Obradović, Dositej - BASNE
Blažena duša čista i dobrodjeteljna kojej vsegda u ušima one slatke i preradosne reči zvone: „S e ž e n i h g r j a d e t, i z i d i t e v o s r e t e n i j e j e g o.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E, nuto ti ugursuza jednog! A, samo dok mu odem tamo — izreziliću ga da će sve otresati ušima!... — reče Purko gotovo jetko, pa upita: — A ti? — Kad mi kaza Sredoje, meni se nešto smrče pred očima.
Utom stigoše do vratnica Boškovih i ustaviše konje. Vuju spopade nekakav strah: poče mu pištati nešto u ušima: pop mu se učini — bog s nama! — kao tuđi čovek; kao da mu i nije stric, kao da ga sad prvi put vidi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona steže obe šake u pesnice, diže ruke nada se i reče oštro: — Ja neću!... Krunija nije verovala svojim ušima. Nije mogućno da joj je kći kazala: neću. Toga čuda još nije bilo u svetu. — Šta reče, nesrećnice?! — Neću!
— Šta radiš ti tu? Lazaru je samo grmelo u ušima. — Je li, more? Lazar ne odgovara. — Hoćeš li da vidiš ko je u kući Aleksića, je l̓?... Pa što ćutiš?...
A konj ga je nosio... Pred očima mu neprestano stojaše ponosit lik Stankov; u ušima su mu zujale još one gromovite reči: „Za noževe!...” Nije mogao da se osvesti...
silajem srebrnjaci: sjaje im se jabuke kao mesečina; među njih se ugnezdio belokorac, ručica mu od slonove kosti, a međ ušima mu se preliva zeleni smaragd...
Zbogom!... Pa izide besno iz šatora i ode međ svoje golaće... U šatoru beše tišina kao u grobu. Svima su u ušima zvonile Zekine reči... Čupić prvi dođe k sebi. — Rekosmo li? — upita. — Rekosmo! — povikaše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Đorđe je video ušima. On se okrete upola njojzi: — Ama što ti plačeš, što srdiš boga? Eto gospodina doktora, pa i gospodina Joce.
Oko nas šuma i čiste staze. Kao da čujem Labu, i detao negde kljuca, i u ušima mi zuji, i ja gledam gore i vidim samo nebo i nju! Sav svet je ona, i ona sav svet!
Video sam na prozoru bledo lice moje matere, naslonjeno na suhu joj ručicu. U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh.
Svi se behu umili, a svima je Anoka polivala. Sve se obuklo u neku tajnu svečanost i svakom zuji u ušima nešto nalik na: „Glas gospodenj na vodah”. I samo da negde zatrešti prangija, sve bi se uzelo krstiti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ona je imala vremena da lepo posmatra gosta, i zapamtila mu sve, i stas i lice i kosu i oči i odelo, i svojim rođenim ušima čula kad su ga pozvali sutra — u nedelju — na ručak.
Zato su se mnogi, čim pop Spira otpoče »Ljubimoje stado!« primakli bliže, ne verujući valjda svojim očima i ušima; poneki se okrenuo ulola oltaru, pa napravio šakom kao neki zaklon od uva da čuje bolje.
Šogor! Šogor, što kažu, tuđa forinta! Ej, Lalo, Lalo! Furt mi tvoje reči i tvoj testamenat zuji u glavi i u ušima. A pred četvrtom kućom pripovedaju o nekoj svekrvi kako je veštica, pa se iskopistila na svoju snahu, zavadila je s
Bilo joj je to čudno, neočekivano, što je čula iz usta Julinih; nije verovala svojim rođenim ušima, pa se zato i zamislila.
kući, legao, i dugo nije mogao oka sklopiti, a dva dana još posle toga brujale mu gajde Sovre gajdaša i zujalo u ušima ono Julino: »Sram te bilo!« Sutradan je šegra imao muke čisteći braca-Šacine čizme.
Tako se svršila i ova svadba, ali su još nedelju dana brujale gajde u ušima mamurnih seljana, a godinama se spominjala Julina svadba.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Bled, ukočen, zinulih usta, sa osećajem neke vrtoglavice i potmulom grmljavinom u ušima, Hristić najedanput ispusti revolver iz one ukočene ruke.
Ona je, široko raskrečenih kolena, sedela podbočena na visoku, crnu dršku od amrela. Bez i jednog zuba, sa ogromnim ušima, ona je meljala po ustima maslinke.
krntiju treba postaviti negde pred kancelariju i samo zato je ona došla na ovaj svet: da prekrsti ruke i sa naćuljenim ušima čeka kad onaj iznutra naruči kavu, pa da onu kavu odnese onako poguren i vrati se na prstima i natraške pred vrata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa ipak, on iz Varadina nije otišao plačevno. Naprotiv, odneo je sa sobom, u ušima, pesmu momaka, koji su bili po selima uobičajili, u to vreme, da se po mesečini, u letnje noći, vodaju, i pevaju.
Viševski se Pavlu, na kraju, zahvalio. Sa očima Pavlovim, i ušima svojim, kaže, sve je to i sam zapamtio. Tek knjige ima da se povežu, u sanduku, i pošalju oberkomandantu Kijeva, njegovom
Životinja ga je osluškivala i strigla ušima, kao da razume to. Zatim je potera u prvu osmicu. Pošla je, kao vetar, veselo, sasvim drugače, nego što ju je,
Pavle se sećao lazareta, u kom je transport Vasilijev bio video, pa mu je, u ušima, nekoliko dana, odjekivao govor, koji mu se činio lepši nego njegov, tako, da je te reči, sam sebi, izgovarao: Oruže,
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
pa onda, da se ne bi osramotio pred kokoškama, jurnu punom brzinom prema mačku Toši urlajući: — Oprosti se s repom i ušima, više ih nećeš vidjeti!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ko kuća Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u
se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku večnosti Dve kamene suze danas Na trepavici neznani Dve muve peska sutra U ušima gluhote Dve vesele jamice sutra Na obrazima dana Dve žrtve jedne sitne šale Neslane šale bez šaljivca Gledaju se
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Poneli smo svi po jedno, za uspomenu. U gnezdu je bilo četiri jajeta i kada smo pošli, dugo još u ušima imali smo krik neke ptice. Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši.
