Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« — Ćiro, Ćiro! — ... Badava sam se ja pravd’o da nisam; da sam pono moj rođeni, a da je to nečija vaistinu satanska i paklena uncutarija i moja suvišna iskrenost prema ljud’ma, i da sam ja nevina žertva svega toga...
Teodosije - ŽITIJA
“ A Gospod, koji je blizu ovih što ga prizivaju vaistinu i sluša njihovu molitvu, posluša i njihova moljenja kao i ostalih pravednika.
beše doveo iz grčke zemlje, i sam s njima prebivajući učaše ih da ukrase crkvu po volji njegovoj, tako da se i do danas vaistinu vidi crkva ukrašena u svemu; jednoga dana izišavši — nađe čoveka raslabljena rukama i nogama i svima udima svojim,
Posle ovoga, da svi čuju, Stefan samodržac uzevši reč reče: — Diviti se treba vaistinu divnome Bogu i svetima njegovim, i sa strahom ga uvek slaviti i hvaliti dostojno, ali i svetima njegovim čuditi se i njih
I oni koji gledaju šta se zbiva mogli cu vaistinu tada videti čudesno. a mislim da je bogoljubivim dušama koje ovo slušaju i sada poučno do suza.
A taj čudni i vaistinu bogodani grad dugo ostajaše neotopljen kao grumenje, dok ga uzimahu oni kojima je bio potreban. A kralj, setivši se
Ali vaistinu razumesmo da si ti ugodnik Božji, jer nam on ne dade da te nimalo oskrbimo. Sada, dakle, dođosmo preda te da nas blagos
Ukazaše mu kao vaistinu Božiju čoveku svaku počast i ugošćenje, i sveti se odmori kod njih; a kad se ukrca u drugu lađu, pošto su ga snabdeli
ruku, a drugi da se dotaknu njegove mandije, govoreći: — Tako ljubazan hrišćanin ppe ovoga ne dođe k nama, nego je vaistinu čovek Božji, kao što i slušasmo! I tako ga s velikom ljubavlju ispratiše.
služba svetome o spomenu njegovu, a sam sa svojim episkopima, Dok se služba svršavala, otvori grob svetoga i videše ga vaistinu sveta Duhom, i telom svega cela i nerazrušena, i vlasi glave i brade sve svetle i cele da ima, i kao da leži i spava.
ih na grobu svetoga gde beše ležao i opipavši se po kolenima, i razumevši da su opšivena čojom i kožom, reče: — Vaistinu, bez svakog spora, ja sam Neofit. Jer evo, i tragovi stradanja moga po zemlji potvrđuju da sam to ja!
zdrava me načinio jesi, i za zlo dao si mi dobro, dobri, i opet te proslavljam, sveče Božji, sve dok me grob ne primi. Vaistinu si učenik dobroga i nezlobivoga istinitoga Boga, i zapovesti njegove čuvajući učinio si ovo sa mnom!
Sve ovo videvši i po tom doznadoh koliko je veliki u postu i trpljenju prepodobni i vaistinu dostojno od Boga proslavljeni, i raspitah se kod meštana i mnogih iz okoline za ono što iz života njegova htedoh
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
zaslužan od svoga brata Vuka, iako se onaj pročuo po saborima, tim pre što onaj samo bulazni i priča i obećava a on vaistinu trguje, prodaje i kupuje, a što kupi, to ume i da sačuva.
Matavulj, Simo - USKOK
Seljak ozdo odgovori: — Vaistinu, šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad
Potvrdiše. — Staru, krvavu kuću — nastavi Njeguš sjedajući i nudeći mjesto do sebe Primorcu... Vaistinu, valjasta Srblja, kao najboljeg Crnogorca!
Ali mu svijetli obraz i lijepo ime, vaistinu, niko ne ote dovijeka! — Fala ti, kneže, to su tvoje lijepe riječi! — reče Marko smjerno, oborenijeh očiju.
— Zlô, vaistinu! — potvrdi njeguški knez. — No mi pričaj, moj bane, kako je gorje kod vas? Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumi
— No mi pričaj, moj bane, kako je gorje kod vas? Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumio? — Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh. No mi pričaj, molim ti se! — Zlo mi pričanje, Marko!
