Dučić, Jovan - PESME
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica... Kao smrt su verne ljubavi bez nade! Vaj, ne recite mi nikad: nije tako, Ni da moje srce sve to laže sebi, Jer ja bih tad plakô, ja bih večno plakô, I nikad
I kad u to veče što sve većma mrači, Približismo usta što ledeno ćute, Vaj, mi osetismo, s užasom, da znači I taj svaki poljub smrt jedne minute. Svaki udar srca, smrt nečeg što živi!
Ona je kraj mene tada koračala, Strasna kao leto, pored mirnih vala, Polivenih toplim bojama i sjajem. Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem! Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka.
Zvezdama mirnim da zabrodim, Na sunce da stignem prvi. Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca! Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca.
Dok putić jednom najzad minu Između sna i istine. Vaj, ništa više da ne prene Taj puhor sna i zamora, Penji se tiho, zimzelene, Uz ploču bledog mramora.
Sve su oči zasenjene Tihog mrenja tom lepotom; I svaka stvar što se krene, Zažudi da umre potom. Vaj, zna samo duh čoveka I za život i za mrenja: Dve obale ushićenja, Koje plodi ista reka.
Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta... Još jedan dan samo hteli bi svom snagom, Jedan, samo jedan! Vaj, dok se, sve brže, Kroz kobnu noć čuje kako besno rže Par zlih crnih konja, već spremnih, pred pragom.
U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom!
RAPSODIJA Da mi je da ljubim kao nekad prije — Bez nade i sreće; vaj! da mi je moći Ispuniti opet cele svoje noći Suzama i slutnjom kojoj konca nije.
Mi smo se ljubili mržnjom u to doba, Čežnjivom i tamnom mržnjom. Vaj! što mučno Beše, kada jednom nesta i ta zloba Koja nas držaše dotle nerazlučno.
Kanda tuđe srce bije u mom kutu? Sve svetle palate života pod ključem!... Vaj, koliko puta umiremo? Ko bi Znao za sve tmine pod suncem! I zna li Iko sva bespuća u sutonu dobi?...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Na koncu evo suroga miša, i on bi dio, a torba prazna. Zacvili mišić: Zakasnih vaj, makar mi torbu na poklon daj!
Pandurović, Sima - PESME
“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede? — Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o. Vaj! što im sudba sve spram mene uze? Uporno, tužno žaljenje se javlja I jasno doba prolećnoga neba, Snovi i nade...
Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku!
ljubavi, gde znam Da ću samo teški, pocrneli kâm Videti, da tužan, zaboravljen, sâm, Čuva i sad njezin trošni pep’o, vaj!
I najzad, kada kucneš tiše, Izmrcvareno, tužno, grozno, Biće nam jasno, vaj! — al’ pozno — Da nikad ničeg nema više... PROMENA O, tako prosto, tužno velim Da nisam više što sam bio.
Jer svet je teška, strašna ludnica, Svirepost, očaj, nesreća i vaj. Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje Života neće stresti lanac njen, K’o sante leda ni Sever
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta... Još jedan dan samo hteli bi svom snagom! Jedan, samo jedan!... Vaj, dok se sve brže, Kroz kobnu noć čuje kako besno rže Par zlih crnih konja, već spremnih, pred pragom. J.
Gdje su jorgovanâ Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj! vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. A.
Čemu živim?“ odgovara, Kroz jedno zračno žuborenje grudi; „Tuč nemoći, vaj! znam kako obara, U agoniji duha koji ludi; „Sva dela ljudskih duhova i ruku Znam da su samo reč u knjizi tajni: Ali,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Činilo mi se kao da svi sa mnom u bolnici očekuju policiju i žandarme, koji će me voditi negde radi saslušanja. Vaj! A kako sam samo mislio da slatko provedem ono vreme posle ročišta!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali njemu su stizali samo mrtvi predmeti: putem bi se na njima ohladio topli dodir njenih ruku, i do njega — vaj! — nije dopirao njen uzdah.
Tamo se — vaj, bez mene! — događaju velebna svijetla zbivanja! Pod plavim djetinjim krevetom protjecala je ponornica: korablja na
Preklinjao sam momente ljute stiske, prebolio sam (katkad, vaj! i odveć lako!) grižnje koje su izgledale doživotne, osmjehnuo se na nekadašnja rasipanja i ambicije i na jetke ugrize
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ostaće i dalje crkva nepokrivena, a škole u podrumima. Vaj!... Njemu udari plamen uz obraz, pa brzo trže pištolj i opali na najbližega. Ali ne pogodi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tvoja dela večan su ti kras. Jadovanju korotnih Hrvata Pridružujem srb-bratinski vaj. — Gle, kako nas opšta žalost bliži Zanos bôla, gle, kako je svet!