Osećao sam kako me čitavo telo boli, a onda i onaj šum u ušima i slepoočnicama. Polako sam počinjao da ga prepoznajem. Bio je to šum moje sopstvene krvi nepomirljiv i očajan.
Uzeću i za tebe jedne. Ima na klanici kakvih hoćeš. Za tebe bi svinjske bile sasvim dobre. Uši? Prekinite o ušima, budale! Ona mala nema samo dobre noge, znam. Kako možeš da znaš? Kako takvi kao ti to mogu da znaju?
Zatim je nastala užasna, beskonačna tišina u kojoj je sve što čuješ samo bubnjanje krvi u ušima. - Udaviće se žena, ljudi! - viknuoje tehničar iz očuhove fabrike i zbacivši svoju šarenu košulju skočio u reku.
U rupi kao što je Karanovo izvesne stvari šire se brže nego požar. Rašidin brat, konačno, nije sedeo na ušima i mogu da budem spokojan: to o nama cvrkuću već i vrapci na rampi.
U gustom vazduhu leta osećao sam svoje sporo kretanje kroz prostor i krv kako mi bubnja u ušima. Činilo mi se da hodam čitavu večnost, iako je to bio stari naviknuti put, oivičen proćelavim dudovima i telegrafskim
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
očima gledao je Vuk Isakovič sve to, pogledom uprtim u njeno ostarelo lice sa zboranim podvaljkom i visećom kožom pod ušima, bradicom koja beše vrlo mala i jabučicama crvenim koje su se videle pod belim praškom, rasutim po celom licu, punom
Tople, letnje noći bile su pune buba što su milile po njima i trava, koje su izazivale svrab u nosu i ušima, a ruke i košulje behu im, u zoru, pune mrlja od crvenih, zgnječenih, divljih plodova.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oni napregnuto motre dečaka sa slušalicama na ušima, zavideći mu na dragocenim minutima. Možda najlepše stvari već prolaze?
Na kutiji sedi naš instruktor sa slušalicama na ušima i govori u mikrofon »JU-2Ob-KMTŠ zove Australiju! Slušam...«, a sa strane piše crvenim slovima »Pozdrav bratskim
Detektor se sluša kroz slušalice na ušima.) U to vreme živela je ispod našeg stana jedna devojka. Zvala se Jelena. Ni ona nije otišla na doček nove 1951.
Postavio sam svoj detektor nasred stola i počeo da baratam oko kristalne kućice. Uskoro sam u ušima začuo veoma udaljenog Hari Džejmsa, koji je svirao kompoziciju »Ciganin trubač«.
se iznenada setio da Jelena, u stvari, uopšte ne čuje muziku dok igra sa mnom, jer su slušalice bile stalno na mojim ušima. Eto, to je bila žena!
Petkovića, Lončara, Čarapića i Banjaca, u ušima će mu odzvanjati rečenica njegove mladosti: »Daj jedan krug!« Videće osamljene salaše u daljini, videće zeca u trku,
Srce joj je udaralo kao ludo, u ušima joj zujalo; povraćalo joj se od mogućnosti da čitav ovaj dugi put, svi sati čekanja da ga susretne i vidi, padnu u
Milićević, Vuk - Bespuće
Kad je izgubi s očiju, on iđaše lagano, s oborenom glavom, s očima punim njezine slike, s ušima punim njezinog smijeha i riječi.
Sremac, Stevan - PROZA
— A? — Nisi ti mušterija! — veli i sprema se da ide. — Dva i po. — Jok... tri i po. Jovanu su jednako zvonile u ušima rođakove reči: da će prase trajati do Maloga Božića. Pogleda prase i nemade kud nego priznade da je zaista tako.
Radičević, Branko - PESME
Stade njisak ata i paripa, Svak odmila upropice đipa, Nogom bije, a ušima striže, Modar plamen na nozdrve liže, Bi istrgli ruke iz ramena, Da su momčad lošega koljena.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Iste one čestite Radine oči, dušu mu vidiš u njima. Pa čim taj mene spazi, a on samo strigne ušima i zarže: đe si, veli, Petrače, kamo te već na ovaj kraj, Srbine brate!
— Da im je zeričak pomoći, gadovima, a? Izginuće, bog ih ubio. — Šta pomoći? Nek izginu. Niko ih nije po ušima tukao da bježe i četu nam sramote. Pa još i ta bruka, i desetar i mitraljezac, oba skojevci.
). Spazi samo kako se u njezinu kancelariju nečujno uvulja crna bakica u novim žutim opancima i već istog trena joj u ušima zažubori dobrostiv mekan glas i znane riječi, nezaboravna pratnja njezinog rođenog djetinjstva.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HUSO: Da ne veruješ rođenim ušima! Pa taj je čuo i kad u sedmoj sobi zašušte dimije! Za to je uvek imao dobar sluh!