Drago odbi njekoliko dimova, mrdnu gustijem obrvama i odgovori: — Vaistinu, na bolje ne navikoše! Glavno je, e je sad donji narod već jednom na čisto, neće već prezati od sutrašnjega dnevi, kao
— Je li? — učini na to starac. — A da ko jado, presuđuje u našu zemlju? — Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!...
— učini na to starac. — A da ko jado, presuđuje u našu zemlju? — Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše.
— E, pa dobro ni došâ, ko si da si. Ko nam na vjeru dolazi, oni čas naš je! Koga nevolja prićera u ove litice, s njim, vaistinu, dijelimo koru hljeba i čuvamo mu glavu koliko i svoju! Kad te dobra sreća na mene namjerila, moj si gost.
Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu! Kićune, vodi i konja s mazgom, e ću s družinom pješke.
— Da ga razgovara kraj ognjišta! — doda smijući se Joke. Milica se naže, poljubi bratanića i reče: — A, vaistinu, i da uči knjizi našega Dragića, da bude znaven, kao Savo Markov ili kao guvernadur!
— Ja to ne znam, kneže, jer ne poznajem vašu zemlju. — Vaistinu, ovo što si pregazio od Kotora dovdje, dosta ti je, pa da zamisliš i ostalo!
Radičević, Branko - PESME
„Juriš, braćo!“... Kliknu na družinu. Ta ovo je bojak vaistinu: Udarili starcu Milutinu, Udarili Turci na torinu; Iza prošća Srbi su zapali, A tvrdo i Turci opasali, Opasali
pušci jabuku — Sve presekô ka desnome kuku; Ne bi gvožđu odolelo ljutu, Da Toliko još beše na putu: Tako Srbin bije vaistinu, Kad udara na osvetu sinu. Puške ciče a krvca se lije... Ali evo Srbu pogibije!
Jedne jade moram vaistinu Štono Srbin učinio dinu: Ta staroga mislim Ćejvan agu Što mu Gojko salomio snagu; dok je dina i dok je čibuka,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ona se okrene. Pa kad me vidi u fesu s kićankom očevom, u pojasu, čisto ne verujući da sam to ja, prilazi mi. — Vaistinu se rodi! ...
— Vaistinu i s tobom, čedo moje! Ove godine majka ovako s tobom, a do godine da Bog dâ da mi ti... — I zagrcne se, te jedva ispije
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Pa zar se ti ne bojiš mene? — zapita ga nepozvati. — Vaistinu ne ja, — odgovori vojnik — a šta ću te se bojati, nijesam ti kriv, nijesam dužan, a nijesi bolji od mene...
Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: — Vaistinu slovo ize, ali sirca nize! ĐAVOLAK Uzeo kaluđer Svetogorac malo dijete muško dok još nije znalo za se, pa ga odnio u
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jer umiranje je istina. Ko je taj što govori neistinom? Da li je i on jedno Ja, nalik na moje? Da li je vaistinu toliko velik, prkosan, nerazmrsiv? Ili je taj pravi protivnik svetog — jednostavan, razborit, nezamrsiv?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ma jednog samo mladića ogorčim, ili jednu lepu ženu izmenim, da jednu samo popovsku pridiku ismejem, biću zadovoljan. Vaistinu, mi smo anarhiste. Pariz treba da me zapali. Tako su mi bar svi rekli.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Užas ga obuze, kad mu slučajno padoše u oči naslovi: Vidukind... Kanut... Hastings... i još mnogi drugi, o čemu on, vaistinu, ni pojma ne imađaše. »Šta li to može biti?« — pitaše se on, »da se baš tih imena ne sećam?
— Hristos se rodi, Julo, čestiti sveti! — Vaistinu se rodi! Sedi, nano. Otkud se ti sad ukani čak ozgo iz Palilule ? — E pa šta ću, dijete, treba da obiđem dobre
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
IGUMAN STEFAN (čisteći brke) Bog da presti vesela praznika! Donesite, đeco, one gusle, duša mi ih vaistinu ište, da propojem; odavno nijesam. Ne primi mi, Bože, za grehotu, ovako sam starac naučio.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je, ali polako, da joj ne poremeti ni kosu, ni odelo, poljubi je, ne u čelo, kao mati — već u usta, kao sestra: — Vaistinu vaskrse, čedo moje! I tebi srećan dan, i živa i srećna mi bila!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Svaki bi za tebe život dao; svaki je naredan da na tvoj mig krene jali stane, kao što i dolikuje, vaistinu, jer si ti naš starješina!“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako.
