poje?
daj policiju i žandare, trči po kućama p vinogradima, vraćaj je kući, zamaži oči svetu da ne vidi bruku, i zapuši mu uši da ne čuje istinu!... Ama neće se ofajditi time! Ostade to — beše mu!