Taj konj, da li to znači da sam ja bio magarac? BEG PINTOROVIĆ: Da svojim ušima ne verujem! Kakva ti je to smišljotina? Šta si to namislio? HASANAGA: Šta sam ja namislio!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ja znam da sam i s pređašnjim izdanijama slab kredit kod ženskoga pola zadobio; imao sam sreću sopstvenim ušima slušati kako je gdikoja lepa gospodična svoj udivlenija dostojni jezik protiv mene pružila, ali — ruža ostaje ruža,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Još i sad mi u ušima odzvanja njena čuvena rečenica kojom me je dočekivala na pramcu, privlačeći, užetom, čamac obali: „Jeste li možda za
Najpre vas tako nauče da vam je otadžbina najlepša na svetu, onako, potpuno bez veze! Mislim, niko ih ne bije po ušima da se sami uvaljuju u to.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Padaju gnezda vrapčija; ušima strignu s tavana četiri gluva balvana. Poteče tama kačija i progna propuh duhove kroz šuplje bačve dudove.
Ja čujem žamor ušima smilja: ni tajne spone potmulih sila, ni plaha voda, ni vatra živa ne znaju tajnu mojih tamnila.
Ne znajući šta s očajem, ja izmislim i predele, kroz koje mi sen proiđe, Ljuboviđo Ljuboviđe. S leptiricom u ušima huk je meni blago trenje, a oluja, vetruština, jasikovo treperenje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vodopad stao, utihla buka, gnjura se u mulj zubata štuka. Žuća se čudi, ušima mrda: „Pogledaj vodu, postala tvrda!“ A Toša kaže: „Zloslutan znamen, postala voda studeni kamen!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ima dosta vremena da su potmulo u ušima svi elementi iz kojih je sastavljen. Kao u muzici gde se odjednom srede u jedan vapijući glas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— viknu besno komandant. Onda se obrati komandiru: — Razornom! Drveta se poviše od silnoga treska i u ušima pisnu. Nesvesno smo pritiskivali ušne školjke.
A kada ga udare bičem načuli uši, podavije sapi, frkne, pa prednjim nogama opipa splav i onda brzo uđe, striže ušima i gleda unezvereno.
neki zalutali kuršum, koliko da u ljudi zastane dah, a konji nestrpljivo zatrupkaju nogama, ili uzdignu glavu i strižu ušima... Neki put počne ubrzana paljba, kao da su ljudi pobesneli, i nama se čini da niko živ neće ostati.
Još jedan plotun. Mlitavo telo se opustilo, a glava klonula... Vojnici su se vraćali ćuteći, dok im je u ušima odjekivao jauk samrtnika I posle mnogo vremena, u besanim noćima, gledali su oni onaj bolan pogled, mlitavo telo i
Dakle, naredniče, taj top moraš da pronađeš i da ga uništiš. Pozdravih i pođoh, a u ušima mi neprestano bruji: „Da ga pronađeš i da ga uništiš.“ A to isto veli i moj komandant a verovatno i svi oni viši.
Pred očima mi je stalno lebdela slika onog mučenika, koji rukama drži svoja creva, a u ušima mi odjekuju reči: otadžbina... otadžbina...
— govorio je strogim glasom, gledajući stražare. Zatim se okrete i iziđe iz štale. Seti se tada đubrišta, i u ušima zabrujaše reči komandantove, kada je obilazio krug: „Red se u bateriji, naredniče, ceni po mestu gde se izbacuje đubre!
Zgrčismo se od užasa. Pred nama suknu plamen, jedan, dva,... četiri, a u ušima nešto pisnu od strahovitoga treska, kao da se brdo prolomi.
Pokušavam da se dignem, ali me nešto neodoljivo vuče zemlji, i, oslonjen na ruku, kretao sam glavom, dok mi je u ušima nešto pištalo, a pred očima treperile raznobojne iskrice. Pipnuh se po glavi i grudima... Živ sam...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U ušima, katkad, u snu, ja i sad još čujem šum koraka austrijskih generala, sa tog pogreba. Koračali su korakom ludaka, ljuljajuć
Jedna pesma, koja se pevala na račun nadmenog, samouverenog bugarskog generala Ratka Dimitrijeva, još mi zuji u ušima, ali ne može da se štampa. Njen je refren glasio: „Ej, Ratko, Ratko! .... te bratko!
Stojim uštogljeno. A u ušima mi i sad još, kad se toga setim, zuji ona pesma koju je naša sirotinja pevala kad je Austrija bila napala
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Dan letnji. Sunce pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me umori, a pogled umoran, te jedva gledam.
Ha, ha, ha, ha!...” Trgoh se, i grudi zadrhtaše od strašne slutnje, a u ušima odjeknu ono pakosno: „Ha, ha, ha, ha!” Sutradan se već o toj svečanosti pisalo u svima listovima zemaljskim, a u
” „Ha, ha, ha, ha!” — u tom trenutku kao da mi zazvoni u ušima opet onaj satanski, podrugliv smeh nekog zlog duha ove srećne i blažene zemlje. Nehotice uzdahnem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Hiljadama misli pojuri u glavu, a u ušima zvoni i vri... Sve to bi samo za trenut oka. Kako poskakaše, zlikovci razgledaše uzvereno na sve strane.
ura može — ne može rodila majka junaka... gaudeamuѕ... sitnu Malenu.« i još trista čuda brujaše mi u ušima, a u glavi beše strašniji lom i okršaj od sviju poznatih vam vašarskih prizora.
