Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mario je kad je Miloš, ubrzo, pošao u izgnanstvo. Bio je prvi dan juna, ali je prostranstvo neba nad ušćem ostalo neporozno, kiša je rominjala a kroz mokar vazduh, kao šuplje, kabaste okrugline, dizali su se i padali zvuci
je bila u Beogradu, posmatrala vreme kako se meškolji nad ravnicama i nad rekama, Ljubica je ugledala veliki spokoj nad ušćem, pod svetlim prostorima. U njoj je bio mir i sa tim mirom je primila Vučića.
Kad je otišao, spokoj je još bio nad ušćem, ali ona to više nije primećivala. Učinilo joj se da se sve svetlosti potapaju u nekoj neverovatnoj magli.