“ „Vaistinu, braco Radoje“, umješa se Ivana, „nama je i do sad krivo bilo, što brastvo korotuje tolika vremena! Evo je minula godin
Tišina bijaše nastala. „Ne pamtim da nas se manje okupilo na ovaj god!“ reći će Savo Petrović. „Vaistinu, žao mi je da ste se i vi izmučili po ovome zlu vremenu, ono jest, potrebno je bilo da se skupite, jer imaćemo dosta
“ zapitaše mnogi u jedan glas, smijući se grohotom gdje presušiše stihovi iz đakonovih usta. „Pa što!“ ponovi i on. „Vaistinu, ako ne umijem u pjesmi, umijem ovako da vam kažem šta je zatijem bilo!“ „A da kaži!
“ zapita ga Vladika, pošto se Pejo ižljubio bješe sa svima i kazao u kratko rašta je zadocnio. „Vaistinu, soldat neki, uskok!“ Pejo im povijedi sve ono što znasmo o Janu, pa dodade: „Te divno momče, Gospodaru.
A nešće nikako, te nikako da ostane s nama, no sve: „vodite me Gospodaru“. „A kamo ga?“ „Eto ga vaistinu u trijemu!“ Svi se obrnuše put vrata, otkud će đakon da ga uvede. Jan smjerno stupi pa zastade.
“ „A hoću li probuditi ovog lacmanina?“ „Ne kreći u nj! Ne primiči mu se, čuješ!“ reče Krcun i on ozbiljno. „Vaistinu ako gladan pogine, o duši vam, a poginuće odista, jer mi se usnilo“, preuze Mišan. „A šta si to snio majčiću?
Nemojte nas pobiti na vjeru!“ Smijući se, pomiješaše se. Pošto se ižljubiše posjedaše. „A što vama šće da pucate?“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja.
„Vaistinu lezite! Nemamo se šta dogovarati. Poruka je sigurna da ćše danas naići, danas jali sjutra. Koliko će ih biti ne znam.
Serdar se sad udobri pomislivši e će ih biti žacnule one riječi, pa će i on: „Jeste se iskinjili, vaistinu. E, bogami, nositi ovakvog momka od Ozrinića dovle, gotovo bez preduška, bogami nije lak posao!
“ reče videći kako se cura zarumenje. „Striko“, reče cura, „onaj bi čovjek rad, kaže, da ga ležemo na pod.“ „Elamo, vaistinu“, reče medik i ustade. I ostali uđoše za njim. „Čini mi se e će mi lakše biti ako me spustite na tle!
„Pa je li živ sin Radojev?“ zapita medik. „Jest ja. Zovu ga Kićun!“ „Pa šta bi dalje?“ reče medik. „Vaistinu ne bi ništa, no...“ „No, uvrže se na ujčevinu, moj Iličkoviću“, prihvati onaj stari smijući se.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“; onda arhimandrit rekne: „Vaistinu, iz prepuna čanka nije grijota odsrknuti, samo ne diraj u sirotinjsko, i nemoj na blizu, da se ne osramotimo“.
Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: „Vaistinu, slovo „iže“, ali sirca niže“. Šerbetašče, pone, zakon ti! — Srete nekakav bijesan Turčin kaluđera na putu, pa
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ dalje stane se zet faliti, kako ima više od deset krava i volova, a sluga reče: „Ima vaistinu i dvadeset.“ Dalje reče, kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: „Može, i preko
“ Seljani se vrate veseli u isti brod, s kojim su i došli, pa kad dođu blizu svojega mjesta, reče jedan od njih: „Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego uzmimo mi trojica polovicu a polovica neka svemu selu.
“ Ovo čujući dva brata, reče stariji: „Vaistinu, kad ovako zlu ženu ima, bolje | bismo mu učinili da ga ubijemo, nego ajde da ga ostavimo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
dvostruku korist: da dođete do čistog duševnog zdravlja i da se obučete u visokotvorenu smernost, koju imajući, vaistinu, bićete slični Bogu, koji kaže: „Naučite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem“. (Mt.