Još se razleže tiho brujanje kao sa onog sveta samo u ušima bolesnikovim, gore u manastirskom konaku, gdeno se viđahu otvorena vrata.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Ode.) VII PREĐAŠNjI, bez MLADENA JEVREM (Pavki): Jesi li čula sad tvojim rođenim ušima? PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
sam prangije kad je ono vladika ovud prolazio, pa ih jako nabijao, a zaboravio da zinem, pa sam otad ka’ malo tvrd na ušima. — Je l’ se ko još otimao za kmetstvo? — poviče Sreta. — Jok, brate. Možda bi neko i ćeo, al’ nije smio.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” O, kad bi imao čime i mogo Sve tri da ih sa zemljom sravni! U ušima mu huči talas krvi: Da su mu ruke debljine hrasta, Pa da ih jednim udarcem smrvi!
Gleda Laza, gleda, i skida Naočare, da ih malo uštima... Da ga to ne vara čulo vida? Kako da poveruje svojim ušima: Nepravdu kad vidi, Lazar zarida I naroguši se kao orlušina!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Po broju tih zona prirodnjaci raspoznaju starost jegulje. Ali ta se starost bolje raspoznaje na sitnim izraštajima u ušima, koji se nazivaju »otoliti« i koji pod jakom lupom pokazuju strukturu označenu na slikama.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A ha! doma naši, doma!“ viknu sad neko iza njih, ama viknu takijem glasom da im je svima u ušima zazvonilo. Svi se obrnuše.
Sad smo vjeru uhvatili, a to je Bajicama dobar izgovor da se po ušima pokriju, da tijem prikriju svoj strah!... A znaš li, nikogoviću, da mi nije radi Gospodara, e bih te brstinom iza
„Ha, veselo, veselo!“ graknu serdar, da je svijem u ušima zazvonilo. „Sjedajte ljuđi! Kamo vi ženske? Joke, ostavi pričanje sad, namjesti ovim ljudima da posijedaju!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
izrazom treba razumeti u prvome redu sintagmu1 ili čitavu rečenicu (Žedna bi te preveo preko vode, Kicoš je na ušima, Što je ruha na njemu je, što je kruha u njemu je, itd.) koja u govornoj službi ima širu i stalnu upotrebu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Nije da ne bi moglo... IKONIJA: Šta kažeš, da ti dadem večeru, imam pasulj sa svinjskim ušima, savršen, i paradajsalatu, plus jedno ladno jagodinsko? Je l važi? PROSJAK: Nije da ne važi...
Onda škembiće u saftu, sladak kupus sa kožuricom, i pasulj sa svinjskim ušima. Verujte, savršen. NEPOZNATI (stalno pogledajući napolje): Dajte mi taj pasulj. IKONIJA: Kupusalata, paradajsalata?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
dolinom potoka, veselo različni[h] ptica pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s lišćem premetanje, daju ušima jednu tako slatkoslišnu muziku, da dovode čoveka u savršeno zaboravljenje sebe i u istupljenije uma.
Živa i dejstviteljna knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na
„Kvis, kvid, kvomodo, ubi, | ubivis, ubikunkve”, to je zvečalo u mojim ušima slađe nego sirinsko pjenije; a ništa od svega toga ne znati! Bolje bi bilo da se nisam na svet ni rodio.
Svi bi me jošt s tolikim ušima slušali i potom bi se oni među sobom inatili ko će bolje moj novi jezik izjasniti. Ovde bi na me red došao smejati se,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
virni i mirni, kâ što si nosija, posija, prosija, raznosija, dolika do vode, gorika do brda, dakle, u glavi čuješ, a u ušima vidiš, a pod petama je lako onome ko je obuven, a u duši ko je križom umijen.
— veli Dundak sjedeći na pragu. Bakonja se izdera, da je svima u ušima zazvonilo: — Nije do šale, zlo vam jutro!... Brzo izađite, nestalo je konja!... Razumite li?...
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Nije je gledao. Govorio je vrlo tiho. „Lezi tu i skameni se.“ Nije verovao svojim ušima. Bilo mu je toliko žao sebe da smalaksa u pokornom ćutanju, i, odozdo, sa daljine od petnaest godina, bez ljutnje se
Skinuli su se u mraku, stidljivije nego prve njihove večeri. Pamti: bacila se na krevet s Tihom pesmom malog zvona u ušima i uzela Đorđa u naručje, lako, kao tanak snop raži. „Što si tako mali... oh, što si tako mali?
To je bilo kad se vratio iz Palanke. Đorđe jeknu i poče da tone. Ništa više nije čuo, samo mu je od padanja zviždalo u ušima. Nije ga bilo strah. Užasno ga je bolelo u stomaku. Pa onda sve postade — ništa. Probudi ga drmanje za nogu.
Gađenje na usta kao posekotina, na mokri trbuh i velika kolena gasi sećanja, a krckanje kreveta traje u ušima. Lak vetar se igra iskrivljenim i istupljenim jataganima kukuruza: jesen je, pa ih mladim mesecima kolju seljaci, on sedi
Dede, kaži mi sada šta sam ti govorio one noći. — Primače joj se da je bole vidi i čuje. U ušima potok. Jedva je vidi. — Ne znam na koju noć misliš. Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste.
Ćorđe mačjim koracima dođe do prozora i prisloni se uza zid. Ništa ne čuje, huči mu u ušima, pritiska uvo i obraz uza zid da njime probije u sobu i čuje. Ništa. Samo se od ušne školjke sipkaju zrnca suvog kreča.
Kruška pod krušku...“ — govori mu kapetan. „Nikada se nisam slagao s njim, sina mi jedinca.“ Ja ne verujem ušima da to Đorđe Katić, čuveni trgovac, govori, i krstim se.
