Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hoću vojvodama. Jesi me opazio? — Jesam. Malo te nisam pucao! — Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva. — Mnogo bi se vajdio!... Otkad ja gledam tebe!... Pa prođe pored njega i uputi se Čupićevom šatoru. Vojvode ne behu pospale.