I svemu ovome svedok je vaistinu božastveni i veliki apostol Pavle, koji ovako veoma vapije: „Što je ludo za svet i nemoćno i izgnano, to izabra Bog da
Besprekornom sudiji, savesti izobličitelju, vaistinu neće pobeći. Zato neka paze da ne upadnu u ruke Boga živog. (Jevr. 10, 31) Jer neće od božastvenog i strašnog suda
Treba da budu jedno i isto, dišući zakonom ljubavi duhovne, isto misleći i kao jednodušna braća, vaistinu, koja su se sakupila, isti jaram Gospodnji vukući, svesrdno i jedan drugom u miru i u potrebnoj poslušnosti i poštovanju
' Zato, vaistinu, sujeta je sve. (Propov. 1, 2) Jer ,život ovaj — to je senka i san, jer ni za što mete se svaki zemaljski, kao što
“ (Mt. 2, 18) Jer kako da ga nazovem, vaistinu, nedoumevam se. Gospodinom li dobrim? Učiteljem li pravoverja? Ocem li blagim?
Čuvarom li stada svoga i premudrim braniteljem svih koji žive oko njega? Jer, vaistinu, ovo sve dogodi se njemu. „Jer ispunjen beše premudrošću i razumom, i blagodat Božija beše na njemu“. (Lk.
Ko može iskazati ovog blaženog podvige i trudove? Jer, vaistinu, svi koji su živeli u okolnim krajevima i divili mu se, gledajući na njemu neiskazana Božija silaženja, i dolažahu njemu
Jer zažele, vaistinu, i počinu na livadi krasnoj, na kojoj pojaše ptica menjajući glasove, pet čula premudrih nasićivaše: gledanje, slušanje,
mudri, vrlinu primivši rečima ukrasiv, saznanjem prosvetliv um iz koga čudesa svetla šalju se, oče blaženi, vernima sluh vaistinu ozaruju svetlo!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Vladika, ispivši čašu, počne sve druge kaniti: „Čada moja, budimo veseli! Srblji, gdi su god, milo im je vino; vaistinu božju, imadu pravo. Zna sveti car šta govori — i vino veseli srce človeka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: — Vaistinu slovo ize, ali sirca pize. BONIK I BOLEST Razboli se jedan bogati no prosti čovjek, tako da je u dvije-tri godine
Ovo čujući dva brata, reče stariji: — Vaistinu, kad ovako zlu ženu ima, bolje bismo mu učinili da ga ubijemo, nego hajde da ga ostavimo.
Dalje stane se zet faliti kako ima više od deset krava i volova, a sluga reče: — Ima vaistinu i dvadeset. Dalje reče kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: — Može, i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pri tom su ga pratile pokorne tevabije, te je ogrnut u zlatom izvezen kratak binjiš, bilo leto, bilo zima — vaistinu ličio na kojega znamenitijega rimskoga senatora... Za Srbe je imao samo prezrenje. Nečuveno i neviđeno, grubo i pogano.
Pa se dosele niko sa sela iz Turske ne povrati, osim njegova suseda Selima iz Čabra, tu prema Prelezu. A vaistinu Novica Prele– žanin bi se manje začudio kad bi na njegovu mestu video Derviš-bega koji je do svojega bekstva tolika zla
Ispravih se u sedlu i pogledah put Sazlije i Babljaka. Vaistinu divan kut i najlepši na Kosovu. S jedne strane ga gotovo granovesno ograđuje Ljubotrn, a od Lepenca pa tamo do iza
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Obeća mu ovaj naš da neće gađati. Onda otpočne razgovor među njima. „Bratko... Neka je časno Voskresenije!“ „Vaistinu voskrese!“ „Frlaj malko leba, ako imaš.“ — Uzme ovaj naš pola hleba i zavrljači preko bedema.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Pije.) Nego hajd! Hajd, srećan ti dan i Hristos voskrese! MAGDA (ljubi ga radosno u ruke): Vaistinu voskrese! Oh, hvala, slatki gazdo! KOŠTANA, SALČE i OSTALI (hoće da idu.) MITKA (zaustavlja ih): Stoj! Kude vi?