Napreže se da čuje. Ne može od svojih damara, od šuma i neke larme u ušima, jer ovo je njegov poslednji zločin, jeste zločinac veći od svih što su gazili zemlju, a ne sme, ne može i neće da pusti
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Drugi ga, odlazeći u svet, zarađuju. Treći otimaju. Ali, sreće u njemu nema! Poslednje starčeve reči jedva je čuo. U ušima mu je brujalo: odlazeći u svet, može se postati bogat. E, pa, otići će. Ako su drugi mogli, što ne bi i on?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Našim ušima nečujna muzika sfera upotpunjava tu harmoniju. Zato vasiona oličava savršen jedan poredak, lepo izražen rečju Kosmos“.
Jer, iako je njegova misaona mašina bila isključena iz pogona, to ne beše slučaj sa njegovim muzikalnim ušima. A u te uši stiže odnekud neki visoki pištavi ton kojem je sledovao drugi, viši, a ovaj bio odmenjen još višim.
Ona već beše zašla u godine, pa je zato svoju prosedelu kosu obojadisala riđom bojom. Otvorenim očima i naćuljenim ušima Euristenovim ne umače ni ovaj neznatni događaj.
Pričini mu se da se ti stubovi, tu pred njim, probudiše iz vekovnog sna. Pred očima mu zatreperi, a u ušima zazuje. On osluhnu. Stubovi počeše, zaista, da govore. „Iju-ju, iju-ju!
Kopernik se uhvati za čelo. „Obmana je što vidim i što čujem, vino mi zasenjava oči i zuji u ušima“, reče on u sebi, pa pojuri u pravcu svoje ćelije. Pri tome mu se kroz lukove arkada ukaza i lice Mesečevo.
Taj nečujni govor imao je svoju naročitu gramatiku. Kada bi se vraćao kući, zvučali bi mu još ti razgovori u ušima. „Bože moj“, govorio bi sam sebi, „ala sam sve koješta lupetao!
Hemfre pođe onamo, a Pemberton ostade sam u čekaonici. Čičicine reči zvučahu mu još u ušima. „O, moj Bože“, reče on, ,da li je to mogućno: Njutn se ne uzdiže na visinu ni svojim računom fluksija, ni svojim
Ja ću vas, kao takvog, u svom predgovoru pretstaviti čitaocu“. Pemberton ne mogoše da poveruje svojim ušima; „Kako? - Ja, Pemberton, izdavač Njutnovih „Principija“!“ „Zacelo, dragi moj!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Šiban vetrom po obrazima kao žar vrućim, ja sam u početku osetio neku zaglušnu grmljavinu u ušima, u kojima mi je posle onaj presecani vazduh stao fijukati, zviždati, zujati, i tako besno cičati, da sam mislio:
Ali usred one grmljavine u ušima, usred ovog crnog oblaka, iako sasvim oslepeo, obamro, poludeo, ja sam ipak čuo divlju vrisku mojih dželata i demonski
I umuknem, zaćutim, mučim se, stradam do besnila, i slušam kako mi udara, udara, udara srce i zvoni u ušima, kako uzbunjena krv u mahnitom besu buntovničkog bunila juriša, burlja, ključa i razdire jadni moj prenapregnuti mozak.
se sanduk od metala primetno truckao, snažno su trgli podbratke, dok je vozar, u isti mah, ošinuo konje, za čijim se ušima, lako i zlokobno, lelujale perjanice.
Sviraju tako, sviraju, duvaju i urliču, pa kad se siti nasviraju i zadovolje, te ih već zaboli za ušima, oni odu i ne kupe.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I sad mi je u ušima iznenadan plač rascviljene djece i Aničin kreštavi glas sred tišine ljetnog popodneva: — Aždrubaleee...!
U posjetama je i župnik iz nedalekog sela. Još mi leži u ušima slatka, smolasto udvorna intonacija njegovog glasa, koja se naročito ispoljavala kad je govorio s djedom: u svakoj
I je li mu se onaj hipertoničarski zvižduk u ušima, prigušen no uporan, na mahove preobraćao u proljetnu zvonjavu zvona što zavijava peludom djetinje igre pod svijetlim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stade da sluša, ugušujući svoje rođeno disanje, ali mu u ušima nastupi čitava svirka od zujanja, sve po taktu, na prekide, te stade očajavati da ne zagluhne.
U temenu nešto igra jednačito, brzo po taktu... igra i udara kao damari... U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti... Srce se steglo, sledilo: okamenilo se...
Gle, mrak... tamno, tu robno... u sobi svetluca plamičak žute voštanice, a oko njega tamno, nejasno... U ušima zuji, začuje se poneki veseo uzvik, zazveče čaše... ali gde je to, gde to biva... veselo, slatko, prijatno !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Posluša on didu, legne pod rast i zaspe s tikvama u ušima, a spavo je sve dok ga dida nije probudio. — No, šta si čuo i vidio? — oma dida zapita. — Šta sam čuo i vidio?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njegovo ime nikad neću zaboraviti jer je ono draga muzika u mojim ušima zbog uspomena na ono divno prijateljstvo koje je on gajio prema meni.
U ušima su mi stalno odjekivale reči onog simpatičnog mladića da će me možda jednog dana sresti kao studenta na Univerzitetu u
” Od povratka iz Halea slušao sam ove reči kako mi odzvanjaju u ušima, bez obzira gde sam se nalazio: u stanu, u laboratoriji u slušaonici ili čak i u Nikolinoj prodavnici.
Bilharca, pustinjaka iz ulice Kortland strit, i njegova omiljena fraza ”američki materijalizam” koja je zabrujala u mojim ušima. Na kraju govornik je pozdravljen dugim i oduševljenim pljeskom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Povrh njih neredno viju se galebovi, a krik im se miješa sa šumom mora i hukom zatresenih grana, i sve to huči u njenim ušima, i hita dalje u nepovrat, gdje lagano, u daljini, kao zadnji uzdah ucviljena života i zamire.