Imao sam u životu Jadâ, nezgoda, Al’ mi niko nije rekô Da sam mrgoda; Pa kad znadoh smeškati se Kroz života vaj, Zašto bih se mrgodio Kad je svemu kraj.
Miljković, Branko - PESME
Vezo fina između pepela oka i kamena čarolije ne prepirem se sa sličnostima, ali jedan je vaj, i nema druge smrti osim smrti.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Samo sakri jadu traga, Ta sakri nam vaj, Nemoj da te pozna draga Da si uzdisaj. „Ne brini se, neće znati Da sam mučenik, Kad obučem svilno ruvo,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Biće pa će proći i žalost i vaj, Poblediće zvezde — spomenu je kraj. I na grobu mome, večnom domu mom, Dići će se drvce u rascvatu svom.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Simeune, zove te otac Sopronija — doletje đače. — Tebi je, Mićane, rekô da mu u 'vaj ardović uliješ rakije, ama dobre...
Zar da se ja dignem u bunu? Bolan, bolan, ja bi' glavu svoju položio za 'vaj sud!... Nego, preklinjem te, glavati gospodine, da ovog lopova što teže osudiš. Svega me upropastio.
Bojić, Milutin - PESME
Saloma, Saloma, bruji pesma vedra I slanom se pustom krici zdravlja ore, Sunce prži muška razdrljena nedra. ''Vaj, kako mi usta za poljupcem gore!
Ali, vaj, ja danas spazih binske daske I tamo gde mišljah iskreni su zbori, Gde istine zublja neprestano gori, I s prezrenjem
I ti si miris u kom beda spava Zlatni san, iz kog, vaj, ipak se budi U atmosferu oluja i studi, Gde zimske zvezde prah taštine taje!
I videh u njima Svu čar, o kojoj tek se privid ima. I moje oči greha su se krile. Vaj, treba, noći, opet s vama sada, Ruku pod ruku, u kal gde se pada. No, avaj, danas tuđe ste i strane.
(1917) XXXVI SUTONI Vaj, svaki je suton neprijatelj za me. U moju dušu sumnja se prikrada, Jer vidim da smrtna harmonija vlada U toj mešavini
od ljubavi naše I kô teški teret na oči mi pada Nesvestica puna i sreće i jada, Kô pijanstvo posle iskapljene čaše. Vaj, znaj, mene takve nejasnosti plaše.
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 Vedrinu iz tla bola, znaj, siše ovde koren bol. I radost nedozrela, ili vaj, iz patna srca li vine, kô ptiče zla kad ustreli ruka, padne, i krvav ostavi trag.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Čuje se iz daleka pesma: Istambol da čika rir kete nalva, Kete nalva gitiler, vaj, kokona! KAFEDžIJA (osluškujući i strepeći da ne odu svirači na drugo mesto): Šta je, kome sviraju?
Šantić, Aleksa - PESME
Gdje su jorgovana Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. 1910.
O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode... Moja jadna zemljo, mi smo i sad sluge. Gdje su naše muke?... Gdje su naše žrtve?
Proljeća tvoga gdje je pozdrav mio I klik orlova na svijetloj besi? Vaj, ja bih topla zagrljaja htio... ...Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si?
Žedan sam... Tvoga izvora bih pio, No svuda samo smrzle bare desi', Vaj, ja bih vihor tvoje duše htio... ... Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si?
No tebe nema... Umrla si nama... A narod?... Ćuti u tralji i ljesi. Vaj, nigdje ništa do leda i kama!... ... Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? 1911.
'' ''Ne mogu. Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete! Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?
O, da ja doć mogu tamo Pa s vrela radosti pit, I lišen svih patnjâ samo Slobodan, blažen bit. Vaj, često u snu spram mene Taj sreće sine kraj, No poput prazne pene U zorin iščezne sjaj.
Mi nismo plakali, draga, Nit' rekli ''ah!'' ni ''vaj!'' Kasnije suze su došle I gorki uzdisaj. 50 Oni seđahu uz čaj i o ljubavi Reči je palo sila.