Antica upilji: pogled u napadnuti čamac, ali već ništa ne razabire, samo joj se u ušima ori šum oluje... Čamac, silom gonjen, juri prema školju, napire se da uhvati prvu uvalicu, ali vjetar je žestok, goni ga
Gledaju u prazan, potamnio prostor, a u ušima ori se oluja, prelijeta im preko glave i odzvanja se silnom hukom i lomljavom u borovoj šumi u docu.
Sveće drhte, a tunike se u suncu odbleskuju u svim bojama. I dolaze žene pune, krcate zlata: u ušima, na rukama i prsima; s navaljenom svilenom maramom na glavi, skrušene, pognute, gledaju preda se.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sintaksičku nepravilnost: „On, taj, tu Bora – izdašno sam ga opet čitala, pa mi način govora, lokalni ili lični, u ušima i pod perom Š...].“12 Podvučena nepravilnost u retorici se zove metabola.
Ali u našem jeziku, u onim već pominjanim metaforičkim „glavama“, „ušima“, „rukama“ i „nogama“ koje mašine, pa i naša društvena „tela“ poseduju kao što Veronika Hristosov lik na svojoj marami
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Nervozno šeta i krši prste.) Uh, da mi je da se sad pretvorim u muvu pa da uletim u Dvor da svojim ušima čujem kako kralj kaže Simi: „Pozvao sam vas, gospodine Simo, da vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!
Ja sam rocpođa ministarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva.) Ju, ubio me bog, čisto ne verujem svojim rođenim ušima. Kaži mi, Daro, ti! DARA: Šta da vam kažem? ŽIVKA: Pa zovi me kao što će odsad ceo svet da me zove.
ništa ga ne razumem. Da li to zvrji telefon, ili meni nešto zvrji u ušima... Ništa ga ne razumem. 'Odi boga ti! (Daje mu slušalicu.) VASA (uzme): Ja sam ovde, zete, Vasa... Jest!...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Njena usta i taj poljubac, i odmah još jače, dvogubo, da mu snaga i duša drhte i mirišu. U ušima jednako bi mu zujali odavna zaboravljeni napevi.
od čitanja našeg pisca: „On, taj, tu, Bora - izdašno sam ga opet čitala, pa mi način govora, lokalni ili lični, u ušima i pod perom [. . . ]“.
Miljković, Branko - PESME
zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez
Još mi smrt u ušima zuji Noć s ove strane meseca često ogrezne u nepotrebne istine i oduševljena klanja. O, ispod kože mlaz krvi moje
odsustva čuva noć zelengore njihove su smrti najdivnija sazvežđa na jugu neba zemlja miriše na mrtve zelengoro čujem te ušima svoga srca i njih tu niko nije umro ko je umro zvezdo moje krvi i njihove zelengore VIII Za one koji su iskoristili
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima, ti smelo slušaj kako pevaju pustinje, dok kleče bele zvezde pred zatvorenim morem i ima u tebi snage koja te raspinje.
Krakov, Stanislav - KRILA
nešto grmnu, i sruši ga na zemlju. Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ „Ali komandant Istočne vojske traži...“ „Bog gospod da traži.“ Tras... Neko zatvori telefon. U ušima mi još bruji: „Po svaku cenu!
Zemlja je prporila od udara. Raketla sinu. Poljana je bila prazna. — Prekini paljbu! Nema pustoš... Još jedino u ušima nešto huji od silnoga praska. Telefon je svirao. Javljao se komandir pete baterije. — Kakva je situacija?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
danas bio ovde, doneo mi je knjige i čitao mi je, samo da si ga čula, svaka reč mu je plamen bila, još i sad mi zuje u ušima reči: Meni dajte Srpkinju, Za nju živim, mrem za nju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što iz dubine svoga tamnila Usplahirenom oku iznosi Davno umrlih žive kosture, Koje ti glasom ispodzemaljskim Ušima nežnim priče krvave Iz davno prošlog doba pričaju, Pokazujući suvim prstima Rebara belih oštre škrboti, Britkoga
slušati Orkana besnog hučna pripovest Što iz dubine mutne pučine Smrtonosnijem glasom urlajuć Brodaru bednom nosi ušima: „...Bogu se moli!... Smrt!... Ide smrt...“ Još žalosniju, još nesrećniju Katunović ti danas donosi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U srpskim pripovetkama tipa Mide (o caru Trojanu sa kozjim ušima, Vuk, № 39), iz zemlje kojoj je poverena tajna o tim nakaznim ušima iznikne zova, i kad su čobančići od njenih prutova
pripovetkama tipa Mide (o caru Trojanu sa kozjim ušima, Vuk, № 39), iz zemlje kojoj je poverena tajna o tim nakaznim ušima iznikne zova, i kad su čobančići od njenih prutova načinili svirale i počeli svirati, kroz sviralu čuo se glas: »u cara
Na sličan način otkrila je z. tajnu i o banu sa krmećim ušima (Begović, ŽSG, 189). U narodnoj medicini z. ima široku primenu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— ali nije mogao da uguši vječiti šum rijeke, ni žamor slapa nad mlinovima, što se odozdo odjelito čuje i jednoliko u ušima bruji. Rade čeka. Na bunar dolaze žene, dolaze cure, i vraćaju se, ali nema Božice, a za nju se odlučio.
—Znaš za crikvu „švete Marije” — odgovori. sveštenik u hitnji, i toga časa nekamo odmagli. „Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima.
sveštenik u hitnji, i toga časa nekamo odmagli. „Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima. Lutajući po gradu, napokon nađe crkvu u jednoj tijesnoj, zagušenoj ulici, i — uđe. Razgleda se po crkvi i zastajkuje.
tako su gazdu tada zvali i mnogi se toga svaju u uskim gaćama na kaiš i s crvenom kapom na glavi, čije duge kite po ušima ga bile; primio ga u dućansku službu gazda Stjepan, bogat trgovac.
Ima ga dosta! —'Ajde, de da vidimo! — govori gazda, driješi zavežljaje i broji. Dok broji, Rade ga gleda, a u ušima zvekće mu srebrni novac, i gledajući u novac i u gazdine nabuhnule prste, opet mu je odvratno... gadno ...
Izbije na željezničku štaciju. Nanovo se nađe među silom svijeta. Žamor, šum sada ga kao uspavljuje... U ušima mu bruji i od njega se udaljuje putem prama onoj strani otkuda je došao željeznicom.
Ivo je polagano pošao naprijed. Duvala je mlaka južina, tresla granama i oblijetala s hukom oko mrkih maslina. U ušima mu brujilo i činilo mu se kao da osluškuje tužne glasove silne naricaljke.
gledaše u Marijinu kuću i u tračak svjetlosti što se kroz prozorčić naziraše... U ušima mu brujali otkucaji sata na zvoniku i čisto ustrnu kad unutri nešto, padajući, zaruži.
— Ko zna? ... Daleko je! — odgovori jedva čujno... — Daleko?! — šanu djevojka. I nasta tajac. Oboma bruji u ušima šum živoga mora i čini im se kao da dolazi odnekle iz daleka čak s kraja svijeta...
A u ušima u isto vrijeme jednako im odzvanja huka valova što se razbijaju o grebene škrapavog rata što zadire daleko u more i bran
— Mogućan je on čovik! Lako je, ko jema, njega svak časti! Kad je djevojka prestala govoriti, Ivo osjeti u ušima prazninu. Čeka da opet progovori. Ali ona obori glavu. On je pogleda i pusti da premišlja...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Imam šesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim. On, moj konjanik stoji nepomično, samo mu bojni konj striže ušima i nemirno se stresa kao pred polazak. Nozdrve mu raširene, para iz njih bije, koža podrhtava.
je Brzan naredio da ga smesta pogube jer ga je namah spopalo besnilo čim je čuo to grčko ime Dorotej, koje mu škripa u ušima i nateruje ga da zeleni od jeda. A i mantiju skrojenu po grčkom uzoru nije mogao da podnese. Ja nisam mislio tako.
Cele noći nisam oka sklopio. Prevrtao sam se po tvrdom ležaju i do krvi ugrizao usne. Neprestano mi je u ušima zujao onaj unjkavi glas, ali mi nikako nije uspevalo da se setim njegovog lica.
Ali zar ima lepšeg cvrkuta i pomamnije slasti nego slušati svoje srce kako panično tambara, šumor svoje krvi u ušima koja žudno teče pa onda šta bude neka bude.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Mladi Slepčević sedi u svojoj sobi i baš se ozbiljno dao u misli. Kosu je đenijalno rasturio, a za ušima ima držalje i pero.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Posle treće lule i četvrte kave diže se moj spri na noge i protegli se. To sam jasno osetio jasnije kada je zastrigao ušima i zatreperio nozdrvama. Nanjušio je opet divljač!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šušti i miriše; diše na fine čipke što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč je male Soke, inače pozajmica nemačko-srpska, uobičajena u celoj palanci; — kosa joj stručnim
” Naravno, svi su govorili. I čudili se kako na Kašikari ima vešta šnajderka — tu reč Nata nije čula svojim ušima. Uostalom, prestala je prezati: pada novac, sladak novac, pa joj je milo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
mi zameriti, ljubezne čitateljke, što vam ne kazujem kako joj je ime, jer je ona takovo ime imala koje vrlo ružno našim ušima zvoni.
ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će
ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje travčice stoji, nit’ se brine kako će ode praviti, niti gdi se zlato naodi, niti pak kako će
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zar tu nije trebalo malo više nereda, malo nemirnija frizura, malo neuređenih vlasi, međ' kojima bi, recimo, u ušima sjala dva briljantna butona? Zar ne, zar ne bi to glavu činilo interesantnijom?
Zar ne, zar ne bi to glavu činilo interesantnijom? Ako vi ni pri tim rečima ne primetite butone u njenim ušima i ne zadivite se, radi čega se ceo ovaj razgovor i vodi, onda, razume se, ona će nastaviti: — Možda bi to bilo
puka u penziji, ili zamislite čoveka sa dobrim apetitom i, ovome odgovarajućim trbuhom, sa mesnatim klempavim ušima, zadriglim vratom i kasapskim rukama, pa vam kažu da je to kompozitor.
Naoružan svima zemaljskim osobinama, a naročito zemaljskim ušima i radoznalošću, ja sam od reči do reči čuo diskusiju koja se na toj sednici vodila i kroz otškrinuta vrata video svaki
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Valjda smo zato ovde i postavljeni. A teško je, neshvatljivo mučno. Glavu zanosi neizmerni teret, i u ušima neprekidno bruji od silnoga treska i potresa vazduha. — Vode kapetana Vlaskoja, sigurno ranjen... — Da nisi ranjen?
Gr-r-ru! Očni se kapci grčevito zatvaraju. Gr-u! A od prenapregnutog iščekivanja u ušima nešto bubnji. Eto je... Koža kao da se nabira, telo se grči, misao zamire. Gr-r-ru!... Huj! Kao da spade neka koprena.
Opet... Juri bezumno... Ah, smiluj se. Zaošinu. Gr-r-r-ru! Tresnu, urliknu. Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja!
Već sedim na vodi. Konj digao visoko glavu i samo striže ušima. Na sredini reke voda zakovitla, učini mi se kao da se mi okrećemo u mestu, te zatvorih oči, ali se zanesoh te spustih
3atim je konj priveden uz obalu. Životinja, kao da predoseća opasnost, poče da striže ušima. Neko viknu onima na suprotnoj obali da povuku. Zategoše konopac.
On se tada sa telefonom nalazio na levom krilu baterije. U zemunici je bio slučajno sam i, kako je na ušima držao slušalice, nije ni čuo larmu spolja.
Telefonista, koji je držao stalno slušalicu na ušima, obrati se komandantu: — Gospodine pukovniče, govore ’vod’, da su Bugari zauzeli neki Lerin. — Šta!...
Ali kroz polusan čujem govor, koji zamorno odjekuje u mojim ušima. — Primam... — Pratim... — E, boga mu, ovaj me čovek kao neki demon juri. Odmori se jednom, odmori, majka mu stara.
Petrović, Rastko - PESME
Al zalud! u očima električnu viziju, U ušima zviždanje ubice-prostora, lokomotive; Dva-tri sumnjiva stiha, istoriju: Odnese; a sa telom ujede - nepogoda - neizlečive.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud su ga zadržavali! Pognute glave, sa slanom kuglom u grlu Belko je krenuo niz brežuljak. U ušima mu je zujalo: sam! U čitavom ovom prokletom svetu on je — sam! I nigde ni brata, ni druga.
Car se namršti i odgovori da će već nešto smisliti. — Mikiki-Miki-No! — vikali su uglas doglavnici. Carskim ušima nije trebalo lepše pesme! Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad!
Belutak poćuta, pa reče: — Igraj sama! Bio sam i ostajem Belutak! Hobotnica sopstvenim ušima nije verovala, ali Belutak ponovi svoje reči. Uzalud ga je žaruljama pekla, uzalud stezala, pokušalava da razori.
Šantić, Aleksa - PESME
Žmirkavim očima motre Kako sve cveta lepo; Vrabaca pesmu sišu Dugim ušima slepo. No ja zastirem okna Zastorom crne čoje; Na posetu mi stižu I obdan aveti moje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
a Žabljaka i bez knjige zovnu, i Žabljaka i oko Žabljaka. Ja da možeš okom pogledati i ušima jeku poslušati kad se sitne knjige rasturiše od tog mora do zelena Lima, te pođoše srpske poglavice i vojvode, što su
Da se možeš, brate, pridesiti, i ušima jeku poslušati, i očima seir pogledati, ja kad puče trideset topova, pa kad puče Krnjo i Zelenko, polje tutnji, a planina
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
! Batine s neba padaju ili... Dječak popade magarca za ular. — Ti si se na mene ritnuo, priznaj! Sivac samo strignu ušima kao da će reći: — Možda jesam, a možda baš i nisam.
i reče zabrinuto: — Ovo ne, ispalo bi mnogo neveselo, nešto kao kad zec noću, osamljen, sjedi u mladom žitu i mrda ušima. Stric je našao pero divljeg luka. Pjesnik tek što ga omirisa, već se namršti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se Boga i mojim ušima jerno nisam preklanjao ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga glasa: Id'te od mene
ti krasnu ženu nacifrastu se ne motri; promini je, te ne samo od jela posti se ama i srdcem, očima, s jezikom, ušima, s rukama i s nogama i sa svim ti članci.
na zurnice, šale i šamate, oči od gledanja krasna i maskarljiva, od pregleda ljudskoga, jerno očima je hrana pogled a ušima slušanje.
A i s kojim ušima slušao si naskoro koje beštije sramne reči i pojanje i sam si nevaljalo zacenjen se š njima klapitao, so tim pak i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
na vlažno vreme i na rđavu kujnu, niti onih silnih zlovoljnih, matorih devojaka koje mirišu na kamfor i nose pamuk u ušima. Ne, ovde nikad dotle ne sme, i ne može, da dođe!...
“ koje mu jednako brujahu u ušima kao najmilija pesma majskog slavuja!... I već odmah ga nije držalo mesto: dosadno mu bilo u dućanu, i čim se vratio
Samo jedna slika mu je lebdela pred očima, samo jedan pozdrav mu se jednako ponavljao u ušima, i on ga jednako šapatom izgovarao... I to je ohrabrilo Manču.
Reči tetka Dokine mu jednako bruje u ušima i raspaljena mašta mu živo predstavlja tu scenu između Doke i Zamfirovih. Strašna mu je bila i sama ta pomisao da je
Vrati se opet mislima sinoćnjem događaju. Mislio je o glupom smehu Vaske izmećarke, a u ušima mu jednako zvoni ono strašno jasno smejanje ponosite čorbadžijske kćeri koje se čulo iz avlije.
i one još strašnije reči: Je l’ ti žao što se rastajemo, rastajemo, a ne sastajemo!... strahovito mu tutnje u ušima i razležu se po grudima njegovim, i on se sklanja i beži ispred podsmešljivih i pakosnih pogleda sveta.
Krenuo se k samom izvoru, tako reći, pozornici događaja, da svojim očima vidi, svojim ušima da čuje i svojim perom da opiše.
Bila je tužna i zamišljena. Plač unesrećenog devojčeta zvonio joj je jednako u ušima kao zvono koje oglašava mrtvaca, a reči poslednje Zonine, koje joj je rekla praštajući se i ljubeći je u ruku: „Strinke
Verovala je da je sve tako kako joj je nesrećna devojka rekla; verovala kao da je sama svojim očima gledala i svojim ušima čula.